�ta nudi Moskva
Hromi kaza�ok
Nije jasno u �emu bi bila su�tina ruskog posredovanja u jugoslovenskoj postizbornoj krizi, ali je zato o�igledno da Vladimir Putin jo� nije odlu�io da se odrekne Slobodana Milo�evi�a
Moskva ve� danima lupa
na vrata Beograda, nude�i posredni�tvo u postizbornoj krizi. Beograd, me�utim, ne
otvara.
Predsednik SRJ Slobodan Milo�evi� je posle izbora 24. septembra najpre odbio ponudu ruskog predsednika Vladimira Putina da u posredni�ku misiju u Beograd odmah po�alje ministra spoljnih poslova Igora Ivanova. Nekoliko dana kasnije, re�imskim �utanjem je do�ekana i Putinova ponuda da i Milo�evi� i izborni pobednik Vojislav Ko�tunica do�u kod njega li�no u Moskvu.
NAPRED-NAZAD: Problem u ovom slu�aju nije prevashodno u Beogradu, nego u Moskvi. Od izbora 24. septembra, nejasno je �ta Rusija u stvari ho�e. Ko�tunica je 2. oktobra na konferenciji za �tampu ocenio da ta zemlja �ini "korak napred, pa nazad, ali nikako da iskora�i".
Zvani�ne izjave bile su i konfuzne i kontradiktorne. Putin je najpre izjavio da jugoslovenski narod sam bez spoljnog me�anja treba da odlu�i o svojoj sudbini. "Ukoliko se krene drugim putem, legitimitet budu�eg lidera bio bi pod znakom pitanja, �to bi samo produ�ilo destabilizaciju", rekao je.
Zatim je iz Berlina, posle razgovora Putina i nema�kog kancelara Gerharda �redera saop�teno da su se njih dvojica "slo�ili da je izbornom pobedom Vojislava Ko�tunice jasno iskazana volja srpskog naroda za promenama".
Kona�no, Putin je sop�tio da je spreman da se sretne sa obojicom kandidata za drugi krug predsedni�kih izbora. To implicitno zna�i prihvatanje stava zvani�nog Beograda da g. Ko�tunica nije pobedio u prvom krugu i predstavlja jasno odbacivanje pomenutog saop�tenja nema�ke vlade koja je tvrdila da je Putin priznao Ko�tunicu kao pobednika.
STRUJE: �ta bi sad to trebalo da zna�i? Zna�i, na primer, da Putin nije podr�ao Ko�tunicu i da se nije distancirao od Milo�evi�a, odnosno da jo� � prema re�ima Vladimira Vere�a, eksperta za Rusiju i zamenika direktora nezavisnog Centra za strategijske studije u Beogradu � balansira izme�u dve struje koje u ruskoj spoljnoj politici postoje prema Balkanu.
Na jednoj strani su ruski komunisti i ultranacionalisti, oli�eni u ministarstvu odbrane i delovima Dume, koji smatraju da Milo�evi� � kakav god da je � predstavlja eksponenta ruske politike na Balkanu i jedinu branu �irenja NATO-a prema Rusiji. Oni bi da se Milo�evi�, ako je mogu�e, nekako zadr�i na vlasti.
Sa druge strane je demokratski orijentisana struja koja ovih dana upozorava Putina da ne zakasni sa podr�kom demokratskoj opoziciji Srbije, jer bi posle neminovnih promena mogao ostati gorak utisak ako se ispostavi da je Moskva do kraja podr�avala Milo�evi�a � pa �ak i da je bila neutralna.
"Moskva dobro zna prirodu beogradskog re�ima i da mu je osnova spoljne politike nastojanje da Rusiju gurne u sukob sa Zapadom u nadi da mo�e izvu�i od toga neku korist", ka�e Vere�. "Me�utim, zbog odnosa s drugim velikim silama, Moskva ne �eli da zauzme identi�nu poziciju kao Zapad i tra�i na�in da poja�a uticaj kao posrednik ili arbitar � tim pre �to se i Zapad dosta �esto obra�ao Moskvi s takvim molbama."
DIPLOMATE: Ta ponuda, me�utim, nije nai�la na razumevanje. Stav prema Rusima demonstriran je i odnosom prema dvojici visokih ruskih diplomata Vladimiru �i�ovu i Aleksandru Tolka�u, koji su neposredno pred izbore do�li u Jugoslaviju i tu se zadr�ali vi�e od nedelju dana. Ministar spoljnih poslova SRJ �ivadin Jovanovi� nije hteo da ih primi, ve� ih je prosledio svom zameniku. I mada je jasno da su upravo izbori bili razlog njihovog dolaska, dr�avna agencija Tanjug izve�tavala je o njihovoj poseti samo u kontekstu Kosova i sprovo�enja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN-a.
Primio ih je zato Vojislav Ko�tunica, i razgovarao s njima sat vremena. �i�ov je, prema agenciji Beta, rekao da �e �ishod razgovora o re�avanju postizborne krize u SRJ biti poznat veoma brzo�. Moskovski analiti�ar Vja�eslav Nikonov bio je u izjavi ameri�koj televiziji CNN konkretniji, proceniv�i da �e Moskva, ako se ovakvo stanje nastavi, uskoro zauzeti stav da su izbori bili pokradeni.
Mo�da �e �ishod� uskoro i biti poznat, ali te�ko da �e to va�iti i za sadr�aj i rezultat mogu�eg ruskog posredovanja. Rusija je u Jugoslaviji posredovala u jesen 1991. godine, kad je Gorba�ov u Moskvu pozvao Milo�evi�a i Tu�mana koji su tada potpisali jedan od sporazuma o primirju.
Tad je u pitanju bio ratni sukob, pa je posredovanje i imalo smisla. Sad je, me�utim, re� o dve strane od kojih jedna poseduje dokumentaciju da je osvojila vi�e od 50 odsto glasova u prvom krugu predsedni�kih izbora, a druga insistira na odlukama Savezne izborne komisije i sprovo�enju drugog kruga izbora. Prema Vere�ovoj proceni, te�ko je zaklju�iti kakav bi tu mogao biti kompromis kao �eljeni rezultat svakog posredovanja � osim da je potrebno izbe�i svako nasilno re�enje krize.
�ERAVICA: Sve zajedno, Rusija se izgleda na�la na povelikoj �eravici kad je re� o sada�njem politi�kom zapletu u Jugoslaviji. Postizborna kriza je izme�u ostalog va�an Putinov spoljnopoliti�ki test, jer i Rusija i Zapad o�ekuju da vide koliko �e uspeti da uti�e na tok doga�aja iz kojeg su, prevashodno zbog pro�logodi�njeg NATO bombardovanja, isklju�ene mo�ne zapadne sile � bar u smislu njihovog direktnog upliva.
"Pozicija Moskve je trenutno neprijatna i prili�no poni�avaju�a�, ka�e za �Vreme� ekspert za spoljnu politiku Predrag Simi�. �Reputacija Moskve se krnji i spu�ta joj se rejting kod zapadnih partnera kad im Beograd zalupi vrata, jer se ispostavlja da ne mo�e odigrati ulogu koju je preuzela.�
Kona�no, povodom Putinovog poziva da Milo�evi� i Ko�tunica do�u u Moskvu, treba re�i da je od po�etka postojala samo minimalna �ansa da Milo�evi� to prihvati, s obzirom na to da ne daje znake da je spreman da prihvati Ko�tunicu kao ravnopravnog rivala. Tako�e, nije spreman ni da odstupi od odluka svoje izborne komisije.
Za Ko�tunicu bi put u Moskvu predstavljao zna�ajnu diplomatsku, pa i dr�avni�ku promociju, ali prema mnogim ocenama za njega ne bi bilo dobro da se o glasovima koje je dobio na izborima bilo �ta odlu�uje i dogovara u Moskvi. Putin bi, naime, nesumnjivo poku�avao da prona�e kompromis kojim bi te glasove doveo u pitanje.
USIJANI TELEFONI: Uprkos jasnijem odre�ivanju Zapada prema Ko�tuni�inoj pobedi u prvom krugu predsedni�kih izbora, i tu se uo�ava oklevanje. Svi me�usobno razgovaraju o jugoslovenskim izborima, uspostavljena je veza Moskva-Berlin i Pariz-Va�ington, ali stavovi o�igledno nisu pribli�eni do te mere da se mogao organizovati sastanak Kontakt grupe (najva�nije zapadne zemlje plus Rusija), koji se kao mogu�nost pominjao po�etkom nedelje.
Predrag Simi� tuma�i da ih je sve iznenadio izborni rezultat, odnosno da je promena iskazana referendumskim izja�njavanjem gra�ana protiv Milo�evi�a isuvi�e velika da bi se uklopila u postoje�e odnose Rusije, Amerike, Evrope i Kine. �Svima treba vremena da se postave prema mogu�oj radikalnoj promeni u Srbiji, pa time i njenoj okolini. Izborni rezultat je problem koji ne znaju kako da smeste u kontekst me�usobnih interesa.�
Simi� uo�ava i dvojstvo interesa Zapada: dok bi odlaze�oj ameri�koj administraciji odgovarao Milo�evi�ev pad, jer bi taj uspeh sebi uknji�ili, tvrdom krilu NATO-a, onom koje govori o Srbima kao genocidnom narodu, ovde nije potrebna pobeda demokratske opozicije. Njima vi�e odgovara erodiranje me�unarodnog polo�aja Srbije, pa i ostanak Milo�evi�a s kona�nim ciljem vojne pobede nad njim. Sa Milo�evi�em dolazi do ve�eg izra�aja vojna komponenta NATO-a na Balkanu, on je za zapadnu alijansu idealan sparing partner. Bez Milo�evi�a NATO gubi jedini "placdarm� u Evropi gde mo�e uspe�no da demonstrira svoju novu ulogu. Gubi, za po�etak, mogu�nost da za�titi Crnu Goru u slu�aju njenog otcepljenja dok je Milo�evi� jo� na vlasti.
Roksanda Nin�i�
Ira�ani poma�u Milo�evi�u?
Iz dosta uzdr�anog izve�tavanja o postizbornoj krizi u Srbiji izdvojio se 1. oktobra londonski �Dejli telegraf� tekstom o visokim ira�kim obave�tajcima koji su odmah posle izbornog poraza navodno do�li u Beograd da pripomognu Milo�evi�u.
Pozivaju�i se na zapadne diplomatske izvore u Beogradu, list tvrdi da je Sadam Husein odlu�io da posavetuje Milo�evi�a �kako da se odupre sve ve�em suprotstavljanju naroda njegovoj vlasti� posredstvom slede�ih eksperata: Muhameda Zamana, ministra unutra�njih poslova, Hasana al-Tikritija, zamenika �efa ira�ke obave�tajne slu�be, dva �lana Baas partije i jednog pripadnika sumnjivog Olimpijskog komiteta, organizacije zadu�ene za propagandu i za�titu bezbednosti Sadama Huseina koju predvodi Sadamov sin Udej. Prema "Dejli telegrafu", Ira�ani su �neopa�eno u�li u Srbiju".
Ko�tunica i Zapad
D�on Simpson, spoljnopoliti�ki urednik londonskog BBC-a ne�tedimice je u op�irnom tekstu u "Dejli telegrafu" kritikovao odnos Zapada prema Vojislavu Ko�tunici.
�Odgovaraju�i na pitanja koja su iz celog sveta stigla na BBC Online, bio sam �okiran da vidim koliko je ljudi izgleda prihvatilo tezu da je g. Ko�tunica pomalo nacionalista. �U �emu je poenta zamene jednog srpskog nacionaliste drugim� � bilo je �esto ponavljano pitanje.
Poenta je u tome da je Vojislav Ko�tunica mo�da nacionalista, ali je Slobodan Milo�evi� ratni zlo�inac �ija je politika u zadnjih 13 godina zapo�ela �etiri rata� G. Ko�tunica je instinktivni demokrata, pristalica ustavnog na�ina vladavine koji veruje (kao ve�ina Srba ma kojih shvatanja) da je pro�logodi�nja kampanja NATO bombardovanja njegove zemlje bila pogre�na i kontraproduktivna.
Ovih dana izgleda da se sve ve�i broj zapadnih politi�ara, komentatora i vojnih eksperata s njim sla�e. Da NATO vlade i veliki deo medija nije toliko po�urio da demonizuje celokupno srpsko stanovni�tvo, mo�da bi nam sad bilo lak�e da razlikujemo ratnog zlo�inca od �oveka koji daje sve od sebe da ga se re�i�, konstatuje Simpson.
Amerika, �vajcarska i ostali
Ameri�ki predsednik Bil Klinton izjavio je da su SAD �spremne da ukinu ekonomske sankcije protiv Jugoslavije ako se vlada Slobodana Milo�evi�a povu�e pred vo�om opozicije Vojislavom Ko�tunicom�. SAD, prema portparolu Bele ku�e, imaju nekoliko ciljeva: da vide Milo�evi�a bez vlasti, da ga vide van Srbije i da ga vide u ha�koj sudnici.
Prema zapadnim medijima, zapadne sile �poja�avaju retori�ki pritisak� na Slobodana Milo�evi�a da napusti mesto predsednika Jugoslavije, dok Rusija nudi posredni�tvo izme�u njega i Ko�tunice.
Kad je Putin ponudio da po�alje Igora Ivanova u Beograd da posreduje, ameri�ki dr�avni sekretar Medlin Olbrajt pozdravila je inicijativu, rekav�i usput ruskom kolegi da bi Moskva trebalo �sama da prou�i dokaze, ukoliko sumnja u tvrdnje jugoslovenske opozicije da je ostvarila potpunu pobedu na izborima pro�le nedelje".
Britanci, sa svoje strane, ne pritiskaju Moskvu da izgovori ne�to odre�eno, ali ho�e da Rusija upotrebi onoliko uticaja koliko jo� ima na jugoslovenski re�im.
Francuski predsednik �ak �irak je, opet, jasno rekao da �Francuska priznaje Ko�tuni�inu pobedu�.
�vajcarska je po�etkom nedelje saop�tila da je zamrzla oko sto ra�una �iji su vlasnici �saveznici� Slobodana Milo�evi�a, iako nijedan od njih ne glasi na njegovo ime. �vajcarski ministar finansija Kaspar Viliger rekao je tim povodom u �vajcarskom parlamentu da �efovi stranih dr�ava �esto koriste la�na imena za skrivanje novca na ra�unima te dr�ave.
