Sidnej 2000.
Lopta od zlata
Trijumf odbojka�a u Sidneju zaokru�io je ciklus kojim se, osim Jugoslavije, mo�e pohvaliti jo� samo biv�i SSSR: za 40 poslednjih godina bili smo olimpijski �ampioni u najva�nijim ekipnim sportovima � fudbalu, vaterpolu (tri puta), rukometu (dva puta), ko�arci i odbojci
Od specijalnog izve�ta�a �Vremena� iz Sidneja
Teorija o lopti kao
najdra�oj igra�ki mu�ke dece na prostorima biv�e i sada�nje Jugoslavije dobila je 1.
oktobra 2000. u Sidneju novu potvrdu: odbojka�i Jugoslavije postali su olimpijski
�ampioni �ime je zaokru�en fantasti�an ciklus trijumfa Jugoslavije na olimpijadama u
pet najpopularnijih ekipnih sportova. Nogu su 1960, posle tri uzastopna srebra, povukli
fudbaleri osvojiv�i zlatnu medalju. Sledili su ih vaterpolisti 1968. u Meksiku, pa
rukometa�i 1972. u Minhenu, ko�arka�i su bili zlatni 1980. u Moskvi, rukometa�i i
vaterpolisti ponovili su zlato 1984. u Los An�elesu, a vaterpolisti odbranili tron u
Seulu 1988, da bi sada red do�ao na fenomenalne odbojka�e koji su u poslednjih pet
godina perjanica na�eg sporta. Ako se svemu dodaju tri srebrne medalje ko�arka�a (1968,
1976, 1996) i jedna bronzana (1984), dve bronze rukometa�a (1988, 2000), bronza fudbalera
1984. i srebro 1980. i bronza vaterpolista 2000, lako je vidljivo da je Jugoslavija, uz
biv�i SSSR, najuspe�nija zemlja u "ozbiljnim" kolektivnim sportovima na
olimpijskim igrama u poslednje �etiri decenije.
Za�to onda RTS nije imao tri �iste da direktno prenosi do�ek odbojka�a?
Ka�u, niko nije bio siguran �ta Vanja Grbi� i ostali sportski junaci mogu u�ivo da ka�u, tim pre �to je taj isti Grbi� � koga je posle srebra na Mondijalu u Tokiju pre dve godine prepoznao i predsednik Milo�evi� (�Ti si onaj �to dr�i govore�) � posle trijumfa nad Italijom u polufinalu ne�to pominjao �narod koji do�ivljava revoluciju�... Ka�u da je do�ek bio krajnje �u�togljen� i da su igra�i gledali da �to pre �eskiviraju� predstavnike re�ima kojima je ovo verovatno bila poslednja prilika za slikanje ovakve vrste i ovakvim povodom. Napadnih 18 telegrama-�estitki funkcionera re�ima na sportskim stranicama �Politike� vi�e je izraz o�ajni�kog poku�aja da se poka�e �ko je na vlasti� nego iskrene radosti zbog velikog sportskog trijumfa. Polovina odbojka�ke reprezentacije bila je u ponedeljak uve�e na narodnom mitingu u Novom Sadu, sa gra�anima za koje su igrali. Povratak junaka iz Sidneja bio je u senci generalnog �trajka kojim je demokratska Srbija ustala u odbranu izborne pobede koja se osporava. Odbojka�i to nisu zaslu�ili, ali znaju da je �itava Jugoslavija bila sa njima u no�i velike pobede nad Rusima. Posle pobede nad Italijom u polufinalu, na na�e pitanje ima li tima koji ovu ekipu Jugoslavije mo�e da dobije dva puta u roku od nekoliko dana, Vanja Grbi� je rekao:
- Ima, ali samo ako mi to dozvolimo...
Nije obe�ao da
�ne�e dozvoliti�, ali poruka je bila jasna: kad ho�emo, mo�emo sve. A hteli su
svoju prvu zlatnu medalju, pre svega zbog sebe. I njima je ve� bilo dosta silnih srebra i
bronzi sa evropskih i svetskih prvenstava. Aleksandar Bori�i�, predsednik Odbojka�kog
saveza Jugoslavije, vizionarski je posle bronze u Atlanti najavio da �e Jugoslavija u
Sidnej i�i po zlato, i pokazalo se da je bio u pravu. U pravu je bio i nepoznati autor
pres-publikacije Me�unarodne odbojka�ke federacije koji je u predstavljanju svih timova
u�esnika odbojka�kog turnira napisao da je jugoslovenski tim prepun �obe�avaju�ih
talenata� koje predvodi neprikosnoveni Vladimir Grbi�. Dodu�e, u istoj bro�uri je uz
ime Zorana Gaji�a objavljena slika drugog �oveka �to je, u najmanju ruku, nefer prema
jednom od najuglednijih svetskih stru�njaka poslednjih godina.
Gre�ka sigurno nije namerna, ali je indikativna. Valjda na� stru�njak nije bio �dovoljno poznat�. Verujemo da se ubudu�e vi�e nikad ne�e ponoviti.
U odbojka�kim krugovima odavno se zbijaju �ale raznih vrsta sa �injenicom da se generalni sekretar OSJ-a zove Slobodan Milo�evi�, ali za razliku od onog �pravog�, koji se sporta i sportista seti kad treba da ih odlikuje, ovaj odbojka�ki SM je operativac na �elu �taba pametnih ljudi koji su za pet godina digli jugoslovensku odbojku do svetskog vrha. Recept je bio �ko�arka�ki�: pustiti najtalentovanije igra�e da idu u inostranstvo �to pre, da se kale u najja�im ligama sveta, posebno italijanskoj, i da se vra�aju u reprezentaciju spremniji, bolji, ekonomski obezbe�eni. Pokazalo se da formula funkcioni�e. Vanja Grbi� nije mogao a da malo ne �pecne� na tu temu:
- Ne mo�e biti bolje, dr�avu ni�ta ne ko�tamo a donosimo medalje...
Odbojka�e danas krasi ono �to je nekada, donedavno, krasilo ko�arka�e: psiholo�ka stabilnost koja proizlazi iz kvaliteta.
Ko�arka�i su u pro�losti dobili nebrojeno mnogo stani-pani me�eva, a odbojka�i su u polufinalu protiv Italije pokazali kako to oni rade. U �etvrtfinalu su dobili Holan�ane sa 3-2 (15-13 peti set), u polufinalu protiv Italijana spasili su 16-20 i 22-24 u prvom setu, a u drugom slavili sa 34-32 spasavaju�i nekoliko set-lopti, da je posle takve lekcije iz morala tre�i set bio �ista formalnost: 25-14. Ni�ta bolje nisu pro�li ni Rusi u finalu, svi dugovi su vra�eni, petogodi�nji ciklus �osvajanja sveta� zaklju�en je na najbolji mogu�i na�in � olimpijskim zlatom.
VATERPOLISTI ZASLU�ILI VI�E: Bronzana medalja je nesumnjivo uspeh, ali rezultat finala Ma�arska-Rusija (13-6) pokazuje da je finale pre finala igrano u polufinalu, u kome su Ma�ari posle velike borbe dobili Jugoslaviju sa 8-7. Bio je to jedini poraz na�ih vaterpolista koji su Ma�are dobili u odlu�uju�oj utakmici za prvo mesto u grupi, ali kao �to niko ne mo�e dva puta u nekoliko dana dobiti na�e odbojka�e tako isto nema tima koji dva puta zaredom mo�e dobiti ovaj ma�arski tim. Mirni �ovek sa klupe Nenad Manojlovi� uspe�no je, posle pro�logodi�njeg debakla na EP u Firenci, prvo doveo ekipu do Sidneja, a zatim sa njom stigao do pobedni�kog postolja.
Srebro bi bilo pravednije, ali ne budimo nezadovoljni. Olimpijskoj medalji ne gleda se u zube.
Rukometa�i su �etvrti, rekli bismo � realno. Medalja bi bila podvig za koji ovaj tim ipak nije bio dovoljno spreman. Previ�e oscilacija, previ�e primljenih golova sa igra�em vi�e, prevelika zavisnost od �krbi�evih golova sa crte i, na kraju krajeva, ukr�tanje (dva) puta sa Rusima koji su bili neprikosnoveno najbolji uslovili su da se put zavr�i u polufinalu.
ZA�TO SU PODBACILI
KO�ARKA�I?: Ako bi se postavilo nagradno pitanje ove vrste, male su �anse da neko
precizno i lako objasni razloge debakla ekipnog sporta koji je bio na�a najve�a uzdanica
i kome se predvi�alo finale sa ameri�kim �drim timom�. Na kraju se ispostavilo da
smo zavr�ili na 6. mestu, posle tri uzastopna poraza, �to nam se na velikim
takmi�enjima nije dogodilo ne pamti se otkad. Dodu�e, ispostavilo se da je i �drim tim
IV� daleko od bilo kakvih ko�arka�kih snova. Istina, osvojio je zlatnu medalju, ali je
i sama �injenica da su ameri�ki igra�i i ljubitelji basketa �irom SAD umirali od
straha onih pet sekundi u kojima je �arunas Jasikevicus imao pobedu Litvanije u svojim
rukama dovoljna za zaklju�ak da je nepobedivost ameri�kih profesionalaca pitanje dana.
Sam komesar NBA Dejvid �tern priznao je u Sidneju da je taj dan blizu, ali je izrazio
nadu da se ipak ne�e dogoditi za vreme njegovog mandata. Amerikanci su kroz dve godine
doma�ini svetskog prvenstva, i ako ne �ele stresove poput ovog u Sidneju mora�e da
spreme i po�alju tim bolji od ovog. �teta. Da je Jugoslavija sakupila svoj �drim
tim�, sa Divcem i �or�evi�em, da je bila kompletna na klupi (nedostajali su, zbog
klupskih obaveza, selektor Du�an Ivkovi� i prvi pomo�nik Miroslav Nikoli�), mo�da ni
zlato ne bi bilo nedosti�no, ali sada ne vredi nagva�dati na tu temu.
Za�to su ko�arka�i �pukli�? Oni koji tra�e nesportske momente � gre�e.
Nije bilo sva�e, nije bilo sukoba, nisu se posva�ali Duda i �eljko, nije bilo ni�eg �to je izlazilo iz normale. Razlozi su �isto sportske prirode: ili je u planu priprema ne�to bilo pogre�no, ili ekipa nije bila dovoljno dobra. Evidentno je da je nedostajao lider, �ef na terenu, bilo je jasno da nam je slaba ta�ka pozicija pleja, a tamo gde su na�i bili teorijski najja�i, na poziciji centara, do�iveli su debakl od Litvanca Einikiasa koji je u �etvrtfinalnom me�u ubacio 26 poena, a �etvorica na�ih pivota 11 � zajedno. Rebra�a i Toma�evi� delovali su nekako apati�no, Stojakovi� jo� ne mo�e za reprezentaciju da zna�i ono �to je u njegovim godinama zna�io Danilovi�... Klju�na utakmica bila je poslednja u grupi, sa Kanadom. Posle �etiri sigurne pobede, me�u kojima i ona protiv doma�ina Australije, do�ao je taj kobni me� koji je psiholo�ki toliko razbio na�e igra�e da se do kraja turnira nisu oporavili.
PREVASPITAVANJE JARI�A: Nije lako objasniti za�to su ko�arka�i u poslednjih pet minuta uprskali utakmicu protiv Kanade, koju su odigrali relativno dobro do 35. minuta i u kojoj su u prvom delu dominirali nekoliko puta i sa po 11 poena razlike. Razigrani kanadski plej Stiv Ne� pokazao je za�to je u NBA (Dalas), a Sa�a Obradovi� i Dragan Lukovski za�to nisu.
Igor Rako�evi� nije ni dobio �ansu da poka�e za�to je ovog leta �draftovan� (Minesota), a drugi na� pik na leto�njoj �lutriji� Marko Jari� prvi je otpao posle priprema u �vajcarskoj i Italiji. Ka�u da je razlog njegova �tvrda glava�, odnosno dug jezik i �asocijalno pona�anje�, ali mnogi misle da je njegovo �prevaspitavanje� moglo da po�ne i posle Olimpijade. Me�utim, odluka je isklju�ivo u domenu ovla��enja Obradovi�a (i Ivkovi�a, koji prvi put nije bio sa �plavima� zbog obaveza u klubu), i logi�na je pretpostavka da nisu htele da rade ni protiv interesa reprezentacije ni protiv sebe, i da su Jari�a izostavili zato �to su ocenili da je to neophodno, iako je na �tetu tima.
Mnogi kao da su jedva
do�ekali neuspeh ko�arka�a da �pljunu� po njima i celoj organizaciji koja je
godinama bila primer drugima. Ko�arka�e ne treba braniti, �esto mesto je najgori
plasman od rimske olimpijade 1960, kada smo zakora�ili na me�unarodnu scenu, a prvi put
posle 1972. nema medalje (ne ra�unaju�i Barselonu kada nismo u�estvovali zbog
sankcija). Neuspeh je veliki, ali to ne zna�i da sada treba ba� sve dovesti u pitanje.
�eljko Obradovi� �e, gotovo sigurno, podneti ostavku, ali ako ima volje i �elje da
nastavi sa radom, treba mu to omogu�iti. Njegov kredit je isuvi�e veliki da bi se
istro�io na jednom takmi�enju, pa makar ono bilo i olimpijada. U svakom slu�aju, niko
ga vi�e ne�e smenjivati zato �to je �lan G-17 plus...
JASNA, NATA�A I OLIVERA: I dok su kolektivni sportovi pokazali da smo �zajedno ja�i�, individualci su, sa �asnim izuzecima, podbacili i pokazali da je JOK bio (pre)�iroke ruke kada se odlu�ivalo o normama i mogu�im rezultatima. Tri dame bile su najbolje na individualnom planu: Jasna �ekari� je osvojila srebrnu medalju (�etvrtu u karijeri) u ga�anju iz pi�tolja, 18-godi�njoj Nata�i Jani� je bronza u kajaku jednosedu na 500m izmakla za 1,37 sekundi, a Olivera Jevti� je dr�avnim rekordima na 5 i 10 km i 11. mestom na du�oj stazi tako�e bila na visini zadatka. Valja pohvaliti i hoda�a Aleksandra Rakovi�a (11. na 50 km) i pliva�a Vladu Markovi�a koji je oborio rekord na 200 leptir, �to zna�i da je dao maksimum. Prelaznu ocenu svakako zaslu�uje i dvojac Vi�acki-Stoji� (peti) i �etverac (osmi), dok su ostali bili (uglavnom) turisti.
SJAJ FAVORITA: Kako
se sprema veliko takmi�enje i kako se na njemu uspeva pokazale su najve�e zvezde
svetskog sporta. Kao retko kad, gotovo svi favoriti ispunili su o�ekivanja, posebno u
plivanju i atletici. Jan �elezni je osvojio tre�u uzastopnu zlatnu medalju u bacanju
koplja �ime je, uz srebro u Seulu 1988, sebe uvrstio u olimpijske besmrtnike. Omaleni
Haile Gebresalasije je nizu trofeja dodao i novo olimpijsko zlato na 10.000 metara, Majkl
D�onson je opet bio najbr�i na 400 metara, Marion D�ons i Moris Grin trijumfovali su na
�stotki�, Merion je bila najbr�a i na 200, a osvojila je jo� tri medalje: zlatnu u
�tafeti 4x100 i bronzane u skoku udalj i �tafeti 4x400. Gabrijela Sabo pobedila na 5000
a Keti Friman je pobedom na 400 metara dovela celu Australiju u stanje kolektivnog transa.
Obu�ena u neku vrstu �svemirskog kostima�, �ak i sa kapulja�om, delovala je na
stazi kao vanzemaljac ali je insta nije moglo spre�iti da pred svojom publikom i pred
svojim (sve malobrojnijim) narodom (Aborid�ini, odnosno prastanovnici Australije) osvoji
zlato i ogrne se obema zastavama, australijskom i aborid�inskom, na kojoj dominira crna
boja za koju je jedan komentator ironi�no-zlokobno napisao da predstavlja �pro�lost,
sada�njost i budu�nost Aborid�ina�.
VESLIMA U ISTORIJU: �ta tek re�i za 38-godi�njeg Engleza Stiva Redgrejva koji je peti put zaredom postao olimpijski �ampion? Po�eo je u �etvercu sa kormilarem u LA �84, nastavio u dvojcu bez kormilara u Seulu �88, Barseloni �92. i Atlanti �96, da bi se sada vratio �etvercu. Posle Atlante je �dozvolio� svakome ko ga vidi �blizu �amca� da ga �slobodno ubije�, ali ipak nije odoleo izazovu da u�e u istoriju. I uspeo je, uprkos diabetesu i savetima lekara da se mane veslanja. Kada su ga pitali o Atini kroz �etiri godine, nije ponovio frazu iz Atlante, samo je rekao: �Te�ko, vrlo te�ko.� Nije rekao nemogu�e... Mnogima je ostalo �ao �to je Marlen Oti, jedina �ena koja je tr�ala u finalu na 100 metara na �etiri uzastopne olimpijade, ostala bez medalje za jednu stotinku, ali biti �etvrti na Olimpijadi u 40. i izgledati kao �to ona izgleda tako�e je vredno medalje, koju je (srebrnu), uostalom, osvojila u �tafeti 4x100. Bilo je jo� mnogo heroja: Kubanac Feliks Savon stigao je Lasla Papa i Teofila Stivensona osvojiv�i tre�u zlatnu medalju u boksu, Hajke Dreksler je u 36. bila (ponovo) olimpijska pobednica u skoku udalj sa 6,99. Ona je jedna od poslednjih izdanaka atletske �kole biv�e DDR i jedna od retkih atleti�arki koja je u Sidneju spasila �ast nekada jake atletske zemlje kakva je (bila) Nema�ka. Amerikanka Tereza Edvards igrala je na petoj olimpijadi, isto kao i Australijanac Endrju Gejz, �panac Manuel Estiarte �trajao� je jo� du�e � Sidnej mu je �esta olimpijada. Australijanac Jan Torp i Holan�anka Inge de Bruijn bili su �pliva�ki par�... Naravno, bilo je iznena�enja, najve�e je poraz �nepobedivog� ruskog rva�a Aleksandra Kareljina koji je posle skoro 14 godina izgubio me� u finalu od ameri�kog farmera Gardnera, koji je �trenirao� tako �to je �gurao krave na svom ran�u u Vajomingu�.
Generalno gledano,
poslednje Igre na kraju XX veka kao da ozna�avaju novi svetski poredak. Amerikanci i
dalje dominiraju, ali njihova prednost u ukupnom broju medalja u odnosu na Kineze i Ruse
je gotovo zanemarljiva; Australija je napravila bum sa 58 medalja, samo jednom manje od
Kine a ispred Nema�ke, Francuske, Italije, o Engleskoj da i ne govorimo. Zemlja koja je
ovako dobro organizovala Olimpijadu i koja mnogo ula�e u sport zaslu�ila je takvu
nagradu.
Od zemalja sa teritorije biv�e YU najbolje su po zvani�noj rang-listi pro�li Slovenci, sa dva zlata. Hrvati su imali jedno �uvozno zlato� (nacionalizovani bugarski diza� tegova) i jednu bronzu, a Makedonija se domogla svoje prve medalje kao samostalna zemlja (bronza u rvanju slobodnim stilom). Najvi�e medalja, tri, osvojila je Jugoslavija. Sve skupa osam medalja, ni pribli�no nekada�njim zajedni�kim trofejima, ali su ovi sada�nji valjda sla�i zato �to su samo �na�i� i relativno etni�ki �isti...
Vladimir Stankovi�
