Na licu mesta: Kabinet predsednika Jugoslavije
Osvajanje diplomatije
U petak 6. oktobra prepodne, jedan od najbližih
saradnika Vojislava Koštunice okrenuo je telefon Palate federacije na
Novom Beogradu – gde se nalazi kancelarija jugoslovenskog predsednika
– i rekao da predsednik SRJ dolazi na posao. U Predsedništvu su rekli
da nemaju nikakvo odobrenje, i može li im se dati malo vremena.
"Petnaest minuta", glasio je odgovor
-
D’Amato pita da li da dođe sa Dinijem u četvrtak.
- Četvrtak? Čekajte, je l’ u četvrtak imamo Bodu Hombaha? Sigurno je
da u utorak dolazi Vedrin, a u sredu Kris Paten. Dobro, neka Italijani dođu
u četvrtak, a Hombah u petak.
- D’Amato nudi avion da preveze predsednika na samit EU-a u Bijaric.
- A šta je sa “falkonima” savezne vlade?
- Najbolje bi bilo da ide JAT-om.
- Ali JAT još nema liniju do Pariza.
- Pa u ponedeljak skidaju embargo na avio-saobraćaj, uspostaviće se
valjda do subote linija Pariz-Beograd...
- Stigao je ambasador Slovačke? Dobro, ko će da ga primi...
Ovo je bio deo atmosfere u kabinetu predsednika SRJ Vojislava Koštunice u
nedelju 8. oktobra pre podne.
- Taj zaglušujući zvuk turiranja koji čujete zvuk je Evrope koja se
sprema da pojuri u Beograd – rekao je u petak 7. oktobra jedan zapadni
diplomata “Vašington postu”.
STIŽE PREDSEDNIK: Samo 48 sati pre toga, međutim, stvari nisu baš tako izgledale. Hronologija je bila otprilike ovakva. U sredu je ambasador Japana čestitao predsedniku Koštunici u ime japanske vlade, a i kao predstavnik zemlje koja trenutno predsedava G-8 (grupa najrazvijenijih zemalja sveta plus Rusija). Krugovi oko Koštunice savetovali su ga da pozove predstavnike zemalja G-8 koji su u Beogradu i da im objasni situaciju. Pismo takvog sadržaja upućeno je stranim diplomatskim predstavnicima u noći između srede i četvrtka, a usred haosa koji je u centru Beograda viđen u četvrtak, ambasadori su obavešteni da će biti primljeni u Predsedništvu u petak 6. oktobra u 14 sati.
U petak 6. oktobra prepodne, jedan od najbližih saradnika Vojislava Koštunice okrenuo je telefon Palate federacije na Novom Beogradu – gde se nalazi kancelarija jugoslovenskog predsednika – i rekao da predsednik SRJ dolazi na posao. U Predsedništvu su rekli da nemaju nikakvo odobrenje, i može li im se dati malo vremena.
- Petnaest minuta, glasio je odgovor.
U tom roku je Koštuničinim saradnicima rečeno da Palata federacije očekuje predsednika. Koštunica je u zgradu, na tzv. dunavski ulaz – rezervisan za predsednike, premijere i visoke ministre – ušao oko pola jedanaest, sa dvoje saradnika i sekretaricom. Ni Čačana, ni bilo koga drugog nije bilo ni ispred ni iza njega.
CVEĆE
I SPECIJALCI: Dočekalo ga je celo obezbeđenje i poželelo mu dobrodošlicu.
Izvinjavajući se, osoblje, među kojima i jedna službenica protokola,
reklo je da u Predsedništvu skoro dve godine nikog nije bilo. Milošević
je samo dva puta boravio u kancelariji, i to na vrlo kratko, “da popuši
tompus pre nego što je trebalo nekog da primi”.
Međutim, prostorije su bile čiste i sređene, vrlo brzo su postavljene zastave, pa čak i pravi cvetni aranžman.
Dok se sve to dešavalo, međutim, stiglo je upozorenje jednog ranijeg Miloševićevog saradnika da 200 specijalaca odanih bivšem predsedniku stiže u Palatu federacije da ponovo zaposedne zgradu. Počelo je preslišavanje koji sve postoje izlazi i ulazi u zgradu – ali se specijalci ipak nisu pojavili.
Zato je za manje od pola sata stigao ruski ministar spoljnih poslova Igor Ivanov, u pratnji Miloševićevog obezbeđenja, odnosno predsedničke pratnje. Sve je bilo na svom mestu, i ruska zastava. Koštunica i Ivanov razgovarali su više od sat vremena.
Još noć pre toga je Ivanov iz Bombaja sat vremena ubeđivao Koštunicu da dođe u Moskvu. Odgovoreno mu je da bi u sadašnjoj situaciji u Srbiji zaista bilo neodgovorno napuštati zemlju, ali da se za mirnija vremena poziv sa zadovoljstvom prihvata.
Posle toga je iznenada saopšteno da Ivanov ipak dolazi u Beograd. Jugoslovenski ambasador u Moskvi Bora Milošević obavestio je svog brata, bivšeg predsednika SRJ, da Ivanov izgleda hoće da se vidi i sa Koštunicom.
U stvarnosti se dogodilo tako da je Ivanov prvo došao kod Koštunice i preneo mu čestitke predsednika Rusije Vladimira Putina, i na licu mesta ga obavestio da namerava da se vidi i sa Miloševićem.
Kako nam je potvrđeno, razgovor Ivanova sa Miloševićem bio je vrlo bitan za konačnu odluku bivšeg predsednika da konačno prizna Koštuničinu pobedu.
MINISTAR
ZA MINISTROM: Koštunica je u roku od 25 sati razgovarao sa tri
ministra spoljnih poslova (Rusije, Grčke i Norveške) a da još nijepoložio
zakletvu, a kamoli imao oformljen kabinet.
Niz kabineta stranih državnika tražio je brojeve telefona u Predsedništvu pre nego što su Koštuničini saradnici stigli bilo koga za to da pitaju. “Teorijski je na snazi zabrana upotreba mobilnih telefona u zgradama saveznih institucija, ali naravno da smo morali da koristimo mobilne, inače ni sa kim ne bismo ni razgovarali”, ispričao nam je blizak saradnik novog jugoslovenskog predsednika.
Negde usred svega toga stigao je poziv iz Bugarske, sa porukom da je predsednik te države spreman da poseti Koštunicu odmah. Dolazak bugarskog predsednika ipak je odložen za malo kasnije.
Francuski predsednik telefonirao je Koštunici na mobilni, koji je novi jugoslovenski predsednik tek dobio. "Predsednik Klinton je na drugoj vezi, šta da mu kažem", pitao je Žak Širak. Koštunica je odgovorio da predlaže da zasad ne bude nikakvih poruka.
FAKS AMBASADORIMA: Pre nego što je Koštunica ušao u Predsedništvo, diplomatske poruke i faksovi od premijera i ministara stizali su uglavnom u Demokratsku stranku Srbije.
Odatle je u noći između četvrtka i petka u više od 60 jugoslovenskih diplomatsko-konzularnih predstavništava upućen faks u kojem je rečeno da izabrani predsednik SRJ Vojislav Koštunica očekuje od članova naših misija da odgovorno nastave da obavljaju svoje redovne poslove. “Od diplomatsko-konzularnih predstavništava se očekuje da se zalažu za razumevanje i podršku demokratskoj transformaciji naše države i društva”, poručeno je jugoslovenskim diplomatama u svetu. Od izvesnog broja ambasadora stigla su uveravanja “u dalju profesionalnost i odgovornost u obavljanju diplomatsko-konzularnih poslova”. Od nekih nije stiglo ništa.
Među desetinama telegrama iz sveta kojima se Koštunici najpre čestitala izborna pobeda, pa zatim i izbor za predsednika, nema nijednog iz SAD. Predsednik Bil Klinton je samo saopštio da će SAD vrlo snažno podržati demokratske snage u Srbi, bez obzira na to što se stavovi Vojislava Koštunice veoma razlikuju od američkih. “To i nije pitanje, da li se on slaže sa nama”, rekao je Klinton, opisavši Koštunicu novom sintagmom – “patriotski nacionalista”.
Sa
američkim zvaničnicima do nedelje uveče nikakvih direktnih kontakata
nije bilo – ali zato jeste sa svim ostalim zemljama sa kojima je SRJ
prekinula diplomatske odnose kad je 24. marta 1999. počelo NATO
bombardovanje. Prema oceni “Vašington posta”, vlade zemalja EU-a –
pošto su im propali pokušaji da zaustave krvoproliće u ratovima koje je
započeo Milošević – sad žure da demonstriraju novi aktivizam
preuzimajem vođstva u pomirenju sa Srbima “koji već dugo osećaju da
su tretirani kao parije”.
Francuska je prva podrzala Koštunicu. Nemački kancelar Šreder i ministar spoljnih poslova Fišer su ne samo čestitali nego su već – kako nam je rečeno u Kabinetu predsednika SRJ – poslali deo obećane finansijske pomoći za čišćenje Dunava od posledica bombardovanja.
Vojislavu Koštunici je na papiru sa imperijalnim grbom u petak 6. oktobra uveče stigla poruka britanskog premijera u kojoj Toni Bler izražava nadu da će se uskoro sresti sa g. Koštunicom. Ministar spoljnih poslova Robin Kuk je u subotu nekoliko puta zvao Koštunicu da bi najzad, u popodnevnim satima, uspeo s njim da razgovara, obeća ekonomsku pomoć i izrazi očekivanje u razvoj saradnje.
Obnavljanje diplomatskih odnosa s tim zemljama očekuje se vrlo brzo – ali po svemu sudeći ne sa svima odjednom. Najverovatniji redosled će, kako saznajemo, biti Francuska, Nemačka, SAD, Velika Britanija.
Mada volja nesumnjivo postoji, u takvim stvarima se ipak mora poštovati procedura. Odluku o obnavljanju diplomatskih odnosa donosi savezna vlada – a vladu, kao što je poznato, još nemamo.
Pitanje viza, koje građane ove zemlje sigurno najviše interesuje, takođe će morati malo da sačeka. Viza nema bez diplomatskih odnosa, a i kad se oni uspostave, sistem Šengena je, na primer, sam po sebi toliko komplikovan da će ta procedura potrajati. Vizni režim je, između ostalog, i pravno i policijsko pitanje, i mnogo ih je lakše uvesti nego ukinuti.
To, međutim, neće usporiti uspostavljanje diplomatskih kontakata sa najrazvijenijim zapadnim zemljama – iako nastaju neke zaista bizarne situacije. U utorak 10. oktobra u Beograd dolazi francuski ministar spoljnih poslova Iber Vedrin, mada s tom zemljom trenutno nemamo diplomatske odnose. Uz to, u Beogradu su nedavno – baš pred izbore – sudskom presudom izrečene višegodišnje zatvorske kazne liderima zapadnih zemalja koje su bombardovale Jugoslaviju, pa je Francuska tražila određene garancije za Vedrina. Očekuje se zato da će te presude pre Vedrinovog dolaska biti poništene.
Pored ostalog, ogroman je pritisak stranih diplomata da uruče akreditive novom predsedniku. Švedski zahtev za agreman stigao je još u noći između petka i subote, a zatim i brojni drugi. U Koštuničinom kabinetu se pažljivo vodi računa o tome da novi predsednik prve akreditive primi od ambasadora zaista prijateljske zemlje, a već je odlučeno da će se ceremonija predaje akreditiva vratiti u Palatu federacije (Milošević ju je bio premestio u Beli dvor, ali Koštunica, kao što je poznato, neće da preuzima tuđe kuće). Podsećamo da najveći broj država s kojima imamo diplomatske odnose nije želeo da njihovi ambasadori predaju akreditive bivšem predsedniku, optuženom za ratne zločine.
HAŠKI
TRIBUNAL: Indikativno je, međutim, da i najtvrđi zagovornici Miloševićevog
isporučivanja u Hag, bez obzira na cenu po stabilnost u Jugoslaviji,
polako počinju da reteriraju. Predsednik Haškog tribunala Klod Žorda je
u jednom danu tokom vikenda dao dve suprotne izjave. U prvoj je ponovio
poznati repertoar na temu da se Milošević mora suočiti sa licem pravde
baš u Hagu. U drugoj je nagovestio da bi se moglo razmišljati o tome da
se – uz posebnu dozvolu Tribunala – suđenje Miloševiću obavi u
Srbiji, odnosno Jugoslaviji.
Očigledno bolje obavešteni Kris Paten, komesar za spoljne poslove EU-a, odbacio je – prema "Vašington postu" – još u petak 6. oktobra bojazan da bi neke vlade mogle uslovljavati pomoć za rekonstrukciju Srbije saradnjom u hapšenju i isporučivanju Slobodana Miloševića i drugih optuženih za ratne zločine Hagu. Rekao je da je prioritet da se pomogne Srbiji u oporavku od trauma i ekonomskog razaranja tokom Miloševićevih godina. Paten je dodao da misli da u ovoj fazi ne bi trebalo zamišljati okolnosti u kojima bi bilo teško sarađivati sa Srbijom.
Prema "Njujork tajmsu", koji se poziva na zapadne diplomatske izvore, Igor Ivanov je Miloševiću prilikom susreta prošlog petka nosio uveravanja da svet neće insistirati na njegovoj ekstradiciji Hagu ukoliko odmah preda vlast.
Inače, kako saznajemo, još nije doneta odluka da li će Jugoslavija insistirati na isplate ratne štete načinjene tokom NATO bombardovanja. To će izgleda prvenstveno zavisiti od visine i brzine ekonomske pomoći koja bude pristizala.
PRIJEM U UN: Novine bi uskoro trebalo očekivati i na planu regulisanja statusa Jugoslavije u međunarodnim organizacijama. Generalni sekretar UN-a Kofi Anan pozvao je tokom proteklog vikenda SRJ da podnese zahtev za prijem u UN. Koštunica je ostao pri stavu kojeg je imao i pre nego što je postao predsednik – da je zahtev za prijem najcelishodnije rešenje, jer nema nikakve potrebe da insistiranjem na kontinuitetu sa SFRJ sadašnja Jugoslavija vuče breme koje je ta država za sobom ostavila.
Predsednik
SRJ je u subotu razgovarao i sa specijalnim izaslanikom OEBS-a Albertom
Roanom.
S obzirom na skoro neverovatnu brzinu u obnavljanju diplomatskih veza Jugoslavije sa svetom, bilo bi neophodno da se u obavljanje tih poslova uključi i Ministarstvo inostranih poslova, koje se tokom smene vlasti totalno zatvorilo u sebe.
Ministarstvo je obavešteno da je formiran Kabinet predsednika SRJ. Svojevrstan odgovor stigao je neformalnim kanalima do Vojislava Koštunice u vidu upozorenja da ima pokušaja uništavanja arhiva najosetljivijih službi. Koštunica je reagovao energičnim upozorenjem da se arhivi i materijalna sredstva Ministarstva moraju čuvati. Na informaciju da su u MIP-u oko tih stvari počeli da se potežu i pištolji, toj instituciji je rečeno da ne sme biti nikakvog nasilja i da ne bi bilo dobro da u pomoć, prilikom sređivanja stanja, bude pozvana vojna policija. Koliko smo uspeli da saznamo, ništa od arhiva nije uništeno, a čak i da nešto jeste, izgleda da je u MIP-u i u vreme Miloševićeve vladavine bilo profesionalaca koji su uspostavili “back up” sistem – što bi trebalo da znači da je sve ipak negde sačuvano.
Međutim, već u nedelju – kad ovaj broj “Vremena” ide u štampu – saznali smo da je Ministarstvo postalo sasvim kooperativno i da je razaslalo po našim ambasadama u svetu cirkulare sa Koštuničinim inauguralnim govorom i uputstvom da treba objasniti promene koje su se dogodile u SRJ.
Ministar Živadin Jovanović je u nedelju 8. oktobra više od pola sata čekao najavljenu posetu Miroljuba Labusa i Dušana Mihajlovića, koji su, međutim, zakasnili. Jovanović je ipak poručio da je do smene na kormilu MIP-a spreman na korektnu saradnju. Moguće je da će do imenovanja novog ministra operativno funkcionisanje MIP-a preuzeti sadašnji Jovanovićev zamenik, možda će biti nađeno neko drugo rešenje, ali u Koštuničinom kabinetu su posle posete tom Ministarstvu – gde su dočekani čestitkama – uvereni da većina ljudi jedva čeka da počne normalno da radi.
Mada je stanje u Ministarstvu daleko od dobrog – samo u proteklih pola godine je odstranjeno 230 ljudi – obavešteni krugovi kažu da je tamo ipak ostalo dovoljno profesionalaca, naročito mlađih, koji bi mogli da ponesu sadašnju intenzivnu diplomatsku komunikaciju. Za tim profesionalcima se već pojavila potreba – jer bi se Koštunica morao pripremiti ponaosob za svaki od razgovora sa evropskim liderima na samitu EU-a u Bijaricu.
Ipak, niko od sagovornika iz kabineta predsednika SRJ nije hteo da nagovesti ko bi mogao biti novi ministar spoljnih poslova.
Roksanda Ninčić
Koštunica i Kosovo
“Sa Koštunicom na vlasti, Zapad će možda imati više simpatija za nepovredivost jugoslovenskog suvereniteta”, napisao je 7. oktobra “Vašington post”, dodavši da će se zapadnjacima, kad stignu u Beograd, možda odjednom učiniti sasvim razumnom srpska vezanost za Kosovo.
Pozivajući se na zapadne diplomatske izvore, list piše da će – s obzirom na razočaranost Zapada neumoljivim napadima etničkih Albanaca na majušnu srpsku populaciju na Kosovu posle ulaska NATO snaga – Srbija pod Koštunicom moći da tvrdi da zastupa toleranciju nasuprot albanskom fanatizmu.
Problem Albanaca je delimično u tome, kaže “Post”, što bi se moglo dogoditi da Koštunica ispuni nade Zapada, dok oni sami, ubijanjem Srba, to nisu učinili. Citirane su reči neimenovanog diplomate koji kaže da “Albanci nikad nisu zaista verovali kad smo im govorili da nezavisnost nije u igri. Brinem se za posledice kad nam konačno poveruju”.
Prenoseći reči vođe kosovskih Albanaca Hašima Tačija da “Kosovo neće biti deo Srbije, bilo da je ona diktatorska ili demokratska”, vašingtonski dnevni list zaključuje da bi dolazak Koštunice na vlast u Jugoslaviju mogao da ojača srpske pozicije na Kosovu i postepeno okrene etničke Albance protiv NATO trupa koje su tamo raspoređene.
