�ensko
pisanje (4): Mirjane Bobi�-Mojsilovi�
�ivot nije
O.K.
Postoje
mnogi razlozi da se knji�evnom stvaral�tvu �ena u srpskoj literaturi
posveti ve�a pa�nja. To je zadatak koji je nedeljnik "Vreme"
postavilo kao izazov pred Aleksandra Jerkova
Nekada
su se ljudi mogli deliti na one koji radije �itaju tekstove i kolumne
Mirjane Bobi�-Mojsilovi�, ili gledaju njene nastupe i rasprave na
televiziji, posebno ako vole lepo oblikovane i ne�no zamu�ene
suglasnike. Dok se otiskuju sa nepca takvi glasovi ne�to kazuju o onome
ko govori, pa lepa domi�ljatost i pametna lepota dobijaju posebnu unutra�nju
boju. Kada se iz nedelje u nedelju pi�e, godinama, i sve komentari�e,
kako je to �inila Mirjana Bobi�-Mojsilovi�, ne mo�e se izbe�i prizvuk
o�ekivanosti i poznatosti. Zato je upravo ono �to nema nikakve veze sa
spoljnim svetom jedino �to preostaje u tekstu koji o tome svetu govori.
Ili je svet u tekstu prazno mesto a bi�e koje govori o�ituje se na rubu
tog govora, ili je bi�e koje govori isprazno a to �to kazuje samo je
potvrda onoga �to ve� u svetu postoji.
DNEVNIK DOMA�ICE: Upravo je ovo raskol koji je progutao prozu Mirjane Bobi�-Mojsilovi� koja se ovih dana toliko kupuje da njen "Dnevnik srpske doma�ice" ("Ru�a", 2000) knji�ari ne sti�u da odnesu do police pre no �to ga zatra�i novi kupac. �ta je to pogodilo �itaoca? Neodoljivi zov naslova koji svakome dopu�ta da bude blizak sa knjigom, tekst koji odgovara prose�nosti koja se obi�no pripisuje svemu �to je vezano za doma�ice, �e�nja da se obnovi se�anje na tugaljive i jadne godine od kraja osamdesetih, dra� preglednog izlaganja, eskapizam ili sentimentalizam dnevnika i ravnote�a ljubavi za svoj narod, zemlju, grad i uvi�anja da sa njima ne�to duboko nije u redu i da konformizam na kraju mora da zavr�i kao katastrofa, li�na i kolektivna?
Da li kraj ove pri�e i odluka da se pi�e �dnevnik� zna�i da �ovek mora ne�to da u�ini jer �e pre�ivljavanje i pristajanje na �ivot okru�en zlom, ako je �ovek iole po�ten, na kraju dovesti do tragedije i ludila? Da li pisati �dnevnik� motivisan tragedijom zna�i u�initi ne�to, ili je u romanu Mirjane Bobi�-Mojsilovi� postavljen zahtev koji bestseler ne mo�e da ispuni? O svetu koji nas okru�uje glavna junakinja, koja je i pripoveda�, govori pametno i prihvatljivo, ali ni�ta neo�ekivano. Ona je u suzama ili bez njih O.K., ali knji�evnost nije obi�an �ivot. Knji�evnost te�ko podnosi trivijalnost �ak i kada je pametna i dobra. Sve �to je na ovaj na�in poznato u knji�evnosti je dozlaboga dosadno.
�ta onda mo�e biti toliko interesantno da �dnevnik� postane bestseler? Ba� zato �to unapred pristaje na dobru obi�nost, roman neodoljivo privla�i �itateljku-doma�icu jer odgovara stanju svesti za kojim ona �ezne. Nije te�ko prepoznati kako lako �e se takva �itateljka poistovetiti sa simpati�nom i osuje�enom junakinjom koja nije "ba� neki zavisnik od Hegela i Kanta, ali ipak" ne mo�e da podnese dosadnu svakodnevicu �ak i sa poslovno uspe�nim �ovekom. Eh, da je bar malo misaone supstance, istra�iva�ke strasti, zapitanosti o svetu i politi�ke dubine za koje Hegel i Kant mogu poslu�iti kao metafora.
KAPLJICE SVESTI: Prava dilema, prema tome, nije pitanje o romanu Mirjane Bobi�-Mojsilovi�, koja je sluhom za bestseler otkrila kapijicu kolektivne svesti i domi�ljato je otvorila da bi kroz nju nagrnuli kupci � ve� �ta je sa tom sve��u. Potrebom da podse�a junakinja je u romanu odoma�ila jednu praznjikavu i suvi�nu istoriju praznine koju su politi�ki virus autoritarne vlasti, nemo� nacionalnog uma, razbijeni i poni�eni politi�ki subjekt ostavili za sobom. Kada Mirjana Bobi�-Mojsilovi� pi�e trivijalnu istoriju poslednjih godina, �itljivo i jasno, samodopadljivo i predvidljivo, to �e jednoga dana mo�da postati svedo�anstvo o stanju duha. Da li ogromno interesovanje za unapred poznatu pri�u otkriva �ta nije u redu sa srpskim �itaocem i srpskom kulturom?
Dru�tvena svest �doma�ice�, �ak i ove �srpske�, takva je da se sve �to se va�no de�ava de�ava izvan nje. �ak i trivijalna naklonost �doma�ica� prema mu�karcu Slobodanu Milo�evi�u krajem osamdesetih nije bila dru�tveni doga�aj. �Dnevnik� je poku�aj da se pravi doga�aj odigra i u toj svesti, ali logika bestselera upravo to sputava. Koliko se mo�e puding ukucati ekserom na zid, kako ka�e u druga�ijem kontekstu Manfred Frank, toliko je �ak i najrazvijeniji oblik takve misli, kao u �Dnevniku srpske doma�ice�, koristan za dru�tvenu svest. An�elka, glavna junakinja "Dnevnika srpske doma�ice", druga je strana praznine koju predstavlja An�ela iz istoimenog romana Vladimira Arsenijevi�a. An�elka je sve, ali ni�ta nije dovoljno, kao ni "dnevnik" koji po�inje njenim imenom a na kraju dobija �ak neku delezovsku odre�enost bi�a u imenu. Svako poglavlje je naslovljeno i po�inje jednim li�nim iskazom: imam plave o�i, visoka sam 168 cm, ne pijem, nisam glupa�a, veoma sam ose�ajna, prijatne sam spolja�nosti, verujem u Boga, volim sve �to vole mladi, ja sam �ena bez obaveza, �uvarna sam doma�ica, volim putovanja, omiljena sam u dru�tvu, odli�no kuvam, volim sve ljude, zdrava sam i znam da �uvam tajnu. Predstavljena kao u nekom oglasu li�ne prirode, An�elka ipak ima neku intimnu boju, ali to ona kao pripoveda� ne mo�e da saop�ti, dok oglasna intima �anrovski ukida tragediju. Zato je ovo dnevnik "doma�ice", samo ne �arnojevi�eve ili �jednog srpskog dobrovoljca� Pere Todorovi�a. An�elka govori o svetu, a sama, uprkos svemu �to ka�e o sebi, ostaje prazno mesto tog govora. Sa druge strane, upravo zato �to �srpska doma�ica� kao pripoveda� svom govoru o svetu ne mo�e da d� autenti�nu intimnu boju, taj svet ostaje prazno mesto o kojem govori.
LJUBAVNI PODVIZI: Takva je sudbina neminovna, ne samo zbog bestselera i �itala�ke svesti koju ovaj roman aficira. To je nu�na posledica prezira prema knji�evnom svetu, o kojem svedo�i drama Mirjane Bobi�-Mojsilovi� "Suze su O.K." (1999). Knji�evni �ivot je odista jadan, ali kakve koristi knji�evnost mo�e imati od tako slabo promi�ljenog predstavljanja njegovih nedostataka koje ne uspeva da postane vi�e od jevtine karikature, kao u ovoj drami? To �ak nije ni duhovito, nego prizemno, u �emu gasne ono �to je prethodna zbirka pri�a, "Baba, nemoj ni�ta da me pita�" (1997), obe�avala. Posle svih ljubavnih "podviga" junakinja prve pri�e iz ove zbirke, "Don�uanka", po�inje da pi�e tako �to je "ve�bala svoj stil, veruju�i da su svi veliki pisci, kao i ona, po�eli iz dosade". Razlika izme�u pripoveda�eve ironije i njenog stila rodno je mesto knji�evnosti. Odista, od te dosade do pogleda "iz dosade" na paso� mlade saputnice � o �emu govori junakinja i pripoveda� "Cipela broj 41" sa kraja zbirke pri�a � ostao je prostor za delovanje ironi�nog obrta, razmak izme�u trivijalnog i njegovog oblikovanja. "Svi sre�ni gradovi li�e jedni na druge. Svi nesre�ni � li�e na Beograd", ka�e junakinja. Kada pri�a ovako (poput Tolstojeve "Ane Karenjine") po�ne, svaka je knji�evna aluzija mogu�a, �ak umesto Hegela i Kanta eto Bodrijara u pri�i "Cipele broj 41". Zato je u pravu junakinja kada duhovito i ironi�no na kraju ove antologijski dobre pri�e, i pravog modela ispovesti koja je knji�evno ubedljiva, ka�e da "�ena, Beogra�anka, nikada ne mo�e da bude ozbiljno pateti�na. Naro�ito ako �ita Kavafija i na�e cipele po meri". Tog razmaka, uprkos Kavafiju, nema u drami, a �rtvovan je uspehu, naprosto slepljen u bestseler u romanu. Bez ozbiljne pateti�nosti nema tragedije. Sli�ni motivi javljaju se u sve tri knjige, ali je autenti�ni prostor knji�evnog oblikovanja odba�en, �ak prezren. Knji�evno ubedljivo sen�enje �enske intime napu�teno je zbog sveta, a ironija kona�no pokopana u �aljivom naslovu "Japansko seksualno iskustvo � saveti za Srbe" kojim "Dnevnik srpske doma�ice" zavr�ava. Ono �to je s prezirom oduzeto knji�evnosti ne mo�e se nadoknaditi u bestseleru.
Aleksandar Jerkov
