Sporna zavr�na verzija Pavlovi�evog
filma
Podoficir
i mrtva deca
Film "Dr�ava mrtvih"
nije prikazan na Venecijanskom festivalu uz obrazlo�enje organizatora da su
izmenjene politi�ke reference, pojedine scene kao i kraj filma. �ta se
dogodilo u monta�i?
Obi�no
se ka�e da pravo umetni�ko delo, bilo makar i nezavr�eno, nad�ivljuje
svog tvorca. Verovatno �e takva biti i sudbina Dr�ave
mrtvih �ivojina Pavlovi�a. Ali sudbina tog filma ukazuje i na ne�to
drugo: delo se �esto protivi ovakvom ishodu stvari. Ovaj film �eli da
ostane nezavr�en.
Zna�i li to da �e on, ako ikada bude zavr�en, na
svet do�i nasilno, tu�om voljom, kao mrtvoro�en�e? Sa formalne ta�ke
gledi�ta, takvu mogu�nost treba bez premi�ljanja odbaciti. Dr�ava mrtvih se, posve sigurno, mo�e rekonstruisati/dovr�iti u
skladu sa autorovim intencijama ili bar pribli�no njima: knjiga snimanja i
brojne zaostale bele�ke jasan su putokaz u tom smeru. Ali ipak, rezultat mo�e
biti samo ispra�njena ko�uljica iza �ijeg privida
ne�e biti ni�eg osim zablude interpretacije. Jer, �ta je umetnik hteo da
ka�e � that's
the question. Nikada ne�emo biti sigurni
jesmo li prona�li pravi odgovor.
Otuda onaj oprez koji, prikriven tehni�kim
problemima, stvarnim koliko i tobo�njim, stalno odla�e zavr�etak rada na
filmu. S druge strane, �ak i oni koji su najtemeljnije upoznati sa materijalom
libe se decidiranijeg izja�njavanja o Dr�avi
mrtvih, skrivaju�i se iza uop�tenih deklaracija kako je re� o jednom
od najboljih filmova �ivojina Pavlovi�a koji, pride, podse�a na dela iz
njegove rane stvarala�ke faze. Koja to be�e rana faza �ivojina Pavlovi�a?
Je li on ba� tada stvorio svoja najbolja dela ili se to, ipak, dogodilo ne�to
kasnije? Odakle ovde odustajanje od kadra-sekvence? Za�to tek sada rad sa
vi�e kamera?
SITUACIJA: No,
ako se film jednom zbilja pojavi (�to je, nadajmo se, neminovno), vide�e
se da ovaj oprez nije bio bez razloga. Dr�ava
mrtvih je te�ak predmet. Taj film je nastao (on zapravo jo� nastaje)
na osnovu pozori�nog komada Janez Sini�e
Kova�evi�a. Pavlovi� je, u skladu sa svojim stvarala�kim temperamentom,
jo� vi�e u skladu sa svojom ljudskom prirodom, izvr�io brojne
intervencije na predlo�ku (Kova�evi�evoj drami), izmeniv�i
mu � kako vidimo � �ak i naslov. Budu�i da
je, iz njegove zaostav�tine, iz onih bele�aka nastalih tokom rada na
filmu, jasno da mu je do te izmene bilo neobi�no stalo, Dr�ava
mrtvih je ve� sada, u toku procesa rekonstrukcije, do�ivela tuma�enje svog sadr�aja
na osnovu metafori�nog uputstva sopstvenog naziva. Ne verujem da bi �ika
bio posebno sre�an zbog toga.
A sadr�aj filma je, otprilike, slede�i:
jednog podoficira biv�e JNA, ina�e Slovenca, o�enjenog Makedonkom, po�etak
serije ratova (otcepljenje
Slovenije) zati�e na �erkinoj svadbi u Sarajevu; on odbija ponudu svojih
slovena�kih kolega da se pridru�i vojsci nove dr�ave, odlazi
sa porodicom u Beograd, gde sve krene u sunovrat � penzioni�u ga, sin mu
postaje dor�olski gangster, �erkin mu� ode u �etnike
da pogine, �ena poludi, a dvoje najmla�e dece, dve bliznakinje, na�u
jezivu smrt u mutnim dunavskim talasima. Ali on, taj podoficir, jo� ni�ta
ne shvata.
Ovako prepri�ana, pri�a Dr�ave
mrtvih je savr�eno jasna: film govori o krvavom raspadu jedne zemlje
koji se u�asavaju�i odslikava na ravni sva�ije individualnosti, �iji je
zbir mera sveop�teg uni�tenja i propasti. Svi smo mi, na neki na�in, ve�
mrtvi. Tako je, �kolski govore�i, glavni lik Dr�ave
mrtvih nalik junaku tragedije. Propast njegove porodice je, kako to
obavezno biva u tragedijama, neumitna i ni�im se ne mo�e spre�iti. Ali,
suprotno onome �to se uobi�ajeno zbiva kod tragedija, Dr�ava
mrtvih ostaje bez katarze. Gledanje tog filma zavr�ava porazom, bez
makar i naznake nekog pro�i��enja.
LIK: Ovome
nisam u stanju da na�em drugog obja�njenja osim onog koji proizilazi iz
Pavlovi�evog postuliranja centralnog dramskog lika ili, preciznije re�eno,
nosioca dramske radnje. Njega plima tragi�nog, ovo more u�asa oko nas,
nastalo raspadom zemlje, poga�a najpre na taj na�in da je izgubio ono u �ta
je celog �ivota verovao, a to nije propala zemlja, nego je jedna
simulakrumska tvorevina koja se predstavljala njenim imenom. Njegov jedini
na�in da se takvom gubitku odupre jeste da poja�a svoju veru, �ime iznova
zalazi u sferu virtualnosti, u domen nepostoje�eg.
Takva njegova pozicija, u kojoj je on operisan
od svake percepcije realnosti, izaziva � ili, u najmanju ruku, podsti�e � nove tragedije. �ovek poput na�eg
podoficira Janeza nije u stanju da se odupre propasti svoje izgnani�ke
porodice. Ali, pitanje je da li to uop�te �eli. Bilo kako bilo, on tu
propast svejedno uslovljava ne �ele�i da prihvati izmenjene okolnosti �ivljenja
jer su one suprotne njegovom (izneverenom) idealu, onome �emu je posvetio
�itav svoj �ivot. Kakav je bio taj ideal? Slu�iti kao podoficir sve do
smrti.
Po�to se ispostavilo da je ono �to podoficiri zvahu
domovinom bilo suma virtualnih vrednosti (samoupravni socijalizam,
bratstvo-jedinstvo, igra rokenrol cela Jugoslavija), ispada da je jedna
propala zemlja po�ivala na njima, na podoficirima, na ljudima koji pogled
na svet izjedna�uju sa zidom kasarne iza koga je sve obmana. Za divno �udo
� mada nikakvog �uda nema � takvi poseduju veoma �vrsta uverenja: oni �e uvek, bez obzira
na to koliko nama izgledalo beznadno, istrajati u
naporu da iznova podignu zid kasarne/svoj pogled na svet ne obaziru�i se na
porazne efekte takvog preduze�a. Odanost virtualnom proizvodi strahotne
posledice u realnom.
LUDILO: Nije
podoficirova porodica uni�tena zarad propasti zemlje koja �e postati dr�ava
mrtvih, nego ta porodica nestaje zbog Janezove gotovo luda�ke
opsednutosti dru�tvom �iji su temelji
bili mrtvi kao on. Mada naizgled neizmerno pati, njegova neosetljivost je besprimerna.
Vi�e ga boli �to niko ne haje za njegovu decenijsku odanu besmislenu slu�bu
po raznim vukojebinama negoli ona crna dunavska grobnica njegovih devoj�ica
�ije je mleko prosuo. Dok se sve slama, on i dalje egzercira, misle�i da
je to najva�nije u
�ivotu i da �e tako svet ponovo postati onaj
stari. Kada ga bace u ovaj novi, realan svet (penzija), on �e u njega kro�iti
sa pesmom/zakletvom davno mrtvom Vrhovnom Komandantu. On je ludilo. Na�e.
Bekstvo od tog ludila mogu�e je, po Pavlovi�u,
na tri na�ina, koji �e svi zavr�iti neuspe�no: prihvatanjem realnosti
kao nove virtualnosti (�erka), padom u zlo�in kao izazovu �ivota (sin)
ili, najzad, opet ludilom kao bekstvom
u realno (�ena). Podoficiru Janezu se ostvarilo da ostane sam sa svojim
idealom koji on, sada no�ni portir na vratima podzemlja �to �e svog unuka
darivati poljupcem vampira, do�ivljava
kao lepu bolest vrednu da se
neguje po svaku cenu.
Je li on time definitivno postao ono �emu je od po�etka
nalik bio � tragi�na li�nost? Nakon jedne probne projekcije materijala Dr�ave
mrtvih, neko re�e da je Janez antijunak. Ne razumem tu definiciju.
Sumnjam da je ona dramatur�ko de�ifrovanje �oveka bez svojstava. Ali,
Janez sigurno nije takav. Naprotiv. Zato Dr�ava
mrtvih nije melodrama, ono kada se nekome koji je naizgled bez svojstava
zbivaju strele i pra�ke sudbe obesne. Time, me�utim, Pavlovi�ev film
nikako ne postaje tragedija.
Aristotel ka�e da je junak tragedije jedan
�ovek po sredini. Mnogi tuma�i njegove poetike (me�u kojima je
potpisnik jedan od najgorih) to prevode u aksiom da je tragi�ni junak neko
ko je malo bolji od nas, a takav je
onaj koji se ne isti�e ni vrlinom ni pravedno��u, niti pada u nesre�u
zbog svoje zlo�e i nevaljalstva nego zbog neke pogre�ke (krivice).
Spoznaja te krivice (prepoznavanje) jeste ono �to �ini su�tinu tragi�kog
dramskog
obrta. Idiot ne mo�e biti tragi�ki junak. Ako � kao kod na�eg
podoficira � nema te
spoznaje o neumitnosti tragi�nog toka, ako se takva spoznaja �ak odbija,
onda nema ni krivice (pogre�ke), pa se pad u nesre�u tuma�i vrlinom i
pravedno��u (leva-desna, napred mar�!), �to je zlo�a i nevaljalstvo
nekoga ko je malo gori od nas. Samo �to su, u ovom slu�aju, takvi
predstavljali ve�inu. I to nas je ubilo. Nesahranjeni
mrtvaci. Zato Dr�ava mrtvih
ostaje bez katarze. U na�oj pri�i nema pro�i��enja. Jer je to pri�a
puna samosa�aljenja i obmane, koju kazuje podoficir.
Bogdan Tirnani�
Najava tu�be
Porodica
preminulog reditelja �ivojina Pavlovi�a, autori i producent filma Dr�ava
mrtvih tu�i�e Venecijanski filmski festival me�unarodnoj
asocijaciji festivala (FIAPF) zato �to na konferenciji za novinare nije
pro�itan njihov protest povodom obja�njenja odluke da film ne bude
prikazan, kao �to su zahtevali.
Dva dana pre nego �to je
trebalo da bude prikazana na venecijanskoj Mostri, novinari su obave�teni
da �e Dr�ava mrtvih izostati.
Obja�njeno im je da su selekciona komisija i direktor festivala, uporediv�i
"prvu izmontiranu verziju filma koju je re�irao veliki jugoslovenski
reditelj koji je preminuo 1998. godine" sa drugom verzijom, zaklju�ili
da je "napravljeno nekoliko dramati�nih modifikacija" i da su
izmenjene politi�ke reference, uklju�uju�i najfascinantniji deo prve
verzije, i kraj filma", pa su zato odlu�ili da "ne mogu
prihvatiti montiranu kopiju koja ne respektuje kriterijume koje je
postavio sam autor".
Vuk Pavlovi�, sin �ivojina
Pavlovi�a i asistent na snimanju filma Dinko Tucakovi�, koji je re�irao
Pavlovi�ev snimljeni materijal, i Maksa �atovi�, direktor
"Komune", producenta filma, u pismu naslovljenom gospodinu
Albertu Barberi, direktoru Festivala, demantuju sve ove optu�be. Oni za
"Vreme" ka�u da ne postoje dve verzije Dr�ave
mrtvih �ivojina Pavlovi�a. Postoji VHS kaseta, materijal kome su
nedostajali delovi dijaloga, neke scene, muzika i gotovo svi zvu�ni
efekti. Tu, takozvanu grubu verziju uobli�io je Dinko Tucakovi� "na
osnovu Pavlovi�eve knjige snimanja i u dogovoru sa Pavlovi�evom
porodicom". "Nije izba�eno ni�ta �to s sukobljava sa
autorovim politi�kim izjavama. Cenzura koja nam se pripisuje jasna je i
�ista manipulacija autora Mostrinog obave�tenja", rekao je Tucakovi�
za "Vreme".
Ekipa Dr�ave
mrtvih isti�e da je "jedini razlog �to film nije prikazan na
Festivalu nemogu�nost, zbog tehni�kih problema, da se film zavr�i",
i zato je 18. avgusta otkazala u�e��e Venecijanskom festivalu.
"Ako smo mi otkazali u�e��e, i ako je Festival to primio k znanju,
jo� vi�e �udi njihov kominike o odbijanju filma", ka�e Dinko
Tucakovi�. �udi i �to najnovije ocene o filmu podr�ava gospodin Ser�o
Grmek �ermani, jedan od selektora, koji je Dr�avu mrtvih preporu�io Veneciji.
"Gospodin �ermani
poznaje jugoslovenski film, pro�log leta smo mu pokazali grubu verziju.
On je proletos odneo kasetu sa takvom verzijom u Veneciju, i na osnovu
toga je Dr�ava mrtvih dobila
prohodnost za Mostru", ka�e za "Vreme" gospo�a Sne�ana
Pavlovi�, supruga �ivojina Pavlovi�a. "Odjednom, �ermani je odlu�io
da se ne sme nimalo odstupiti od te grube verzije, zahtevao je da to po�tujemo
iako je znao da Dinko Tucakovi� radi film. Dinko Tucakovi� je, me�utim,
odlu�io da treba izbaciti neke detalje. I mi smo ga podr�ali. �injenica
je da je film na osnovu grube verzije dobio zeleno svetlo, ali ne mogu da
verujem da su o�ekivali da �emo ostaviti film sa blankovima, bez
dijaloga i zvu�ne podloge. �ermani i sada veruje da �titi Pavlovi�evo
delo, ali to radi na nespretan na�in."
Gospodin �ermani smatra da
su iz filma uklonjene sve politi�ke reference i za Pavlovi�evu filmsku
estetiku zna�ajne i karakteristi�ne scene. "Niko od nas ne zna �ta
bi �ika uradio od tih snimljenih scena, ali niko od nas i ne mo�e da se
stavi u njegovu ulogu, i zato smatram da je trebalo ostaviti sve ono �to
je on snimio", objasnio je nedavno gospodin �ermani. "S obzirom
na to da je film dovr�en posthumno, trebalo bi da sadr�i sve Pavlovi�eve
ideje. Niko nema prava da ka�e koje scene treba da ostanu, a koje treba
da se izbace iz filma. A ta prvobitna, grubo montirana verzija sadr�avala
je sve snimljene scene i bila je kompletna."
Dinko Tucakovi� se pita za�to
gospodin �ermani, ako to ve� ne dozvoljava drugima, sebi daje pravo da
odlu�uje o Pavlovi�evom filmu. Od koga on to �titi Pavlovi�evo delo?
Od njegove porodice?
Gospodin �ermani tvrdi da su
"izba�ene tri epizode sa jasnom politi�kom konotacijom".
Naime, kada se u filmu dogodi jedno ubistvo, lik iz drame koji je ubio
namigne drugom liku, i ta epizoda se ponavlja jo� jednom tokom filma, kao
i na samom kraju. To je imalo jasno zna�enje, ali u novoj verziji nijedna
od tri epizode ne postoji. Izba�ene su i dve scene u kojima je Pavlovi�
poku�ao da defini�e sada�nji odnos Jugoslavije i Slovenije, kao i scena
u kojoj jedna �ena koja snima porno film ka�e "ja sam iz
Banjaluke". Verovatno su hteli da izbegnu dovo�enje prostitucije u
vezu sa izbeglicama iz Bosne, �to je u prvobitnoj verziji delovalo veoma
zna�ajno. Izmenjena je i monta�a izme�u sekvenci. Kada sin glavnog
junaka u filmu ubije nekog �oveka, njegov otac ga tra�i u mrtva�nici
jer misli da mu je sin ubijen. Kod Pavlovi�a postoji taj koncept
dvojnika, da se za onoga koji ubija misli da je ubijen. Sada�nji redosled
scena ne odaje takav utisak. Primetio sam i neke estetske izmene."
Sve ove promene gospodin �ermani karakteri�e kao "�ist sadizam
prema filmu pokojnog Pavlovi�a".
"Scena ubistva u ta�majdanskom
parku je izba�ena", ka�e Dinko Tucakovi�, "zato �to se nakon
toga likovi druga�ije pona�aju, dramatrur�ki se ne uklapa. Ili: lik tri
puta ponovi da je izbeglica, zar nije logiВno da je dovoljno jednom?
Zar je cenzura ako izbacim iste re�enice? Ser�o nema primedbe na moj deo
posla. Na osnovu finalne verzije film je pozvan u Solun i Toronto. Plan je
da se prika�e i na festivalu u Berlinu idu�e godine."
Sonja �iri�
Venecijanski ra�omon
Ta�no
pola veka nakon pobede znamenitog filma Akira
Kurosave na tom festivalu, Veneciji se dogodila jedna ra�omonijada.
To je ona pri�a o nekom ili ne�emu �iji svaki svedok ima svoju istinu,
s tim da jedan (ovog puta) pomalo la�e.
Ono ne�to u ovoj venecijanskoj pri�i je film Dr�ava
mrtvih, koga je njegov autor �ivojin Pavlovi�, oprostiv�i se �urno
od ovog sveta, ostavio u traljama, nezavr�enog. Mnogi su (�ijan,
Kusturica...) poku�ali da zavr�e taj posao i time
izmire deo duga ove kinematografije prema velikanu, no tek se Dinko
Tucakovi�, na inicijativu ku�e Komuna,
realno primakao tom cilju. Tada je iz Venecije stigao predlog (ili tako ne�to)
da se Dr�ava mrtvih po�asno
prika�e na ovogodi�njoj Mostri.
Onda po�inje ona ra�omonijada: jednom se tvrdi da je film video (i za prikazivanje
odobrio) direktor festivala Roberto Barbera, no po drugoj verziji, izgleda
da je taj posao, na Pali�u, obavio jedan od pobo�nih
selektora, izvesni Ser�o Grmek �ermani, navodno veliki prijatelj i
po�tovalac onoga �to se zove jugoslovenski film. No, nekoliko dana pre
po�etka festivala, Komuna saop�tava
kako film
ne�e mo�i da bude prikazan u Veneciji (bi�e prikazan u Berlinu) iz
tehni�kih razloga � snimljen je u zastarelom formatu �ije prilago�avanje
dana�njim standardima zahteva vremena. Gotovo.
Ali nije: 4. septembra festival izdaje zvani�no
saop�tenje da film ne�e biti prikazan u zakazanom terminu jer se u
Veneciji na�la kopija puna dramati�nih izmena, to jest � su�tina je bitno promenjena, a
direktne politi�ke reference su otklonjene kao i fascinantni delovi
prvobitnog izdanja filma, uklju�uju�i i kraj.
Pitanje br. 1: kako se mo�e otkazati projekcija
filma �ija je projekcija ve� otkazana jer je, prosto (taj film),
nezavr�en? Je li, pak, bilo dramati�nih
izmena? Asistent re�ije na ovom projektu, ina�e rediteljev sin Vuk
Pavlovi�, tvrdi da izmena, pogotovu dramati�nih, nema. Ali u odnosu na
�ta? Na prvobitno izdanje �ike
Pavlovi�a? Takvo izdanje jednostavno
ne postoji. Politi�ke reference su, ako je verovati potpisniku ovih
redova (a on u svojoj poslovi�noj skromnosti tvrdi da se u to bolje
razume od Ser�a �ermanija), ostale i prili�no su �okantne. Uostalom
� kakva u jednom umetni�kom delu mo�e biti sudbina direktnih
politi�kih referenci tri godine nakon �to je taj film snimljen? U
Srbiji! Kraj nije menjan � mada bi bilo bolje da jeste itd.
O�ito da je neko u Veneciji, verovatno nare�eni
�ermani, bio nezadovoljan �to film, onakav kakav jeste, ne odgovara odre�enim
politi�kim
potrebama. Samo �to taj film (jo�) ne postoji. Ipak, pomenuto
nezadovoljstvo bilo bi legitimno da je film prikazan � a nije prikazan
jer se i dalje radi na drasti�nim (tehni�kim)
izmenama. �ermani je ilegalno
(drugog re�enja nema) do�ao u posed radnog materijala (neke video
kasete) i na osnovu toga, nezadovoljan vi�enim, i bez obzira
na to �to je film ve� povu�en sa festivala,
sugerisao dono�enje jedne politi�ke odluke na osnovu falsifikata �
izbacio je sa festivala film koji je za taj festival nepostoje�i.
Ali i da nije tako, on je na sebe preuzeo pre�a
prava, ona koja ekskluzivno pripadaju naslednicima pokojnog reditelja,
bilo da je re� o njegovoj porodici ili producentima Dr�ave mrtvih. �ak i da su ti naslednici po�inili greh
izneveravanja autorove zamisli (a nisu), �ermani ili Barbera nisu pozvani
da se, sa o�itim politi�kim ambicijama, me�aju u final cut (zavr�nu verziju). Ako to pravo �ele da prisvoje, onda
se Venecija u budu�nosti mora odre�i prikazivanja svih ameri�kih
filmova jer u toj kinematografiji pojam director's
cuta (rediteljeve verzije) ne postoji. Kao �to je blizu pameti da se
u Iranu (pobednik ovogodi�nje Venecije je iranski film Krug D�afera Panahatija) neki ajatolah pomalo me�a u direktne
politi�ke reference. Imamo i mi takvih, tek �e da se oglase. U me�uvremenu
je � ako je greh zbilja na njemu � �ermani hteo da ispadne ve�i
musliman od Alije. �ika za �ivota nije �ljivio
takve.
B.T.
