Knjige
Inventura krhotina
Miljenko Jergovi�: Historijska
�itanka (Naklada Zoro, Zagreb � Sarajevo 2000.)
Serijal
tekstova Historijska �itanka
sarajevsko-zagreba�kog pisca i novinara Miljenka Jergovi�a (ro�. 1966)
na poslednjoj stranici sarajevskog magazina "Dani" redovno
izlazi ve� �etiri-pet godina; za to vreme, jedna po svoj prilici
nepretenciozna rubri�ica prerasla je u svojevrstan kult, u �tivo koje se
najradije �ita, �uva, prepri�ava, mejlira
izbeglima po belom svetu... U godini kojom se okon�ava naju�asnija
decenija ne samo na�ih �ivota, Jergovi� je ove tekstove, koji se
uglavnom bave onim dvema prethodnim, "sre�nim" decenijama
("zlatnim dobom" kako ih skoro bez ironije Jergovi� naziva)
smestio me�u � by the way,
veoma lepe � korice knjige (mada rubrika i dalje �ivi, pa �e biti i
drugog izdanja...).
Ako ima nekakve "tajne uspeha" � osim talenta i pameti � kada je Historijska �itanka u pitanju, onda �e najpre biti da ona le�i u tako retkom, plemenito "anahronom" Jergovi�evom majstorstvu da "postmodernim" cinicima "proda" Ono Malo Du�e; Jergovi�eve su pri�e (zbirke Sarajevski Marlboro, Karivani i Mama Leone) tako razli�ite od dominantnih trendova i tako udobno u�ljebljene u onaj bolji deo ovda�nje pripoveda�ke (andri�evske, pre svega) tradicije, a opet tako daleko od svega �ime je doma�i rasni "tradicionalisti�ki" pisac opsednut: Istorije, Nacije, Kolektivnog Usuda i ostalih Velikih Re�i koje valja pisati velikim po�etnim slovom, isto koliko ih, bogme, valja i izbegavati. One su, dakle, "lirske" utoliko �to su osob(e)ne, individualisti�ke, ki�ovski privr�ene u�u�kanom svetu detinjstva, "ranih jada" i neodre�ene uznemirenosti pred udaljenom, potmulom jekom Velike Istorije; te bazi�ne principe svog pripoveda�kog senzibiliteta Jergovi� ne izneverava ni kada (kao u Sarajevskom Marlboru) uroni duboko u ratna zbivanja, svesno apstrahuju�i "ideolo�ko" � poslednje �to bi se o njemu moglo re�i jeste da pi�e "intelektualiziraju�e", "knji�ke", esejizirane pri�e � u ime �ovekove intime i slabosti. Otuda je njegova prozna tekstualnost mo�da dominantno nostalgi�na, ali se iza ovog pojma ne krije bilo kakav "projekat": pisac, naprosto, sledi svoje opsesije i osvaja publiku i kritiku jednim oblikom pripoveda�ke ve�tine za koji se ve� ponegde mislilo da je zaboravljen, ili da vi�e ni�ta novo i vredno ne�e mo�i da ponudi. "Sentimentalnost" njegovog pisma � ako se ta odrednica jo� ikako mo�e koristiti a da ne zazvu�i pe�orativno � tu nije deo nekakve superiorne (tr�i�ne?) "pripovedne strategije" racionalnog pisca-demijurga, nego pre tek neizbe�na posledica Jergovi�eve dosledne uronjenosti u Malo, u De�ije, u porodi�ni, kvartovski i gradski Mikrosvet kao Jedinu Zaista Va�nu Stvar U Kosmosu; "velike pri�e", ba� kao i odlika�ka "tekstolo�ka" orgijanja Jergovi� pametno prepu�ta drugima.
Historijska �itanka, iako pisana za novine, sastavni je deo ove pri�e; u ovom serijalu Jergovi� pre svega ispisuje i (pre)ispituje jednu privatnu, ali i generacijsku sarajevsku mitologiju. "Historija" o kojoj se radi je ona koja po�inje u poznim �ezdesetim godinama, a zavr�ava se tamo negde sa prvim granatama koje su pale na Sarajevo ili sa pojavom prvih Naopakih Ljudi po njegovim obodima, onih koji su �arape, umesto na nogama, po�eli da nose na glavi, simboli�ki time ozna�iv�i svitanje doba u kojem �e sve ljudske vrednosti biti izvrnute naglava�ke. Zato je nekako prirodno �to je ova rubrika krenula nedugo nakon definitivnog utihnu�a oru�ja: kao privatna inventura krhotina, Jergovi�eva je �itanka i osebujna izjava ljubavi jednom gradu koji vi�e, onakav, ne postoji: kada bi ga, uostalom, jo� bilo, pisca bi bilo stid da mu posve�uje toliko ne�nosti... Nije li nekako uvek tako, i sa gradovima i sa ljudima?
Pri�e koje su onoliko sarajevske ipak, neizbe�no, pripadaju i na�oj zajedni�koj ba�tini; u vremenu oktroisanog, programiranog Zaborava, Jergovi� se zainteresovanima nudi za svedoka da nismo prolupali ili sanjali, da je istina da smo imali pro�lost, danas tako nepo�udnu: tako njegov mali re�nik jedne lokalne urbane mitologije � koliko god ne bio osobito blizak nekome ko, kao potpisnik ovog teksta, nije imao mnogo li�nih veza sa predratnim Sarajevom � u isto vreme funkcioni�e kao brevijar prividnih marginalija jednog zajedni�kog odrastanja; zato �e svako ko je tih godina "plovio" na onoj veliki�evskoj YU-tlantidi, lako prepoznati teme i junake tekstova s naslovima kakvi su "Mali Zmaj", "Nedjeljno popodne", "Veljko Rogo�i�", "Sok od �ljiva", "Minhen 74. ", "Demir Kapija", "Momo i Uzeir", "Ni�ta nas ne smije iznenaditi", "Ma�oski iz Tetova" ili "Uloga Milke Planinc u nestanku �okolade"... U tom je smislu i taj spisateljski napor � nesumnjivo opasan za stare rane � da se nekako sastave komadi�i jednog razbijenog sveta i da se ponovo oslikaju, iliti restauriraju makar i utvarne siluete jednog ubijenog grada opravdan i smislen do poslednjeg slova, a njegov je "tekstualni" rezultat kolekcija pri�a o jednoj Boljoj Pro�losti kojoj ne umem da na�em dostojan pandan me�u piscima sa ove strane Drine.
Teofil Pan�i�
