Štrajk na ugljenokopu
"Kolubara"
Budi se istok i zapad
Pritisak na radnike se pojačava a, kako se saznaje general Pavković je ustvrdio da štrajk u "Kolubari" direktno utiče na bezbednost zemlje i funkcionisanje vojske
Vest o generalnoj
obustavi rada u "Kolubari" sa oduševljenjem je dočekana u Lazarevcu: oko 18.30
stalo je Polje "D", a pola sata kasnije i "Tamnava – Istočno
polje"; kad stane "istok", stane i "zapad", tehnološki su
procesi na kopovima tako postavljeni, pa je stala i "Tamnava – Zapadno polje".
Ono što su do sada voleli da naglašavaju rukovodeći socijalisti Lazarevca, kako je Lazarevac u stvari "Kolubara" i "Kolubara" Lazarevac, sada se stvarno potvrdilo.
U noći između nedelje i ponedeljka autobusi su dovozili građane na "Tamnavu", udaljenu od Lazarevca petnaestak kilometara. Pojedini kreću i peške kako bi pomogli radnicima. Ovakav razvoj događaja bio je podstaknut vešću koju je objavio Radio Lazarevac, u međuvremenu "samooslobođen", kako se kod "Obrenove kafane", dvanaest kilometara od Lazarevca a tri kilometra od glavnog ulaza u "Tamnavu – Istočno polje", koncentrišu jake policijske snage. Pominju se tri do četiri autobusa "specijalaca", gomila drugih vozila. Građani se "probijaju" od "Tamnave", kordon kod "Obrenove kafane" ih propušta, a te noći sa radnicima "Tamnave" su i Čović, Batić i veći broj lokalnih opozicionih funkcionera i aktivista.
Na glavnom ulazu u "Tamnavu – Istočno polje" kratka provera. Upućuju nas ka "staroj upravnoj zgradi", gde je sedište Štrajkačkog odbora "Kolubara – Površinski kopovi", kao i sedište Štrajkačkog odbora "Tamnave – Istočno polje". Sedam-osam autobusa "Laste" je tu, dovezli su drugu smenu i čekaju da radnike prve smene vrate kući.
Sa stepeništa, koje su prilaz u radničku kantinu, Aleksandar Karić, zamenik predsednika Štrajkačkog odbora "Tamnave – Istočno polje" obaveštava radnike da će autobusi sačekati sa polaskom sve dok se ne završi skup na kom će govoriti dr Vojislav Koštunica.
U staroj upravnoj zgradi živost. Rukovalac utovara Radovan Mišković priča nam kako se prethodne noći ovde skupilo četiri-pet hiljada ljudi iz Lazarevca, Lajkovca, Stepojevca i drugih mesta. Žunić, šef lazarevačkih socijalista, pretio im je policijom tokom prethodnih dana, pa kad se policija pojavila, pristigli su i građani. Ništa se bitno nije dogodilo, policija nije prilazila do kopa.
Sedimo u kancelariji na čijim ulaznim vratima stoji selotejpom zalepljen papir sa natpisom "štab". Aleksandar Karić ulazi, daje uputstva, istovremeno pokušavajući da se izbori sa kiflom koja mu je tutnuta u ruke. Na glavi mu narandžasta "CeSID" kapa na kojoj piše da su jedan i jedan dva. Malo je spavao u poslednja sedamdeset dva sata, što se i vidi.
Svi susreti štrajkača sa "Tamnave" i onih koji su intervenisali da se štrajk prekine bili su upravo u toj "staroj upravnoj zgradi", odnosno dispečerskom centru koji je srce ugljenih i jalovinskih sistema. Poslednji susret bio je u nedelju 1. oktobra, oko 13 sati. Tada je Milovan Žunić, šef lazarevačkih socijalista i direktor površinske eksploatacije uglja u EPS-u učinio poslednji napor, pokušavajući da izdvoji predstavnike sindikata i štrajkačkih odbora i obavi razgovor "nasamo". Nije prošao, kao što je odbačen i predlog Žunića da se priča o platama.
"Je l' su plate u pitanju? Sutra će da bude plata, veća, koji je to problem", navode nam reči vodećeg socijaliste Lazarevca.
"Izgleda da njima, Žuniću i ostalim lazarevačkim socijalistima, nema ko da dojavi da je Slobodan Milošević izgubio predsedničke izbore", sa smeškom priča Ljubiša Dimitrijević, koordinator u proizvodnji uglja u smeni.
U "Kolubari – Površinski kopovi" (Polje "B", Polje "D" i "Tamnava – Istočno polje") na čelo štrajkačkog odbora stali su sindikalni funkcioneri. "Tamnava – Zapadno polje" vodi se kao poseban deo "Kolubare" i ima sedište u Lajkovcu, pošto ovaj ugljenokop zauzima dobar deo teritorije ove opštine. Predsednik sindikata "Tamnave – Zapadno polje" Slobodan Nikolić Pop nije bio za obustavu rada, pa je u ovom kopu formiran štrajkački odbor radnika čiji je pismeni zahtev za priznavanje izborne volje građana kao jedini cilj štrajka do sada svojim potpisom podržalo nešto manje od 600 radnika ("Zapadno polje" ima hiljadu zaposlenih).
Zoran Ristić, VK
bravar na "glodaru", predsednik je štrajkačkog odbora "Tamnave –
Zapadno polje": "Bio sam u drugoj smeni i dobili smo podatak da su drugi delovi
'Kolubare' stali. Šef smene Goran Tomić mi je dao 'Gaz' na upotrebu, otišao sam na
'Istočno polje' i konsultovao se sa kolegama. Deset godina sam tamo radio. Sve vreme sam
se pitao kako to da oni stoje, a mi da radimo!? Moralo se delovati velikom brzinom, i
pored protivljenja našeg predsednika sindikata Nikolića. Desetočlani štrajkački odbor
je brzo formiran i sa još pet radnika otišli smo do dispečera da obavestimo ostale.
Tamo nas je sačekao tehnički direktor Tomislav Žujović i direktor pogona Slobodan
Marković. Tražili su da se uputimo u raportnu salu, gde je počela neka vrsta
'saslušavanja'. Kad je bilo jasno o čemu se radi, skočio sam i rekao da je dosta te
torture. Izmenjene su i uvredljive reči, a direktoru Žujoviću sam doslovce rekao da bi
bilo bolje da je više mislio o firmi u kojoj radimo nego što je dolazio u moje selo,
Radljevo, da propagira ideje stranke u kojoj je. Običnu čeličnu četku kolega i ja
delimo pet godina. Kako da onda radimo? Uvređen tim što sam mu rekao, Žujović mi je
pretio rečima 'Zapamtićeš ti mene!', i to je ponovio nekoliko puta", govori nam
Ristić.
Radiša Damnjanović je u štrajkačkom odboru "Tamnave – Zapadno polje". Kaže nam kako mu je drago što se sve ovo desilo. Deset godina ne mogu oni, radnici, da se ujedine. Konačno je to uspelo. Kad se ispuni jedini zahtev štrajka, sve drugo će se brzo rešiti, sloga je postignuta.
Graja koja dopire spolja prekida nam razgovor. To se Miodrag Ranković, predsednik Štrajkačkog odbora, obraćao okupljenim radnicima. Blizu hiljadu ih je na platou. Govori im Ranković kako nije istina da će zbog štrajka u "Kolubari" nestati struje, nestaće je ako vlast bude želela. Čita se pismo podrške rudara sa kosovskih ugljenokopa. Broj ljudi na platou se povećava, dolaze i građani Lazarevca.
Sa razglasa se čuje kako je kolona automobila u kojoj je Vojislav Koštunica zaustavljena na mostu na Kolubari, kilometar-dva odatle. Iz mase se čuje "Idemo tamo!", ali preovladava staloženost. "Sačekajmo još malo...", "Strpite se...", "Evo, sad smo dobili informaciju da je kordon propustio našeg predsednika". Aplauz, žestok, prati poslednje reči, a prava euforija nastaje kada se pojavljuju tri automobila koji se polako zabijaju u masu. Iz srednjeg, u samom središtu mase radnika, izlazi Koštunica i otpozdravlja, rukuje se sa prisutnima. Prolazak kroz masu ljudi traje, gužvu pojačavaju novinari, foto-reporteri, TV ekipe.
Stepenište, u stvari ulaz sa zadnje strane u radničku kantinu, improvizovana je govornica. Odjekuje "Vojo, Vojo", čuje se i pesma "Spasi Srbiju i ubij se, Slobodane".
Koštunica ponavlja još jednom kako nema drugog kruga i kako su izbori završeni. Zahvaljuje radnicima "Kolubare" što su među prvima stali u odbranu volje naroda, što ne žele da trpe izbornu krađu. Naglašava, efektno, kako je vreme da ova zemlja konačno postane srpska i domaćinska. Prave ovacije.
Posle obraćanja radnicima Vojislav Koštunica je iza zatvorenih vrata razgovarao sa delegacijom svih štrajkačkih odbora.
Odlazak novog predsednika je baš potrajao. Svi su želeli da se pozdrave, da priđu što bliže i izraze svoju podršku. "Bogami, ovo je dobro!", čuo se komentar jednog od ljudi koji su bili u pratnji Koštunice.
Konferencija za štampu u 19 sati Štrajkačkog odbora "Kolubare – Površinski kopovi" zakazana je više da se oslobode novinara koji su u velikom broju pohrlili na kop, pa su vasceli dan samo s njima pričali. Milan Đorđević, član odbora, bukvalno je spavao dok se pričalo, a tragovi nespavanja bili su više nego vidljivi na svima.
Da su znali šta ih čeka u toku naredne noći, svi bi spavali. Vođe štrajka u "Kolubari" s jedne strane, i general Pavković – potpomognut čelnicima EPS-a i "Kolubare" Draganom Kostićem, Milanom Obradovićem i Milovanom Žunićem – sastali su se u Medoševcu, u upravnoj zgradi Polja "D". Ono što je "procurilo" sa tog sastanka ide u prilog tvrdnji da se pritisak na radnike pojačava, a, kako se saznaje, general Pavković je ustvrdio da štrajk u "Kolubari" direktno utiče na bezbednost zemlje i funkcionisanje Vojske Jugoslavije. Ubeđivanje od strane čelnika EPS-a išlo je s druge strane – po njima, štrajk može imati ekonomske i socijalne motive, a nikako političke.
Tokom noći Radio Lazarevac je upozoravao građane na pojavu vojnih vozila, čas ovde, čas onde, tako da je retko ko u gradu spavao. U jednom trenutku, oko dva sata u noći između ponedeljka i utorka, građani su pozvani da se okupe ispred radio-stanice, kako bi je "odbranili".
Pouzdanih podataka da se radnicima uručuju rešenja o radnoj obavezi ili vojni pozivi za sada nema. Potpredsednik Štrajkačkog odbora Aleksandar Ranković pozvao je, posle održanog zbora u utorak, u podnevnim satima radnike da ne primaju nikakva rešenja niti pozive. U trenutku dok ovo pišemo novih događaja nema – radnici "Kolubarinih" kopova su čvrsti u svom zahtevu da se prizna izborna volja građana, štrajk se munjevito širi lazarevačkom opštinom, štrajkuju čak i zaposleni u Direkciji za izgradnju Lazarevca.
Zoran Stanković
