Topli zec
Koga su terali, a �ta isterali egzorcisti RTS-a?
Zaista
je neverovatno da ljudi koji su bili opremljeni svim �udesima mrske
zapadnja�ke imperijalisti�ke tehnike � dok su svojim nesre�nim,
retardiranim abonentima propagirali, �to bi Dobrica �osi� rekao,
"prednosti na�e zaostalosti" � nisu imali najobi�nije
mobilne telefone! Naime, te�ko je druga�ije objasniti fakat da su
megaomra�eni likovi poput gra�ana Dragana "Had�i" Anti�a ili
Gorana Kozi�a iz "Politike", Du�ana �uki�a ili Ivana Pajdi�a
Komsomolca iz "Novosti" ili Milanovi�a, Komrakova, Spomenke
Jovi� i dru�tva iz zgrade RTS-a u Takovskoj bili tako epohalno
neinformisani i nekoordinisani, spasavaju�i se neorganizovano i jedan po
jedan, i povla�e�i se u rasulu, neretko doslovno minut-dva pred
razbesnelim hordama demonstranata, re�enih da svim sredstvima dekontaminiraju
dr�avne medije; ekipa sa RTS-a je, kao �to je poznato, �ak popila
masivne batine i te�ka poni�avanja od onih kojima je tuce godina nadmeno
iz dana u dan, ta�no u 19.30, pljuvala u tanjir sa (sve tanjom) ve�erom.
Ti otu�ni don kihoti jednog propalog sistema za popularizaciju svakodnevnog
fa�izma i zaglupljivanje masa ("pranje mozga na ruke", �to
jednom re�e Nenad �anak) sedeli su u svojim mahagony-kancelarijama i
tupo zurili u svoje razbokorene filodendrone �ak i onda kada je sve ve�
oti�lo do�avola i kada je svakome ko je sa�uvao minimalnu rezervu
aktivnih mo�danih �elija bilo jasno da je u prestonici na delu Veliki
Prevrat, iniciran i isprovociran jasnom namerom nelegitimnog,
uzurpatorskog re�ima da ostane na vlasti i nakon �to su mu bira�i jasno
zahvalili na dotada�njim uslugama, obavestiv�i ga da vi�e nije
potreban, tj. da ne�e biti produ�enja
ugovora. Jedino alternativno tuma�enje njihove tupe upornosti jeste
njihova nepokolebljiva vera da je Sistem neuni�tiv a Klika nepobediva, a
samim tim i da njima � kao to�ki�ima Sistema i batlerima Klike � ne
mo�e ni�ta neprijatno da se
dogodi; ako ni�ta drugo, Gazda �e u poslednjem trenutku, kao u nekakvom
konfekcijskom vesternu, da po�alje "konjicu" koja �e ih vol�ebno
izbaviti od pobesnelih uro�enika, kojima je ve� �estoko preko glave da
im uvaljuju bezvredne �arene �in�uve u zamenu za (upropa�tene) �ivote
i (gre�ne) du�e celog jednog naroda. Kada im je to napokon postalo jasno
� kada su, dakle, ugledali sopstvene repove u plamenu � stali su da se
haoti�no povla�e na "rezervne polo�aje", prazne�i svoje
kancelarije i ostavljaju�i ih na milost i nemilost egzorcistima. U slu�aju RTS-a, taj je egzorcizam bio malo odvi�e
doslovan, sa sve plamenom, te�kim re�ima, a bogami i te�kim batinama.
Kao u "Demonima" Kena Rasela: �ak ni ekstati�nih popova i
tinjaju�ih loma�a nije nedostajalo!
Tako je, jakako, zauvek zavr�ena jedna sramna (para)medijska era. Ono �to �e uslediti po mnogo �emu �e biti ljigavo i gadno (golubovi-prevrta�i koji �e se agresivno ulagivati novim vlastima i potkazivati doju�era�nje �efove i sau�esnike, pravi i tobo�nji "antire�imski prvoborci" koji �e se histeri�no jagmiti za naplatu zasluga i i�ivljavati se nad "gre�nicima" etc.), ali �e ipak biti neuporedivo lak�e za podno�enje u svom "ljudskom, odvi�e ljudskom" kukavluku. Jer, kako god okrenete, sa 5. oktobrom je zavr�eno vreme genocidnih medija, razdoblje demago�ke vladavine masovnih ubica, opasnih manijaka i cini�nih secikesa, i nijedna postrevolucionarna glupost koja �e uslediti � a slutim da �e ih biti na vagone � ne�e mo�i da dezavui�e ili relativizuje tu osnovnu tekovinu Velike Promene; sve je to, uostalom, ve� vi�eno i u nekim drugim zemljama koje su se osloba�ale autoritarnih i uzurpatorskih re�ima.
Dr�e�i se razumnog anglosaksonskog na�ela first things first, sada treba ra��istiti ru�evine i zakrpiti krhotine, volj' vam doslovno ili "simboli�ki". U ovom �e poslu, van sumnje, biti mnogo zadovoljstva, ali bi valjalo da bude i ne�to opreza, �ak i tuge, kako god to �udno zvu�alo nekom napaljenom osvetniku. Slika izbezumljenog gra�anina Milorada Komrakova, kojeg jedva izvuko�e iz ne�ega prema �emu je �uveni "topli zec" obi�no rekreativno �a�oljenje, ili Dragoljuba Milanovi�a kojeg pobesnela gomila nemilosrdno cipelari, prizori javnog �amaranja i poni�avanja Spomenke Jovi� ili Stake Novovi� bi�e, nesumnjivo, zadovoljstvo i zabava samo za Ni��e Duhom, najve�im delom za njihove biv�e "pacijente", za one koji su, u godinama kada se dogodio kretenizovani narod, zajedno s njima glasno i eroti�no obo�avali Vo�u i nosili njegove odurne sli�urine na �ofer�ajbnama ili u bu�elarima (u koje �e im posle Vo�a posegnuti i na jedan mnogo konkretniji na�in...); sve druge, sve one koji nikada nisu pripadali ne samo njihovom politi�kom ube�enju nego ni "civilizacijskom kodu", od svega mo�e da uhvati samo muka i stid. Ne zbog nekakvog ispraznog kibicerskog nadrimoraliziranja � kojeg ovih dana tako�e ima � nego u ime za�tite svih onih vi�ih gra�anskih vrlina i demokratskih vrednosti koje su svi ti komrakovi onako bezdu�no gazili i superiorno urinirali po njima sve ove godine, misle�i da �e to trajati doveka. Ta su ne-ba�-divna stvorenja iz tunela socijalisti�ke strave, van sumnje, presudno doprinela kona�nom ishodu vlastitog "medijskog anga�mana", tj. tome �to su poslednju re� u kreiranju njihovog autoportreta � da ne re�emo li�nog opisa � imali oni poprili�no nervozni kriti�ari njihovog rada, koji su kona�no prodrli u zgradu televizije da im li�no obrazlo�e svoje stanovi�te. Ne radi se, dakle, o tome da su te kreature dobile ne�to �to nisu zaradile � ceo je njihov opus prizivao upravo ovakvo haoti�no dru�tveno stanje, ceo je njihov medijski trud bio usmeren ka sistematskoj borbi protiv bilo koje forme normalnosti. Ali, gledaju�i te oja�ene, poni�ene, naprasno sme�urane gomile ljudskog mesa i kostiju u grcavom strahu za goli �ivot, niko ko se svih ovih godina iz pravih i ozbiljnih razloga krstio levom i desnom nad njihovim impresivnim fekalnim doprinosom sveop�tem zagovnjavanju jedne zemlje nije mogao da se ne oseti izneverenim, uskra�enim za katarzu; mo�da su, kako ka�u napaljenici, "oni" i zaslu�ili da im se izbliza objasne neke stvari, ali "mi" nismo zaslu�ili da to ba� tako izgleda! Li�no se instinktivno solidari�em sa ama ba� svakim koga lin�uje pobesnela gomila, pa makar taj bio i masovni ubica: zna se �ta se sa takvima radi, i ko i kako mo�e da im sudi. Naravno, ne bih voleo to da �ujem od njih i njima sli�nih: oni su odavno izgubili pravo na bilo kakvo moraliziranje. Ali, pravo na pravo i na pravdu, ipak, niko i nikako ne mo�e da izgubi. Zato su i one nedostojne batine zapravo poslednji, osvetni�ki akt re�ima, izveden te�kim ru�erdama njegovih biv�ih obo�avalaca; Novo Doba �ete prepoznati po tome �to �e fekalije biti isporu�ivane u kanalizacionu a ne katodnu cev, a tu�njave rezervisane za drumske mehane. To �e, dakle, biti prirodan kraj inicijalne faze "demokratske revolucije".
Teofil Pan�i�
