Na licu mesta: Kabinet predsednika Jugoslavije
Osvajanje diplomatije
U petak 6. oktobra prepodne, jedan od najbli�ih
saradnika Vojislava Ko�tunice okrenuo je telefon Palate federacije na
Novom Beogradu � gde se nalazi kancelarija jugoslovenskog predsednika
� i rekao da predsednik SRJ dolazi na posao. U Predsedni�tvu su rekli
da nemaju nikakvo odobrenje, i mo�e li im se dati malo vremena.
"Petnaest minuta", glasio je odgovor
-
D�Amato pita da li da do�e sa Dinijem u �etvrtak.
- �etvrtak? �ekajte, je l� u �etvrtak imamo Bodu Hombaha? Sigurno je
da u utorak dolazi Vedrin, a u sredu Kris Paten. Dobro, neka Italijani do�u
u �etvrtak, a Hombah u petak.
- D�Amato nudi avion da preveze predsednika na samit EU-a u Bijaric.
- A �ta je sa �falkonima� savezne vlade?
- Najbolje bi bilo da ide JAT-om.
- Ali JAT jo� nema liniju do Pariza.
- Pa u ponedeljak skidaju embargo na avio-saobra�aj, uspostavi�e se
valjda do subote linija Pariz-Beograd...
- Stigao je ambasador Slova�ke? Dobro, ko �e da ga primi...
Ovo je bio deo atmosfere u kabinetu predsednika SRJ Vojislava Ko�tunice u
nedelju 8. oktobra pre podne.
- Taj zaglu�uju�i zvuk turiranja koji �ujete zvuk je Evrope koja se
sprema da pojuri u Beograd � rekao je u petak 7. oktobra jedan zapadni
diplomata �Va�ington postu�.
STI�E PREDSEDNIK: Samo 48 sati pre toga, me�utim, stvari nisu ba� tako izgledale. Hronologija je bila otprilike ovakva. U sredu je ambasador Japana �estitao predsedniku Ko�tunici u ime japanske vlade, a i kao predstavnik zemlje koja trenutno predsedava G-8 (grupa najrazvijenijih zemalja sveta plus Rusija). Krugovi oko Ko�tunice savetovali su ga da pozove predstavnike zemalja G-8 koji su u Beogradu i da im objasni situaciju. Pismo takvog sadr�aja upu�eno je stranim diplomatskim predstavnicima u no�i izme�u srede i �etvrtka, a usred haosa koji je u centru Beograda vi�en u �etvrtak, ambasadori su obave�teni da �e biti primljeni u Predsedni�tvu u petak 6. oktobra u 14 sati.
U petak 6. oktobra prepodne, jedan od najbli�ih saradnika Vojislava Ko�tunice okrenuo je telefon Palate federacije na Novom Beogradu � gde se nalazi kancelarija jugoslovenskog predsednika � i rekao da predsednik SRJ dolazi na posao. U Predsedni�tvu su rekli da nemaju nikakvo odobrenje, i mo�e li im se dati malo vremena.
- Petnaest minuta, glasio je odgovor.
U tom roku je Ko�tuni�inim saradnicima re�eno da Palata federacije o�ekuje predsednika. Ko�tunica je u zgradu, na tzv. dunavski ulaz � rezervisan za predsednike, premijere i visoke ministre � u�ao oko pola jedanaest, sa dvoje saradnika i sekretaricom. Ni �a�ana, ni bilo koga drugog nije bilo ni ispred ni iza njega.
CVE�E
I SPECIJALCI: Do�ekalo ga je celo obezbe�enje i po�elelo mu dobrodo�licu.
Izvinjavaju�i se, osoblje, me�u kojima i jedna slu�benica protokola,
reklo je da u Predsedni�tvu skoro dve godine nikog nije bilo. Milo�evi�
je samo dva puta boravio u kancelariji, i to na vrlo kratko, �da popu�i
tompus pre nego �to je trebalo nekog da primi�.
Me�utim, prostorije su bile �iste i sre�ene, vrlo brzo su postavljene zastave, pa �ak i pravi cvetni aran�man.
Dok se sve to de�avalo, me�utim, stiglo je upozorenje jednog ranijeg Milo�evi�evog saradnika da 200 specijalaca odanih biv�em predsedniku sti�e u Palatu federacije da ponovo zaposedne zgradu. Po�elo je presli�avanje koji sve postoje izlazi i ulazi u zgradu � ali se specijalci ipak nisu pojavili.
Zato je za manje od pola sata stigao ruski ministar spoljnih poslova Igor Ivanov, u pratnji Milo�evi�evog obezbe�enja, odnosno predsedni�ke pratnje. Sve je bilo na svom mestu, i ruska zastava. Ko�tunica i Ivanov razgovarali su vi�e od sat vremena.
Jo� no� pre toga je Ivanov iz Bombaja sat vremena ube�ivao Ko�tunicu da do�e u Moskvu. Odgovoreno mu je da bi u sada�njoj situaciji u Srbiji zaista bilo neodgovorno napu�tati zemlju, ali da se za mirnija vremena poziv sa zadovoljstvom prihvata.
Posle toga je iznenada saop�teno da Ivanov ipak dolazi u Beograd. Jugoslovenski ambasador u Moskvi Bora Milo�evi� obavestio je svog brata, biv�eg predsednika SRJ, da Ivanov izgleda ho�e da se vidi i sa Ko�tunicom.
U stvarnosti se dogodilo tako da je Ivanov prvo do�ao kod Ko�tunice i preneo mu �estitke predsednika Rusije Vladimira Putina, i na licu mesta ga obavestio da namerava da se vidi i sa Milo�evi�em.
Kako nam je potvr�eno, razgovor Ivanova sa Milo�evi�em bio je vrlo bitan za kona�nu odluku biv�eg predsednika da kona�no prizna Ko�tuni�inu pobedu.
MINISTAR
ZA MINISTROM: Ko�tunica je u roku od 25 sati razgovarao sa tri
ministra spoljnih poslova (Rusije, Gr�ke i Norve�ke) a da jo� nijepolo�io
zakletvu, a kamoli imao oformljen kabinet.
Niz kabineta stranih dr�avnika tra�io je brojeve telefona u Predsedni�tvu pre nego �to su Ko�tuni�ini saradnici stigli bilo koga za to da pitaju. �Teorijski je na snazi zabrana upotreba mobilnih telefona u zgradama saveznih institucija, ali naravno da smo morali da koristimo mobilne, ina�e ni sa kim ne bismo ni razgovarali�, ispri�ao nam je blizak saradnik novog jugoslovenskog predsednika.
Negde usred svega toga stigao je poziv iz Bugarske, sa porukom da je predsednik te dr�ave spreman da poseti Ko�tunicu odmah. Dolazak bugarskog predsednika ipak je odlo�en za malo kasnije.
Francuski predsednik telefonirao je Ko�tunici na mobilni, koji je novi jugoslovenski predsednik tek dobio. "Predsednik Klinton je na drugoj vezi, �ta da mu ka�em", pitao je �ak �irak. Ko�tunica je odgovorio da predla�e da zasad ne bude nikakvih poruka.
FAKS AMBASADORIMA: Pre nego �to je Ko�tunica u�ao u Predsedni�tvo, diplomatske poruke i faksovi od premijera i ministara stizali su uglavnom u Demokratsku stranku Srbije.
Odatle je u no�i izme�u �etvrtka i petka u vi�e od 60 jugoslovenskih diplomatsko-konzularnih predstavni�tava upu�en faks u kojem je re�eno da izabrani predsednik SRJ Vojislav Ko�tunica o�ekuje od �lanova na�ih misija da odgovorno nastave da obavljaju svoje redovne poslove. �Od diplomatsko-konzularnih predstavni�tava se o�ekuje da se zala�u za razumevanje i podr�ku demokratskoj transformaciji na�e dr�ave i dru�tva�, poru�eno je jugoslovenskim diplomatama u svetu. Od izvesnog broja ambasadora stigla su uveravanja �u dalju profesionalnost i odgovornost u obavljanju diplomatsko-konzularnih poslova�. Od nekih nije stiglo ni�ta.
Me�u desetinama telegrama iz sveta kojima se Ko�tunici najpre �estitala izborna pobeda, pa zatim i izbor za predsednika, nema nijednog iz SAD. Predsednik Bil Klinton je samo saop�tio da �e SAD vrlo sna�no podr�ati demokratske snage u Srbi, bez obzira na to �to se stavovi Vojislava Ko�tunice veoma razlikuju od ameri�kih. �To i nije pitanje, da li se on sla�e sa nama�, rekao je Klinton, opisav�i Ko�tunicu novom sintagmom � �patriotski nacionalista�.
Sa
ameri�kim zvani�nicima do nedelje uve�e nikakvih direktnih kontakata
nije bilo � ali zato jeste sa svim ostalim zemljama sa kojima je SRJ
prekinula diplomatske odnose kad je 24. marta 1999. po�elo NATO
bombardovanje. Prema oceni �Va�ington posta�, vlade zemalja EU-a �
po�to su im propali poku�aji da zaustave krvoproli�e u ratovima koje je
zapo�eo Milo�evi� � sad �ure da demonstriraju novi aktivizam
preuzimajem vo�stva u pomirenju sa Srbima �koji ve� dugo ose�aju da
su tretirani kao parije�.
Francuska je prva podrzala Ko�tunicu. Nema�ki kancelar �reder i ministar spoljnih poslova Fi�er su ne samo �estitali nego su ve� � kako nam je re�eno u Kabinetu predsednika SRJ � poslali deo obe�ane finansijske pomo�i za �i��enje Dunava od posledica bombardovanja.
Vojislavu Ko�tunici je na papiru sa imperijalnim grbom u petak 6. oktobra uve�e stigla poruka britanskog premijera u kojoj Toni Bler izra�ava nadu da �e se uskoro sresti sa g. Ko�tunicom. Ministar spoljnih poslova Robin Kuk je u subotu nekoliko puta zvao Ko�tunicu da bi najzad, u popodnevnim satima, uspeo s njim da razgovara, obe�a ekonomsku pomo� i izrazi o�ekivanje u razvoj saradnje.
Obnavljanje diplomatskih odnosa s tim zemljama o�ekuje se vrlo brzo � ali po svemu sude�i ne sa svima odjednom. Najverovatniji redosled �e, kako saznajemo, biti Francuska, Nema�ka, SAD, Velika Britanija.
Mada volja nesumnjivo postoji, u takvim stvarima se ipak mora po�tovati procedura. Odluku o obnavljanju diplomatskih odnosa donosi savezna vlada � a vladu, kao �to je poznato, jo� nemamo.
Pitanje viza, koje gra�ane ove zemlje sigurno najvi�e interesuje, tako�e �e morati malo da sa�eka. Viza nema bez diplomatskih odnosa, a i kad se oni uspostave, sistem �engena je, na primer, sam po sebi toliko komplikovan da �e ta procedura potrajati. Vizni re�im je, izme�u ostalog, i pravno i policijsko pitanje, i mnogo ih je lak�e uvesti nego ukinuti.
To, me�utim, ne�e usporiti uspostavljanje diplomatskih kontakata sa najrazvijenijim zapadnim zemljama � iako nastaju neke zaista bizarne situacije. U utorak 10. oktobra u Beograd dolazi francuski ministar spoljnih poslova Iber Vedrin, mada s tom zemljom trenutno nemamo diplomatske odnose. Uz to, u Beogradu su nedavno � ba� pred izbore � sudskom presudom izre�ene vi�egodi�nje zatvorske kazne liderima zapadnih zemalja koje su bombardovale Jugoslaviju, pa je Francuska tra�ila odre�ene garancije za Vedrina. O�ekuje se zato da �e te presude pre Vedrinovog dolaska biti poni�tene.
Pored ostalog, ogroman je pritisak stranih diplomata da uru�e akreditive novom predsedniku. �vedski zahtev za agreman stigao je jo� u no�i izme�u petka i subote, a zatim i brojni drugi. U Ko�tuni�inom kabinetu se pa�ljivo vodi ra�una o tome da novi predsednik prve akreditive primi od ambasadora zaista prijateljske zemlje, a ve� je odlu�eno da �e se ceremonija predaje akreditiva vratiti u Palatu federacije (Milo�evi� ju je bio premestio u Beli dvor, ali Ko�tunica, kao �to je poznato, ne�e da preuzima tu�e ku�e). Podse�amo da najve�i broj dr�ava s kojima imamo diplomatske odnose nije �eleo da njihovi ambasadori predaju akreditive biv�em predsedniku, optu�enom za ratne zlo�ine.
HA�KI
TRIBUNAL: Indikativno je, me�utim, da i najtvr�i zagovornici Milo�evi�evog
isporu�ivanja u Hag, bez obzira na cenu po stabilnost u Jugoslaviji,
polako po�inju da reteriraju. Predsednik Ha�kog tribunala Klod �orda je
u jednom danu tokom vikenda dao dve suprotne izjave. U prvoj je ponovio
poznati repertoar na temu da se Milo�evi� mora suo�iti sa licem pravde
ba� u Hagu. U drugoj je nagovestio da bi se moglo razmi�ljati o tome da
se � uz posebnu dozvolu Tribunala � su�enje Milo�evi�u obavi u
Srbiji, odnosno Jugoslaviji.
O�igledno bolje obave�teni Kris Paten, komesar za spoljne poslove EU-a, odbacio je � prema "Va�ington postu" � jo� u petak 6. oktobra bojazan da bi neke vlade mogle uslovljavati pomo� za rekonstrukciju Srbije saradnjom u hap�enju i isporu�ivanju Slobodana Milo�evi�a i drugih optu�enih za ratne zlo�ine Hagu. Rekao je da je prioritet da se pomogne Srbiji u oporavku od trauma i ekonomskog razaranja tokom Milo�evi�evih godina. Paten je dodao da misli da u ovoj fazi ne bi trebalo zami�ljati okolnosti u kojima bi bilo te�ko sara�ivati sa Srbijom.
Prema "Njujork tajmsu", koji se poziva na zapadne diplomatske izvore, Igor Ivanov je Milo�evi�u prilikom susreta pro�log petka nosio uveravanja da svet ne�e insistirati na njegovoj ekstradiciji Hagu ukoliko odmah preda vlast.
Ina�e, kako saznajemo, jo� nije doneta odluka da li �e Jugoslavija insistirati na isplate ratne �tete na�injene tokom NATO bombardovanja. To �e izgleda prvenstveno zavisiti od visine i brzine ekonomske pomo�i koja bude pristizala.
PRIJEM U UN: Novine bi uskoro trebalo o�ekivati i na planu regulisanja statusa Jugoslavije u me�unarodnim organizacijama. Generalni sekretar UN-a Kofi Anan pozvao je tokom proteklog vikenda SRJ da podnese zahtev za prijem u UN. Ko�tunica je ostao pri stavu kojeg je imao i pre nego �to je postao predsednik � da je zahtev za prijem najcelishodnije re�enje, jer nema nikakve potrebe da insistiranjem na kontinuitetu sa SFRJ sada�nja Jugoslavija vu�e breme koje je ta dr�ava za sobom ostavila.
Predsednik
SRJ je u subotu razgovarao i sa specijalnim izaslanikom OEBS-a Albertom
Roanom.
S obzirom na skoro neverovatnu brzinu u obnavljanju diplomatskih veza Jugoslavije sa svetom, bilo bi neophodno da se u obavljanje tih poslova uklju�i i Ministarstvo inostranih poslova, koje se tokom smene vlasti totalno zatvorilo u sebe.
Ministarstvo je obave�teno da je formiran Kabinet predsednika SRJ. Svojevrstan odgovor stigao je neformalnim kanalima do Vojislava Ko�tunice u vidu upozorenja da ima poku�aja uni�tavanja arhiva najosetljivijih slu�bi. Ko�tunica je reagovao energi�nim upozorenjem da se arhivi i materijalna sredstva Ministarstva moraju �uvati. Na informaciju da su u MIP-u oko tih stvari po�eli da se pote�u i pi�tolji, toj instituciji je re�eno da ne sme biti nikakvog nasilja i da ne bi bilo dobro da u pomo�, prilikom sre�ivanja stanja, bude pozvana vojna policija. Koliko smo uspeli da saznamo, ni�ta od arhiva nije uni�teno, a �ak i da ne�to jeste, izgleda da je u MIP-u i u vreme Milo�evi�eve vladavine bilo profesionalaca koji su uspostavili �back up� sistem � �to bi trebalo da zna�i da je sve ipak negde sa�uvano.
Me�utim, ve� u nedelju � kad ovaj broj �Vremena� ide u �tampu � saznali smo da je Ministarstvo postalo sasvim kooperativno i da je razaslalo po na�im ambasadama u svetu cirkulare sa Ko�tuni�inim inauguralnim govorom i uputstvom da treba objasniti promene koje su se dogodile u SRJ.
Ministar �ivadin Jovanovi� je u nedelju 8. oktobra vi�e od pola sata �ekao najavljenu posetu Miroljuba Labusa i Du�ana Mihajlovi�a, koji su, me�utim, zakasnili. Jovanovi� je ipak poru�io da je do smene na kormilu MIP-a spreman na korektnu saradnju. Mogu�e je da �e do imenovanja novog ministra operativno funkcionisanje MIP-a preuzeti sada�nji Jovanovi�ev zamenik, mo�da �e biti na�eno neko drugo re�enje, ali u Ko�tuni�inom kabinetu su posle posete tom Ministarstvu � gde su do�ekani �estitkama � uvereni da ve�ina ljudi jedva �eka da po�ne normalno da radi.
Mada je stanje u Ministarstvu daleko od dobrog � samo u proteklih pola godine je odstranjeno 230 ljudi � obave�teni krugovi ka�u da je tamo ipak ostalo dovoljno profesionalaca, naro�ito mla�ih, koji bi mogli da ponesu sada�nju intenzivnu diplomatsku komunikaciju. Za tim profesionalcima se ve� pojavila potreba � jer bi se Ko�tunica morao pripremiti ponaosob za svaki od razgovora sa evropskim liderima na samitu EU-a u Bijaricu.
Ipak, niko od sagovornika iz kabineta predsednika SRJ nije hteo da nagovesti ko bi mogao biti novi ministar spoljnih poslova.
Roksanda Nin�i�
Ko�tunica i Kosovo
�Sa Ko�tunicom na vlasti, Zapad �e mo�da imati vi�e simpatija za nepovredivost jugoslovenskog suvereniteta�, napisao je 7. oktobra �Va�ington post�, dodav�i da �e se zapadnjacima, kad stignu u Beograd, mo�da odjednom u�initi sasvim razumnom srpska vezanost za Kosovo.
Pozivaju�i se na zapadne diplomatske izvore, list pi�e da �e � s obzirom na razo�aranost Zapada neumoljivim napadima etni�kih Albanaca na maju�nu srpsku populaciju na Kosovu posle ulaska NATO snaga � Srbija pod Ko�tunicom mo�i da tvrdi da zastupa toleranciju nasuprot albanskom fanatizmu.
Problem Albanaca je delimi�no u tome, ka�e �Post�, �to bi se moglo dogoditi da Ko�tunica ispuni nade Zapada, dok oni sami, ubijanjem Srba, to nisu u�inili. Citirane su re�i neimenovanog diplomate koji ka�e da �Albanci nikad nisu zaista verovali kad smo im govorili da nezavisnost nije u igri. Brinem se za posledice kad nam kona�no poveruju�.
Prenose�i re�i vo�e kosovskih Albanaca Ha�ima Ta�ija da �Kosovo ne�e biti deo Srbije, bilo da je ona diktatorska ili demokratska�, va�ingtonski dnevni list zaklju�uje da bi dolazak Ko�tunice na vlast u Jugoslaviju mogao da oja�a srpske pozicije na Kosovu i postepeno okrene etni�ke Albance protiv NATO trupa koje su tamo raspore�ene.
