(Zlo)upotreba sporta
Najve�i nisu �utali
Kao u svakom totaliratnom re�imu, uspesi
jugoslovenskih sportista pretvarani su u uspehe dr�ave i re�ima pri �emu
sportisti � od kojih mnogi danas na sva usta pozdravljaju demokratske
promene � ne mogu biti sasvim izuzeti od svog dela odgovornosti za
(ne)voljno u�e��e u manipulacijama
Nadam
se da mi Vlade Divac ne�e zameriti �to, bez njegove dozvole, ovde javno
reprodukujem deo njegove poruke, primljene u nedelju 8. oktobra:
"...Kona�no �emo i�i u na�u slobodnu i najbolju otad�binu i, dao
Bog, videti sre�ne i nasmejane ljude koji su se ovih poslednjih godina
toliko napatili... Moj novi broj telefona je... Znam da ga ne�e� nikome
dati, ali ako negde sretne� porodicu Milo�evi�, slobodno im ga daj i
reci im da mi se jave da im ka�em sve �to im pripada zbog onoga �to su
u�inili mom narodu..."
Vlade Divac je jedan od onih ne ba� mnogobrojnih sportista koji je imao hrabrosti da pravovremeno javno digne glas protiv biv�eg re�ima, svestan da sebe stavlja na crnu listu a svoju familiju izla�e mogu�im neprijatnostima. Pre godinu dana, u oktobru 1999, u intervjuu za "Vreme" jasno i glasno izneo je svoje stavove rekav�i, pored ostalog, da "o Milo�evi�u najbolje govori bilans njegove desetogodi�nje vladavine".
Svoju ljudsku i politi�ku hrabrost platio je potpunom izolacijom u dr�avnim medijima kojima je bilo zabranjeno pominjanje njegovog imena i sramnom eliminacijom kandidature za �lana Sportske komisije MOK (�to �e se, nadamo se, sada rasplesti do kraja). Iako je me�u sportistima bilo mnogo onih koji su intimno bili protiv vladaju�eg re�ima, malo ih je koji su poput Divca bili spremni da svoje mi�ljenje iska�u i brane javno.
Malo je onih, koji su, poput Save Milo�evi�a, pristali da obuku majicu Otpora u �asu kada jo� nije bilo sasvim sigurno kako �e se stvari rasplesti i zavr�iti. Ta slika obi�la je svet i Savo mo�e biti ponosan na svoj najva�niji "gol van terena"... Malo je onih koji su, poput �eljka Obradovi�a, �ak bez i jedne politi�ke izjave, uznemiravali re�im samom �injenicom da su �lanovi neke opozicione grupe ili partije. Obradovi� nije popustio nikakvim priticima da se distancira od G17 plus po cenu da bude smenjen sa mesta prvog trenera ko�arka�ke reprezentacije... Sa�a �or�evi� ovih dana podse�a da se �etiri godine nije pojavio na RTS-u, prvo zato �to je bio jedan od onih koji su insistirali da dr�ava isplati pare obe�ane za trijumf na EP 1995. u Atini koje su ko�arka�i jednoglasno dodelili Srpskoj pravoslavnoj crkvi a potom zato �to je kritikovao RTS �to pro�le godine nije prenosio nijedan me� humanitarne turneje "Grupe 7". A nije bilo prenosa zato �to su utakmice igrane u Novom Sadu, Podgorici i Banjaluci...
DEO SISTEMA: Niko ne treba da prigovara sportistima �to ranije nisu smogli snage da se jasnije i direktnije distanciraju od re�ima, uostalom isto va�i i za dobar deo srpskog naroda kome su bile potrebne godine patnje i mizerije da progleda, ali isto tako niko od onih koji sada na sva usta hvale demokratske promene ne zaslu�uje ni medalju za hrabrost ni "prvobora�ku penziju". Niko, me�utim, ne mo�e sasvim da bude amnestiran od dela odgovornosti za (ne)voljno u�e��e u medijskoj maniplaciji povodom uspeha koji su bili predstavljani kao uspeh re�ima i njegove politike a ne samih sportista i njihovih trenera, njihovog rada i talenta. Niko od njih nije odbio prijem kod Milo�evi�a, niko nije odbio odlikovanje ili diplomatski paso� �to, naravno, ne zna�i da su delili stavove i politiku onih koji su ih primali i ka�ili im odlikovanja.
U
"Politici" od 1. oktobra, samo nekoliko dana pre nego �to �e
se re�im sru�iti pred naletom narodnog gneva zbog poku�aja izborne kra�e,
izbrojali smo 18 vidno plasiranih �estitki raznih odbora, pododbora i
komisija iz partija na vlasti, uz pojedina�ne �estitke "visokih
funkcionera" upu�ene odbojka�ima. Bio je to poslednji odraz odlaze�eg
sistema koji je svoj imid� gradio na medijskoj propagandi uspeha drugih.
Sport je oduvek bio mo�no oru�je za tako ne�to jer uspesi lako bude
emocije naroda kome ponekad malo treba da zaboravi na svoju bedu i sumornu
svakodnevicu. "Hleba i igara", rekli su jo� stari Rimljani a
novi kolonizatori ljudskih du�a na na�im prostorima znali su da razrade
ideju do savr�enstva. Za vrhunski sport je uvek bilo para, �ak i u najve�im
krizama. Stari socijalisti�ki sistem po kome "pare ima da se na�u i
kad ih nema", funkcionisao je perfektno. Kad zagusti, sportski
poslenici su kucali na vrata savezne vlade a razni ministri i podministri
uspevali su da iz dr�avnog bud�eta iscede sredstva za pripreme,
putovanja, premije... U ve�ini slu�ajeva, investicija se vra�ala,
medalje su prouzrokovale erupciju narodnog veselja a sve se zavr�avalo
"spontanim" izlivima odu�evljenja narodnih masa pred Saveznom
skup�tinom. Antologijski je slu�aj iz 1997. kada je tada�nji gradona�elnik
Beograda Zoran �in�i� planirao sve�anost povodom trijumfa ko�arka�a
na Evropskom prvenstvu u Barseloni a savezna vlada poslala prazan avion
koji je igra�e odveo u prvim jutarnjim �asovima umesto da putuju popodne
redovnom linijom... Koliki je zna�aj sport imao za re�im svedo�i
nedavna epizoda sa Sini�om Mihajlovi�em koji je falsi�katom "u�lanjen"
u SPS ne bi li se dobio neki jeftin poen, ali se sve pretvorilo u bumerang
koji je sigurno doprineo padu re�ima. Re�im je od jednog istinskog
patriote, koji je "srpsku stvar" branio vi�e (i bolje) nego on
sam, napravio neprijatelja retko vi�enim auto-golom.
Vrlo kvalitetan Beogradski turnir u ko�arci �nansiran je direktno iz dr�avnog vrha, ta�nije uz pomo� neizbe�nog Milutina Mrkonji�a koji je, kao biv�i ko�arka� Radni�kog i u du�i sportski �ovek, uvek imao razumevanje, zahvaljuju�i naravno dr�avnim parama, za sport i posebno ko�arku.
Ni�ta bolje nije bilo ni na klupskom planu. Vezivanje klubova za jake dr�avne �rme bilo je uobi�ajeni metod pre�ivljavanja a spektakularne konferencije za �tampu uz neizostavne kamere RTS-a, po pravilu u "Hajatu" ili "Interkontinentalu", bile su vi�e dokaz megalomanije i rasipni�tva (tu�im parama) nego stvarnog interesa za sintezu sporta i privrede.
TE�KA VREMENA: Zvu�i mo�da apsurdno, ali veliko je pitanje kakva budu�nost �eka jugoslovenski vrhunski sport sa novom demokratskom vla��u. Sport sigurno ne�e biti prioritet, niti �e u novim vladaju�im strukturama biti "nekog novog Mrke" koji �e uvek kad za�kripi ispovrnuti odnekud pare... Ostaje da se vidi da li �e, recimo, Bra�a Kari�, kao sponzori Ko�arka�kog kluba Partizan na �ijem je �elu predsednik Ivica Da�i�, ispo�tovati svoje nemale obaveze... �ta �e biti sa Radni�kim uz �ije ime ide i "Jugopetrol" na �ijem je �elu Dragan Tomi�? Kako �e egzistirati KK Crvena zvezda bez "sponzortsva" Voje Stojakovi�a, dosad glavnog �oveka �nansijske policije Srbije? �ta �e biti sa ko�arka�ima Vojvodine iza koje je NIS? �ta �e, na kraju krajeva, biti sa FK Crvenom zvezdom i FK Partizanom koji nesumnjivo mogu da posluju kao uspe�na preduze�a, �ive�i prevashodno od izvoza svojih igra�a, ali �iji je oslonac na doskora�nju politi�ku vlast bio i ostao nesporan? Nije li Vladimir Cvetkovi� vi�e godina bio ministar sporta u vladi Srbije, nije li Mirko Marjanovi� bio predsednik Izvr�nog odbora Partizana, nisu li se mnogi "va�ni" ljudi biv�eg re�ima vrzmali oko jednog ili drugog kluba?
Model "socijalisti�kih klubova" de�nitivno �e morati da nestane sa scene i to �e pogoditi mnoge sportske kolektive. Ne bismo hteli da budemo pesimisti, ali �ini se da jugoslovenskom sportu, pre svega na klupskom nivou, predstoje te�ki dani prestrojavanja, reoganizacije, vlasni�ke transformacije... Iz svega toga mo�da na kraju ispadnu i dobra, zdrava re�enja, ali za tako ne�to treba�e dosta vremena i strpljenja. Dr�ava �e i dalje morati da �nansira i amaterski i vrhunski sport, ali izvori sredstava moraju biti legalni, jasni, iz odre�enih programa.
Na velikim mukama na�i �e se svi oni sportski savezi koji su na svoja �elna mesta doveli proverene kadrove SPS-a i JUL-a, delom zato �to su oni sami to hteli, delom zato �to se verovalo da �e "va�ni" ljudi lak�e nabavljati pare. �ta �e sada raditi, recimo, Atletski savez Jugoslavije sa Milovanom Boji�em na �elu? Ne�e lako biti ni ko�arka�ima sa upravnom strukturom relativno bliskom vlasti. Kakva sudbina �eka Rukometni savez na �elu sa univerzalnom Sne�anom Aleksi�? Vaterpolo savez je, na svu sre�u, nekako isplivao posle brodoloma do koga ga je doveo �eljko Simi�... Jedan od retkih sportskih saveza koji �ista obraza mo�e da iza�e pred javnost jeste FSJ, bez mrlja politi�ke prirode u svih ovih 10-tak godina vladavine SPS-a i JUL-a.
Na reprezentativnom nivou posledice promena ne�e biti toliko vidljive jer ve�ina vrhunskih odbojka�a, ko�arka�a, fudbalera, vaterpolista i rukometa�a igra u inostranstvu i njima je poziv da igraju za reprezentaciju �ast. Kao �to re�e Vanja Grbi� "kalimo se u inostranstvu a medalje donosimo na�oj zemlji". Me�utim, da bi novi odbojka�ki, ko�arka�ki, rukometni, fudbalski ili vaterpolo asovi iza�li iz ve�ite fabrike talenata na�eg sporta, potrebni su uslovi i koliko-toliko dobro i jako takmi�enje.
Ako uslova jo� i ima (stadioni, dvorane bazeni...), pitanje stru�nog kadra (svaki trener koji je mogao ve� je oti�ao napolje) ozbiljno zabrinjava a sportski nivo liga bi�e ubudu�e jo� slabiji.
Me�utim, pad re�ima koji je u�estvovao u krvavoj dezintegraciji biv�e nam zajedni�ke dr�ave, otvara, u perspektivi, mogu�nost nekakve sportske ex-YU reintegracije. Ideja o kojoj je (povodom ko�arke) na stranicama "Vremena" bilo re�i pre vi�e od godinu dana i koja je bila dobro primljena u svim delovima biv�e SFRJ, ima�e u budu�nosti jo� vi�e zagovornika jer �e eventualne konfederalne lige, bez jugonostalgi�arstva, sa primarnim sportskim i ekonomskim interesom, sigurno podi�i kvalitet i interesovanje.
Vladimir Stankovi�
