Meridijani |
Vreme broj 509, 5. oktobar 2000. |
Ramalah: Prebrojavanje mrtvih Uprkos apelima palestinskih i izraelskih vođa da se obustavi ulično nasilje koje u Gazi traje već četiri dana, sukobi ne jenjavaju. U borbama je do sada poginulo najmanje 29 osoba, od kojih 27 Palestinaca, jedan izraelski Arapin i jedan izraelski vojnik. Neredi su izbili kada je desničarski izraelski vođa Ariel Šaron pokušao da poseti drevnu džamiju u starom gradu. Palestinci su iz protesta odgovorili kamenovanjem Jevreja okupljenih oko verskih objekata, nakon čega su se umešale jake policijske snage. Palestinski radio "Glas Palestine" je čak objavio poruku na hebrejskom apelujući na izraelske snage da se uzdrže od preterane upotrebe sile: "Krv naše dece jednako je crvena kao i krv vaše dece." I dok palestinski vođa Jaser Arafat i izraelski premijer Ehud Barak u odvojenim razgovorima daju obećanja američkom predsedniku Klintonu da će učiniti sve da obuzdaju nasilje i ožive mirovni proces, i jedna i druga strana se međusobno optužuju i oštrim izjavama samo potpiruju sukobe. Izraelci optužuju Palestince da namerno provociraju snage bezbednosti kako bi mogli da se kasnije predstave kao žrtve. Zauzvrat, ne prestajući sa provokacijama, Palestinci izjednačavaju intervenciju izraelskih snaga sa genocidom i masakrom. Abidžan: Cenzurisani kameleon Najpopularniji pevač iz Obale slonovače Tiken Dža Fakoli prva je žrtva cenzure vojnog režima odkad je hunta preuzela vlast krajem prošle godine. Dža Fakoli, rege izvođač koji peva na francuskom i na jeziku ove afričke države, nedavno je objavio album pod nazivom "Kameleon", koji sadrži pesme koje oštro kritikuju vojnu vlast, a naročito generala koji će se kandidovati na Predsedničkim izborima krajem oktobra. Na albumu stoji natpis "Kao kameleon menja boje", a najpopularnija pesma je "Stvari stoje loše" (Le Pays Va Mal) u kojoj autor peva o etničkim, religijskim i socijalnim podelama u društvu, a generalu poručuje: "Održi reč, počisti kuću da se političari ne okliznu kada zaigraju s nama." Ovaj stih je aluzija na generalove reči prl nedavnoj čistki i njegovog obećanja da će hunta samo zavesti red u zemlji, a onda će se povući, nakon što obezbedi održavanje poštenih izbora. Nedavno su širom glavnog grada osvanuli bilbordi sa slikama generala, ali su preko noći prelepljeni grafitima i nalepnicama sa natpisima "Odlazi!" i "Dosta!". Izbori su najpre zakazani za septembar, ali ih je hunta odložila za oktobar. Obala Slonovače dugo je bila uzor stabilnosti u Zapadnoj Africi, i stanovnici ove zemlje gledali su na svoje susede gde su se smenjivali ratovi i vojni udari sa dozom prezira. U susednoj Nigeriji, ne bez izvesne zluradosti, porede generala Roberta sa nigerijskim generalom Sanijem Abačom, koji je bezmalo doveo Nigeriju na rub propasti. Interesantno je da je najveći uzor buntovnom rege pevaču Fakoliju čuveni nigerijski autor Fela Anikulapo-Kuti, koji je sve do svoje smrti (pre tri godine) bio nemilosrdni kritičar vojnih režima u Nigeriji. Kabul: Opijum za žito Ujedinjene nacije nisu uspele da sakupe neophodna sredstva od vlada zapadnih zemalja na Milenijumskom samitu za program poljoprivrednih reformi u Avganistanu kojim bi se smanjila proizvodnja opijuma u ovoj zemlji. Avganistan je najveći svetski proizvođač opijuma, a UN su pre nekoliko godina započele uspešne pilot-programe u avganistanskim oblastima Harkez, Majvand i Kandahar, u okviru kojih su seljaci prelazili na uzgoj dozvoljenih biljaka. U ovim oblastima proizvodnja maka opala je za 50 odsto u korist drugih kultura. "To potvrđuje da su naši programi uspešni", kaže Pino Arlaći, direktor programa za suzbijanje opojnih sredstava pri UN-u. Slični programi već su doprineli drastičnom smanjenju proizvodnje koke u Boliviji i Peruu. No, uprkos naporima svetske zajednice da seljake navede da umesto maka gaje pšenicu ili druge žitarice, Avganistan je i dalje najveći svetski proizvođač opijuma. Procenjuje se da će ove godine ukupna proizvodnja opijuma, supstance neophodne za proizvodnju heroina, biti oko 3600 tona, što je znatno manje od rekornih 5000 tona u 1999. godini. No, pad je pre prouzrokovan velikim sušama nego naporima Talibana da nagnaju seljake da prestanu da uzgajaju opijumski mak. Preko 90 odsto teritorije na kojoj se uzgaja mak za opijum kontrolišu Talibani. Avganistanski zemljoposednici dobijaju oko 30 dolara za kilogram opijuma, što je znatno više od cene ma kog drugog proizvoda. Priredila: Duška Anastasijević |