Intervju: Radovan Raka Radović
Bolje bez vlasti, nego s ovakvu vlast
Raka ponovo ide na izbore, ovaj put, kao Raka, ispred
Radničkog pokreta. Socijaliste bi ukinuo, u lokalu i oko Miloševića,
Miloševića jok. Glasaće Miloševića, kao predsednika, a ako ovaj
izgubi, isto će bude, u autobusu će i dalje šofer biti napred a putnici
pozadi
Politikom
se nikad nije bavio profesionalno, i kad je, kao socijalista, u nekoliko
mandata krljao opoziciju u skupštini Srbije više je to bilo uzgred,
posao za popodne. Nije predviđao da živi od politike, i kad ga onomad,
krajem prošle godine, na minus 18, isključiše iz partije, Raka se nije
pitao šta sad, nastavio je da se bavi svojim poslovima u Počekovini kod
Trstenika. Sloba ga otkačio, a kad je, kaže, isterivao tenkove po
ulicama, kad je trebalo da se brani ta ideja, Raka bio sila, kad je išao
na prijeme kod predsednika ovaj ga sačekivao bez žene, nije ni znao da
ima ženu. Posle došla žena.
I bez knjižice Raka je zadržao isti pravac, isti gard. Ali, video, ne valja šta se radi, da valja ne bi izlazio na izbore i uzimao da prepravlja ono što je dobro. Jesu sankcije, jeste život otežan, ali ”unutrašnje stvari” ga ponajviše otežavaju, mnogo se brate troši, i za reprezentaciju, i za putovanja, i za terevenke, to ni budžet Amerike ne bi izdržao. A svi u kampanji, svi u programima, razjurili se funkcioneri, sve sa kamerama, sve sam program, a života nigde. Zato on u izbore ide bez programa, program je sve ono što svaki čovek, ponajpre, želi sam sebi, kazuje nam, dok razgovaramo ispred njegove kuće u Počekovini. Krupan, nekako orund’o, krupna mu i svaka druga reč, o ”metaforama” da ne govorimo. Pokazuje snopovezačicu, lične konstrukcije, za koju je na sajmu u Novom Sadu dobio nagradu za dizajn, proizvodnju turšije na veliko, i sve, krupno, preko telefona odgovara, ”Jeste, mi smo Raka”, objašnjavajući da ga stalno zivkaju i pitaju, ”Jeste vi Raka?”. ”Jeste, mi smo Raka”, uz grohot će.
"VREME": Saznajemo da
ste u Radničkom pokretu, da ste zamenik predsednika, da idete na izbore,
i savezne i lokalne?
RAKA RADOVIĆ: Radnički pokret je osnovan krajem prošle godine, sa sedištem u Kragujevcu. Nije to ono komunistički, radnici, seljaci i poštena inteligencija, nego su radnici svi ljudi koji rade. Ja se, na primer, vodim kao zemljoradnik, a zamenik sam predsednika pokreta. Stranka je parlamentarna jer joj ja dajem legitimitet, još uvek sam odbornik u Trsteniku. Mogu reći da je to grupa finih ljudi, u Kragujevcu smo hteli da istaknemo kompletnu odborničku listu, ali ljudi se plaše, znate onaj Beko, pa pos’o, ipak idemo sa 15-ak kandidata, dali smo i dva poslanička kandidata u Kraljevu i dva u Rasinskom okrugu, gde smo ja i jedna gospođa vaspitačica iz Kruševca. Za opštinske u Trsteniku sem mene, koji sam ispred Pokreta, i kao Raka, idemo uglavnom kao grupa građana, a posle ćemo se lako dogovorimo. Za odbornika mi je opet isti protivkandidat, isti profesor Dragan Trifunović Trifke. Ja idem kao Raka a on kao JUL, ovo obavezno da napišeš, bio je demokrata, bio je radikal, slobodno napiši. JUL, odnosno ”Srbijašume”, i ovo obavezno da napišeš, ovde su uzeli, oteli, slobodno napiši, ”Slogu”, gde je ”Mivela”, mineralna voda Veluće, najbolja na svetu. U sklopu toga je i kanal koji prolazi i kroz Počekovinu. Pošto su julovci od crpne stanice napravili kafanu, pa kanal nije u svrsi, ja ću kao poslanik i odbornik tražiti da se ljudima odmah vrati zemlja koja je uzeta za kanal. Zemlja je oduzeta za protivvrednost kila pečenja, pa će sad da im vratimo po kilo pečenja. Pošto je Trifko julovac, on to ne može da traži, ja nisam julovac, i sa ove pameti neću da budem, pa ću to da tražim.
Kako opet da se politički
aktivira?
Interesantno je što sam se sada aktivir’o, i to na moju slavu, letos bila, to je Sveti Ćirilo, Kirilo, Ćiri Kirilo i, Kirik i Julita, to je to, sin i majka koje je pobio Pontije Pilat po prihvatanju hrišćanstva.
Zimus?
Nije, 28. jula. Tada sam potpisao. Tada su veselog Velimira Radivojevića (preminulog direktora ”Petoletke”) računali za poslaničkog kandidata, ali čim su ga stavili u sanitet on je otpisan, i sad trstenički socijalisti i julovci nemaju kandidata, pa se pitam zbog čega bi onda imali kandidate za odbornike. Ja, što se mene lično tiče, ja sam im bio dao jedan rok od 24 sata da mi priđu, ili ću da i' ukinem, i ’oću da i' ukinem kao filijalu, jer nema potrebe da postoje, džabe im ona zgrada. Šta sad oni rade? Oni kao poslanike promovišu ljude iz Kruševca i Brusa, Trstenik sa 42.000 birača nema svog čoveka. Zašto nema? Pojavi se Raka, i Raka mora da nestane, da ubiju ili da nestane, evo, nije nestao Raka nigde. Evo, čujem, i Liki je tu, pridružio se. Tu smo, ja i Liki, i Mihailo Marković, ćemo čekamo Milutinovića i Bidžu, napravimo ljucki partiju, i razbijemo sve što postoji, i poziciju i opoziciju, uništimo načisto, nema, s ovu državu ima da vladaju domaćini i ljudi.
Znači, drugačije?
Ja politiku smatram da ne treba da se bavim profesionalno. Bavim se svojim poslom, ja sam domaćin čovek, imam troje dece, majku, suprugu, imanje, prijatelje, svoje selo, i ja odatle ne mrdam ni mrtav. Mogu da budem u Ujedinjene nacije, ja sam u Počekovinu, nisam od oni’ koji odu gore, uhvate se, dobiju stan, zakače se, i ne možeš i’ oteraš puškom. Pogledajte koliko je poslednji’ deset godina Milošević dao stanova tim ljudima, sad nemaju bazu ni tamo, ni ’vamo, niti oni kome trebaju, ni ništa. Samo za izbore silaze u bazu, i zato socijalisti od 200 idu ka 50 poslanika.
Ja objektivno sada imam da budem deset puta bolji da bi mogao da pobedim. Deset puta. Oni imaju medije, onomad su popravili kvaku u pošti u Trstenik, došlo deset kola, i u sve deset kola po jedan, k’o da ne govore između sebe, sve mercedesi, opeli... A to se namnožilo, to nije normalno, sve doktori, sve direktori, nemo'š im prići. Mora da postoji Radnička partija da drži pristup svemu, da ljudi sve to razumu, da bude pristupačno, nema više aut, input, i ono mlaćenje prazne slame. Eto, kad je bivo na odborima za poljoprivredu SPS, pričaju, vele za poljoprivrednike, jebi mi oca, treba prevodilac. Frljaju se, nekad su seljaci govorili, bog te jebo, pametan čovek, ništa ga nisam razumeo šta priča. Mora da postoji stranka koja će da napravi koeficijent poravnanja između tih doktora i naroda koji će od toga da živi.
Ovako, izgubilo se poverenje, jedno pričaš, drugo radiš, a trebalo bi, kad se izigra poverenje, da se veša klavirskom žicom. Ljudi više ne veruju nikom ništa, kakva je to država u kojoj niko nikom ne veruje.
Kako ide kampanja?
Imam svoju filozofiju oko toga. To je silovanje naroda, k’o da je ovo Kina pa da trčim i lepim se po njoj. Šta će meni kampanja za Kruševac i Ćićevac, savezne poslanike ljudi treba da znaju, gde su bili, šta su radili, samo imam da sedim kući i da vidim, jesam proš’o, nisam proš’o.
A program, svi imaju program,
treba to objasniti?
Nas dvojica možemo da sednemo, i da napravimo takav program. Sad me jedan zvao iz Plandišta, kaže, ’oćeš mi pošalješ program, ja mu kažem, sedi pa piši, sve što želiš sebi to je i za druge ljude, to ti je program, voliš da ti deca žive lepo, da se zaposle, da se lečiš k’o čovek, pa piši to, to je program. Kad se pametni ljudi razumeju, to je program. A ne, u’vate te, uzeo deset miliona dolara, kad su te u’vatili za toliko, za koliko te nisu u’vatili, i takvi imaju program, ispade da su to naši programi.
Mnogi se plaše za regularnost
izbora, brojanja glasova, ima iskustva?
To nijedna vračarica ne zna, sad bilo koju da pitaš, neće moći da ti kaže dal’ će biti pošteno, ubio me Bog. Ovi su se nešto naoštrili, a opozicija, mora se priznati, tanka. Onaj Mihailović čovek pomirenja, a krenuo sa Ravne gore, šta će sa Ravne gore i Kadinjače, nemoj da pominješ Kadinjaču, tu su radnici izginuli. Ne treba to podgrevati.
Kako će se Milošević ponašati
ako izgubi izbore, manipuliše se da neće dati vlast?
Ja lično mislim da neće izgubiti, i da se ništa neće desiti. Drugo je koga je okupio oko sebe, pa mu glavni odbor traje šest minuta, niko da zucne, te ti si lep, te ti si najpametniji, sad, i ti imaš vizionarske sposobnosti. Nemojmo ljudi, svi smo smrtnici. Umreš, šta posle?! Napraviš koncepciju za jednog čoveka i, fali li nešto Slobi, odoše dve partije.
I čega Milošević ima da se plaši, zemlja se morala braniti. To što partijski skida ljude, to je njegova partija. Neke upotrebi k’o prezervativ, baci, neki se odupru. Ako hoćeš da se baviš politikom, idi pa se bavi. Sad Raka treba da čeka da mu se Milošević smiluje. Baš me briga za tog Miloševića da mi se smiluje, niti sam izgubio jezik, niti sam izgubio pamet, mogu da se bavim politikom i ne interesuje me da li mu to odgovara! I baš me briga da izgubi izbore. Šta da i’ i izgubi? Pa isto će da ide šofer napred, a putnici pozadi. Mislite da će da ide autobus, putnici napred, a šofer pozadi, jok bre, ništa, isto će da bude, dva dana, tup, tup, i niko se ne seća. Evo, Stambolića se više niko ne seća, Bog te, nestade čovek! Nema govora da je Milošević u to umešan, jer je mnogo jače ljude oko sebe sklonio, sklonio, ovako, 'eli, eto, meni nije falila dlaka s glave, ni poziva telefonom, ni anonimno, ništa.
Ode i Lilić?
Čekamo još njih nekoliko, pa da napravimo domaćinsku partiju, najurimo četnike i partizane, i povedemo Srbiju gde treba. Ne znam, ni Milutinovića nešto ne viđam, slabo. A Likiju imam da se javim, ako je zbog JUL-a, ima od mene čistu peticu, ne – desetku.
Pa, za koga će Raka glasati?
Ja ću da glasam za listu Radničkog pokreta, a za predsednika, pa još se razmišljam, ako glasam, verovatno za Slobu, da se razumemo. Ne ide da mi kandidat izgubi, pa da posle živim k’o u tuđoj državi. Inače, lično mislim da u ovoj zemlji ima ljudi koji bi bili bolji predsednici od njega.
Dragan Todorović
