Milenijumski samit
Grupni portret za istoriju
Skupu u Njujorku prisustvovalo 150 lidera zemalja �lanica
UN-a, koji okuplja 188 dr�ava u svetu
U
skladu sa godinom u kojoj je sve grandiozno i prelomno, Ujedinjene nacije
su u Njujorku od 6. do 8. septembra organizovale Milenijumski samit, skup
kome je prisustvovalo 150 �efova dr�ava ili vlada zemalja �lanica ove
organizacije koja okuplja 188 dr�ava u svetu. Samiti poput ovog obi�no
su bolja prilika za koktele i slikanje nego za neki ozbiljan rad, ali �elnici
najve�e svetske politi�ke organizacije imali su druga�ije ambicije.
Skup u Njujorku trebalo je da d� smernice za rad Ujedinjenih nacija, ako
ne za ceo naredni milenijum, a ono bar do 2015. godine.
�Ujedinjene nacije ste vi sami�, poru�io je okupljenim liderima
Kofi Anan, generalni sekretar UN-a, u govoru u kome se kroz diplomatsku
odmerenost probijala izvesna doza rezignacije. Mnogi dr�avnici su, naro�ito
poslednjih desetak godina, bili skloni da kritikuju rad organizacije i
tvrde kako je nesposobna da se nosi sa problemima zbog kojih je
napravljena. Kada su Ujedinjene nacije osnivane 1945. godine, njihov klju�ni
zadatak bio je da se izbore za svetski mir. Pedeset pet godina kasnije,
tvrde mnogi, nismo u toj borbi daleko odmakli.
�Sve je to u va�oj mo�i, samim tim imate odgovornost da ostvarite
ciljeve koje sami defini�ete. Na vama je da se izborite da Ujedinjene
nacije odgovore izazovima koji se pred njih postavljaju.� U ovim re�ima
Kofija Anana mnogi su prepoznali vapaj �oveka sa velikom odgovorno��u a
ograni�enom mo�i.
Pitanja koja su posebno istaknuta na ovom skupu bila su ekstremno
siroma�tvo, sprovo�enje mirovnih operacija i borba protiv side. �lanice
Ujedinjenih nacija obavezale su se da u narednih petnaest godina prepolove
broj najsiroma�nijih stanovnika planete, odnosno onih koji �ive sa manje
od jednog dolara dnevno. Tako�e, mora se prepoloviti broj onih koji
nemaju zdravu pija�u vodu. Svoj deci mora se omogu�iti da zavr�e
osnovnu �kolu, a �irenje side i malarije mora biti zaustavljeno, a te
bolesti potisnute i istrebljene poput velikih boginja.
Bilo je mnogo re�i i o mirovnim operacijama. Re�eno je da su se,
nakon pada komunizma, konflikti u svetu umnogome promenili. Danas su manje
aktuelni ratovi me�u dr�avama, koji su odlikovali hladnoratovsko
razdoblje, a preovla�uju gra�anski ratovi, naj�e��e podstaknuti
nacionalizmom i verskom netrpeljivo��u. Prvi zadatak Ujedinjenih nacija
jeste da uspostave kontrolu nad pobunjeni�kim pokretima i gerilama, koji
nisu i ne mogu biti �lanice UN-a, ali su bitan �inilac u ve�ini
konflikata. �Plavi �lemovi� bi u budu�nosti trebalo da imaju
operativniju ulogu nego dosad, ta�nije re�eno moglo bi se desiti da
svoje oru�je vi�e koriste umesto da sa njime paradiraju, �to je u
skoroj pro�losti bio �est slu�aj.
Tokom devedesetih, smatraju stru�njaci, mirovne misije UN-a imale su
delimi�an uspeh: bilo je vrlo uspe�nih, poput onih u Salvadoru, Namibiji
ili Mozambiku, ali i totalnih katastrofa, poput Bosne i Ruande. S obzirom
na to da UN nema stalnu vojsku, predlo�eno je vi�e doktrina koje bi pove�ale
uspe�nost. Na primer zajedni�ke ve�be armija razli�itih zemalja, koje
bi pobolj�ale njihovu saradnja u mirovnim misijama. S druge strane je
ameri�ki plan stvaranja regionalnih sila koje bi figurirale kao lokalni
�policajci�, �to bi ukinulo potrebu za slanjem ameri�kih vojnika
tamo gde se puca i gine. Upravo to Amerika trenutno radi forsiraju�i
Nigeriju, koja bi trebalo da �odr�ava red� u centralnoj Africi.
Ipak, ovaj samit osta�e svima u se�anju upravo po pomenutim koktelima
i slikanju. Najve�i dosad odr�ani samit bio je prilika i za
najimpozantniju zajedni�ku fotografiju svetskih lidera. Sitni�avom oku
nisu promakli neki �uljezi� na slikama. Iako je dogovoreno da svaku
zemlju predstavlja �ef delegacije, s izuzetkom San Marina koji po ustavu
ima dva ravnopravna lidera, na slici su se pored svojih predsednika �pro�vercovali�
i premijeri i ministri spoljnih poslova nekih zemalja. Ovo je opravdano
kao protokolarna gre�ka, ali snimak je ostao za istoriju.
Istorija �e zabele�iti i susret predsednika SAD sa kubanskim
predsednikom Fidelom Kastrom, prvi otkad je Kastro do�ao na vlast davne
1959. godine. Bil Klinton i Kastro rukovali su se i razmenili nekoliko
kurtoaznih re�enica, �to nije bilo planirano, ali je dobro prihva�eno s
obzirom na atmosferu samita. Kastro je kasnije objasnio da se sasvim slu�ajno
na�ao u redu dr�avnika koji su �ekali da se rukuju sa Klintonom, a kada
je shvatio gde se nalazi, ocenio je da bi istupanje iz reda bilo
neprikladno vremenu i mestu. Sli�no je, verovatno, pomislio i Klinton i,
mada su obojica reagovali diplomatski, ni jednom ni drugom se nije �urilo
da se ovim susretom pohvali. Predstavnici za �tampu Bele ku�e �ak su
inicijalno demantovali da je do susreta, ili bolje re�eno kontakta uop�te
do�lo, a onda su ga ipak obnarodovali, uz ocenu da se radi o malo zna�ajnom
doga�aju.
Kastrova poseta Njujorku izazvala je veliku medijsku pa�nju, jer on
spada u grupu �ne�eljenih gostiju� koje ovaj grad mora da ugosti,
budu�i da se tu nalazi sedi�te UN-a.
Sadam Husein, Moamer el Gadafi i Slobodan Milo�evi� bili su zapa�eno
"odsutni".
Zoran Stanojevi�
