Vreme broj 506, 14. septembar 2000.

Slučaj Lilić

Lasta s brkovima

Bez obzira na to da li je Zoran Lilić odlučio da se povuče zbog sebe ili zbog opštih interesa, njegova ostavka nekoliko nedelja uoči izbora pokazuje da se polako sužava krug ljudi od najvišeg Miloševićevog poverenja

Od trojice dosadašnjih predsednika Savezne Republike Jugoslavije (Dobrica Ćosić, Zoran Lilić, Slobodan Milošević), za dvojicu je za sada sasvim jasno koga će podržati na narednim izborima. Slobodan Milošević će, razumljivo, na ovim izborima podržati samog sebe, dok je prvi predsednik SRJ Dobrica Ćosić ovih dana saopštio da daje svoj glas Vojislavu Koštunici. Što se Zorana Lilića tiče, prognoze su krajnje nezahvalne: drugi predsednik u istoriji SRJ bio je do pre samo nekoliko dana "istaknuti socijalista" i lojalan "miloševićevac", a onda je, pošto je javno uterao svoje partijske drugove u laž i saopštio kako daje ostavku na sve državne i političke funkcije, ispraćen iz visoke politike sa prilično ponižavajućim karakteristikama – julovci su rekli za njega da je bio "beznačajan" i "neprimetan", a "njegovi" su sve to oćutali.

Dakle, ako je po starom, Lilić će takođe glasati za Miloševića. Ako je uvređen kao što se priča (a morao bi biti), mogao bi i za Koštunicu. Najverovatnije, međutim, neće ni za koga. Možda mu "neko" tog 24. septembra toplo "preporuči" da uopšte ne izlazi iz kuće jer se oko njegovog biračkog mesta vrzmaju mnogi radoznali novinari.

UPOZORENJE: Način na koji je Zoran Lilić otpisan iz redova levice, ali i trenutak kada je odlučio da to saopšti javnosti, neposredno uoči izbora, učinili su da se o nekadašnjem predsedniku SRJ najednom počne da govori kao o "hrabrom čoveku". I da većina novinara koja nikada nije nalazila da je Lilić zbog nečega posebno zanimljiv sagovornik, čak ni kada je bio na najvišoj državnoj funkciji, najednom proceni kako bi on i te kako imao šta da kaže. Upravo zbog toga, najmanje verovatan detalj "slučaja Lilić" (o kome je inače teško bilo šta proveriti) jeste onaj da su mu odmah po davanju ostavke na sve političke i državne funkcije automatski uskraćeni službeni auto i obezbeđenje koje su mu pripadali. Auto možda i jeste, ali što se obezbeđenja tiče, pre će biti da je Zoran Lilić upravo danas kada je izgubio sve funkcije postao jedan od najbolje "pokrivenih" ljudi u državi. U danima uoči izbora njegovo eventualno svedočenje i javno distanciranje od politike kojoj je godinama pripadao moglo bi bi biti pogubno po sadašnje vlastodršce, i tako nešto se mora sprečiti po svaku cenu. Bar dok ne prođu izbori.

Na prve nagoveštaje da se oko Zorana Lilića događa nešto neuobičajeno, nezvanični izvori bliski vladajućoj partiji pominjali su kako se bivši predsednik SRJ navodno javno usprotivio sve većem uticaju JUL-a u vođenju kadrovske politike unutar SPS-a, kao i potiskivanju socijalista sa mnogih lista za predstojeće izbore. Nešto kasnije čulo se (takođe nepotvrđeno) i drugačije tumačenje "slučaja Lilić" koje je ovog, doskora visokog državnog funkcionera stavljalo u nešto manje principijelnu poziciju – Lilić je, navodno, došao u sukob sa Milutinom Mrkonjićem, direktorom Direkcije za obnovu i izgradnju zemlje, posle čega je odlučio da se povuče sa svih državnih (ekonomski savetnik predsednika SRJ) i političkih (član Izvršnog odbora SPS-a) funkcija. No, bez obzira na to da li je Zoran Lilić odlučio da se povuče zbog sebe ili zbog opštih interesa, njegova ostavka nekoliko nedelja uoči izbora ima posebnu težinu i "znakovitost". Ona, između ostalog, pokazuje da se polako sužava krug ljudi od najvišeg Miloševićevog poverenja.

U vrhovima socijalista vest o Lilićevom povlačenju prvo je negirana (Milomir Minić: "Nisam ništa čuo o tome"), a zatim trapavo zatrpavana očigledno netačnim objašnjenjima v.d. portparola ove stranke Nikole Šainovića, koji je na konferenciji za štampu rekao kako slučaja nema, odnosno kako je "jedan službenik savezne administracije učinio neodgovarajući gest koji je uvredio Lilića". Šainović je istovremeno tvrdio da sve to nema nikakve političke posledice i da Lilić nije podneo nikakvu ostavku. Već sutradan je sam Lilić dostavio pojedinim beogradskim redakcijama pismo u kome je poručio da Šainović ne samo da ne govori istinu već je i pomalo ciničan. (Pismo je u redakcije stiglo faksom, a nadležne službe se, prema tvrdnjama nekih opozicionih političara, sada intenzivno raspituju sa koje je lokacije Lilić poslao poruku javnosti o vlastitoj ostavci.) "Nije me naljutio niti uvredio nijedan službenik savezne administracije, niti bi to bilo primereno mojoj prirodi. Takođe je tačno da sam sa svim administrativnim osobljem imao veoma dobru i rekao bih obostranu korisnu saradnju, bez ijednog konflikta svih ovih godina. Tačno je takođe da sam podneo ostavku iz sasvim drugih razloga na sve političke i državne funkcije i zaduženja koja iz toga proističu. Ostavku sam podneo polovinom avgusta ove godine", napisao je u svom pismu Zoran Lilić.

LASTA I JATO: Pošto, na sreću, režim još ne kontroliše baš sve medije i telefaks mašine u Srbiji, i pošto je vest o Lilićevoj ostavci ipak dospela do javnosti, stvar je preuzeo savezni ministar za informisanje Goran Matić, koji je na konferenciji za štampu u sedištu JUL-a izjavio kako takav potez nekadašnjeg predsednika SRJ "ne znači ništa". "To što je jedna lasta odletela ne znači ništa. Jato je veliko, i ubedljivo ćemo pobediti", rekao je Matić i prilično pakosno dodao da Lilića "nije primećivao da je bio eksponiran u odbrani zemlje i obnovi zemlje... A ne primećujem ga ni sada", saopštio je na kraju.

Državni mediji opširno su izvestili sa konferencije za štampu Gorana Matića, ali, interesantno, izveštači, niti jedan, nisu primetili ono što je tom prilikom izgovoreno o "neprimetnom Liliću". I na osnovu ovog "detalja" lako bi se dalo zaključiti kako vlast po svaku cenu pokušava da (makar od onih koji je podržavaju) sakrije nezgodnu istinu da unutar levice ima trvenja i ljudi koji se ne slažu sa zvaničnom politikom i potezima rukovodstva kome su doskoro i sami pripadali. Veliko i moćno jato uplašilo se čak i da prizna kako je odletela jedna "lasta koja ništa ne znači". Umesto toga, "lasta" s brkovima Zorana Lilića blago je upozorena da pazi kuda leti u ova nemirna i teška vremena, zamoljena je da se ne inati previše i indirektno posavetovana da više ne koristi neproverene faks mašine. Poruka je upućena sa jednog predizbornog skupa u Petrovcu na Mlavi na kome je dr Mira Marković, između ostalog, rekla: "Ja znam za našu sklonost da se naljutimo na svoje, pa iz inata odemo među tuđe. U ovo vreme taj odlazak među tuđe ne završava se samo u okvirima inata. Taj inat, u ovo vreme, neće naneti štetu samo našima, na koje se ljutimo, već će naneti štetu svima nama. Upozoravam, dakle, sve nas, da u ovo teško i za našu slobodu odlučujuće vreme, savladamo svoju nezgodnu balkansku narav. Da zbog inata našima ne učinimo uslugu tuđima", poručila je dr Marković rekavši još da je sada najvažnije da sačuvamo slobodu i mir, posle čega će doći vreme i za inat, ako baš moramo da ga teramo.

OSTALO PECANJE: O Zoranu Liliću kao prvom sledećem "grešniku" i "otpadniku" među socijalistima govorilo se inače prilično dugo. Negde u vreme prošlogodišnjeg "preobraženjskog" mitinga opozicije, po Beogradu se proneo glas da je nekadašnji predsednik SRJ počeo da gubi sve pozicije unutar stranke. U to vreme srpska opozicija je tragala za nekim ko bi bio "dovoljno hrabar da prvi napusti brod koji tone" i tako pomogne i ostalima, pogotovo starim i iskrenim socijalistima kojima se činilo da je kormilo njihove stranke usmereno na sve pogrešniju stranu, i da oni sami nemaju gotovo nikakav uticaj na odluke i politiku vlastodržaca. Lilićeva nedavna ostavka, međutim, teško da ima ikakve veze sa starim i novim opozicionim željama, a još manje sa najavama neupućenih da se među socijalistima navodno toliko trese, da bi moglo i da pukne. Bez obzira na razne antagonizme unutar ove stranke, koji nisu mali ali su uvek vešto skriveni, Slobodan Milošević i dalje prilično čvrsto drži svoju ekipu na okupu. U tom horu, u kome je doduše sve manje onih iz početne postave, i dalje se dobro zna šta ko i koliko snažno peva, kao što se već poduže primećavalo da Lilić samo otvara usta ili uglavnom šapuće. U partiji sa prilično strogom kontrolom lojalnosti članstva, to otvaranje usta, a u nekim slučajevima kao što je ovaj i javno saopštavanje ostavke, ujedno je i maksimum koji se može očekivati od Lilića i većine njemu sličnih. Njihovi postupci povremeno ukažu da su i socijalisti podložni tihoj unutarpartijskoj eroziji koja se tek u slučaju izbornog neuspeha može pretvoriti u nešto vidljiviji proces.

Pre četiri godine inače, Zoran Lilić je kao predsednik SRJ u Atlanti lično prisustvovao otvaranju letnjih olimpijskih igara. Kamere i reporteri RTS-a pratili su ga na svakom koraku, pogotovo kada je bodrio naše sportiste. Danas ga kamere iste kuće uopšte više ne prepoznaju, ili kako kaže ministar Matić, "ne primećuju". U proteklom olimpijskom ciklusu Zoranu Liliću se dogodilo mnogo toga – od manekena jedne vlasti postao je jedan od njenih najpoznatijih otpadnika. On koji je kao predsednik SRJ i, kako se danas kaže, vrhovni komandant uglavnom slao telegrame drugima, prepustio je po isteku mandata u junu 1997. kormilo države čoveku koji je odmah okrenuo stvar i, umesto da šalje, počeo da prima telegrame. Zatim je postao kandidat za predsednika Srbije, ali ga je neko unutar sopstvene stranke ostavio bez pobede na tim izborima (pojedini socijalisti i danas tvrde da je Lilić tada bio "sabotiran"). Onda je postao potpredsednik SIV-a, koji je često putovao do Libije, pa predsednik Šahovskog saveza Jugoslavije i jedan od potpredsednika SPS-a. Na kraju su mu dodelili da bude ekonomski savetnik čoveka koji obično ne prima nikakave savete, pomeren je u Izvršni odbor svoje stranke, a manuo se i šaha. Sredinom avgusta, po sopstvenom tvrđenju, dao je ostavku na sve preostale funkcije i tada su rekli da je on jedna "nevažna lasta". U političkoj čaršiji se priča da se nekome žurilo da mu vidi leđa – navodno, stvari iz kancelarije već su mu bile spakovane kada je krenuo da ih pokupi.

Koliko je poznato, Zoranu Liliću je ostao još jedino hobi – pecanje na Drini. Ako odluči da ćuti – može. Ako bude pokazao ambiciju da se i dalje petlja oko politike i koristi faks, i nije zgodno. Obala Drine ume da bude i klizava.

Nenad Lj. Stefanović

Dva tima

Po nekim kriterijumima, Zoran Lilić zaslužuje da bude tretiran kao jedan od najpoznatijih SPS otpadnika. Ako se gleda po funkciji, najviši rejting među partijskim "otpadnicima" do sada je imao dr Borislav Jović, koji je svojevremeno bio predsednik Predsedištva SFRJ, a jedno kratko vreme i predsednik SPS-a. Lilić bi, kao nekadašnji predsednik SRJ i potpredsednik stranke, po političkim rejting poenima bio odmah do dr Jovića. Nekadašnji ideolog SPS-a profesor Mihailo Marković takođe je jedan od najviše rangiranih bivših espeesovaca, po nekim mišljenjima možda i jedini koji je imao dovoljno političkih kapaciteta da posle razlaza sa SPS-om sam pokuša da formira novu stranku. Među nekada veoma značajnim socijalistima bio je i bivši gradonačelnik Beograda dr Nebojša Čović, danas predsednik Demokratske alternative, kao i Milorad Vučelić, bivši direktor RTS-a.

Niko od njih se, izuzev Nebojše Čovića, po razlazu sa svojom strankom nije usudio da se aktivnije bavi politikom, ili previše kritički govori o prošlim vremenima. Možda i iz straha od osvete moćne partijske mašinerije koja svakog stranačkog "grešnika" začas može da proizvede i u "izdajnika".

U svakom slučaju, jedan od skorašnjih otpadnika, Raka Radović iz Trstenika, ponovio je ovih dana da SPS više nije ona stranka u čijem su stvaranju učestvovali on i "Lilke". Između prve petorke "bivših" – Jović, Lilić, Marković, Čović, Vučelić – i one sadašnjih – Gajević, Šainović, Minić, Šuvaković, Dačić – razlika je, bar kada je reč o ugledu, zaista značajna.

prethodni sadržaj naredni