Jugoslavija - Grčka
Kraj jednog flerta
Grčki komentatori ocenjuju da je posetom Papndreua završen period desetogodišnjeg
prijteljstva, flertovanja i mimikrije između Atine i Beograda
Atina
Ako ima ičeg izvesnog nekoliko dana pošto se šef grčke diplomatije
Jorgos Papandreu vratio iz kontroverzne predizborne posete Beogradu, onda
su to čisti odnosi između dve prestonice po prvi put za poslednjih deset
godina, i negativni komentari koji su sa svih strana pratili posetu. Sve
drugo što se odnosi na njegovu misiju i eventualne poruke koje je preneo
u četiri oka predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću – ostaje u sferi
spekulacija.
U okviru principijelnog zalaganja za demokratske i fer izbore i za otvorenost za promene, Papandreu nastoji da "održi otvorenim sve kanale komunikacije" sa "svim političkim snagama" i ističe da je jedini ministar zemlje EU-a koji je od NATO bombardovanja posetio Beograd (juna prošle i septembra ove godine). Za Grčku kao zemlju regiona zainteresovanu za stabilnost i razvoj "ne može biti zabranjenih oblasti", uprkos diplomatskom embargu međunarodne zajednice, i ona će "nastaviti da igra ulogu i posle izbora" u SRJ, "nezavisno od ishoda". Atina je pomogla Beogradu, i "za uzvrat očekuje jedan drugi kurs, koji će biti u interesu obe strane", rekao je Papandreu.
U kontekstu rizika od zaoštravanja tenzija, a time i destabilizacije regiona u kojem predstoje izbori, Papandreu je danima javno ponavljao da cilj mini-turneje, fokusirane na Beograd, nije da u osetljivom predizbornom periodu podržava bilo koju stranu, nego da podržava "jednu logiku": logiku prema kojoj bi SRJ trebalo da u demokratskoj izbornoj proceduri pokaže želju i spremnost da zauzme svoje mesto u međunarodnoj zajednici, u "široj evropskoj porodici", koja je za uzvrat spremna da revidira svoju politiku prema SRJ, odnosno da ublaži ili ukloni sankcije "da ne bi imala Irak usred Evrope".
Papandreu je bio mnogo manje konkretan u pogledu politike SAD prema SRJ, zasnovane na neprihvatljivosti Miloševića – optuženog za ratne zločine – za političkog sagovornika. "Politika međunarodne zajednice je u ćorsokaku, i crno-beli pristup ne vodi nikuda: nije doprinela stabilnosti, ni demokratizaciji, ni evropskom kursu SRJ", rekao je Papandreu ne razjasnivši, međutim, u čemu bi se sastojao nijansiraniji pristup.
FAKTOR NESTABILNOSTI: Upitan kako Atina gleda na izjave opozicije da u slučaju pobede neće predati Miloševića Tribunalu, ministar je izbegao direktan odgovor. Grčka je obavezana time što je rati†kovala odluku o osnivanju Međunarodnog suda za ratne zločine u Jugoslaviji, rekao je Papandreu, dodavši da je bio u Beogradu zato da "vidi kako se može napredovati dalje", i da je "svaki dalji komentar kontraproduktivan".
Što se tiče samog ishoda izbora, ni premijer Kostas Simitis, u nedelju koja je prethodila Papandreuovom putovanju, ni sam ministar nisu razjasnili da li će ga priznati, ma kakav bio. "Da vidimo kakvi će biti izbori, pa ćemo proceniti", rekao je Simitis. Ministar je preneo da se njegove kolege u EU-u na sastanku u Evijanu, koji je prethodio poseti, nisu obavezale u pogledu toga kakva će biti njihova politika posle izbora, nego da će pratiti, "oceniti i odlučiti".
"Svet će posmatrati", više puta je ponovio ministar, iako upravo pitanje posmatrača ostaje otvoreno. Dok je on u Beogradu kolegi Živadinu Jovanoviću nudio grčku pomoć, u Atini je objavljeno da je bivši šef diplomatije Karolos Papuljas – "jedan od dvojice ljudi u Grčkoj koji znaju kako razmišlja Milošević" – prihvatio lični poziv Ljubiše Ristića da bude posmatrač. Njemu i bivšem konzervativnom premijeru iz perioda cvetanja grčko-srpskog prijateljstva početkom 90-ih, Konstantinu Micotakisu Papandreu je savetovao da "ne idu kao tehnički posmatrači na neko izborno mesto", nego da u kontaktu sa svim političkim snagama ocene situaciju "tokom i odmah posle izbora, koja može biti izuzetno kritična".
Uprkos tome što je Papandreu na principijelnom nivou jasno postavio stvari i ponavljao svoje stavove u svakoj prilici, grčka delegacija je sa žaljenjem konstatovala da je njegova poruka "upućena svima" imala vrlo ograničen domet i da je sama poseta dobila veoma mali publicitet sve do popodne, kada je TV Srbija raspolagala snimkom nasmešenih sagovornika: Papandreua sa Miloševićem, sa predsednikom Srbije Milanom Milutinovićem, sa Jovanovićem, a kabinet predsednika SRJ izdao svoje saopštenje.
Ako je i bilo kakvih nedoumica o kvalitetu odnosa Beograda (Slobodana Miloševića) i Atine (Kostasa Simitisa) na osnovu čitavog niza signala koji su prethodili i pratili posetu, one su tim saopštenjem de†nitivno raspršene.
Od intervjua Jovanovića solunskoj "Makedoniji", dva dana uoči Papandreuove nenajavljene posete, u kojem optužuje Grčku da je oruđe SAD na Balkanu, preko odgovora Simitisa da je SRJ "poseban problem i izvor nestabilnosti u regionu"; odbijanja dozvole za prelet Simitisovog aviona (za šta je tehničku odgovornost priznala Atina, ali je politička ostala na Beogradu), i novog kruženja – ovoga puta Papandreuovog aviona nad Surčinom – dok činovnik SMIP-a nije stigao na pistu za doček, i Jovanovićevog oštrog odbijanja bilo kakvog stranog mešanja u izbore, koji su "unutrašnja stvar bilo koje zemlje", zvanični Beograd je u saopštenju Miloševićevog kabineta eksplicirao da razvoj odnosa sa Atinom može dalje biti samo na "ravnopravnoj osnovi", i da je "politika pritisaka i ucene Jugoslavije pogrešna i bez perspektive".
Time je završen period desetogodišnjeg prijateljstva, flertovanja i mimikrije između dve prestonice, koji je na silaznoj liniji bar od 1995, a posebno pogoršan pošto je prošlog aprila Atina ugostila, a Papandreuov savetnik Aleks Rondos toplo pozdravio srpski opozicioni skup sa Aleksandrom Karađorđevićem. Tada je prvi put u žižu javnosti dospelo i nezadovoljstvo diplomata od karijere samoinicijativnim intervencijama ministrovih savetnika, koje je kulminiralo povodom posete Beogradu protiv koje je, kako tvrde grčki izvori, bio "ceo MIP".
NEUSPELA MISIJA: Neki misle da se radi o poželjnoj "novoj struji i novom duhu" u grčkoj spoljnoj politici, drugi, o "opasnom amaterizmu grupe američkih državljana u Papandreuovom kabinetu koji Grčkoj nameću američku politiku, suprotnu grčkim interesima".
Tako se dileme globalizacije, kojoj je Simitis širom otvorio vrata, prelamaju u spoljnoj politici u kontroverznom balansiranju između regionalnih odnosa i praksi, i linija EU-a i SAD-a, u meri u kojoj su one uopšte jasne, sa posledicom da se neki diplomatski neortodoksni potezi objašnjavaju čak i karakternim crtama aktera.
U tom svetlu, Papandreuova poseta je čak možda mnogo važnija za samu grčku scenu, nego što je uticala na izbornu atmosferu u Beogradu. "Otišao kao Evropljanin, vratio se kao Balkanac", "Ponosni odgovor Beograda", "Diplomatija zabavišta" – neki su od naslova kojima je atinska štampa komentarisala posetu koja je, istini za volju, otvorila mnogo više pitanja nego što je ponudila odgovora.
Oštre, negativne grčke komentare o (neuspelom) mešanju u unutrašnja pitanja jedne zemlje turnejom u predizbornom periodu Papandreu je indirektno potvrdio time što se po povratku nije izjašnjavao o tome da li su ostvareni najavljeni ciljevi putovanja, nego je kao pozitivan ishod ocenio to što su "prevaziđena pogrešna uverenja o odnosima (Grčke) sa Jugoslavijom".
Iako su deklarisani ciljevi turneje na principijelnom nivou jasno postavljeni i motivisani, njegova poseta Beogradu ostaje krajnje nečitka zbog kontroverzi i nedorečenosti. Jer, ako je zaista išao da "svim političkim snagama" prenese poruku o potrebi demokratizacije, moralo je biti unapred jasno da ona neće dopreti svuda zbog medijske kontrole, i da će njegovo prisustvo biti medijski izmanipulisano kao "grčka podrška" Miloševiću.
Ako je ista poruka zaista "iskreno i prijateljski" bila upućena i predsedniku SRJ, onda je u najmanju ruku kontraproduktivan bio poziv liderima proganjanog Otpora da dođu na oproštajni prijem ambasadora Vlasopulosa, na kojem je bio i Jovanović. Njihovo hapšenje na pragu grčke rezidencije izazvalo je diplomatski incident bez presedana u bilateralnim odnosima. Taj incident nam je "razbio posetu", priznao je kasnije visoki grčki izvor, dodavši da je ministar mogao da pruži podršku Otporu i na mnogo diskretnije organizovanom sastanku, kao što se kasnije i desilo u sitne sate u hotelu.
Nastupajući i "kao Evropljanin", Papandreu je javno ponudio poluobećanje o uklanjanju sankcija ukoliko EU na osnovu neutvrđene procedure oceni da su izbori održani u fer i demokratskoj atmosferi. Preneo je svoje "uverenje" da je "klima" među "većinom" u EU-u "naklonjena otvaranju" prema Srbiji, ali je istovremeno razjasnio da "nema zvanični mandat" petnaestorice da pregovara o bilo čemu konkretnom sa bilo kim: bili to glasači, koje bi trebalo da motiviše perspektiva ukidanja izolacije, ili vlast, koja de facto kontroliše izbornu i predizbornu proceduru i atmosferu. Istovremeno, predsedavajući Ministarskog saveta EU-a Iber Vedrin bio je jasan oko toga da se radi o "čisto grčkoj inicijativi", prebacujući sav rizik ishoda posete na Papandreua.
Grčki ministar jedino nije javno govorio o SAD, koje su prvo anonimnim saopštenjem iz Stejt departmenta, dakle establišmenta, osudile posetu, da bi državni sekretar Madlen Olbrajt i ambasador u Atini Nikolas Berns naknadno "pokrili" Papandreua.
Izgleda jasno da su svi bili obavešteni o njegovoj misiji ali da nisu hteli da dele odgovornost. Utoliko su indikativnije Papandreuove izjave o ćorsokaku zapadne politike i komentari grčkih analitičara o tome da Vašington koristi Papandreua da ponudi Miloševiću mirno povlačenje sa vlasti nadoknadu za odustajanje od pretnje Hagom – ali za to nema nikakve potvrde.
U punoj neizvesnosti oko mogućeg ishoda izbora i "danu posle", jedan scenario grčkih analitičara posebno upada u oči: ukoliko se bude išlo u drugi krug, do njega neće ni doći jer će biti sprečen jednom od mogućih novih kriza. U tom svetlu, i imajući u vidu preraspodelu i koncentraciju NATO snaga i njihovih manevara u regionu, Papandreuovo putovanje umnogome podseća na balkansku turneju njegovog prethodnika Teodorosa Pangalosa februara 1999, uoči NATO bombardovanja, i nameće se interpretacija ponuđene – ali i odbačene – i mrkve i štapa.
Sonja Seizova
