Po�ar u Gorenju
Bewust, robust!
Vlada Andreja Bajuka namerava da krizu fabrike u
Velenju iskoristi kako bi pokorio medije
Ljubljana
Jedna od 40 kamera postavljenih unutar fabri�kog kruga
"Gorenja" zabele�ila je sve � od odlaska poslednjeg radnika
iz "Galvane" (hale u kojoj se radi galvanizacija) u 17.03, preko
signalizacije prvog dima do �irenja po�ara... Sve do 17.44, kada je
nestalo struje i kamera prestala da snima. Iako su vatrogasci
"Gorenja" po�eli da gase po�ar ve� �est minuta posle prijave
vatre, a potom su im se pridru�ile i kolege iz 33 obli�nja vatrogasna
dru�tva (tako da je na kraju �ak 419 ljudi u�estvovalo u ga�enju),
jednom od najva�nijih postrojenja "Gorenja" iz Velenja ovog 3.
septembra nije bilo spasa. Bez posla je ostalo oko 200 radnika, a �teta
se procenjuje na nekoliko desetina miliona nema�kih maraka.
Planeri su izra�unali da �e podizanje nove hale za galvanizaciju ko�tati
oko sto miliona nema�kih maraka. Sre�a u nesre�i jeste da se vatra nije
pro�irila i na susedno postrojenje � novu fabriku fri�idera.
USPON I OPSTANAK:
"Gorenje", nekada najve�i jugoslovenski proizvo�a� bele
tehnike, jedno je od retkih preduze�a koje se i posle raspada SFRJ (za
razliku od drugih slovena�kih giganata poput "Iskre",
"TAM"-a...) dobro sna�lo u novim tr�i�nim prilikama. Preduze�e
koje zazuzima okruglo 623.000 metara kvadratnih velenjskog zemlji�ta ima
oko 6700 zaposlenih raspore�enih u pribli�no 36 firmi (u grupi
"Gorenje"), sa godi�njim prometom od 112 miliona nema�kih
maraka (i 25 miliona DEM profita), sa 6,8 odsto prinosa na kapital i
proizvodnjom oko 2,5 miliona komada velikih ku�nih aparata � ostaje
najve�i slovena�ki neto izvoznik, izvoznik koji na svetska tr�i�ta
plasira 93 odsto svega �to proizvede.
Zanimljivo je da je udeo
proizvodnje za doma�e, slovena�ko tr�i�te gotovo simboli�an; prema ra�unici
menad�menta "Gorenja", fabrika "odradi" sve ku�ne
aparate za slovena�ke potrebe za svega dan i po! Zato ne bi pre�ivelo da
nije uspelo da se probije na �ezdesetak tr�i�ta u svetu (izme�u
ostalog, intenzivno se vra�a i na jugoslovensko tr�i�te, koliko to
politi�ke prilike dozvoljavaju), a najvi�e izvozi u Nema�ku, Francusku,
Hrvatsku, Austriju, Dansku, SAD, �e�ku i Poljsku. Iako je na polju bele
tehnike ogromna konkurencija, proizvodi "Gorenja" se u Nema�koj,
na primer, reklamiraju uz slogan "Bewust, Robust", dakle
"Izdr�ljivi i pouzdani". To odli�no znaju, sude�i prema nekim
istra�ivanjima javnog mnjenja, i kupci iz Jugoslavije, gde se na
proizvodima "Gorenja" i dan-danas na veliko kuva, hladi i pere.
Pri�a o uspehu "Gorenja" po�ela je davno, pre pedeset
godina. U selu Gorenje kod Velenja je 1950. godine osnovana fabrika.
Daleke 1958. godine Gorenje stavlja svoj znak na prvi �tednjak, 1961. po�inje
da izvozi na probirljivo nema�ko tr�i�te, a tokom �ezdesetih i
sedamdesetih �iri asortiman � po�inje proizvodnju fri�idera i ma�ina
za pranje ve�a. Osamdesetih je firma bila ve� toliko jaka da pro�iruje
mre�u podru�nica po celoj Zapadnoj Evropi. A onda dolazi osamostaljenje
Slovenije, raspad biv�e dr�ave, nestanak velikog, jugoslovenskog tr�i�ta.
Uprkos svemu, "Gorenje" nije propalo. Promena politi�kog
sistema donela je privatizaciju, u kojoj se "Gorenje" istrglo dr�avnoj
kontroli. Tako privatni deoni�ari danas dr�e 52, dok
"institucionalni" deoni�ari imaju oko 48 odsto akcija preduze�a.
STRUJA I AKCIJE: Zato nije �udno
da je po�ar u "Galvani", jednom od glavnih postrojenja
"Gorenja", u Sloveniji pobudio posebnu brigu i pa�nju.
Uostalom, od "Gorenja" posredno, preko kooperanata, �ivi 35.000
radnika i njihovih porodica. Po�ar je direktno smestio me�u nezaposlene
oko 246 radnika, koji �e bez posla biti najmanje godinu dana, ali �e
posledice osetiti i drugi programi, gde se o�ekuje pad proizvodnje od 15
odsto. Osiguravaju�e dru�tvo �e "Gorenju" nadoknaditi samo
tre�inu nastale �tete. Ipak, deo �tete �e biti saniran ve� ovih dana,
po�to �e ve�i deo proizvodnje "Galvane" (galvanizacija �i�anih
korpi, cevi, itd.) preuzeti "Unior" iz Zre�a, a deo �e se
nabaviti od partnera iz inostranstva.
Posle svega, glavna tema ostaje � uzrok po�ara. Prema nekim
ekspertizama, to bi mogao da bude kratak spoj, dok ima indicija da nije
isklju�en ni "kurc�luc" sa socijalnim pedigreom. Neki radnici
"Gorenja" svedo�e da je dan uo�i po�ara "Galvana"
bila poplavljena, �to je bilo posledica obilnih ki�a, ali se uprkos tome
i tog dana radilo. Navodno su neke radnice protestovale jer su radile
stoje�i do gle�njeva u vodi, �to u postsocijalisti�kom
"Gorenju" nije ni�ta neobi�no, po�to se radi u bilo kakvim
uslovima, a i radnici se �ale da uz lo�e uslove ne dobijaju ni pare za
prekovremeni rad� Izvesno je da �e o uzrocima po�ara biti jo� mnogo
debate, bar dok se ne zavr�i policijska istraga.
U me�uvremenu, "Gorenje" �eka te�ak oporavak. Zbog po�ara
je ozbiljno opala vrednost deonica, tako da fabrika sada zavisi kako od
pomo�i slovena�ke privrede tako i od dobre volje vlade. Vlada je, dodu�e,
isprva ne�to obe�avala, re�eno je i da �e se obezbediti novac bar za
plate zaposlenih, a onda je stigla ponuda (koju su mnogi shvatili kao
sofisticiranu ucenu) ministra za privredu Jo�e Zago�ena da �e vlada
"drage volje" otkupiti deonice "koje je 'Gorenje' nedavno
otkupilo od Kapitalskog fonda".
U �emu je �tos? Jo�e Leni�, lojalni �lan Drnov�ekovog LDS-a
(Liberalna demokratija Slovenije), uspeo je da pre izdisaja vlade Janeza
Drnov�eka (i pre vlastitog smenjivanja, kada je na politi�ku scenu
stupila desnica, predvo�ena Bajukom, Jan�om i Peterleom) rasproda
deonice koje je vlada posedovala u nekim slovena�kim medijima. Naravno da
je takav potez desnicu silno razbesneo, jer im je ispred nosa izmaknuta mo�
s kojom su ra�unali pred predstoje�e izbore. Iako to niko ne mo�e da
doka�e, desnica je uzbunila duhove tvrdnjom da je prodaja izvedena da bi
se onemogu�ilo naslednicima na vlasti (dakle � desnici) da uz pomo� re�enih
akcija kontroli�u dnevnik "Delo" i druge medije. Jedno od
preduze�a koje je u LDS-ovoj transakciji oslobo�ene "medijske"
deonice netom otkupilo � jeste i "Gorenje". Tako je ovo
preduze�e "postalo �uvar zlatnih medijskih poluga vlasti" sa
oko dva odsto deonica "Dela", koje vrede oko dva i po miliona
nema�kih maraka.
Iz toga je jasna logika Bajukove vlade i nadle�nog ministra Zago�ena.
"Gorenje" je na kolenima � za�to ne izvu�i korist, pa jo�
pod krinkom pomo�i? Vlada i ne poku�ava da sakrije �e� za trgovinom;
"Gorenju" trebaju pare. Vlada �e ih dati, ali ne kao pomo� ve�
kao otkup za sporne deonice. S te ta�ke gledi�ta, po�ar u
"Gorenju" do�ao je k'o poru�en; aktuelni kabinet Andreja
Bajuka namerava da krizu "Gorenja" iskoristi kako bi pokorio
medije. I sase�e medijske kritike na svoj ra�un, dugoro�no. Ba� zgodno
� tik pred izbore.
Svetlana Vasovi�-Mekina
