Intervju:Velimir Ilić, gradonačelnik Čačka
Organizacija i mehanizacija
Jako je bio važan kontakt sa našim vezama u
policiji. Imali smo čvrste garancije da neće pucati, kao i informaciju
da će oko pola četiri krenuti na nas. To je bilo prelomno vreme.
Govorili su nam izdržite do 15.30h .Tada će početi kolebanje
Prvo
su ubedljivo pobedili na izborima, potom su zbog izborne krađe
protestovali danima u sopstvenom gradu, a onda su Čačani, predvođeni
svojim gradonačelnikom Velimirom Ilićem 5. oktobra krenuli na Beograd.
Na plato ispred savezne skupštine stigli su prvi, a njihov gradonačelnik
je odmah javno saopštio i oročio namere: "Moramo danas da završimo
posao i večeras da se vratimo kući. U Čačak ne smemo bez
pobede..." Tako je i bilo. Uprkos jakim policijskim snagama, suzavcu
i pendrecima, pravim i gumenim mecima, prednjačili su u jurišu na
saveznu skupštinu, a potom i na državnu televiziju. Ništa nisu prepuštali
sličaju. Kolona autobusa, duga dvadeset kilometara ušla je u Beograd, na
opšte oduševljenje i zaprepašćenje Beograđana. Pored autobusa i običnih
kamiona, sastavni deo čačanskog konvoja za odbranu glasova bio je kamion
cisterna sa vodom i kamion natovaren bagerom. U beogradskoj
"revoluciji" svako je odradio svoje.
Velimir Ilić, inženjer po struci, više od 20 godina mali privrednik, za par godina bavljenja politikom, u koju je po sopstvenom priznanju ušao jer nije mogao više da gleda "ovo propadanje naroda i države", pored poslednjeg osvajanja saveznog parlamenta ostaće upamćen i po javnom upozorenju Vojsci Jugoslavije u vreme NATO intervencije da skloni tenkove iz naselja "jer ginu građani Čačka".Pod pretnjom hapšenja krio se danima po šumama. Osuđen je i na pet meseci zatvora, godinu dana uslovno, zato što je uvredio Zorana Lilića, bivšeg predsednika SRJ. Trenutno vodi bitku u Čačku, gde su građani u noći između 7. i 8. oktobra, revoltirani onim što se dešavalo na konstitutivnim sednicama veća saveznog parlamenta, napali zgradu SPS-a u Čačku. Ako je suditi po broju televizijskih, radijskih i novinarskih ekipa iz celog sveta, posebno Evrope, Čačak, Čačani i njihov gradonačelnik su hit tema na svetskom nivou. Gospodin Ilić vidno umoran prima novinare bez gunđanja. Izvinjava se zbog nonšalantne garderobe(trenerka i majica). Kaže da je toliko pendreka "popio" da ne može ni košulju da obuče, a kamoli da stavi kravatu. "Išli smo na sve ili ništa.Bojali smo se razvlačenja, višemesečnih šetnji. Želeli smo da uspemo, da ohrabrimo Beograđane, da im damo energije. Ovo se jednostavno nije smelo propustiti, ovakvo raspoloženje građana i bes koji je ovladao ljudima zbog pokradenih glasova. Naš cilj je bio Skupština u kojoj nam je SIK pokrao glasove i lažljiva televizija", kaže za "Vreme" gospodin Ilić.
"VREME": Koliko ste se dugo pripemali za sve ovo?
ILIĆ: Pa, dugo. Posebno sa inspektorima i oficirima policije.
Da li ste imali problema da ih ubedite da krenu sa vama?
Ne. Priprema je bila vrlo konspirativna. Čak ni ti ljudi, mislim na policajce i još neke nisu znali jedni za druge do samog kraja. Želeo sam da ih sačuvam s obzirom na to da su u aktivnoj službi ili su bliski toj službi. Među nama je bilo aktivnih policajaca u civilu, čak i onih iz najelitnijih policijskih jedinica iz Beograda. Oni su nam omogućili i da dobijemo razne informacije, šta smera policija, kuda se kreće i šta nas može čekati na putu. Bilo je tu padobranaca, specijalaca, policajaca sa ratnim iskustvom, sportista, članova bodi bilding klubova, kamiondžija. Naš konvoj je bio dug 20 kilometara. U koloni je bilo više od 200 kamiona, 40 autobusa, teških vozila, niskih nosećih prikolica, vučni voz za automobile...
Stiče
se utisak da ste poljuljali policiju već na barikadama pre Beograda?
Pa, moglo bi se reći. Prepreke na putu smo sklanjali i ručno, kamione i ostale. Na kordone smo krenuli sa kamionom punim kamenja i sa dvadeset-trideset ljudi u njemu, koji su konstantno gađali policiju. I oni su svi pobegli. A takvih kamiona je bilo desetine. Policajci su bacali štitove i počeli da beže. Nisu očekivali tako žestok napad. Tako je bilo na svakoj barikadi. Napravili smo prostu i jednostavnu organizaciju. Oteli smo im "motorole", ušli im u vezu i pratili njihove naredbe. Pitali su nas, misleći da smo policija, "gde ste, dođite ovamo da pružite pomoć". Mi smo im odgovarali da smo "zarobljeni" i sugerisali im da priđu narodu. Zapravo smo im napravili užasnu pometnju. Tek kad su videli uniformisane ljude sa nama, bili su zapanjeni. A imali smo nekoliko uniformi u koje su se naši ljudi presvukli. Ti ljudi su posle pred Skupštinom od demonstranata koji su mislili da su policija dobili batine. Govorili smo im, ovima koji su nas presretali uz put:"Da li ste normalni, pa samo još vi niste prišli narodu.."
Imali smo, naravno, ljude i u Beogradu, u policiji, koji su bili spremni da nam daju informacije.Tačnost i odanost smo proverili veče pre puta, kada smo išli u kolubarske rudnike u Tamnavu. Ispostavilo se da su nam davali tačne informacije.To veče su nam savetovali da pojačamo mehanizaciju i da okupimo ljude inače će policija intervenisati i razbiti štrajk. Ni u DOS-u niko nije znao za našu pripremu i akciju za Beograd.
Čačanima se pripisuju zasluge i za ulazak u Skupštinu?
Tačno je da smo prvi krenuli, ali bez onolikog naroda ne bismo mogli sve ovo da uradimo. Posle su se priključile "delije", Beograđani, građani Užica, Ljiga, Dragačevci i ko zna ko još. Jako je bio važan kontakt sa našim vezama u policiji. Imali smo čvrste garancije da neće pucati, kao i informaciju da će oko pola četiri krenuti na nas. To je bilo prelomno vreme. Govorili su nam izdržite do 15.30h .Tada će početi kolebanje. Više puta smo se povlačili zbog suzavca i dimnih bombi. Nije moglo da se izdrži. Ljudi su se gušili i padali. Policija nam je poručivala: "Gde ćete, zašto se povlačite, izdržite još malo, ovi će se predati, popustiće". Ili: "Sad krenite, skoro je gotovo. Policija se lomi da li da interveniše ili da pusti narod u skupštinu." Imali smo i obećanje da će se policija pridružiti ako bude puno naroda. Tako je i bilo. Nastala je euforija, krenulo se na televiziju i teško je bilo to izdržati, i zadržati. Tukli smo se sa policijom čitav dan od osam ujutru do kasno popodne. Popodne smo ih branili od naroda koji ih je napadao. Uostalom, i puno policije je svoje glasove dalo Vojislavu Koštunici i DOS-u.
Gorela je i Skupština i Televizija?
To su oni uradili a ne mi. I to odgovorno tvrdim.Sreća da nije bilo puno žrtava. Ali, ovo se moralo dogoditi ne bi li naterali režim da prizna Koštunicu i narodne glasove. A to se nije moglo bez Skupštine i njihovih glavnih medija.
Čačanska akcija je očigledno bila dobro isplanirana?
Znate ja nikada nisam bio policajac, niti sam voleo policiju. Ja sam inženjer i bavim se godinama proizvodnjom.Ali mnogo sam razmišljao o njima, i zakleo sam se da ću ovo da uradim kada sam prošle godine bio u šumi, prognan od Miloševića 43 dana.Tada sam video da ne mogu da me uhvate, da su neorganizovani. Ti ljudi koji su glavni nemaju veze. Znate kad imate stotinu ljudi oko sebe a uvek im pobegnete, tu nešto sa tom službom nije u redu. Tada sam shvatio da nisu baš ono za šta se predstavljaju. Onda sam se pitao kako tako lako dva kordona razjure sve te ljude na demonstracijama, i shvatio sam da nikad niko nije imao petlju da jurne na njih, i da je to glavni problem. Mi smo ovog puta probali i uspeli.
Da li ste stvarno izjavili da
ako ne uspe ne smete da se vratite u Čačak?
To je tačno. Tolika polomljena vozila, prebijeni policajci, razbijeno sve, akcija obelodanjena. I kako da se vratiš bez rezultata. Zato smo išli na sve ili ništa. U naš grad smo se vratili kao pobednici i heroji. Doček je bio fantastičan.
Kako ste se osećali kada ste posle svega videli Slobodana Miloševića, na televiziji?
Pa, on je sad Koštuničin problem, da on to rešava. Naš cilj je bio ustoličenje izabranog predsednika i spasavanje obraza i časti naroda. A što se mene lično tiče, ja ću mirno da spavam kada po zakonima i sudovima ove zemlje budu odgovarali i kada budu osuđeni ljudi koji su ovu zemlju dovde doveli. Mislim da to treba učiniti što pre. Zbog naroda i mira u kući. Ako se dokaže da Milošević nije kriv, neka ga puste, pa neka šeta. To važi i za sve ostale iz dosadašnje vladajuće nomenklature. Ja lično sa njima nemam nameru da komuniciram.
Da li možete da nam
prokomentarišete događanja na konstitutivnim sednicama veća savezne
skupštine, čiji ste i vi poslanik?
Nije sve teklo kako bi trebalo. Ovi što su izgubili stalno su nešto zahtevali. Gorica Gajević je stalno tražila pauze. Vojislav Šešelj je opet pretio u parlamentu.Tu sede mnoga lica iz partija koje su ovu zemlju dovele dovde. Nešto se brzo mora učiniti. U zemlji je dvovlašće, i DOS mora pokazati odlučnost, snagu, rešenost i pamet da upristoji ovu zemlju i omogući normalno funkcionisanje sistema. Socijalisti su na samom startu odugovlačenjem sednice i uz pomoć Šešeljeve arogancije hteli da pokažu slabost i nemoć nove vlasti. To im ne treba dozvoliti.
Ali, novi poslanici iz SPS-a i JUL-a su takođe izabrani na ovim izborima?
Ma to je u redu, ali nije u redu njihovo ponašanje, posle svega što su napravili, posle izborne krađe. Kako mogu da pričaju o svojim zaslugama za Kosovo?! Pa to je najblaže rečeno smešno. Ili da se tamo nešto bune. Pokrali su glasove, a traže mandate.
Smatrate li da je njihovo ponašanje i događanje na sednici Skupštine isprovociralo novu erupciju nezadovoljstva građana Srbije?
Naravno, i ne samo u Čačku, ovo što smo imali na protestu ispred zgrade SPS-a kod nas u gradu. To će lančano da krene Srbijom. I sada jedva zadržavamo narod. Imam stalnu komunikaciju sa opozicionarima širom Srbije, koji se gade na sve to, i ne žele opet da slušaju one koji su nas dovde doveli. Narod hoće ozbiljnu politiku, ozbiljan parlament. Što pre treba raspisati republičke izbore, za godinu dana i savezne na koje bi izašla i vladajuća partija Crne Gore. Izboriti se za izbore pod normalnim uslovima i uz slobodne medije.
Kako narod kaže, "gvožđe se kuje dok je vruće" i ja od predsednika Koštunice očekujem mnogo radikalnije poteze. Tu ne mislim na osvetu, već na stabilizaciju nove politike i raščišćavanje sa kadrom koji iritira narod.
Da li ste optimista u pogledu budućnosti Srbije?
Mnogo toga je ostalo da se uradi. Ovi protiv kojih smo se borili i na izborima i na ulici nisu dokrajčeni, i ne bi se smeli komotno ponašati i mirno spavati. Ovo je bila samo jedna faza i ne sme im se dozvoliti da udahnu vazduh. Oni nisu protivnici i zlo za potcenjivanje. Ne smemo zaboraviti šta su nam uradili. U Srbiji će biti dobro kada se shvati da onaj ko izgubi izbore mora da ode, a onaj ko ih dobije da uspostavi organe vlasti. U događajima koji su iza nas ima još jedna poruka: kako prolaze oni koji su dobili narodno poverenje a onda ga prokockali. Narodna kazna je surova.
Branka Kaljević
Ispunjen cilj
Imate li političkih ambicija izvan Čačka?
Ne, najradije bih se povukao iz svega ovoga. Smatram da sam svoju obavezu ispunio. Moj cilj je bio da ode diktator. I Milošević je otišao. Tome sam lično doprineo onoliko koliko sam najviše mogao. Mislim da to nije malo. Sve to me je koštalo poprilično i zdravlja i svega ostalog. Isuviše sam dobio pendreka da bih mogao da raspravljam o nekim mandatima ili funkcijama.
