Veliki Dim
Mitovi o boljem �ivotu
Po�to
ve� toliko u�ivamo u mitovima, budu�i da su oni po�etna ta�ka svakog
na�eg odno�enja prema samima sebi i svetu okolo � i u toj meri da nam
Ustav kao akt i nije potreban jer je ionako u Srbiji svako najpametniji po
pitanju gde je ostalima mesto � voleo bih da predlo�im mali izazov
nacionalnom bi�u. U stvari, ne mali, nego najve�i.
Ako ve� nismo u stanju da druga�ije funkcioni�emo,
ako ve� moramo da verujemo u iracionalne postulate da bi imali motivaciju
da ne�to radimo i ako baza tih verovanja mora da bude potopljena u bilo
�ta �to smrdi na nacionalnu superiornost, na palana�ko verovanje da smo
dobri samo ako smo bolji od drugih � evo onda mog predloga za promenu �pila
srpskih mitova, za nastavak busanja u grudi i juna�enja, ali stvarima
kojima se i pametni ponose. U redu, prihvatam da ho�emo svima da
natrljamo nos, ali hajde da bar to bude ne�to vredno na�e nacionalne
veli�ine.
Uzmimo, na primer, Kosovo. Car Laza nikako da se
odmori, zivkamo ga kad god nam se �efne, kao da je, jadan, konobar u
Klubu knji�evnika; Obili�u se verovatno �ini da pre�ivljava �Dan
mrmota� koliko je puta iz po�etka parao Murata; Vuk Brankovi� jedva da
pre�ali �to nije bio advokat, pa da makar sam sebi napi�e jedan
pristojan zahtev za obnovu postupka. Vreme je da ovaj grobljanski mit o
plemenitosti �rtvovanja pustimo niz vodu i zamenimo ga, na primer,
nacionalnim ponosom da smo najsposobniji biznismeni u Centralnoj i Isto�noj
Evropi. Mislim, kada to stvarno i postanemo. �to opet zna�i: druga�iju
dr�avu, slobodno tr�i�te, pravu svetinju demokratije i mnogo poslovnih
�kola. Jel� volimo da izigravamo vidre: super, eto nam raznih svetskih
ajkula koje treba nadmudriti i uzeti im pare; jel� nam se �ini da od
nas nema boljih radnika, kada ho�emo: sjajno, eto Nemaca da im poka�emo
kako se radi; jel� i dalje mislimo da smo razvijeniji od Ma�ara, Rumuna
i Bugara: fantasti�no, neka se to vidi po broju korisnika kreditnih
kartica.
Ili drugi �uveni ske� srpskog apsurdnog teatra:
inat. To prastaro, fosilno gorivo usijane pe�i na�e bandoglavosti, ta
droga od koje smo postali zavisni jer se pla�imo da priznamo da smo mali,
slabi i usamljeni na kraju nas je dovela do o�ekivane propasti. Nije
krutost u stavovima dokaz �vrstine, a veliko je pitanje da li je i �vrstina
po sebi ba� prava civilizacijska karakteristika u svetu u kome i jedna
Amerika menja stavove u zavisnosti od toga kakvi su novinski naslovi tog
jutra. No recimo, rasprave radi, da i ja verujem da inat mo�e da bude
dobro motivaciono sredstvo. Na primer, da postanemo najbolja turisti�ka
destinacija Evrope. Iz inata �pancima, Italijanima i Turcima (posebno
ovima poslednjima). Da iz inata budemo najljubazniji, najpovoljniji,
najkvalitetniji, naj�istiji, najveseliji, najpristojniji, najprosve�eniji.
Da iz inata nateramo razma�ene svetske goste da nam � iznemogli od vru�e
gibanice, so�nog paradajza i hladnog �pricera, zablesavljeni
manastirima, Lepenskim virom i Resavskom pe�inom i oma�ijani ciganskom
muzikom, devojkama i ru�kom pored poto�are � skinu kapu i priznaju da
smo �ampioni. Nema, za mene, sla�eg inata od ovoga.
Kona�no, bilo bi ne samo lepo nego i zdravo u
smislu spu�tanja krvnog pritiska da prestanemo da verujemo u mit da smo
svima u svetu stalno u glavi, da im nema spasa od nas i da, hteli ne
hteli, ima oni da razgovaraju, brajko moj! Srbima se na ovoj planeti
regularno bave samo politi�ari, fela koja se u svim razvijenim dr�avama
tretira gore od prodavaca polovnih automobila, pa �ak ni oni posve�eno
nego tako, izme�u dva �ampanjca... Bi�e to sre�an dan kada umesto
ovoga budemo imali vaskrsavanje �uvenog ali prijatnog mita iz Brozovih
vremena o potrebi striktnog �uvanja jugoslovenskog paso�a na putovanjima
u inostranstvo, zbog vrednosti od 10.000 nema�kih maraka koju je imao na
crnoj berzi.
Najvredniji paso� na svetu. Eto mita zbog koga
vredi ratovati...
Lazar D�ami�
