Politka

Vreme broj 510, 12. oktobar 2000.


Dani demokratije

Beogradski Oktobar

Od izbora do proglašenja predsednika SR Jugoslavije

24. septembar

Održani su izbori za predsednika Jugoslavije, savezni parlament, skupštinu Vojvodine i skupštine opština u Srbiji.

25. septembar

Prema DOS-u Vojislav Koštunica je pobedio sa 55,34 odsto. SPS tvrdi da je Milošević u vodstvu sa 45 odsto prema 40.
Vojislav Koštunica izjavio da su izbori pokazali volju naroda, koja će se braniti i protestima.
Na konferenciji za štampu izbornog štaba SPS–JUL–SNP rečeno da je levica osvojila apsolutnu većinu u oba veća skupštine Jugoslavije i da će vršiti izvršnu i zakonodavnu vlast.
U Beogradu se na ulicama nalazi više desetina hiljada građana koji slave pobedu Demokratske opozicije Srbije. Građani se okupljaju na Terazijama, gde je DOS organizovao doček izbornih rezultata. Više od 20.000 pristalica opozicije sluša koncert, peva i Đorđe Balašević. Oko 6000 pristalica DOS-a okupilo se u Čačku, 2000 u Leskovcu, a 8000 u Nišu.

27. septembar

U kasnim noćnim satima između 26. i 27. septembra Savezna izborna komisija saopštila, na osnovu obrađenih podataka sa 10.153 biračka mesta, da je na izborima glasalo 5.036.478 ili 64,65 odsto od ukupnog broja upisanih birača (7.848.818). SIK je objavio da je Koštunica osvojio 2.428.714 glasova ili 48,22 odsto, dok je Milošević osvojio 2.026.478 glasova ili 40,25 odsto. 
Prema SIK-u na izborima za Veće građana Savezne skupštine, DOS je osvojio 59 mandata, SPS–JUL 44, Socijalistička narodna partija Crne Gore 28, Srpska radikalna stranka tri, Srpska narodna stranka dva, dok će dva mandata podeliti Srpski pokret obnove, Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara ili Stranka srpskog jedinstva, zavisno od konačnih rezultata. Na izborima za Veće republika savezne skupštine, DOS je osvojio deset mandata, SPS–JUL sedam, SNP devetnaest, SRS dva, SPO jedan i SNS jedan mandat.
Šef Izbornog štaba DOS-a Čedomir Jovanović izjavio je, pozivajući se na podatke nakon 98,72 odsto obrađenih zapisnika, da je Koštunica "definitivno i konačno pobedio" u prvom izbornom krugu jer je osvojio 52,54 odsto glasova, a Milošević 35,01.
Hiljade građana na ulicama gradova Srbije proslavlja pobedu Demokratske opozicije Srbije i Koštunice. Sa skupova je poručeno da će izborna pobeda DOS-a biti odbranjena.

28. septembar

Savezna izborna komisija saopštila je konačne rezultate predsedničkih izbora, prema kojima će biti održan drugi krug 8. oktobra. Na osnovu ukupnih podataka sa 10.673 biračka mesta, od ukupno 7.249.831 upisanih birača, glasalo je 5.053.428 ili 69,7 odsto. Nevažećih glasačkih listića bilo je 2,68 odsto. Od tog broja, Koštunica je dobio 2.474.392 glasova ili 48,96 odsto, a Milošević 1.951.761 birača ili 38,62 odsto.
SIK je saopštio i konačne ukupne rezultate izbora za oba veća savezne skupštine, prema kojima DOS ima četiri mandata manje u Veću građana u odnosu na preliminarne rezultate. U saopštenju je navedeno da je DOS u Veću građana osvojio 55 mandata, koalicija SPS–JUL 46, SRS četiri, Savez za mir - Sokol Ćuse jedan, Stranka srpskog jedinstva jedan mandat, SNP Crne Gore 28 mandata, a SNS iz Crne Gore dva.
DOS pozvao građane da se sutra okupe ispred Skupštine Jugoslavije gde će im biti saopšteni konkretni oblici borbe za priznavanje izbornih rezultata. Zoran Đinđić, menadžer kampanje DOS-a, najavio da će Srbija od ponedeljka ući u "potpunu blokadu" jer uslovi za normalni život ne postoje sve dok se ne izvrši primopredaja predsedničke funkcije.
Na sastanaku Miloševića sa predsednicima opštinskih i okružnih odbora i članovima Glavnog odbora SPS-a "utvrđeni neposredni zadaci odbora i članova u vezi s održavanjem drugog kruga predsedničkih izbora".

29. septembar

Više desetina hiljada građana protestovalo je širom Srbije zbog nepriznavanja izborne pobede Koštunice. Veliki broj preduzeća, osnovnih i srednjih škola širom Srbije stupilo u štrajk, koji će, kako je najavljeno, trajati sve do priznavanja izborne pobede Koštunice. U Beogradu zatvorena sva pozorišta i bioskopi. Kod Ljiga blokirana Ibarska magistrala.
Na protestu u Beogradu pred oko 50.000 građana Đinđić pozvao građane i preduzeća na građansku neposlušnost i generalni štrajk: "Zaustavimo Srbiju kako bismo istovarili Miloševića."
Štrajku se priključilo i 7000 rudara površinskog kopa Kolubara u Lazarevcu.

30. septembar

Milošević se pojavio na promociji potporučnika Vojske Jugoslavije koja se održava u krugu Vojne akademije na Banjici u Beogradu. On je optužio "unutrašnje neprijatelje u zemlji" da su spremni da "pozovu strane vojske" i ujedno obećao da su ratovi u ovom regionu prošlost. "Prošle godine strane vojske smo pobedili i one se više neće usuditi da nas ponovo napadnu, osim ako ovamo ne bi došli sa pozivnicom koju bi uputili i potpisali naši unutrašnji neprijatelji, uz obrazloženje da je to jedini način da sačuvamo živote, iako bi to bio upravo najsigurniji način da ih izgubimo", rekao je Milošević. On je rekao da su sada, pošto strana vojna intervencija ili rat više ne dolaze u obzir, u "opticaju druga sredstva razaranja Jugoslavije", i naveo "psihološke, medijske i političke pritiske". Roditeljima oficira Milošević je rekao: "Vojno i stručno znanje i veština nikada neće biti korišćeni za ugrožavanje bilo čije slobode i nezavisnosti, već isključivo za zaštitu slobode i očuvanja mira u našoj zemlji."

1. oktobar

Više hiljada građana i aktivista Demokratske opozicije Srbije blokiralo je saobraćaj na više mesta u Beogradu i drugim gradovima Srbije.

2 oktobar

Dok u Srbiji traje generalni štrajk, Milošević se obraća naciji: "Smatrao sam sebe dužnim da upozorim na posledice aktivnosti koje podržavaju i finansiraju vlade NATO-a. Građani mogu, a i ne moraju da mi veruju. Moja je želja da se u moja upozorenja ne uvere kasno, kada ne mogu da se isprave", rekao je Milošević. On je rekao da "bi svakome trebalo da bude jasno da oni ne napadaju Srbiju zbog Miloševića, već Miloševića zbog Srbije". "Moja savest je u tom pogledu potpuno mirna, ali ne bi bila mirna, ako svom narodu ne bih rekao šta mislim o njegovoj sudbini, ako bi mu tu sudbinu nametnuo neko drugi. Ta zabluda da (narod) bira sam ono što za njega bira neko drugi najopasnija je i glavni je razlog za odluku da se javno obratim", poručio je Milošević. 
Milošević je rekao da stvarni "šef DOS-a" nije njen predsednički kandidat Vojislav Koštunica, već Đinđić, koga je optužio da je prošle godine "tražio" bombardovanje SRJ.
General Pavković, načelnik Generalštaba VJ, nije uspeo da ubedi rudare Kolubare da prekinu štrajk, iako im je prećeno i mobilizacijom i rečeno da ugrožavaju borbenu gotovost zemlje.

3. oktobar

Vlada Srbije ocenila da "razne inostrane agenture nastavljaju vođenje specijalnog rata protiv naše zemlje i pokušavaju da izazovu haos u zemlji, zastraše građane i spreče normalno funkcionisanje institucija". Vlada je zapretila da će "svaka subverzivna aktivnost biti sprečena".
Zbog, kako se navodi, "pokušaja sabotaže" u rudarskom basenu Kolubara, Vlada je donela Uredbu o minimumu procesa rada u EPS-u. U saopštenju se kaže da se ove mere odnose i "na medije koji se finansiraju iz inostranstva".
Okružno javno tužilaštvo podnelo prijave protiv 11 štrajkača iz Kolubare i protiv dva funkcionera DOS-a.
EPS je uveo redukciju struje.
Vojislav Koštunica izjavio da su izbori završeni: "Mi smo pobedili u prvom krugu."

4. oktobar

Savezni ustavni sud jednoglasno odlučio da poništi deo izbornog postupka za izbor predsednika SRJ "koji se odnosi na glasanje, utvrđivanje i objavljivanje rezultata" glasanja od 24. septembra 2000. godine, a to, prema rečima predsednika Saveznog ustavnog suda Milutina Srdića, znači da "mora da se ide na nove izbore, što znači - prvi krug je poništen".
Policija blokirala prilaze rudniku Tamnava. Kolone građana iz Beograda, Čačka, Ljiga, Uba, Aranđelovca, Lazarevca i drugih mesta Srbije krenule u odbranu rudara. Vojislav Koštunica posetio rudare.

5. oktobar

Od ranog jutra građani iz cele Srbije u kilometarskim kolonama, uz put probijajući policijske blokade, dolaze u Beograd.
Veliki broj demonstranata oko podneva juriša stepenicama jugoslovenskog parlamenta, a pripadnici specijalnih jedinica MUP-a pokušavaju da ih spreče da uđu u zgradu. Građani bacaju navijačke dimne bombe i flaše na pripadnike MUP-a, a policija baca suzavac na demonstrante.
Grupa uniformisanih i naoružanih lica, sa punom opremom, ušla je oko 14 sati u zgradu Radio-televizije Srbije. Radnici RTS-a proglasili generalni šrajk. Program Radio-televizije Srbije prekinut je oko 14.50 časova.
Policija je ponovo oko 15.30 sati bacila suzavac na demonstrante, koji su pokušali da uđu u Skupštinu SRJ. Prva grupa od oko 30 ljudi ušla je u skupštinu oko 16 časova.
Demonstranti su nešto pre 17 sati zauzeli Skupštinu Jugoslavije. Iz podrumskog dela Skupštine kulja gust crni dim.
Beogradski Radio Indeks javio je da zgrada Radio-televizije Srbije gori i da građani ulaze u prostorije te zgrade.
Više policajaca u maskirnim uniformama se na ulici oko 17.35 sati grlilo i pozdravljalo sa demonstrantima. 
Radio-televizija Srbije na svoja prva dva kanala oko 18.30 ne emituje nikakav program.
Vojislav Koštunica je pozvao građane Beograda da ostanu na ulicama, ali i da se širom Srbije okupljaju na trgovima.
SPS saopštio da "najoštrije osuđuje izazivanje nereda i nasilja koje organizuje takozvana Demokratska opozicija Srbije", javlja Rojters.
Na svim kanalima Radio-televizije Srbije u 21.10 sati emituje se obaveštenje:  "Ovo je program Nove Radio-televizije Srbije, molimo vas za još malo strpljenja do emitovanja programa." Prvi gost na RTS-u, posle višečasovnog prekida programa, jeste Nebojša Čović.
Nešto pred ponoć izabrani predsednik SRJ Vojislav Koštunica se obratio građanima preko Nove Radio-televizije Srbije.
Održana konstitutivna sednica Skupštine grada Beograda. Za gradonačelnika izabran Milan St. Protić.
Predstavnici nevladine organizacije G17 plus predali su krivične prijave protiv članova Savezne izborne komisije i Slobodana Miloševića okružnom javnom tužiocu.  Krivične prijave su podnete protiv članova iz stalnog sastava SIK-a zbog sumnje da su falsifikovali izbore, a protiv Miloševića, zbog osnovane sumnje da je dao nalog da se falsifikuju izborni rezultati. 

6. oktobar

DOS saospštava da je formirao Krizni štab, koji će obavljati ključne funkcije u SR Jugoslaviji u koordinaciji sa predsednikom države.
U Beogradu održana sednica kolegijuma Generalštaba Vojske Jugoslavije.
Oko 12.15 sati Koštunica je u kabinetu predsednika u Palati federacije primio šefa ruske diplomatije Igora Ivanova. 
Šef ruske diplomatije Igor Ivanov ušao je oko 13.30 u rezidenciju predsednika SRJ Slobodana Miloševića na Dedinju u Beogradu.
Potpredsednik SNP-a Crne Gore Zoran Žižić čestitao je Koštunici izbor za predsednika SRJ.
Dragan Tomić, predsednik skupštine Srbije, obavestio Koštunicu da je sazvao sednicu skupštine na čijem dnevnom redu je i proglas o punovažnom izboru Koštunice za predsednika Jugoslavije.
Savezni ustavni sud dostavio je Demokratskoj opoziciji Srbije i Demokratskoj stranci Srbije rešenje po kojem je nesporno potvrđena pobeda Vojislava Koštunice u prvom krugu predsedničkih izbora 24. septembra.
Na Svetosavskom platou ispred crkve Sv. Save Patrijarh je pred oko 150.000 građana služio moleban za spas i srpsko pomirenje.
Vojislav Koštunica primio u večernjim satima načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije general-pukovnika Nebojšu Pavkovića, a potom je imao jednočasovni razgovor sa Miloševićem.
Slobodan Milošević javno čestitao pobedu Vojislavu Koštunici i poželeo narodu Jugoslavije mnogo uspeha u narednom periodu. On je u javnom obraćanju na TV YU Info najavio da će, posle kraćeg odmora sa porodicom i unukom, raditi na jačanju svoje partije, koja će, kako je rekao, biti snažna opozicija novoj vlasti.  On se istovremeno zahvalio i građanima koji nisu glasali za njega, jer su mu, kako je rekao, "skinuli sa duše jedan veliki teret odgovornosti, koji je u sebi nosio već punih deset godina".
Načelnik Generalštaba Nebojša Pavković čestitao je Koštunici izbor za vrhovnog komandanta.

7. oktobar

Marko Milošević sa svojom porodicom pobegao iz zemlje.
U Centru "Sava" održana konstitutivna sednica Skupštine Jugoslavije, a nakon toga Vojislav Koštunica je pred poslanicima nove skupštine položio predsedničku zakletvu koju je, kako je, rekao "dugo nosio u srcu". Govor poslanicima završio je rečima "Ovu zemlju, Saveznu Republiku Jugoslaviju i Srbiju, zaista volim."

Dragoslav Grujić i Dokumentacioni centar "Vreme"

predhodni sadržaj naredni

vrh