Štrajk ustanova kulture
Kultura otpora
Kulturna javnost u Srbiji jasno se odredila povodom izborne krize – kulturni život u zemlji trenutno ne postoji: nema pozorišnih predstava, bioskopskih projekcija, izložbi, promocija... a protestu se pridružila i Narodna biblioteka Srbije
Pozivu Demokratske
opozicije Srbije na opštu građansku neposlušnost među prvima su se odazvala struktovna
udruženja kulturnih poslenika, koji su već i individualno u velikom broju bili na razne
načine uključeni u predizborne i postizborne aktivnosti. Pozorišta, bioskopi, galerije,
muzeji, biblioteke u Srbiji obustavili su sve svoje aktivnosti. To, međutim, ne smeta
režimskim novinama da, potpuno ignorišući realnost, na svojim stranicama redovno
objavljuju sadržajne kulturne vodiče.
Prve informacije o štrajkovima u kulturi stigle su već u petak, kada je sekretarijat za kulturu Skupštine Beograda pozvao direktore svih kulturnih ustanova i organizatore kulturnih manifestacija u Beogradu da zbog flagrantnog kršenja izborne volje građana i narasle tenzije u zemlji i prestonici zaustave sve aktivnosti, što su oni i učinili. Glumica Ljiljana Blagojević, gradski sekretar za kulturu, kaže za "Vreme" da ovaj poziv nije motivisan toliko političkim koliko moralnim razlozima ."To je jedna lekcija iz etike i elementarnog kućnog vaspitanja. Ljudi se prema nastaloj situaciji određuju prema moralnim principima, a ne prema principima političkog opredeljenja. Kulturni radnici, pokazalo se, ne žele da učestvuju u prividu normalnog života, jer stanje nije normalno. Flagrantno je prekršen osnovni demokratski princip priznavanja volje većine na proteklim izborima. Zbog tog moralnog stava treba izdržati do kraja", kaže Ljiljana Blagojević.
BUĐENJE: Savez dramskih umetnika i Sindikat dramskih umetnika Srbije u petak je izdao saopštenje u kojem poziva svoje članove da stupe u generalni štrajk "sve dok ne bude uvažena istinska volja građana izražena na izborima 24. septembra". U saopštenju koje su potpisali predsednik Saveza Danica Maksimović i predsednik Sindikata Ivan Lalić, pozivaju se članovi ovih udruženja da ne igraju predstave, ne rade u medijima, na fakultetima i svim ostalim mestima gde su angažovani na teritoriji SRJ. U Narodnom pozorištu, koje je pod upravom slavnog ministra kulture Željka Simića, za ponedeljak je bio najavljen početak pozorišne sezone sa predstavom Maksim Crnojević Nikite Milivojevića, ali je predstava otkazana. Zvaničan razlog bio je bolest jednog glumca, a nezvanično – štrajk. Srpsko Narodno Pozorište u Novom Sadu je među prvima obustavilo rad. Žanko Tomić, umetnički direktor Drame SNP-a, tim povodom kaže da glavni glumac ove višegodišnje drame treba da skine masku i siđe s pozornice. "Mi ne želimo da glumimo u zemlji koja glumi da je normalna. Glumci, koji su građani, ne mogu više da glume da su slobodni. Dosta je bilo glume u politici, vođenju ove zemlje – nama treba istina!" Obustavili su rad glumci i zaposleni u kragujevačkom pozorištu "Joakim Vujić", Narodnom pozorištu "Bora Stanković" u Vranju, stala su pozorišta u Somboru, Kikindi, Zaječaru, Pirotu, Nišu... Pozorišni festival "Vršačka pozorišna jesen" je odložen, kao i dodela nagrade za pozorišnu bravuru "Zoran Radmilović", koju je trebalo da primi Nebojša Dugalić. Jedino je u KPGT-u u nedelju odigran višeznačni "Koriolan".
I Udruženje likovnih umetnika Srbije pozvalo je svoje članove da obustave i otkažu izložbe i prekinu svoje aktivnosti na fakultetima. Otvaranje 41. oktobarskog salona odloženo je do daljeg.
BLOKADA: Udruženje kompozitora i Savez organizacija kompozitora Jugoslavije su u štrajku. SOKOJ je saopštio da će Muzičko-informativni centar tog saveza zaustaviti sve aktivnosti do ispunjenja izborne volje građana i pozvao sve kolege da im se pridruže u protestu.
Udruženje filmskih distributera koje okuplja najveće distributerske kuće u zemlji povuklo je svoje filmove iz bioskopa do priznavanja izbornih rezultata. Ovakvu odluku su podržali i bioskopi u Srbiji. Na pitanje kada očekuje ponovno otvaranje bioskopa, Milutin Ranđelović, direktor M-Export Importa, kaže da se nada da će se to desiti uskoro. "Što se mene tiče, ako se u ovoj zemlji nešto ne promeni, i ako ova zemlja konačno ne krene u pravom smeru, bioskopi u njoj ne moraju uopšte da rade." Muzej Kinoteke je zatvoren.
Svi muzeji u sastavu Muzeja grada Beograda do daljeg će biti zatvoreni "zbog kršenja elementarnih građanskih prava od strane aktuelnog režima", kako stoji u odluci koju je potpisao Saša Todorović, direktor Muzeja grada Beograda. U štrajku su i radnici vranjanskog Narodnog muzeja, kragujevačkog Muzeja "21. oktobar" u Šumaricama i mnogi drugi, kao i mnoge biblioteke u Srbiji. Kako su nam rekli u Narodnoj biblioteci u Beogradu, gde je u petak otvorena izložba povodom 70 godina rođenja Borislava Pekića, zaposleni su stupili u štrajk koji će trajati sve do priznavanja stvarnih rezultata izbora. Čak se saopštenjem javilo i Udruženje književnika Srbije koje traži priznavanje izbornih rezultata.
OKUPATORSKA KNJIŽEVNOST: Kulturna javnost u Srbiji jasno se odredila povodom izborne krize – kulturni život u zemlji trenutno ne postoji. Čak i oni koji nikad nisu štrajkovali, niti će verovatno ikad više štrajkovati – danas štrajkuju. Da je samo kultura u štrajku, režim ne bi na to mnogo obraćao pažnju. Svih ovih godina kultura je režimu bila zadnja rupa na svirali na kojoj su se svirali uglavnom marševi. Milošević je u svom poslednjem obraćanju građanima Jugoslavije rekao da okupator hoće da nas rastavi sa našim književnim jezikom i da će okupatorska književnost uništiti nacionalnu književnost. Na famoznom Drugom dnevniku RTS-a više ne postoji kulturna rubrika. Pošto su konačno i meteorolozi u štrajku, virtuelna Srbija RTS-a ostala je bez ikakve veze sa stvarnošću. I kao poslednje reči HAL-a 9000 u Kjubrikovoj Odiseji, u fejd autu polako gasnu brižne reči Slobodana Miloševića o NATO-om ugroženom srpskom identitetu, književnosti i kulturi.
Nebojša Grujičić
Milena Dragićević-Šešić o protestima u kulturi
Pređen prag tolerancije
U našoj novijoj istoriji građanski protest je postao bitna sociološka kategorija. Protest koji je upravo u toku ocenjuje se kao do sada najmasovniji – građani su opet na trgovima, ponovo traže svoja prava, i to prava koja u bilo kojoj drugoj državi razvijenog sveta osim u ovoj ne bi bila sporna
"Razumljivo, ljudi su besni. Na protestu pre tri godine osećalo se nezadovoljstvo, sad je to bes", kaže dr Milena Dragićević-Šešić, sociolog kulture, profesor Fakulteta dramskih umetnosti, zamoljena da za "Vreme" govori o odlikama protesta kao kulturološke kategorije. "Za DOS je radila takozvana negativna animacija, jer je pređen prag tolerancije kad je rad SIK-a postao tajan, što je jasno ukazalo da će se manipulisati glasovima. Druga negativna animacija je samouverenost lidera stranaka koje su izgubile na izborima, njihova bahatost i spremnost da govore laži."
Pomenuto dejstvo, kojim je, po gospođi Šešić, leva koalicija umesto da pridobije, odbila glasače od sebe, počelo je kampanjom. Bila je potpuno suprotna od dosadašnjih. "SPS i JUL su ranije puštali da druge stranke, uslovno iz opozicije, iznose prljav veš jedna o drugoj, a oni su sprovodili pozitivnu kampanju. Oni su bili lepi i lepši, na primer. Ovog puta su izabrali negativnu kampanju "Narod bira a ne NATO", znači da su svi koji ne glasaju za njih NATO.
Greška koju pominju građani je ponovljeni scenario mitinga: red političara, red glumaca, red muzičara. "To je tačno. Ono što bi trebalo ovi protesti da donesu uz G-17 plus jesu elementi nove, uslovno rečeno poslovne kulture. Kad kažem poslovna kultura mislim na preduzetnički duh, na strategiju, na strateško mišljenje. Ni u studentskom ni u građanskom protestu nismo imali nikakvu strategiju – šetamo dok nam ne daju vlast. Tada se išlo na izbegavanje rizika, idemo u grupi, smejemo se, pištimo u pištaljke, gađamo jajima. Sad taj recept više ne važi. Ili onaj Lečićev emotivni govor na Terazijskoj česmi, tada je to bilo nešto novo, u rigidan politički govor uneo je ljudskost, toplinu, kolektivno nesvesno i kolektivnu memoriju – sve to više nije dovoljno." Koncerti su, po gospođi Šešić, bez obzira na to što pripadaju prethodnim protestima, neophodni zato što "amortizuju bes da se ne pretvori u negativno, da ostane konstruktivan. Pozitivna energija ljudi je očigledna i treba je kanalisati koncertom, ili nekim zadatkom. Ljudi dolaze na trgove da čuju šta treba dalje da se radi, hoće konkretan zadatak. Generalni štrajk je rešenje. Sad je momenat za stvaranje jedne nove moderne političke kulture, kulture argumenata, određenih političkih tehnika, u kojoj će se osetiti određeni rizici. Organizovanje štrajka je takav rizik. Rezultat tog poteza ćemo tek videti. Taj potez je previše veliki i bitan, ne bi ga trebalo preduzimati bez precizne organizacije."
Sonja Ćirić
