Jubilej nemačkog ujedinjenja
Patriote i ostali
Ujedinjenju Nemačke ne samo da sustižu politički refleksi iz davne prošlosti, već je i njena posleratna ideološka podeljenost ostala upotrebljivo političko sredstvo
Berlin
Slavljeničkom
raspoloženju nema traga: 3. oktobar, zvanični praznik ujedinjenja Nemačke, za većinu
stanovnika ionako je samo još jedan neradni dan u kalendaru. Osećanja, ukoliko su još
živa, vezana su za 9. novembar, datum kada je 1989. pao Berlinski zid. Narodni pokret u
Istočnoj Nemačkoj, koji je prethodnih meseci narastao do sile koja je srušila to
oličenje hladnog rata, godinu dana kasnije se već bio iskopnio. Zapadnonemački
činovnici sačinili su ugovore o ujedinjenju dve nemačke države, u kojima nije bilo
mesta za "istočnonemački identitet"; 9. novembar nije podoban datum za slavlje
– tog dana 1938. nacisti su priredili "kristalnu noć" u kojoj je počeo
pogrom nad Jevrejima.
Ovogodišnja proslava decenije ujedinjenja ne bi se zato mnogo razlikovala od prethodnih da se senka "crnog džina" nije ponovio nadvila nad Nemačkom. Helmut Kol, koga je tako bio prozvao deo njemu nenaklonjene štampe (crno je politička boja hrišćanskih konzervativaca), banuo je ponovo na političku scenu zatamnivši sve okolo. On je već duže vreme u središtu parlamentarnih i sudskih istraga zato što je izbilo na videlo da je dugi niz godina upravljao ilegalnim novcem, delimično pohranjenim u švajcarskim bankama. Ispostavilo se da je i Kolov "crni šerif", dugogodišnji savezni ministar unutrašnjih poslova Manfred Kanter, i još dosta drugih vodećih ljudi Hrišćansko-socijalne unije (CDU) učestvovalo u tim mahinacijama radi poboljšanja političkog položaja svoje partije u nadmetanju sa socijaldemokratskom i "zelenom" opozicijom.
RAT REČIMA: Tako je i rukovodstvo njegove partije došlo do zaključka da ne bi bilo uputno da Kol govori na zvaničnoj proslavi u Drezdenu, već je u Berlinu priređena posebna "partijska" svečanost u njegovu čast, a potom je prošle sedmice u Bundestagu vođena i rasprava o stanju nacije, a onda je u nedelju CDU obeležio deceniju ujedinjenja sa istoimenom partijom Nemačke Demokratske Republike. Rat rečima na sva tri skupa iznova je otvorio ideološki jaz između opozicionih konzervativaca i vladajućeg socijaldemokratsko-zelenog saveza.
"Helmut Kol je vođen hladnom, egoističnom računicom počinio neverovatnu provokaciju", ocenio je liberalni dnevnik "Zidojče cajtung". Bivši kancelar je optužio poimenično socijaldemokratskog kancelara Gerharda Šredera i šefa diplomatije Jošku Fišera, a time i njihove partije, da zapravo nisu bili za ujedinjenje, već da su u najmanju ruku bili skeptični prema mogućnosti da se zaceli otvorena rana nacija, pa da čak i destruktivno delovali. Sadašnja šefica konzervativaca, Angelika Merkel otišla je korak dalje: u parlamentu je optužila vodeće ličnosti da im je nedostajao "unutrašnji kompas", upitala se da li uopšte imaju "liberalna humana načela", prebacila da su "sarađivali" sa istočnonemačkim komunistima, ocenila da su tek u "kosovskom ratu integrisali svoje shvatanje slobode i mira", drugim rečima, okrivila ih da moralno i politički nisu bili patriote, a ni pouzdani zapadni saveznici.
RUŽNA SVAĐA: Bila je to zaista ružna svađa u parlamentu, u kojoj nije najbolje prošao kancelar Gerhard Šreder. Nabrojao je šta sve vlada čini za bivšu Istočnu Nemačku: pola svih ulaganja u drumske i železničke saobraćajnice su na području nekadašnje Nemačke Demokratske Republike, tamošnja privreda uspela je za deset godina da udvostruči svoj proizvod, socijalno zbrinjavanje starih ljudi je maltene izjednačeno... Bio je, kako napisa jedan uvodničar, mlitav kao muva u septembru. Nepodeljen aplauz dobio je šef parlamentarne grupe Partije demokratskog socijalizma, nekadašnjih istočnonemačkih komunista, Gregor Gizi. Rekao je da je tokom proteklih deset godina živeo u većoj slobodi i više o njoj naučio nego u mnogim decenijama svog prethodnog života, znači dok je bio građanin Nemačke Demokratske Republike.
Većina novinskih komentatora smatra da su Kol i CDU pokušali da desetu godišnjicu ujedinjenja upotrebe za svoju rehabilitaciju. Zato što nemaju stvarnih tema u kritici vlade okrenuli su se oprobanom ideološkom arsenalu nastojeći da "pobude" instinkte iz dubljih naslaga nemačke prošlosti.
Uz to, dve su godine od dolaska crveno-zelene koalicije na vlast, tako da uskoro postoji početak priprema za izbore 2002. godine. Možda jedini stvarni učinak partijskih svađa za prve decenije ujedinjenja jeste da su se politika i političari, ionako nisko na rang-listi popularnih zanimanja, još srozali.
Kol je Nemačkom vladao šesnaest godina, ali ta prošlost očito sporo prolazi jer njegovo prisustvo stalno iznova tera političku klasu da se vraća bivšim temama. Ujedinjenju Nemačke tako ne samo da sustižu politički refleksi iz davne prošlosti, kao što su neonacizam i mržnja prema strancima, već je i njena posleratna ideološka podeljenost ostala upotrebljivo političko sredstvo u nedostatsku boljeg.
Dušan Reljić
