Jubilej nema�kog ujedinjenja
Patriote i ostali
Ujedinjenju Nema�ke ne samo da susti�u politi�ki refleksi iz davne pro�losti, ve� je i njena posleratna ideolo�ka podeljenost ostala upotrebljivo politi�ko sredstvo
Berlin
Slavljeni�kom
raspolo�enju nema traga: 3. oktobar, zvani�ni praznik ujedinjenja Nema�ke, za ve�inu
stanovnika ionako je samo jo� jedan neradni dan u kalendaru. Ose�anja, ukoliko su jo�
�iva, vezana su za 9. novembar, datum kada je 1989. pao Berlinski zid. Narodni pokret u
Isto�noj Nema�koj, koji je prethodnih meseci narastao do sile koja je sru�ila to
oli�enje hladnog rata, godinu dana kasnije se ve� bio iskopnio. Zapadnonema�ki
�inovnici sa�inili su ugovore o ujedinjenju dve nema�ke dr�ave, u kojima nije bilo
mesta za "isto�nonema�ki identitet"; 9. novembar nije podoban datum za slavlje
� tog dana 1938. nacisti su priredili "kristalnu no�" u kojoj je po�eo
pogrom nad Jevrejima.
Ovogodi�nja proslava decenije ujedinjenja ne bi se zato mnogo razlikovala od prethodnih da se senka "crnog d�ina" nije ponovio nadvila nad Nema�kom. Helmut Kol, koga je tako bio prozvao deo njemu nenaklonjene �tampe (crno je politi�ka boja hri��anskih konzervativaca), banuo je ponovo na politi�ku scenu zatamniv�i sve okolo. On je ve� du�e vreme u sredi�tu parlamentarnih i sudskih istraga zato �to je izbilo na videlo da je dugi niz godina upravljao ilegalnim novcem, delimi�no pohranjenim u �vajcarskim bankama. Ispostavilo se da je i Kolov "crni �erif", dugogodi�nji savezni ministar unutra�njih poslova Manfred Kanter, i jo� dosta drugih vode�ih ljudi Hri��ansko-socijalne unije (CDU) u�estvovalo u tim mahinacijama radi pobolj�anja politi�kog polo�aja svoje partije u nadmetanju sa socijaldemokratskom i "zelenom" opozicijom.
RAT RE�IMA: Tako je i rukovodstvo njegove partije do�lo do zaklju�ka da ne bi bilo uputno da Kol govori na zvani�noj proslavi u Drezdenu, ve� je u Berlinu prire�ena posebna "partijska" sve�anost u njegovu �ast, a potom je pro�le sedmice u Bundestagu vo�ena i rasprava o stanju nacije, a onda je u nedelju CDU obele�io deceniju ujedinjenja sa istoimenom partijom Nema�ke Demokratske Republike. Rat re�ima na sva tri skupa iznova je otvorio ideolo�ki jaz izme�u opozicionih konzervativaca i vladaju�eg socijaldemokratsko-zelenog saveza.
"Helmut Kol je vo�en hladnom, egoisti�nom ra�unicom po�inio neverovatnu provokaciju", ocenio je liberalni dnevnik "Zidoj�e cajtung". Biv�i kancelar je optu�io poimeni�no socijaldemokratskog kancelara Gerharda �redera i �efa diplomatije Jo�ku Fi�era, a time i njihove partije, da zapravo nisu bili za ujedinjenje, ve� da su u najmanju ruku bili skepti�ni prema mogu�nosti da se zaceli otvorena rana nacija, pa da �ak i destruktivno delovali. Sada�nja �efica konzervativaca, Angelika Merkel oti�la je korak dalje: u parlamentu je optu�ila vode�e li�nosti da im je nedostajao "unutra�nji kompas", upitala se da li uop�te imaju "liberalna humana na�ela", prebacila da su "sara�ivali" sa isto�nonema�kim komunistima, ocenila da su tek u "kosovskom ratu integrisali svoje shvatanje slobode i mira", drugim re�ima, okrivila ih da moralno i politi�ki nisu bili patriote, a ni pouzdani zapadni saveznici.
RU�NA SVA�A: Bila je to zaista ru�na sva�a u parlamentu, u kojoj nije najbolje pro�ao kancelar Gerhard �reder. Nabrojao je �ta sve vlada �ini za biv�u Isto�nu Nema�ku: pola svih ulaganja u drumske i �elezni�ke saobra�ajnice su na podru�ju nekada�nje Nema�ke Demokratske Republike, tamo�nja privreda uspela je za deset godina da udvostru�i svoj proizvod, socijalno zbrinjavanje starih ljudi je maltene izjedna�eno... Bio je, kako napisa jedan uvodni�ar, mlitav kao muva u septembru. Nepodeljen aplauz dobio je �ef parlamentarne grupe Partije demokratskog socijalizma, nekada�njih isto�nonema�kih komunista, Gregor Gizi. Rekao je da je tokom proteklih deset godina �iveo u ve�oj slobodi i vi�e o njoj nau�io nego u mnogim decenijama svog prethodnog �ivota, zna�i dok je bio gra�anin Nema�ke Demokratske Republike.
Ve�ina novinskih komentatora smatra da su Kol i CDU poku�ali da desetu godi�njicu ujedinjenja upotrebe za svoju rehabilitaciju. Zato �to nemaju stvarnih tema u kritici vlade okrenuli su se oprobanom ideolo�kom arsenalu nastoje�i da "pobude" instinkte iz dubljih naslaga nema�ke pro�losti.
Uz to, dve su godine od dolaska crveno-zelene koalicije na vlast, tako da uskoro postoji po�etak priprema za izbore 2002. godine. Mo�da jedini stvarni u�inak partijskih sva�a za prve decenije ujedinjenja jeste da su se politika i politi�ari, ionako nisko na rang-listi popularnih zanimanja, jo� srozali.
Kol je Nema�kom vladao �esnaest godina, ali ta pro�lost o�ito sporo prolazi jer njegovo prisustvo stalno iznova tera politi�ku klasu da se vra�a biv�im temama. Ujedinjenju Nema�ke tako ne samo da susti�u politi�ki refleksi iz davne pro�losti, kao �to su neonacizam i mr�nja prema strancima, ve� je i njena posleratna ideolo�ka podeljenost ostala upotrebljivo politi�ko sredstvo u nedostatsku boljeg.
Du�an Relji�
