Požar u Gorenju
Bewust, robust!
Vlada Andreja Bajuka namerava da krizu fabrike u
Velenju iskoristi kako bi pokorio medije
Ljubljana
Jedna od 40 kamera postavljenih unutar fabričkog kruga
"Gorenja" zabeležila je sve – od odlaska poslednjeg radnika
iz "Galvane" (hale u kojoj se radi galvanizacija) u 17.03, preko
signalizacije prvog dima do širenja požara... Sve do 17.44, kada je
nestalo struje i kamera prestala da snima. Iako su vatrogasci
"Gorenja" počeli da gase požar već šest minuta posle prijave
vatre, a potom su im se pridružile i kolege iz 33 obližnja vatrogasna
društva (tako da je na kraju čak 419 ljudi učestvovalo u gašenju),
jednom od najvažnijih postrojenja "Gorenja" iz Velenja ovog 3.
septembra nije bilo spasa. Bez posla je ostalo oko 200 radnika, a šteta
se procenjuje na nekoliko desetina miliona nemačkih maraka.
Planeri su izračunali da će podizanje nove hale za galvanizaciju koštati
oko sto miliona nemačkih maraka. Sreća u nesreći jeste da se vatra nije
proširila i na susedno postrojenje – novu fabriku frižidera.
USPON I OPSTANAK:
"Gorenje", nekada najveći jugoslovenski proizvođač bele
tehnike, jedno je od retkih preduzeća koje se i posle raspada SFRJ (za
razliku od drugih slovenačkih giganata poput "Iskre",
"TAM"-a...) dobro snašlo u novim tržišnim prilikama. Preduzeće
koje zazuzima okruglo 623.000 metara kvadratnih velenjskog zemljišta ima
oko 6700 zaposlenih raspoređenih u približno 36 firmi (u grupi
"Gorenje"), sa godišnjim prometom od 112 miliona nemačkih
maraka (i 25 miliona DEM profita), sa 6,8 odsto prinosa na kapital i
proizvodnjom oko 2,5 miliona komada velikih kućnih aparata – ostaje
najveći slovenački neto izvoznik, izvoznik koji na svetska tržišta
plasira 93 odsto svega što proizvede.
Zanimljivo je da je udeo
proizvodnje za domaće, slovenačko tržište gotovo simboličan; prema računici
menadžmenta "Gorenja", fabrika "odradi" sve kućne
aparate za slovenačke potrebe za svega dan i po! Zato ne bi preživelo da
nije uspelo da se probije na šezdesetak tržišta u svetu (između
ostalog, intenzivno se vraća i na jugoslovensko tržište, koliko to
političke prilike dozvoljavaju), a najviše izvozi u Nemačku, Francusku,
Hrvatsku, Austriju, Dansku, SAD, Češku i Poljsku. Iako je na polju bele
tehnike ogromna konkurencija, proizvodi "Gorenja" se u Nemačkoj,
na primer, reklamiraju uz slogan "Bewust, Robust", dakle
"Izdržljivi i pouzdani". To odlično znaju, sudeći prema nekim
istraživanjima javnog mnjenja, i kupci iz Jugoslavije, gde se na
proizvodima "Gorenja" i dan-danas na veliko kuva, hladi i pere.
Priča o uspehu "Gorenja" počela je davno, pre pedeset
godina. U selu Gorenje kod Velenja je 1950. godine osnovana fabrika.
Daleke 1958. godine Gorenje stavlja svoj znak na prvi štednjak, 1961. počinje
da izvozi na probirljivo nemačko tržište, a tokom šezdesetih i
sedamdesetih širi asortiman – počinje proizvodnju frižidera i mašina
za pranje veša. Osamdesetih je firma bila već toliko jaka da proširuje
mrežu podružnica po celoj Zapadnoj Evropi. A onda dolazi osamostaljenje
Slovenije, raspad bivše države, nestanak velikog, jugoslovenskog tržišta.
Uprkos svemu, "Gorenje" nije propalo. Promena političkog
sistema donela je privatizaciju, u kojoj se "Gorenje" istrglo državnoj
kontroli. Tako privatni deoničari danas drže 52, dok
"institucionalni" deoničari imaju oko 48 odsto akcija preduzeća.
STRUJA I AKCIJE: Zato nije čudno
da je požar u "Galvani", jednom od glavnih postrojenja
"Gorenja", u Sloveniji pobudio posebnu brigu i pažnju.
Uostalom, od "Gorenja" posredno, preko kooperanata, živi 35.000
radnika i njihovih porodica. Požar je direktno smestio među nezaposlene
oko 246 radnika, koji će bez posla biti najmanje godinu dana, ali će
posledice osetiti i drugi programi, gde se očekuje pad proizvodnje od 15
odsto. Osiguravajuće društvo će "Gorenju" nadoknaditi samo
trećinu nastale štete. Ipak, deo štete će biti saniran već ovih dana,
pošto će veći deo proizvodnje "Galvane" (galvanizacija žičanih
korpi, cevi, itd.) preuzeti "Unior" iz Zreča, a deo će se
nabaviti od partnera iz inostranstva.
Posle svega, glavna tema ostaje – uzrok požara. Prema nekim
ekspertizama, to bi mogao da bude kratak spoj, dok ima indicija da nije
isključen ni "kurcšluc" sa socijalnim pedigreom. Neki radnici
"Gorenja" svedoče da je dan uoči požara "Galvana"
bila poplavljena, što je bilo posledica obilnih kiša, ali se uprkos tome
i tog dana radilo. Navodno su neke radnice protestovale jer su radile
stojeći do gležnjeva u vodi, što u postsocijalističkom
"Gorenju" nije ništa neobično, pošto se radi u bilo kakvim
uslovima, a i radnici se žale da uz loše uslove ne dobijaju ni pare za
prekovremeni rad… Izvesno je da će o uzrocima požara biti još mnogo
debate, bar dok se ne završi policijska istraga.
U međuvremenu, "Gorenje" čeka težak oporavak. Zbog požara
je ozbiljno opala vrednost deonica, tako da fabrika sada zavisi kako od
pomoći slovenačke privrede tako i od dobre volje vlade. Vlada je, doduše,
isprva nešto obećavala, rečeno je i da će se obezbediti novac bar za
plate zaposlenih, a onda je stigla ponuda (koju su mnogi shvatili kao
sofisticiranu ucenu) ministra za privredu Jože Zagožena da će vlada
"drage volje" otkupiti deonice "koje je 'Gorenje' nedavno
otkupilo od Kapitalskog fonda".
U čemu je štos? Jože Lenič, lojalni član Drnovšekovog LDS-a
(Liberalna demokratija Slovenije), uspeo je da pre izdisaja vlade Janeza
Drnovšeka (i pre vlastitog smenjivanja, kada je na političku scenu
stupila desnica, predvođena Bajukom, Janšom i Peterleom) rasproda
deonice koje je vlada posedovala u nekim slovenačkim medijima. Naravno da
je takav potez desnicu silno razbesneo, jer im je ispred nosa izmaknuta moć
s kojom su računali pred predstojeće izbore. Iako to niko ne može da
dokaže, desnica je uzbunila duhove tvrdnjom da je prodaja izvedena da bi
se onemogućilo naslednicima na vlasti (dakle – desnici) da uz pomoć rečenih
akcija kontrolišu dnevnik "Delo" i druge medije. Jedno od
preduzeća koje je u LDS-ovoj transakciji oslobođene "medijske"
deonice netom otkupilo – jeste i "Gorenje". Tako je ovo
preduzeće "postalo čuvar zlatnih medijskih poluga vlasti" sa
oko dva odsto deonica "Dela", koje vrede oko dva i po miliona
nemačkih maraka.
Iz toga je jasna logika Bajukove vlade i nadležnog ministra Zagožena.
"Gorenje" je na kolenima – zašto ne izvući korist, pa još
pod krinkom pomoći? Vlada i ne pokušava da sakrije žeđ za trgovinom;
"Gorenju" trebaju pare. Vlada će ih dati, ali ne kao pomoć već
kao otkup za sporne deonice. S te tačke gledišta, požar u
"Gorenju" došao je k'o poručen; aktuelni kabinet Andreja
Bajuka namerava da krizu "Gorenja" iskoristi kako bi pokorio
medije. I saseče medijske kritike na svoj račun, dugoročno. Baš zgodno
– tik pred izbore.
Svetlana Vasović-Mekina
