Politički prevrat i novac
Sunovrat
marke
Pad
crnog kursa u trenutku kad Koštunica dolazi na vlast mogao bi da znači
da novčani mešetari smatraju da je zaustavljeno vreme autoritarne vlasti
i pratećeg političkog voluntarizma, pljačke naroda preko novčane štamparije
i bezakonja u redistribuciji dohodaka i kapitala. Rečju – da dolazi
vreme poštene politike i poštenog novca
U
nedelju ujutro 8. oktobra onaj ko je posle slavlja što je dr Vojislav Koštunica
protekle noći najzad promovisan u predsednika Jugoslavije bunovan otišao
na Futošku pijacu, gde je glavno vojvođansko crno devizno tržište,
morao se zapanjeno suočiti sa činjenicom da uplakani dileri nude na
prodaju nemačku marku za 27 dinara, a spremni su da je kupe tek za 25
dinara. Slična je situacija i u ostalim gradovima Srbije, gde se marka
spustila i na 20 dinara. Samo dva dana ranije, 6. oktobra, posle
"bagerske demokratske revolucije" u Beogradu, onaj ko je hteo da
kupi nemačku marku na istoj pijaci morao je da se pomuči da pronađe
nekog ko je hteo da je proda za 45 dinara, a mogao je za svoju marku
dobiti najmanje 40 dinara. Šta je to što je na tržištu za samo 48 sati
oborilo cenu nemačke marke za skoro neverovatnih 38 odsto?
ODLUČUJUĆI
UDARAC: Prvo bi se
moglo reći da finansijska tržišta, uprkos hiljadama mana i nesavršenosti,
uvek nepogrešivo upućuju na suštinu – da je u Jugoslaviji, više nego
što to smatra čak i sam dr Koštunica, došlo do radikalnog političkog
prevrata i da praktično više nije moguća nikakva "politika
kontinuiteta" u ekonomskoj sferi, čak i ako se produže pokušaji da
se ulepša ideologija "nacionalnog prosperiteta" sa "raširenom
solidarnošću" u prvoj fazi i ako se nastavi sa zaludnim poslom pendžetiranja
"zajedničke države" Srbije i Crne Gore, to jest ako se nastavi
traganje za čarobnom ustavnom formulom po kojoj bi se jedna beznadežno
razbijena federacija učinila "nikad čvršćom". Ukoliko se, međutim,
cena nemačke marke brzo "oporavi", to jest ako se brzo nastavi
svakodnevna devalvacija nacionalne monete, biće to signal da ni u političkoj
sferi zapravo nije došlo do suštinske promene.
Druga hipoteza koje se
nameće kao mogući odgovor na pitanje zašto je tako naglo pala cena
deviza u Jugoslaviji – mogla bi se formulisati kao znak
"antiinflacionih očekivanja", to jest kao znak poverenja
finansijskih tržišta u sistem koji bi trebalo da simboliše umereni,
odmereni i stabilni dr Vojislav Koštunica. Preciznije rečeno, pad crnog
kursa u trenutku kada on dolazi na vlast mogao bi da znači da novčani mešetari
smatraju da je zaustavljeno vreme autoritarne vlasti i pratećeg političkog
voluntarizma, pljačke naroda preko novčane štamparije i bezakonja u
redistribuciji dohodaka i kapitala. Rečju – da dolazi vreme poštene
politike i poštenog novca.
U vezi sa ovom hipotezom
su i prošlonedeljne akcije na zaustavljanju pljačke državne imovine u
fazi "političkog interregnuma" koje su preduzeli menadžeri G17
plus, organizacije koja je nastala na visokom ugledu poznate grupe 17
nezavisnih ekonomista (a koja je u poslednje vreme tome dodala i nešto
političkih ambicija i nekoliko nacionalno temperiranih književnika).
Praktično, od trenutka kada je delegacija G17 plus, na čelu sa
Miroljubom Labusom i Mlađanom Dinkićem, sredinom protekle sedmice
posetila Dušana Vlatkovića, guvernera NBJ i funkcionera JUL-a, i kada im
je on dosta otvoreno dao osnovne zvanične podatke o monetarnoj politici
– gotovo spontano je počela dosta široka akcija zaustavljanja
rasturanja državnih para i sklanjanja dokumenata o putevima državnog
novca na račune i u džepove Miloševićevih režimskih ljudi.
"U
IME NARODA": Pre
svega, kada je Vlatković obelodanio niz podataka o inflacionoj politici i
kada je 6. oktobra, dakle posle Miloševićevog pada, novom predsedniku Koštunici
uputio pismo sa tvrdnjom da tu politiku zaustavlja, to jest obustavlja
davanje kredita iz primarne emisije i prodaju deviza iz državnih rezervi
– to je mogao biti odlučujući udarac ceni nemačke marke na crnom tržištu.
Od podataka koje je Vlatković obelodanio, a novinarima preneo Mlađan
Dinkić, pažnju privlači da je od 1. maja do 30. septembra ove godine
dinarska novčana masa uvećana sa 18,7 milijardi na 23,6 milijardi dinara
(za trećinu godine povećana je 26 odsto); da su poslovne banke samo u
poslednjih deset dana pred izbore smanjile saldo svojih žiro računa sa
1,5 milijardi na 900 miliona dinara – to jest 600 miliona dinara
verovatno konvertovale u devize (a deo tih deviza moguće sklonile u
inostranstvo na "pouzdane" račune svojih firmi ili svojih šefova);
da u tekućim "izbornim" finansijskim operacijama učestvuje i
958 miliona dinara iz zone "obaveznih rezervi" (to jest da su
banke za toliko "u minusu"); da je samo tokom ove godine
centralna banka po bagatelnom oficijelnom deviznom kursu (od oko 6 dinara
za marku i oko 13 dinara za dolar) "specijalnim korisnicima"
prodala 109 miliona dolara (a takvih "specijalista" je začudo
najviše iz sfere političke propagande); da je u političkom vrhu
razmatrana ideja da se postojećih deset i po tona zlata u državnim
monetarnim rezervama proda, a pare stave "na kamaćenje" (što
je još pre desetak dana, čini se, zaustavio dr Vojislav Šešelj kada je
zavapio da "hoće da odnesu zlato" – a njega, valjda, ostave s
razjarenim narodom).
Dinkić je, međutim, i
posle Vlatkovićevog pisma i navodnog "začepljavanja" kanala za
oticanje para iz centralne banke – navodno bio prinuđen da kruži
kancelarijama centralne banke i "u ime naroda" zaustavlja
operaciju distribuiranja oko 50 miliona maraka na neke račune, verovatne
one čiji su vlasnici smatrali da za njih nema više vremena u ovoj zemlji
ili na dosadašnjim položajima. Najspektakularnija je bila epizoda u noći
između 6. i 7. oktobra kada je neko dojavio da je u JAT-ov DC-10 koji je
poletao za Kinu utovaren kontejner sa državnim zlatom. Da se pre provere
te sumnje zaustavi poletanje aviona, čak je lansirana i lažna dojava o
bombi u "desetki", no zlatna bomba nije pronađena". (Ova
epizoda sugeriše nove špekulacije oko prolećnog nerasvetljenog ubistva
generalnog direktora JAT-a.)
U ime naroda zauzeta je 6.
oktobra i Savezna uprava carina i iz nje izbačen njen nekada
neprikosnoveni šef Mihalj Kertes. Slično su smenjeni i šef Službe
platnog prometa i neki drugi savezni funkcioneri – jer su takozvani obični
ljudi DOS-u javljali da se munjevito odigravaju operacije pražnjenja
saveznog budžeta i računa saveznih institucija.
Sve u svemu, da zaokružimo
spomenutu drugu hipotezu, sve što je obelodanjeno u dramatičnoj sedmici
političkog raspleta objašnjava zašto je marka od trenutka raspisivanja
izbora u naredna dva meseca poskupela 55 odsto, ali nedovoljno dobro objašnjava
zašto je posle naglog zaustavljanja tih operacija (ako su doista
zaustavljene) marka za 48 sati pala za 38 odsto – s obzirom na poznatu
okolnost da je i u ekonomiji lakše razbijati nego popravljati.
POGREŠNA
PROCENA: Treća
hipoteza nosi najviše veselja i raspoloženja, a oslanja se na okolnost
da su SAD sa najvišeg nivoa najavile početak ukidanja "spoljnog
zida" sankcija i da su zemlje Evropske unije već za ponedeljak obećale
delimično ukidanje sankcija – to jest potpuno oslobađanje avio saobraćaja
od bilo kakvih restrikcija i storniranje načelne zabrane izvoza nafte i
energenata u Jugoslaviju. No, više od toga na trenutnu deviznu situaciju
u zemlji mogle su imati priče da je norveških 35 miliona maraka već
krenulo na put u Jugoslaviju i da će taj primer slediti još neke zemlje
koje neće čekati da se u Briselu ukine generalna zabrana finansijskih
transakcija sa Beogradom i svih drugih investicija u SRJ.
Slabost ove hipoteze za
objašnjenje neverovatnog lupinga cene deviza na ulicama srpskih gradova,
naravno, najviše je u tome što se blagotvorne posledice otvaranja zemlje
prema Zapadu mogu očekivati tek posle izvesnog protoka vremena i što
iskustvo sa evropskim, pa i američkim centrima govori da su oni najteži
na odobravanju finansijskih kredita. Tim pre što će izgleda dr Koštunici
i narodu, s obzirom na potrebu "dostojanstvenog povratka u međunarodnu
zajednicu", biti teško da prihvate neophodnu hitnu prodaju znatnog
dela srpske privrede strateškim partnerima u razvijenom svetu.
(Paradoksalno, da je takvu priliku dobio Milošević, kao borac protiv
"NATO plaćenika", srpska privreda bi već bila rasprodata.)
Oni koji sve ekonomske
fenomene najviše vole da tumače krajnje pragmatično, luping s cenom
nemačke marke u Srbiji objasniće kao što je to učinio jedan novosadski
ulični diler. On jednostavno tvrdi da su pogrešno procenili da će u
Beogradu u protekli četvrtak doći do velike i neizvesne makljaže između
murije i četnika, a kasnije do dugotrajnog rata između vojske i DOS-a,
pa su s cenom marke otišli previsoko. Sada računaju da je obore
prenisko, da bi u narednim danima izvadili štetu. Posle, kako kaže ovaj
diler, kad i Koštunica shvati da treba da štampa pare – sve će se
normalizovati.
Dimitrije
Boaorov
