Rumunski model na srpski na�in
Kriti�na 24 sata
Ili je biv�a vlast bila toliko trula da ju je
trebalo samo gurnuti pa da se uru�i sama u sebe � ili je energija
naroda bila ovoga puta usmerena kako treba ve�tom taktikom DOS-a i
diskretnim dogovorima opozicije sa razumnim elementima re�ima. Bilo kako
bilo, iza�lo je na isto. S obzirom na okolnosti, pravo je �udo da je
ovaj prevrat pro�ao sa tako malo �rtava i �tete
Pouke
9. marta i zimskih protesta 1996/97. izgleda da su bile temeljito prou�avane
u pripremi doga�aja od 4. i 5. oktobra ove godine � i to na obe strane.
Razlika je bila u tome �to su opozicija i razumni elementi u vlasti
izvukli ispravne zaklju�ke, a tvrdolinija�i i talibani iz JUL-a pogre�ne.
Jednostavnije re�eno � jedni su bili pametni, a drugi glupi (�to smo
znali od po�etka za ove druge, a slutili za prve). Pre svega, ve� u
nedelju 24. septembra uve�e bilo je jasno da se cela ta pri�a ne�e
dobro svr�iti. Naime, tada je nekom pripadniku trusta pile�ih mozgova u
JUL-u palo na pamet da pravi preventivne kontramitinge u vidu �koncerata
za Srbiju i Jugoslaviju� jo� pre objavljivanja izbornih rezultata. Kad
se narod na trgovima narogu�io, jedan visoki funkcioner JUL-a u Beogradu
po�eo je da tra�i batina�e sa bejzbol-palicama od op�tinskih odbora
svoje stranke. Nije ih dobio. Iz policijskih krugova do�le su vesti da
dva visoka policijska funkcionera bliska JUL-u jedan iz saveznog i jedan
iz MUP-a Srbije, obilaze policijske brigade po Srbiji i harangiraju za
nasilno razre�enje ve� o�igledne krize vlasti. Policajci bi ih saslu�ali
i odmah po njihovom odlasku javili Gde Treba. Izgleda da je ideja
kontramitinga bila da se izazovu kr�enja javnog reda i mira ve�eg obima,
�ime bi se otvorio put primeni sile, pa �ak i vojske, jer su talibani ra�unali
zdravo za gotovo da je General�tab njihov.
STRU�NA POMO�:Trenutak
istine nastupio je kad je opozicija �vrsto i hladno odbila da ide u drugi
krug izbora. Pred re�imom Slobodana Milo�evi�a pojavila se sasvim jasna
i ogoljena dilema: dr�avni udar ili odugovla�enje u nadi da �e se ne�ega
setiti, da �e se opozicija pocepati kao i do sada, da �e ih Rusija podr�ati.
Sve te nade ispale su pusti snovi: nisu se setili ni�eg pametnog, jer su
glupi; opozicija se nije pocepala, jer joj je bilo jasno da se sada radi o
�ivotu i smrti; a Moskva, kao �to je poznato, suzama ne veruje. Jedino
�ega su mogli se da sete bio je Milo�evi�ev kukavni govor na temu
�pravi�ete vi mene od govana�. Psiholo�ki gledano, to je prelomilo
stvar: narod je rekao �ko je glup, naivan i u zabludi?�; policija se
upitala �zar za ovoga da bijemo i da ginemo?�; o�ciri su upitali
generale �zar je ovo na� Vrhovni komandant"? Svi zajedno setili su
se da �e svakoj dr�avi, pa i onoj Voje Ko�tunice, trebati vojska i
policija; treba �kolovati decu i do�ekati penziju... Jedini koji toga
svega nije bio svestan bio je veseli Vlajko Stojiljkovi�, ministar unutra�njih
poslova Srbije, o kome � sad vidimo � njegovi pot�injeni imaju mi�ljenje
za koje se ispostavilo da je sasvim opravdano. Na izvestan na�in pobeda
od 5. oktobra predstavlja trijumf kadrovske politike Slobodana Milo�evi�a
i Mirjane Markovi�.
Opozicija, svesna o �emu je ovde re� � ili On ili mi, tre�ega nema
� krenula je u posao ozbiljno. Pre svega je na�ena ozbiljna stru�na
pomo� me�u biv�im (ali i aktivnim) policajcima i o�cirima, a zatim su
stvarana i uve�bavana jezgra za operativne akcije. Vodilo se ra�una o
svemu: o naoru�anju i opremi, o telekomunikacijam, o logistici, o
transportu, a najvi�e o planiranju. To se videlo ve� po�etkom pro�le
nedelje, kada su �a�ani blokirali svoj deo Srbije, kao neku vrstu
generalne probe. �efovi �a�anske policije Jovanovi� i Zavi�i�
razumeli su poruku. Ubrzo �e se u Lazarevcu i Tamnavi pokazati da je
taktika ispravna. Stepen odlu�nosti naroda, potpomognut dobro razra�enom
taktikom, razuverio je policiju na terenu.
Prava
drama po�inje, me�utim, u sredu 4. oktobra popodne, kad iz Beograda kre�e
kolona automobila i autobusa u pomo� lazareva�kim rudarima. Spretnom
taktikom opozicija je uspela da policiju zavara diverzijama, �etaju�i je
po gradu, i da je razvu�e na tanko, tako da je u ta�kama dodira narod
bio nadmo�niji. Osim toga, policijski radio-saobra�aj bio je od 18 �asova
nadalje sistematski ometan jakim predajnicima na svim kriti�nim kanalima.
Policija je probala da blokira Ibarsku magistralu na punktu u Lipovi�koj
�umi, na Obrenova�kom putu i jo� nekim prilazima gradu. Tu je nastala
zanimljiva situacija: put je u Lipovi�koj �umi bio zapre�en koloni koja
je po�la u Lazarevac; dok je trajalo natezanje, put iz Beograda napunio
se vozilima, nekako ba� po obe trake. Kad je narod zaklju�io da je dosta
i silom se probio kroz blokadu, policijsko poja�anje nije moglo da se
probije do mesta sukoba. Komandir jedinice na licu mesta o�ajni�ki je
molio za pomo�, ali bez rezultata. Policija je poku�ala da zaobilaznim
putevima prestigne kolonu, ali je narod bio br�i. Ometanje radio-veze
prestalo je tek kada je operativni centar GSUP-a Beograda naredio
uklanjanje blokada na prilazima gradu, ka�e izvor �Vremena� iz
operativnog kriznog �taba DOS-a, pozivaju�i se na snimke radio-saobra�aja.
�RTVOVANE POSADE: U no�i
izme�u srede i �etvrtka do�lo je do prelamanja stavova u vojsci i ve�em
delu policije. Nije poznata uloga Zorana Jana�kovi�a u prakti�noj
pasivizaciji Slu�be dr�avne bezbednosti u kriti�nom trenutku, ali �e
se i taj segment pre ili kasnije rasvetliti. �injenice su slede�e: SDB
je, sa svojim ozbiljnim resursima, mogao da neutrali�e doga�aje od srede
i �etvrtka, nemojmo se zavaravati oko toga � samo da je hteo; MUP
Srbije mogao je u kriti�noj no�i da razbije i spre�i masovni dolazak u
Beograd i da jutro do�eka spreman i u punoj kontroli glavnog grada, �ak
i bez pomo�i vojske � ali nije. Sti�u neproverene vesti da su jedinice
policije u unutra�njosti odbile da odu u Beograd; da su policijske
blokade na prilazima gradu pru�ile prakti�no simboli�ni otpor kolonama
naroda koji je dolazio; da su neke jedinice jednostavno odbile poslu�nost
ili bile �van dometa radio i druge veze�. Tokom jutra 5. oktobra
saobra�ajna policija veselo je usmeravala kolone ka slobodnim
parking-prostorima u Beogradu, mole�i ih da ne ulaze u ve� zakr�eni
centar, �to je nai�lo na razumevanje. Sve je to izgledalo nekako suvi�e
lako...
Prvo ozbiljno ogledanje snaga nastupa na platou ispred savezne skup�tine
u �etvrtak u rano popodne: rok za priznavanje rezultata izbora istekao je
u 15 �asova, i jedna grupa demonstranata preuzima inicijativu. Navaljuju
na vrata Skup�tine; policija ispaljuje suzavac, masa se povla�i � ali
se veoma brzo pregrupi�e i vra�a; ko�ava je opet pomogla, kao i 9. i
10. marta 1991. E sada bi trebalo postaviti neka pitanja Vlajku
Stojiljkovi�u, ministru unutra�njih poslova Republike Srbije, ali i
Milanu Milutinovi�u, predsedniku republike Srbije, koji je, po Ustavu iz
1990, odgovoran za kori��enje policijskih snaga...
Pitanja su slede�a: kako je uop�te bilo mogu�e da policijske posade
dva klju�na objekta u gradu, Skup�tine Jugoslavije i RTS-a, budu
ostavljene i �rtvovane pogre�nom taktikom i komandovanjem? Za�to nare�enje
o napu�tanju objekata nije izdato �im je bilo jasno koliko se naroda
okupilo oko objekata, nego je policijskim posadama do trenutka predaje obe�avana
pomo�? Naime, blagovremenim napu�tanjem objekata bile bi izbegnute
ljudske �rtve i ogromna materijalna �teta, pa su se stoga stekle
okolnosti za podno�enje krivi�ne prijave protiv dva pomenuta lica,
Stojiljkovi� Vlajka i Milutinovi� Milana, a zbog osnovane sumnje da su
po�inili krivi�na dela: nesavesnog obavljanja slu�bene du�nosti,
zloupotrebe slu�bene du�nosti, izazivanja op�te opasnosti, kojom
prilikom su nastupile zabranjene posledice u obliku gubitaka �ivota,
ranjavanja i velike materijalne �tete. Na moralnom planu situacija je jo�
tu�nija: lice Stojiljkovi� Vlajko zloupotrebilo je policiju za koju je
bilo odgovorno na na�in jevtin i dostojan prezira, poku�avaju�i o�ajni�ki
da ponovi scenario od 9. marta, tako �to �e � namerno i svesno �rtvuju�i
svoje pot�injene � izazvati krizu sa ciljem anga�ovanja vojske i zavo�enja
vanrednog stanja. Mo�da bi krivi�nu prijavu protiv pomenutih lica
trebalo pro�iriti i osnovanom sumnjom za poku�aj ru�enja ustavnog
poretka. U me�uvremenu su u javnost do�le informacije kako su neki
krugovi u MUP-u Srbije ve� isplanirali seriju ubistava vo�a opozicije,
aktivista, javnih li�nosti i novinara (intervju �arka Kora�a na Radiju
B-92, subota), ali da su policajci to dojavili na vreme i neutralisali te
poku�aje sami.
Sati koji su usledili pokaza�e koliko je stvar bila trula. Policijska
posada Skup�tine predala se prva, posle herojskog otpora, kad je potro�ila
zalihe suzavca; po va�e�em Zakonu o unutra�njim poslovima Srbije, mogli
su da pucaju u masu, �tite�i za�ti�eni objekat od klju�nog zna�aja,
ali � nisu... Dodu�e, to im i nije bilo izri�ito nare�eno iz
operativnog centra GSUP-a Beograd, koji je celu akciju policije i vodio u
�etvrtak. Posada zgrade RTS-a u Takovskoj tako�e je bila �rtvovana, ali
na dramati�niji na�in. Po izvorima �Vremena� iz operativnog dela
kriznog �taba DOS-a, koji je bio na radio-vezi sve vreme, policijskoj
posadi zgrade RTS-a bilo je u vi�e navrata nare�ivano da �izdr�i jo�
malo� i da �koristi maksimalno hemijska sredstva�. Kad je komandir
jedinice zavapio: �Koristim hemiju, ali ne deluje!� (antologijska
izjava: CS gas ne deluje!) i kad je rekao da vi�e nema suzavca, re�eno
mu je da pri�eka, posla�e mu... Bila je to la�: u tom trenutku policija
nikome vi�e u centru grada nije mogla da po�alje ni�ta; sve je bilo
gotovo. �esta stanica policije u Majke Jevrosime ve� je bila zauzeta i
temeljito oplja�kana, policijske snage u defanzivi i povla�enju svuda
osim na Dedinju, gde ionako niko nije i�ao. Policijska posada RTS-a
predala se odmah posle tog praznog obe�anja.
IDEALAN
NA�IN: Onda je nastao potpuni haos: masa se, naime, do�epala neodre�enog
broja policijskih ru�nih radio-stanica tipa �Motorola�, i po�ela da
se zabavlja. U kombinaciji sa ve� aktivnim ometa�ima, to je sru�ilo
sistem radio-veze MUP-a na teritoriji grada i paralisalo ionako pora�enu
policiju. Nije se moglo u�initi vi�e ni�ta. Policija je slegla ramenima
i po�ela da se bratimi sa narodom i deli suvenire: �titove, �lemove,
palice, gas-maske, opasa�e i ostalo. Ometanje radio-saobra�aja trajalo
je sve do jutra u petak � kad su se baterije motorola ispraznile.
Operativci DOS-a ka�u da je tu bilo zanimljivih razgovora izme�u
demonstranata i policije radio-vezom: od uzajamnog so�nog psovanja, pa do
pomirljivih poziva na predaju, sa ilustracijama tipa �Majke mi, pitaj
one u Majke Jevrosime da l� sam u pravu.�
Zanimljivo je da je zgrada RTS-a u Takovskoj bio jedini kriti�ni
medijski objekat koji je uop�te branjen (osim predajnika na brdima, na
koje niko nije ni i�ao); Studio B, radio i TV �Politika�,
�Politika�, Radio B-92 i druge medijske ku�e pale su bez ikakvog poku�aja
odbrane. Radio Beograd, srce dr�avne radiodifuzije, zauzeo je sam samcit
i bez ispaljenog metka njegov biv�i urednik Rade Veljanovski: jednostavno
je u�ao unutra i sam sebe postavio za v.d. glavnog i odgovornog urednika
Radio Beograda. E sad: svi znamo da su radiodifuzne ku�e glavni cilj u dr�avnim
udarima i prevratima i glavni predmet za�tite snaga reda. Bilo je logi�no
o�ekivati da �e policija do poslednjeg �oveka braniti predajnike i
mastere RTS-a; a oni nisu mrdnuli. Po�ta i Telekom Srbije i Mobtel, mre�a
celularne telefonije, nisu prekidali rad; prva stvar u odsudnoj odbrani
vlasti bila bi isklju�enje upravo sistema telekomunikacija i o�uvanje
monopola na radiodifuziju. �ta se to desilo kad niko nije ni poku�ao da
sa�uva te resurse klju�ne za opstanak re�ima? Najverovatnije obja�njenje
jeste da je na vreme postignut dogovor izme�u opozicije i razumnih
elemenata re�ima oko mirne tranzicije vlasti. Ne�to analogno rumunskom
scenariju, ali u mnogo manjim razmerama i sa mnogo manje �tete: mi
krenemo, vi se simboli�no branite, taman toliko da sa�uvate obraz, a mi
onda preuzmemo vlast i neutrali�emo budale i ekstremiste... To i jeste
idealan na�in za ru�enje propalih diktatorskih re�ima: narodno veselje
uz minimalnu �tetu. To, naravno, nimalo ne opravdava budale i
ekstremiste: oni sada ostaju za krivi�ni progon zbog niza krivi�nih dela
po�injenih sa umi�ljajem, a radi o�uvanja privilegija, sticanja
materijalne i druge koristi sebi ili drugima, a koja su krivi�na dela
proizvela prekr�aje javnog reda i mira ve�eg obima, gubitak �ivota,
ranjavanje i veliku materijalnu �tetu, kao i ugro�avanje ustavnog
poretka. U tu grupu spada i kukavni Ustavni sud Jugoslavije, koji je mogao
sve ovo da spre�i objavljivanjem svoje presude o pobedi Vojislava Ko�tunice
pre �etvrtka ili u �etvrtak pre roka u 15 �asova. Ali ne: ti nesre�nici
su �ekali da budu sigurni da je Slobodan Milo�evi� zaista gotov, pa da
tek onda objave svoju mizernu presudu, cini�no �rtvuju�i �ivote i
imovinu u nepotrebnim neredima.
Ali, time �e se baviti organi nove vlasti.
Milo� Vasi�
