�trajk ustanova kulture
Kultura otpora
Kulturna javnost u Srbiji jasno se odredila povodom izborne krize � kulturni �ivot u zemlji trenutno ne postoji: nema pozori�nih predstava, bioskopskih projekcija, izlo�bi, promocija... a protestu se pridru�ila i Narodna biblioteka Srbije
Pozivu Demokratske
opozicije Srbije na op�tu gra�ansku neposlu�nost me�u prvima su se odazvala struktovna
udru�enja kulturnih poslenika, koji su ve� i individualno u velikom broju bili na razne
na�ine uklju�eni u predizborne i postizborne aktivnosti. Pozori�ta, bioskopi, galerije,
muzeji, biblioteke u Srbiji obustavili su sve svoje aktivnosti. To, me�utim, ne smeta
re�imskim novinama da, potpuno ignori�u�i realnost, na svojim stranicama redovno
objavljuju sadr�ajne kulturne vodi�e.
Prve informacije o �trajkovima u kulturi stigle su ve� u petak, kada je sekretarijat za kulturu Skup�tine Beograda pozvao direktore svih kulturnih ustanova i organizatore kulturnih manifestacija u Beogradu da zbog flagrantnog kr�enja izborne volje gra�ana i narasle tenzije u zemlji i prestonici zaustave sve aktivnosti, �to su oni i u�inili. Glumica Ljiljana Blagojevi�, gradski sekretar za kulturu, ka�e za "Vreme" da ovaj poziv nije motivisan toliko politi�kim koliko moralnim razlozima ."To je jedna lekcija iz etike i elementarnog ku�nog vaspitanja. Ljudi se prema nastaloj situaciji odre�uju prema moralnim principima, a ne prema principima politi�kog opredeljenja. Kulturni radnici, pokazalo se, ne �ele da u�estvuju u prividu normalnog �ivota, jer stanje nije normalno. Flagrantno je prekr�en osnovni demokratski princip priznavanja volje ve�ine na proteklim izborima. Zbog tog moralnog stava treba izdr�ati do kraja", ka�e Ljiljana Blagojevi�.
BU�ENJE: Savez dramskih umetnika i Sindikat dramskih umetnika Srbije u petak je izdao saop�tenje u kojem poziva svoje �lanove da stupe u generalni �trajk "sve dok ne bude uva�ena istinska volja gra�ana izra�ena na izborima 24. septembra". U saop�tenju koje su potpisali predsednik Saveza Danica Maksimovi� i predsednik Sindikata Ivan Lali�, pozivaju se �lanovi ovih udru�enja da ne igraju predstave, ne rade u medijima, na fakultetima i svim ostalim mestima gde su anga�ovani na teritoriji SRJ. U Narodnom pozori�tu, koje je pod upravom slavnog ministra kulture �eljka Simi�a, za ponedeljak je bio najavljen po�etak pozori�ne sezone sa predstavom Maksim Crnojevi� Nikite Milivojevi�a, ali je predstava otkazana. Zvani�an razlog bio je bolest jednog glumca, a nezvani�no � �trajk. Srpsko Narodno Pozori�te u Novom Sadu je me�u prvima obustavilo rad. �anko Tomi�, umetni�ki direktor Drame SNP-a, tim povodom ka�e da glavni glumac ove vi�egodi�nje drame treba da skine masku i si�e s pozornice. "Mi ne �elimo da glumimo u zemlji koja glumi da je normalna. Glumci, koji su gra�ani, ne mogu vi�e da glume da su slobodni. Dosta je bilo glume u politici, vo�enju ove zemlje � nama treba istina!" Obustavili su rad glumci i zaposleni u kragujeva�kom pozori�tu "Joakim Vuji�", Narodnom pozori�tu "Bora Stankovi�" u Vranju, stala su pozori�ta u Somboru, Kikindi, Zaje�aru, Pirotu, Ni�u... Pozori�ni festival "Vr�a�ka pozori�na jesen" je odlo�en, kao i dodela nagrade za pozori�nu bravuru "Zoran Radmilovi�", koju je trebalo da primi Neboj�a Dugali�. Jedino je u KPGT-u u nedelju odigran vi�ezna�ni "Koriolan".
I Udru�enje likovnih umetnika Srbije pozvalo je svoje �lanove da obustave i otka�u izlo�be i prekinu svoje aktivnosti na fakultetima. Otvaranje 41. oktobarskog salona odlo�eno je do daljeg.
BLOKADA: Udru�enje kompozitora i Savez organizacija kompozitora Jugoslavije su u �trajku. SOKOJ je saop�tio da �e Muzi�ko-informativni centar tog saveza zaustaviti sve aktivnosti do ispunjenja izborne volje gra�ana i pozvao sve kolege da im se pridru�e u protestu.
Udru�enje filmskih distributera koje okuplja najve�e distributerske ku�e u zemlji povuklo je svoje filmove iz bioskopa do priznavanja izbornih rezultata. Ovakvu odluku su podr�ali i bioskopi u Srbiji. Na pitanje kada o�ekuje ponovno otvaranje bioskopa, Milutin Ran�elovi�, direktor M-Export Importa, ka�e da se nada da �e se to desiti uskoro. "�to se mene ti�e, ako se u ovoj zemlji ne�to ne promeni, i ako ova zemlja kona�no ne krene u pravom smeru, bioskopi u njoj ne moraju uop�te da rade." Muzej Kinoteke je zatvoren.
Svi muzeji u sastavu Muzeja grada Beograda do daljeg �e biti zatvoreni "zbog kr�enja elementarnih gra�anskih prava od strane aktuelnog re�ima", kako stoji u odluci koju je potpisao Sa�a Todorovi�, direktor Muzeja grada Beograda. U �trajku su i radnici vranjanskog Narodnog muzeja, kragujeva�kog Muzeja "21. oktobar" u �umaricama i mnogi drugi, kao i mnoge biblioteke u Srbiji. Kako su nam rekli u Narodnoj biblioteci u Beogradu, gde je u petak otvorena izlo�ba povodom 70 godina ro�enja Borislava Peki�a, zaposleni su stupili u �trajk koji �e trajati sve do priznavanja stvarnih rezultata izbora. �ak se saop�tenjem javilo i Udru�enje knji�evnika Srbije koje tra�i priznavanje izbornih rezultata.
OKUPATORSKA KNJI�EVNOST: Kulturna javnost u Srbiji jasno se odredila povodom izborne krize � kulturni �ivot u zemlji trenutno ne postoji. �ak i oni koji nikad nisu �trajkovali, niti �e verovatno ikad vi�e �trajkovati � danas �trajkuju. Da je samo kultura u �trajku, re�im ne bi na to mnogo obra�ao pa�nju. Svih ovih godina kultura je re�imu bila zadnja rupa na svirali na kojoj su se svirali uglavnom mar�evi. Milo�evi� je u svom poslednjem obra�anju gra�anima Jugoslavije rekao da okupator ho�e da nas rastavi sa na�im knji�evnim jezikom i da �e okupatorska knji�evnost uni�titi nacionalnu knji�evnost. Na famoznom Drugom dnevniku RTS-a vi�e ne postoji kulturna rubrika. Po�to su kona�no i meteorolozi u �trajku, virtuelna Srbija RTS-a ostala je bez ikakve veze sa stvarno��u. I kao poslednje re�i HAL-a 9000 u Kjubrikovoj Odiseji, u fejd autu polako gasnu bri�ne re�i Slobodana Milo�evi�a o NATO-om ugro�enom srpskom identitetu, knji�evnosti i kulturi.
Neboj�a Gruji�i�
Milena Dragi�evi�-�e�i� o protestima u kulturi
Pre�en prag tolerancije
U na�oj novijoj istoriji gra�anski protest je postao bitna sociolo�ka kategorija. Protest koji je upravo u toku ocenjuje se kao do sada najmasovniji � gra�ani su opet na trgovima, ponovo tra�e svoja prava, i to prava koja u bilo kojoj drugoj dr�avi razvijenog sveta osim u ovoj ne bi bila sporna
"Razumljivo, ljudi su besni. Na protestu pre tri godine ose�alo se nezadovoljstvo, sad je to bes", ka�e dr Milena Dragi�evi�-�e�i�, sociolog kulture, profesor Fakulteta dramskih umetnosti, zamoljena da za "Vreme" govori o odlikama protesta kao kulturolo�ke kategorije. "Za DOS je radila takozvana negativna animacija, jer je pre�en prag tolerancije kad je rad SIK-a postao tajan, �to je jasno ukazalo da �e se manipulisati glasovima. Druga negativna animacija je samouverenost lidera stranaka koje su izgubile na izborima, njihova bahatost i spremnost da govore la�i."
Pomenuto dejstvo, kojim je, po gospo�i �e�i�, leva koalicija umesto da pridobije, odbila glasa�e od sebe, po�elo je kampanjom. Bila je potpuno suprotna od dosada�njih. "SPS i JUL su ranije pu�tali da druge stranke, uslovno iz opozicije, iznose prljav ve� jedna o drugoj, a oni su sprovodili pozitivnu kampanju. Oni su bili lepi i lep�i, na primer. Ovog puta su izabrali negativnu kampanju "Narod bira a ne NATO", zna�i da su svi koji ne glasaju za njih NATO.
Gre�ka koju pominju gra�ani je ponovljeni scenario mitinga: red politi�ara, red glumaca, red muzi�ara. "To je ta�no. Ono �to bi trebalo ovi protesti da donesu uz G-17 plus jesu elementi nove, uslovno re�eno poslovne kulture. Kad ka�em poslovna kultura mislim na preduzetni�ki duh, na strategiju, na strate�ko mi�ljenje. Ni u studentskom ni u gra�anskom protestu nismo imali nikakvu strategiju � �etamo dok nam ne daju vlast. Tada se i�lo na izbegavanje rizika, idemo u grupi, smejemo se, pi�timo u pi�taljke, ga�amo jajima. Sad taj recept vi�e ne va�i. Ili onaj Le�i�ev emotivni govor na Terazijskoj �esmi, tada je to bilo ne�to novo, u rigidan politi�ki govor uneo je ljudskost, toplinu, kolektivno nesvesno i kolektivnu memoriju � sve to vi�e nije dovoljno." Koncerti su, po gospo�i �e�i�, bez obzira na to �to pripadaju prethodnim protestima, neophodni zato �to "amortizuju bes da se ne pretvori u negativno, da ostane konstruktivan. Pozitivna energija ljudi je o�igledna i treba je kanalisati koncertom, ili nekim zadatkom. Ljudi dolaze na trgove da �uju �ta treba dalje da se radi, ho�e konkretan zadatak. Generalni �trajk je re�enje. Sad je momenat za stvaranje jedne nove moderne politi�ke kulture, kulture argumenata, odre�enih politi�kih tehnika, u kojoj �e se osetiti odre�eni rizici. Organizovanje �trajka je takav rizik. Rezultat tog poteza �emo tek videti. Taj potez je previ�e veliki i bitan, ne bi ga trebalo preduzimati bez precizne organizacije."
Sonja �iri�
