Ramalah: Prebrojavanje mrtvih
Uprkos apelima
palestinskih i izraelskih vo�a da se obustavi uli�no nasilje koje u Gazi traje ve�
�etiri dana, sukobi ne jenjavaju. U borbama je do sada poginulo najmanje 29 osoba, od
kojih 27 Palestinaca, jedan izraelski Arapin i jedan izraelski vojnik. Neredi su izbili
kada je desni�arski izraelski vo�a Ariel �aron poku�ao da poseti drevnu d�amiju u
starom gradu. Palestinci su iz protesta odgovorili kamenovanjem Jevreja okupljenih oko
verskih objekata, nakon �ega su se ume�ale jake policijske snage. Palestinski radio
"Glas Palestine" je �ak objavio poruku na hebrejskom apeluju�i na izraelske
snage da se uzdr�e od preterane upotrebe sile: "Krv na�e dece jednako je crvena kao
i krv va�e dece."
I dok palestinski vo�a Jaser Arafat i izraelski premijer Ehud Barak u odvojenim razgovorima daju obe�anja ameri�kom predsedniku Klintonu da �e u�initi sve da obuzdaju nasilje i o�ive mirovni proces, i jedna i druga strana se me�usobno optu�uju i o�trim izjavama samo potpiruju sukobe. Izraelci optu�uju Palestince da namerno provociraju snage bezbednosti kako bi mogli da se kasnije predstave kao �rtve. Zauzvrat, ne prestaju�i sa provokacijama, Palestinci izjedna�avaju intervenciju izraelskih snaga sa genocidom i masakrom.
Abid�an: Cenzurisani kameleon
Najpopularniji peva� iz Obale slonova�e Tiken D�a Fakoli prva je �rtva cenzure vojnog re�ima odkad je hunta preuzela vlast krajem pro�le godine. D�a Fakoli, rege izvo�a� koji peva na francuskom i na jeziku ove afri�ke dr�ave, nedavno je objavio album pod nazivom "Kameleon", koji sadr�i pesme koje o�tro kritikuju vojnu vlast, a naro�ito generala koji �e se kandidovati na Predsedni�kim izborima krajem oktobra. Na albumu stoji natpis "Kao kameleon menja boje", a najpopularnija pesma je "Stvari stoje lo�e" (Le Pays Va Mal) u kojoj autor peva o etni�kim, religijskim i socijalnim podelama u dru�tvu, a generalu poru�uje: "Odr�i re�, po�isti ku�u da se politi�ari ne okliznu kada zaigraju s nama." Ovaj stih je aluzija na generalove re�i prl nedavnoj �istki i njegovog obe�anja da �e hunta samo zavesti red u zemlji, a onda �e se povu�i, nakon �to obezbedi odr�avanje po�tenih izbora. Nedavno su �irom glavnog grada osvanuli bilbordi sa slikama generala, ali su preko no�i prelepljeni grafitima i nalepnicama sa natpisima "Odlazi!" i "Dosta!". Izbori su najpre zakazani za septembar, ali ih je hunta odlo�ila za oktobar. Obala Slonova�e dugo je bila uzor stabilnosti u Zapadnoj Africi, i stanovnici ove zemlje gledali su na svoje susede gde su se smenjivali ratovi i vojni udari sa dozom prezira. U susednoj Nigeriji, ne bez izvesne zluradosti, porede generala Roberta sa nigerijskim generalom Sanijem Aba�om, koji je bezmalo doveo Nigeriju na rub propasti. Interesantno je da je najve�i uzor buntovnom rege peva�u Fakoliju �uveni nigerijski autor Fela Anikulapo-Kuti, koji je sve do svoje smrti (pre tri godine) bio nemilosrdni kriti�ar vojnih re�ima u Nigeriji.
Kabul: Opijum za �ito
Ujedinjene nacije nisu
uspele da sakupe neophodna sredstva od vlada zapadnih zemalja na Milenijumskom samitu za
program poljoprivrednih reformi u Avganistanu kojim bi se smanjila proizvodnja opijuma u
ovoj zemlji. Avganistan je najve�i svetski proizvo�a� opijuma, a UN su pre nekoliko
godina zapo�ele uspe�ne pilot-programe u avganistanskim oblastima Harkez, Majvand i
Kandahar, u okviru kojih su seljaci prelazili na uzgoj dozvoljenih biljaka. U ovim
oblastima proizvodnja maka opala je za 50 odsto u korist drugih kultura. "To
potvr�uje da su na�i programi uspe�ni", ka�e Pino Arla�i, direktor programa za
suzbijanje opojnih sredstava pri UN-u. Sli�ni programi ve� su doprineli drasti�nom
smanjenju proizvodnje koke u Boliviji i Peruu. No, uprkos naporima svetske zajednice da
seljake navede da umesto maka gaje p�enicu ili druge �itarice, Avganistan je i dalje
najve�i svetski proizvo�a� opijuma. Procenjuje se da �e ove godine ukupna proizvodnja
opijuma, supstance neophodne za proizvodnju heroina, biti oko 3600 tona, �to je znatno
manje od rekornih 5000 tona u 1999. godini. No, pad je pre prouzrokovan velikim su�ama
nego naporima Talibana da nagnaju seljake da prestanu da uzgajaju opijumski mak.
Preko 90 odsto teritorije na kojoj se uzgaja mak za opijum kontroli�u Talibani.
Avganistanski zemljoposednici dobijaju oko 30 dolara za kilogram opijuma, �to je znatno vi�e od cene ma kog drugog proizvoda.
Priredila: Du�ka Anastasijevi�
