Jugoslavija - Gr�ka
Kraj jednog flerta
Gr�ki komentatori ocenjuju da je posetom Papndreua zavr�en period desetogodi�njeg
prijteljstva, flertovanja i mimikrije izme�u Atine i Beograda
Atina
Ako ima i�eg izvesnog nekoliko dana po�to se �ef gr�ke diplomatije
Jorgos Papandreu vratio iz kontroverzne predizborne posete Beogradu, onda
su to �isti odnosi izme�u dve prestonice po prvi put za poslednjih deset
godina, i negativni komentari koji su sa svih strana pratili posetu. Sve
drugo �to se odnosi na njegovu misiju i eventualne poruke koje je preneo
u �etiri oka predsedniku SRJ Slobodanu Milo�evi�u � ostaje u sferi
spekulacija.
U okviru principijelnog zalaganja za demokratske i fer izbore i za otvorenost za promene, Papandreu nastoji da "odr�i otvorenim sve kanale komunikacije" sa "svim politi�kim snagama" i isti�e da je jedini ministar zemlje EU-a koji je od NATO bombardovanja posetio Beograd (juna pro�le i septembra ove godine). Za Gr�ku kao zemlju regiona zainteresovanu za stabilnost i razvoj "ne mo�e biti zabranjenih oblasti", uprkos diplomatskom embargu me�unarodne zajednice, i ona �e "nastaviti da igra ulogu i posle izbora" u SRJ, "nezavisno od ishoda". Atina je pomogla Beogradu, i "za uzvrat o�ekuje jedan drugi kurs, koji �e biti u interesu obe strane", rekao je Papandreu.
U kontekstu rizika od zao�travanja tenzija, a time i destabilizacije regiona u kojem predstoje izbori, Papandreu je danima javno ponavljao da cilj mini-turneje, fokusirane na Beograd, nije da u osetljivom predizbornom periodu podr�ava bilo koju stranu, nego da podr�ava "jednu logiku": logiku prema kojoj bi SRJ trebalo da u demokratskoj izbornoj proceduri poka�e �elju i spremnost da zauzme svoje mesto u me�unarodnoj zajednici, u "�iroj evropskoj porodici", koja je za uzvrat spremna da revidira svoju politiku prema SRJ, odnosno da ubla�i ili ukloni sankcije "da ne bi imala Irak usred Evrope".
Papandreu je bio mnogo manje konkretan u pogledu politike SAD prema SRJ, zasnovane na neprihvatljivosti Milo�evi�a � optu�enog za ratne zlo�ine � za politi�kog sagovornika. "Politika me�unarodne zajednice je u �orsokaku, i crno-beli pristup ne vodi nikuda: nije doprinela stabilnosti, ni demokratizaciji, ni evropskom kursu SRJ", rekao je Papandreu ne razjasniv�i, me�utim, u �emu bi se sastojao nijansiraniji pristup.
FAKTOR NESTABILNOSTI: Upitan kako Atina gleda na izjave opozicije da u slu�aju pobede ne�e predati Milo�evi�a Tribunalu, ministar je izbegao direktan odgovor. Gr�ka je obavezana time �to je rati�kovala odluku o osnivanju Me�unarodnog suda za ratne zlo�ine u Jugoslaviji, rekao je Papandreu, dodav�i da je bio u Beogradu zato da "vidi kako se mo�e napredovati dalje", i da je "svaki dalji komentar kontraproduktivan".
�to se ti�e samog ishoda izbora, ni premijer Kostas Simitis, u nedelju koja je prethodila Papandreuovom putovanju, ni sam ministar nisu razjasnili da li �e ga priznati, ma kakav bio. "Da vidimo kakvi �e biti izbori, pa �emo proceniti", rekao je Simitis. Ministar je preneo da se njegove kolege u EU-u na sastanku u Evijanu, koji je prethodio poseti, nisu obavezale u pogledu toga kakva �e biti njihova politika posle izbora, nego da �e pratiti, "oceniti i odlu�iti".
"Svet �e posmatrati", vi�e puta je ponovio ministar, iako upravo pitanje posmatra�a ostaje otvoreno. Dok je on u Beogradu kolegi �ivadinu Jovanovi�u nudio gr�ku pomo�, u Atini je objavljeno da je biv�i �ef diplomatije Karolos Papuljas � "jedan od dvojice ljudi u Gr�koj koji znaju kako razmi�lja Milo�evi�" � prihvatio li�ni poziv Ljubi�e Risti�a da bude posmatra�. Njemu i biv�em konzervativnom premijeru iz perioda cvetanja gr�ko-srpskog prijateljstva po�etkom 90-ih, Konstantinu Micotakisu Papandreu je savetovao da "ne idu kao tehni�ki posmatra�i na neko izborno mesto", nego da u kontaktu sa svim politi�kim snagama ocene situaciju "tokom i odmah posle izbora, koja mo�e biti izuzetno kriti�na".
Uprkos tome �to je Papandreu na principijelnom nivou jasno postavio stvari i ponavljao svoje stavove u svakoj prilici, gr�ka delegacija je sa �aljenjem konstatovala da je njegova poruka "upu�ena svima" imala vrlo ograni�en domet i da je sama poseta dobila veoma mali publicitet sve do popodne, kada je TV Srbija raspolagala snimkom nasme�enih sagovornika: Papandreua sa Milo�evi�em, sa predsednikom Srbije Milanom Milutinovi�em, sa Jovanovi�em, a kabinet predsednika SRJ izdao svoje saop�tenje.
Ako je i bilo kakvih nedoumica o kvalitetu odnosa Beograda (Slobodana Milo�evi�a) i Atine (Kostasa Simitisa) na osnovu �itavog niza signala koji su prethodili i pratili posetu, one su tim saop�tenjem de�nitivno raspr�ene.
Od intervjua Jovanovi�a solunskoj "Makedoniji", dva dana uo�i Papandreuove nenajavljene posete, u kojem optu�uje Gr�ku da je oru�e SAD na Balkanu, preko odgovora Simitisa da je SRJ "poseban problem i izvor nestabilnosti u regionu"; odbijanja dozvole za prelet Simitisovog aviona (za �ta je tehni�ku odgovornost priznala Atina, ali je politi�ka ostala na Beogradu), i novog kru�enja � ovoga puta Papandreuovog aviona nad Sur�inom � dok �inovnik SMIP-a nije stigao na pistu za do�ek, i Jovanovi�evog o�trog odbijanja bilo kakvog stranog me�anja u izbore, koji su "unutra�nja stvar bilo koje zemlje", zvani�ni Beograd je u saop�tenju Milo�evi�evog kabineta eksplicirao da razvoj odnosa sa Atinom mo�e dalje biti samo na "ravnopravnoj osnovi", i da je "politika pritisaka i ucene Jugoslavije pogre�na i bez perspektive".
Time je zavr�en period desetogodi�njeg prijateljstva, flertovanja i mimikrije izme�u dve prestonice, koji je na silaznoj liniji bar od 1995, a posebno pogor�an po�to je pro�log aprila Atina ugostila, a Papandreuov savetnik Aleks Rondos toplo pozdravio srpski opozicioni skup sa Aleksandrom Kara�or�evi�em. Tada je prvi put u �i�u javnosti dospelo i nezadovoljstvo diplomata od karijere samoinicijativnim intervencijama ministrovih savetnika, koje je kulminiralo povodom posete Beogradu protiv koje je, kako tvrde gr�ki izvori, bio "ceo MIP".
NEUSPELA MISIJA: Neki misle da se radi o po�eljnoj "novoj struji i novom duhu" u gr�koj spoljnoj politici, drugi, o "opasnom amaterizmu grupe ameri�kih dr�avljana u Papandreuovom kabinetu koji Gr�koj name�u ameri�ku politiku, suprotnu gr�kim interesima".
Tako se dileme globalizacije, kojoj je Simitis �irom otvorio vrata, prelamaju u spoljnoj politici u kontroverznom balansiranju izme�u regionalnih odnosa i praksi, i linija EU-a i SAD-a, u meri u kojoj su one uop�te jasne, sa posledicom da se neki diplomatski neortodoksni potezi obja�njavaju �ak i karakternim crtama aktera.
U tom svetlu, Papandreuova poseta je �ak mo�da mnogo va�nija za samu gr�ku scenu, nego �to je uticala na izbornu atmosferu u Beogradu. "Oti�ao kao Evropljanin, vratio se kao Balkanac", "Ponosni odgovor Beograda", "Diplomatija zabavi�ta" � neki su od naslova kojima je atinska �tampa komentarisala posetu koja je, istini za volju, otvorila mnogo vi�e pitanja nego �to je ponudila odgovora.
O�tre, negativne gr�ke komentare o (neuspelom) me�anju u unutra�nja pitanja jedne zemlje turnejom u predizbornom periodu Papandreu je indirektno potvrdio time �to se po povratku nije izja�njavao o tome da li su ostvareni najavljeni ciljevi putovanja, nego je kao pozitivan ishod ocenio to �to su "prevazi�ena pogre�na uverenja o odnosima (Gr�ke) sa Jugoslavijom".
Iako su deklarisani ciljevi turneje na principijelnom nivou jasno postavljeni i motivisani, njegova poseta Beogradu ostaje krajnje ne�itka zbog kontroverzi i nedore�enosti. Jer, ako je zaista i�ao da "svim politi�kim snagama" prenese poruku o potrebi demokratizacije, moralo je biti unapred jasno da ona ne�e dopreti svuda zbog medijske kontrole, i da �e njegovo prisustvo biti medijski izmanipulisano kao "gr�ka podr�ka" Milo�evi�u.
Ako je ista poruka zaista "iskreno i prijateljski" bila upu�ena i predsedniku SRJ, onda je u najmanju ruku kontraproduktivan bio poziv liderima proganjanog Otpora da do�u na opro�tajni prijem ambasadora Vlasopulosa, na kojem je bio i Jovanovi�. Njihovo hap�enje na pragu gr�ke rezidencije izazvalo je diplomatski incident bez presedana u bilateralnim odnosima. Taj incident nam je "razbio posetu", priznao je kasnije visoki gr�ki izvor, dodav�i da je ministar mogao da pru�i podr�ku Otporu i na mnogo diskretnije organizovanom sastanku, kao �to se kasnije i desilo u sitne sate u hotelu.
Nastupaju�i i "kao Evropljanin", Papandreu je javno ponudio poluobe�anje o uklanjanju sankcija ukoliko EU na osnovu neutvr�ene procedure oceni da su izbori odr�ani u fer i demokratskoj atmosferi. Preneo je svoje "uverenje" da je "klima" me�u "ve�inom" u EU-u "naklonjena otvaranju" prema Srbiji, ali je istovremeno razjasnio da "nema zvani�ni mandat" petnaestorice da pregovara o bilo �emu konkretnom sa bilo kim: bili to glasa�i, koje bi trebalo da motivi�e perspektiva ukidanja izolacije, ili vlast, koja de facto kontroli�e izbornu i predizbornu proceduru i atmosferu. Istovremeno, predsedavaju�i Ministarskog saveta EU-a Iber Vedrin bio je jasan oko toga da se radi o "�isto gr�koj inicijativi", prebacuju�i sav rizik ishoda posete na Papandreua.
Gr�ki ministar jedino nije javno govorio o SAD, koje su prvo anonimnim saop�tenjem iz Stejt departmenta, dakle establi�menta, osudile posetu, da bi dr�avni sekretar Madlen Olbrajt i ambasador u Atini Nikolas Berns naknadno "pokrili" Papandreua.
Izgleda jasno da su svi bili obave�teni o njegovoj misiji ali da nisu hteli da dele odgovornost. Utoliko su indikativnije Papandreuove izjave o �orsokaku zapadne politike i komentari gr�kih analiti�ara o tome da Va�ington koristi Papandreua da ponudi Milo�evi�u mirno povla�enje sa vlasti nadoknadu za odustajanje od pretnje Hagom � ali za to nema nikakve potvrde.
U punoj neizvesnosti oko mogu�eg ishoda izbora i "danu posle", jedan scenario gr�kih analiti�ara posebno upada u o�i: ukoliko se bude i�lo u drugi krug, do njega ne�e ni do�i jer �e biti spre�en jednom od mogu�ih novih kriza. U tom svetlu, i imaju�i u vidu preraspodelu i koncentraciju NATO snaga i njihovih manevara u regionu, Papandreuovo putovanje umnogome podse�a na balkansku turneju njegovog prethodnika Teodorosa Pangalosa februara 1999, uo�i NATO bombardovanja, i name�e se interpretacija ponu�ene � ali i odba�ene � i mrkve i �tapa.
Sonja Seizova
