Intervju: Vladimir Arsenijevi�
Cinizam prema politi�kom �ivotu
"Mislim
da ovde ne�e do�i do totalne katarze, i mora�emo sigurno da ra�unamo s
jednim brojem vrlo nesimpati�nih lica koja �e ostati na politi�koj
sceni, pa i �ire"
Ratni
dnevnik Meksiko objavljen je
samo nekoliko dana pre nego �to se ve�ina nevolja jednog naroda
prevalilo na ple�a malog Marka. Mada je ovaj �anrovski iskorak
romanopisca Vladimira Arsenijevi�a (Potpalublje
i An�ela), objavljen u okviru
novopokrenute izdava�ke ku�e "Rende", nakratko ostao u senci
dugo pri�eljkivanog raspleta, Arsenijevi�eva knjiga napokon je krenula
na uobi�ajeni put prema rastere�enim �itaocima. Njen nastanak Vladmir
Arsenijevi� dovodi u vezu s pozivom Me�unarodnog parlamenta pisaca da
provede neko vreme u Meksiku, odakle se ovaj pisac nedavno vratio, opisuju�i
na po�etku ovog razgovora za "Vreme" kako je u danima NATO
intervencije poku�avao da na�e neki na�in kako bi iza�ao na kraj sa
ose�anjem neposredne blizine rata:
"Otvorio sam svesku i po�eo da bele�im sve ono �to se de�avalo od tre�eg dana bombardovanja, tako da se dnevnik punio bele�kama skoro dva meseca, sve dok nisam stigao u Meksiko. Ako postoji ne�to �to sam napisao iz razloga koji nisu knji�evni, onda je to ova knjiga, jer sam pi�u�i te redove poku�avao da o�uvam neko stanje unutra�nje ravnote�e. Medutim, susret sa albanskim piscem sa Kosova D�evdetom Bajrajem, koji je na poziv Parlamenta pisaca doputovao malo kasnije u Meksiko Siti, promenio je prvobitni koncept dnevnika. U jednom trenutku smo seli i po�eli da pri�amo o iskustvima rata i tek tada sam shvatio razmere D�evdetove tragedije koja bi mogla da se okarakteri�e kao blaga verzija ne�ega �to se tih dana de�avalo na Kosovu, budu�i da su postojale mnogo tragi�nije pri�e, a ova je pri�a nosila u sebi gubitak bliskih �lanova porodice, maltretiranja, tu�enja, vi�estruka hap�enja, deportovanja, oduzimanja dokumenata, be�anja i spasavanje golog �ivota. Tokom razgovora sam zaista pre�iveo pravi emotivni �ok. Osetio sam potrebu da na kraju knjige opi�em njegov �ivot tokom istog razdoblja, ne bi li �italac mogao jasno da vidi kako je izgledao period na�e nove istorije do�ivljen iz perspektive Beograda, a kako pro�ivljen u op�tini Mali�evo, Orahovac."
"VREME":
Da li je pri�a D�evdeta Bajraja pomogla da ova knjiga uspostavi neki
balans izme�u srpsko-albanske perspektive?
ARSENIJEVI�:
Ako postoji neki
balans, onda on le�i u D�evdetovoj i mojoj su�tinskoj
nezainteresovanosti za probleme koji postoje izmedu Albanaca i Srba, ali
na onaj na�in na koji ih vidi ve�ina u obe sredine. Niti D�evdet ima
bilo �ta protiv Srba, osim �to mu je jasno odakle su dolazili ljudi koji
su na Kosovu poslednjih godina formirali realnost, dok sa druge strane, ja
ne gajim bilo kakvu vrstu negativnih ose�anja prema Albancima, niti prema
bilo kome na ovom svetu. Ako je neko bio kriti�an prema stvarnosti na
Kosovu i kosovskim politi�arima, onda je to bio D�evdet, ako je neko bio
kriti�an prema Srbiji, srpskim politi�arima i srpskoj odgovornosti za
ono �to se de�avalo poslednjih godina, onda sam to bio ja. Na�e
prijateljstvo je zasnovano na uzajamnom poverenju i mislim da taj isti
balans postoji u knjizi � ravnote�a nepodozrivosti i verovanja na re�.
Kosovo nikad nisam do�ivljavao
kao srpsku kolevku ili svetinju, kako je opisuje visokoparna retorika. Za
mene je to geografski pojam i prostor na kome �ive ljudi razli�itih
nacionalnosti. Jedino ose�am ogromnu obavezu prema kvalitetu �ivota
ljudi koji �ive na Kosovu, ma kakva bila njihova eti�ka pripadnost.
Umesto toga, ovde su godinama negovani mitovi o vazdu�astim svetinjama od
kojih nemamo ni�ta, budu�i da ve� godinama ne mo�ete da odete i mirno
pogledate neku od njih. Na Kosovo smo poslednjih godina odlazili sa istim
ose�anjima sa kojima je Englez sa juga odlazio u severnu Irsku, Kosova
smo se pla�ili onoliko koliko smo ga dizali u mitove i kovali u zvezde.
Negativni nanos koji postoji u ovoj sredini prema kosovskim Albancima nije samo do�ao iz prore�imskih krugova; �ini se da ovde godinama vlada temeljno nerazumevanje prema tom narodu.
Mo�da ne toliko nerazumevanje koliko nedostatak interesovanja da se uspostave kontakti. Ovde se ponavlja sve ono �to su ljudi iz Beograda zamerali onima u Hrvatskoj, a to je neka vrsta uobra�enog kosmopolitizma gde "kvalitet" ljudi raste u odnosu na to koliko im je dobra frizura ili vredna marka cipela koje nose. Koliko god ose�amo neku vrstu inferiornosti prema zapadanim republikama biv�e Jugoslavije toliko je ja�e na�e ga�enje i ose�aj da treba da odgurnemo onoga ko se navodno nalazi ispod nas. Tada postajemo osioni, oholi i potpuno nezainteresovani. Odsustvo empatije i nerazumevanje kosovskog problema ovde su �esto slu�ili mlakom izdignu�u. Evo, i sada �emo mi biti jo� lep�i od Albanaca, jo� �emo lak�e da se otisnemo i da ih u prolazu gurnemo jo� vi�e nadole. Me�utim, mene u svemu ne interesuje bilo kakva politi�ka ra�unica, zanimaju me kontakti jer mi se �ini da ne postoje dva naroda u Evropi kojima je te�e da kontaktiraju od Srba i Albanaca.
Ne �elim da zvu�im
politi�ki korektno, ali i dalje mo�ete sresti govor mr�nje kada se
govori o tom narodu, �ak sada i me�u nekada�njim opozicionim
poslanicima koji sede u novom parlamentu. Vi �ete i dalje �uti rec
"�iptar", koja ve� u samom izgovoru nosi uvredljivu
konotaciju.
To sigurno ne spada u korpus problema koji �e i��eznuti preko no�i.
Sjedinjene Ameri�ke Dr�ave
su davno ukinule ropstvo i rasnu segregaciju, ali nisu svi prestali da
budu rasisti. Na� kvalitet nije u tome �to smo Srbi, Hrvati ili
Slovenci, ve� u izme�anosti i preplitanju razli�itih uticaja. Svako
pojedina�no je dosadan. Osnovni problem le�i u u�asavanju od sebe samih
i tu mislim na sve eksjugoslovene. Slovenci su �eleli da pobegnu od toga
da su Balkanci, Hrvati su se najvi�e pla�ili da neko ne pomisli da su
Srbi, Srbi samo da neko ne pomisli da su oni Albanci, a Albanci da nisu
Cigani. To je rasna etni�ka hijerarhija, strahovito anahrona i opasna.
Mo�da je kona�no u
Srbiji do�ao trenutak da se krene sa preispitivanjem onoga �to je dovelo
da se zemlja, kakva je bila Jugoslavija, raspadne na krvav na�in jer �e
se procesom analiziranja onoga �to se desilo mo�da do�i do svesti o
tome kako bi trebalo uspostaviti nove odnose izme�u naroda koji �ive na
ovom prostoru i na koji na�in se mo�e do�i do uzajamnog po�tovanja.
Da li deli� neku vrstu euforije koja je poslednjih dana zahvatila Beograd?
Sve je nekako �udno i
neobi�no: iza�e� na ulicu, kupi� "Politiku" ili "Ve�ernje
novosti", do�e� ku�i uklju�i� Radio-televiziju Srbije, prosto je
nekako prirodno da �ovek ose�a euforiju, po�to smo ve� po�eli da
sumnjamo u to da �e se stvari ikada promeniti. Ma koliko se dosada�nja
vlast udaljila od titoizma, ona se konstantno naslanjala na taj model �ivota,
predstavljaju�i dodatnu mutaciju onoga �to je ve� bilo lo�e u pre�a�njem
sistemu, tako da nikad nismo stigli do o�trog reza, katarzi�nog osloba�anja
od pro�losti i opu�tanja koje pretpostavlja kretanje od nulte ta�ke.
Kada su dr�avne
institucije pro�le nedelje po�ele da se uru�avaju, zaista smo
poverovali da �e nam se dogoditi ne�to nalik padu Berlinskog zida. Me�utim,
ponovo smo morali da se korigujemo jer ovde nije vladao totalitarni sistem
koji je bio nametnut spolja. To je bila travestija koja se koristila
spoljnim obele�jima demokratije, mada je dopustila da nastane ne�to �to
�e je na kraju i dokusuriti, a to je bila Demokratska opozicija Srbije.
Mislim da ovde ne�e do�i
do totalne katarze, i mora�emo sigurno da ra�unamo sa jednim brojem vrlo
nesimpati�nih lica koja �e ostati na politi�koj sceni, pa i �ire. Me�utim,
�injenica da na vas vi�e niko ne sik�e i ne kev�e sa televizijskih
ekrana, donosi olak�anje za napa�ena �ula. Tu se, me�utim, dolazi do
ta�ke gde �e neke stvari morati da postanu neprijatne. Mislim da u
svakom demokratskom ure�enju ljudi koji su �inili razne stvari moraju da
odgovaraju pred licem pravde. Verujem da politika nije jedna od stvari u
koju se razumem, a naro�ito to nisu neke proceduralne skup�tinske
zavrzlame o kojima ne znam ni�ta, ali sam tokom konstitutivnog zasedanja
saveznog parlamenta stekao utisak o neverovatnoj �ilavosti ljudi biv�eg
re�ima. Re� je o moralu bez obraza. Vi i dalje imate posla sa ljudima
koji nisu osetili da su korumpirali sva mesta koja su zauzimali, da su
prljali politi�ki �ivot ove zemlje, da su sramota ovog naroda i da bi
zaista trebalo da se sklone. Njih niko ne�e nasilno uklanjati i potpuno
se sla�em s tim da ne treba da bude revan�izma, ali bi trebalo pa�ljivo
preispitati odgovornost svakog pojedina�no, jer je re� o hiljadama ljudi
koji su izgubili �ivote, bili iseljavani, nad kojima su po�injena
najodvratnija zverstva nezavisno od toga da li su oni bili Albanci,
Muslimani, Hrvati, Srbi ili bilo ko drugi.
�injenica je da je ovde
vladalo stra�no zlo, a mi sada imamo priliku da to ne prihvatimo kao ne�to
sudbinsko, ve� da ga ve�emo za konkretna dela i one ljude koji su
planirali, nare�ivali i izvr�avali najstra�nije stvari. Treba stati na
rep ljudima koji su dozvolili da stvari odu u tom pravcu i zaustaviti taj
model pona�anja. Ako to sada propustimo, vrlo brzo �e se zaboraviti ko
je �ta �inio. Naravno, ne mo�emo da o�ekujemo da svi ti ljudi nestanu,
da se potpuno dezaktiviraju, postanu bezli�ni ili nevidljivi �lanovi dru�tva.
Neki �e se svakako na�i u redovima nekih drugih partija, jedan broj
ljudi �e nastaviti da podgreva mutantnu levu ideju, bez obzira na to �to
to nema nikakve veze s bilo kojom levi�arskom partijom koja postoji u
Evropi.
Da
li misli� da �e neki od tih ljudi politi�ki pre�iveti?
Zaista ne verujem u budu�i
politi�ki �ivot Slobodana Milo�evi�a. On je izgubio svaku politi�ku
relevantnost kod ku�e, a �im napusti granice zemlje on se pretvara u
progonjenu osobu. Ne mislim da je njegova sudbina na bilo koji na�in
razli�ita od sudbine Radovana Karad�i�a ili nekoga sli�noga. Meni je
zaista �ao �to to moram da ka�em, ali za njim ne ose�am ni trunku sa�aljenja.
Mogu da se sa�alim �ak i nad masovnim ubicama kada ih vode na izvr�enje
kazne, ali na neki �udan na�in ne ose�am bilo kakvu vrstu sa�aljenja
kada razmi�ljam o sudbini Slobodana Milo�evi�a.
�ini se da �e na drugim nivoima stvari biti jednako odvratne kao �to je to bio slu�aj u ostalim postkomunisti�kim zemljama, i da �emo videti iste igra�e u izmenjenim ulogama. Poslednjih dana mo�ete �uti: "Super je �e�elj, on je priznao izborne rezultate." Priznati izborne rezltate je ne�to najnormalnije, ne znam �ta je u tome posebno vredno, njega to priznanje ne abolira od bilo �ega �to je ranije �inio. Za�to bih ja zbog toga �to je on najednom shvatio i prihvatio realnost zaboravio njegovo pona�anje i siled�ijstvo koje je pokazivao u poslednjih deset godina? Pla�i me pomalo to olako opra�tanje i zaboravljanje.
Da
li postoji odgovor na konvertitstvo?
Na�a je du�nost da budemo cini�ni prema politi�kom �ivotu i da ne pridajemo toliku va�nost svemu, da ne kujemo ljude u zvezde, mada se ne�to sli�no ve� naziralo tokom drugog gostovanja Vojislava Ko�tunice na RTS-u. Tu se ta�no vidi kako na� odnos prema �oveku koji je u kaputu predsednika, nije odnos prema �oveku kakav on jeste, ve� prema kaputu predsednika.
Nije potrebno vi�e da koristimo povi�eni re�nik, nema dvorskog protokola, nije re� o kralju koji �e da nam sedi nad glavom do kraja �ivota, re� je o osobi koja sama ka�e da �e tu da bude godinu i po dana, da ga zanima smenjivost vlasti i da se ni po �emu ne razlikuje od nas, osim po tome �to vr�i tu vrhovnu funkciju. Nama treba �ovek koji �e dobro da radi posao, a ne mudrac ili vizionar, treba nam normalna osoba sa normalnim stavovima i izrazitim politi�kim talentom. Uprkos tome �to kod Vojislava Ko�tunice ne mora da prija svaki od stavova koje on povremeno izra�ava, �injenica je da ih on izra�ava na na�in �iju uljudnost ne mo�ete da osporite. Ukoliko imate sluha za razlike i ukoliko umete da ih prihvatate, ne bi trebalo da imate problema sa tim �ovekom.
Da li ose�a� neku vrstu olak�anja i nade da �e� kona�no mo�i mirno da �ivi� i radi� u vlastitoj zemlji?
Ne verujem da �e ovde brzo zavladati blagostanje, i ve� smo imali prilike da vidimo kako iza talasa euforije sledi talas nezadovoljstva u Isto�noj Evropi. Me�utim, za nas �e biti dovoljno osve�enje �ak i ako stvari samo dobiju naznaku da se razvijaju ka ne�emu boljem. Svakako da nije su�tina �ivota u ekonomskom zadovoljenju, ali tek kada se re�e elementarni problemi, mo�ete da se upu�tate u druge stvari onoliko koliko vam intelekt i interesovanja dopu�taju.
Slobodan Kosti�
