Politi�ki prevrat i novac
Sunovrat
marke
Pad
crnog kursa u trenutku kad Ko�tunica dolazi na vlast mogao bi da zna�i
da nov�ani me�etari smatraju da je zaustavljeno vreme autoritarne vlasti
i prate�eg politi�kog voluntarizma, plja�ke naroda preko nov�ane �tamparije
i bezakonja u redistribuciji dohodaka i kapitala. Re�ju � da dolazi
vreme po�tene politike i po�tenog novca
U
nedelju ujutro 8. oktobra onaj ko je posle slavlja �to je dr Vojislav Ko�tunica
protekle no�i najzad promovisan u predsednika Jugoslavije bunovan oti�ao
na Futo�ku pijacu, gde je glavno vojvo�ansko crno devizno tr�i�te,
morao se zapanjeno suo�iti sa �injenicom da uplakani dileri nude na
prodaju nema�ku marku za 27 dinara, a spremni su da je kupe tek za 25
dinara. Sli�na je situacija i u ostalim gradovima Srbije, gde se marka
spustila i na 20 dinara. Samo dva dana ranije, 6. oktobra, posle
"bagerske demokratske revolucije" u Beogradu, onaj ko je hteo da
kupi nema�ku marku na istoj pijaci morao je da se pomu�i da prona�e
nekog ko je hteo da je proda za 45 dinara, a mogao je za svoju marku
dobiti najmanje 40 dinara. �ta je to �to je na tr�i�tu za samo 48 sati
oborilo cenu nema�ke marke za skoro neverovatnih 38 odsto?
ODLU�UJU�I
UDARAC: Prvo bi se
moglo re�i da finansijska tr�i�ta, uprkos hiljadama mana i nesavr�enosti,
uvek nepogre�ivo upu�uju na su�tinu � da je u Jugoslaviji, vi�e nego
�to to smatra �ak i sam dr Ko�tunica, do�lo do radikalnog politi�kog
prevrata i da prakti�no vi�e nije mogu�a nikakva "politika
kontinuiteta" u ekonomskoj sferi, �ak i ako se produ�e poku�aji da
se ulep�a ideologija "nacionalnog prosperiteta" sa "ra�irenom
solidarno��u" u prvoj fazi i ako se nastavi sa zaludnim poslom pend�etiranja
"zajedni�ke dr�ave" Srbije i Crne Gore, to jest ako se nastavi
traganje za �arobnom ustavnom formulom po kojoj bi se jedna beznade�no
razbijena federacija u�inila "nikad �vr��om". Ukoliko se, me�utim,
cena nema�ke marke brzo "oporavi", to jest ako se brzo nastavi
svakodnevna devalvacija nacionalne monete, bi�e to signal da ni u politi�koj
sferi zapravo nije do�lo do su�tinske promene.
Druga hipoteza koje se
name�e kao mogu�i odgovor na pitanje za�to je tako naglo pala cena
deviza u Jugoslaviji � mogla bi se formulisati kao znak
"antiinflacionih o�ekivanja", to jest kao znak poverenja
finansijskih tr�i�ta u sistem koji bi trebalo da simboli�e umereni,
odmereni i stabilni dr Vojislav Ko�tunica. Preciznije re�eno, pad crnog
kursa u trenutku kada on dolazi na vlast mogao bi da zna�i da nov�ani me�etari
smatraju da je zaustavljeno vreme autoritarne vlasti i prate�eg politi�kog
voluntarizma, plja�ke naroda preko nov�ane �tamparije i bezakonja u
redistribuciji dohodaka i kapitala. Re�ju � da dolazi vreme po�tene
politike i po�tenog novca.
U vezi sa ovom hipotezom
su i pro�lonedeljne akcije na zaustavljanju plja�ke dr�avne imovine u
fazi "politi�kog interregnuma" koje su preduzeli menad�eri G17
plus, organizacije koja je nastala na visokom ugledu poznate grupe 17
nezavisnih ekonomista (a koja je u poslednje vreme tome dodala i ne�to
politi�kih ambicija i nekoliko nacionalno temperiranih knji�evnika).
Prakti�no, od trenutka kada je delegacija G17 plus, na �elu sa
Miroljubom Labusom i Mla�anom Dinki�em, sredinom protekle sedmice
posetila Du�ana Vlatkovi�a, guvernera NBJ i funkcionera JUL-a, i kada im
je on dosta otvoreno dao osnovne zvani�ne podatke o monetarnoj politici
� gotovo spontano je po�ela dosta �iroka akcija zaustavljanja
rasturanja dr�avnih para i sklanjanja dokumenata o putevima dr�avnog
novca na ra�une i u d�epove Milo�evi�evih re�imskih ljudi.
"U
IME NARODA": Pre
svega, kada je Vlatkovi� obelodanio niz podataka o inflacionoj politici i
kada je 6. oktobra, dakle posle Milo�evi�evog pada, novom predsedniku Ko�tunici
uputio pismo sa tvrdnjom da tu politiku zaustavlja, to jest obustavlja
davanje kredita iz primarne emisije i prodaju deviza iz dr�avnih rezervi
� to je mogao biti odlu�uju�i udarac ceni nema�ke marke na crnom tr�i�tu.
Od podataka koje je Vlatkovi� obelodanio, a novinarima preneo Mla�an
Dinki�, pa�nju privla�i da je od 1. maja do 30. septembra ove godine
dinarska nov�ana masa uve�ana sa 18,7 milijardi na 23,6 milijardi dinara
(za tre�inu godine pove�ana je 26 odsto); da su poslovne banke samo u
poslednjih deset dana pred izbore smanjile saldo svojih �iro ra�una sa
1,5 milijardi na 900 miliona dinara � to jest 600 miliona dinara
verovatno konvertovale u devize (a deo tih deviza mogu�e sklonile u
inostranstvo na "pouzdane" ra�une svojih firmi ili svojih �efova);
da u teku�im "izbornim" finansijskim operacijama u�estvuje i
958 miliona dinara iz zone "obaveznih rezervi" (to jest da su
banke za toliko "u minusu"); da je samo tokom ove godine
centralna banka po bagatelnom oficijelnom deviznom kursu (od oko 6 dinara
za marku i oko 13 dinara za dolar) "specijalnim korisnicima"
prodala 109 miliona dolara (a takvih "specijalista" je za�udo
najvi�e iz sfere politi�ke propagande); da je u politi�kom vrhu
razmatrana ideja da se postoje�ih deset i po tona zlata u dr�avnim
monetarnim rezervama proda, a pare stave "na kama�enje" (�to
je jo� pre desetak dana, �ini se, zaustavio dr Vojislav �e�elj kada je
zavapio da "ho�e da odnesu zlato" � a njega, valjda, ostave s
razjarenim narodom).
Dinki� je, me�utim, i
posle Vlatkovi�evog pisma i navodnog "za�epljavanja" kanala za
oticanje para iz centralne banke � navodno bio prinu�en da kru�i
kancelarijama centralne banke i "u ime naroda" zaustavlja
operaciju distribuiranja oko 50 miliona maraka na neke ra�une, verovatne
one �iji su vlasnici smatrali da za njih nema vi�e vremena u ovoj zemlji
ili na dosada�njim polo�ajima. Najspektakularnija je bila epizoda u no�i
izme�u 6. i 7. oktobra kada je neko dojavio da je u JAT-ov DC-10 koji je
poletao za Kinu utovaren kontejner sa dr�avnim zlatom. Da se pre provere
te sumnje zaustavi poletanje aviona, �ak je lansirana i la�na dojava o
bombi u "desetki", no zlatna bomba nije prona�ena". (Ova
epizoda sugeri�e nove �pekulacije oko prole�nog nerasvetljenog ubistva
generalnog direktora JAT-a.)
U ime naroda zauzeta je 6.
oktobra i Savezna uprava carina i iz nje izba�en njen nekada
neprikosnoveni �ef Mihalj Kertes. Sli�no su smenjeni i �ef Slu�be
platnog prometa i neki drugi savezni funkcioneri � jer su takozvani obi�ni
ljudi DOS-u javljali da se munjevito odigravaju operacije pra�njenja
saveznog bud�eta i ra�una saveznih institucija.
Sve u svemu, da zaokru�imo
spomenutu drugu hipotezu, sve �to je obelodanjeno u dramati�noj sedmici
politi�kog raspleta obja�njava za�to je marka od trenutka raspisivanja
izbora u naredna dva meseca poskupela 55 odsto, ali nedovoljno dobro obja�njava
za�to je posle naglog zaustavljanja tih operacija (ako su doista
zaustavljene) marka za 48 sati pala za 38 odsto � s obzirom na poznatu
okolnost da je i u ekonomiji lak�e razbijati nego popravljati.
POGRE�NA
PROCENA: Tre�a
hipoteza nosi najvi�e veselja i raspolo�enja, a oslanja se na okolnost
da su SAD sa najvi�eg nivoa najavile po�etak ukidanja "spoljnog
zida" sankcija i da su zemlje Evropske unije ve� za ponedeljak obe�ale
delimi�no ukidanje sankcija � to jest potpuno osloba�anje avio saobra�aja
od bilo kakvih restrikcija i storniranje na�elne zabrane izvoza nafte i
energenata u Jugoslaviju. No, vi�e od toga na trenutnu deviznu situaciju
u zemlji mogle su imati pri�e da je norve�kih 35 miliona maraka ve�
krenulo na put u Jugoslaviju i da �e taj primer slediti jo� neke zemlje
koje ne�e �ekati da se u Briselu ukine generalna zabrana finansijskih
transakcija sa Beogradom i svih drugih investicija u SRJ.
Slabost ove hipoteze za
obja�njenje neverovatnog lupinga cene deviza na ulicama srpskih gradova,
naravno, najvi�e je u tome �to se blagotvorne posledice otvaranja zemlje
prema Zapadu mogu o�ekivati tek posle izvesnog protoka vremena i �to
iskustvo sa evropskim, pa i ameri�kim centrima govori da su oni najte�i
na odobravanju finansijskih kredita. Tim pre �to �e izgleda dr Ko�tunici
i narodu, s obzirom na potrebu "dostojanstvenog povratka u me�unarodnu
zajednicu", biti te�ko da prihvate neophodnu hitnu prodaju znatnog
dela srpske privrede strate�kim partnerima u razvijenom svetu.
(Paradoksalno, da je takvu priliku dobio Milo�evi�, kao borac protiv
"NATO pla�enika", srpska privreda bi ve� bila rasprodata.)
Oni koji sve ekonomske
fenomene najvi�e vole da tuma�e krajnje pragmati�no, luping s cenom
nema�ke marke u Srbiji objasni�e kao �to je to u�inio jedan novosadski
uli�ni diler. On jednostavno tvrdi da su pogre�no procenili da �e u
Beogradu u protekli �etvrtak do�i do velike i neizvesne maklja�e izme�u
murije i �etnika, a kasnije do dugotrajnog rata izme�u vojske i DOS-a,
pa su s cenom marke oti�li previsoko. Sada ra�unaju da je obore
prenisko, da bi u narednim danima izvadili �tetu. Posle, kako ka�e ovaj
diler, kad i Ko�tunica shvati da treba da �tampa pare � sve �e se
normalizovati.
Dimitrije
Boaorov
