Stanje stvari
Varenje slobode
Milo�evi� jo� sedi u svom bunkeru gde mu ponekad
kri�om navra�aju neki od njegovih i izbezumljeno mu prenose u�asne
vesti iz spoljnjeg sveta, a on valjda nastoji da ih ubedi da je sve pod
kontrolom, proba da ih hipnoti�e, ljulja im neko klatno pred o�ima i
sugestivno ponavlja da je on njihov predsednik i da ni�ta ne brinu. Me�utim,
ne deluje
Siguran sam da �e se neko ve� setiti da predlo�i da 5. oktobar postane dr�avni praznik koji �e se obele�avati dolaskom bagera pred Skup�tinu, u pratnji, recimo, �a�anske garde, kolubarskih rudara i studenata, koji �e simboli�no proveriti i potvrditi da se po�tuje narodna volja. S revolucijom, na kraju krajeva, nema �ta drugo da se uradi nego da se pretvori u mali, prigodni ritual. Da se ne zaboravi i da se ne ponovi. A za�to bi trebalo obezbediti da se vi�e nikad ne desi ne�to za �ta se svi sla�u, i u�esnici i posmatra�i iz celog sveta, da je bilo tako uzbudljivo, veli�anstveno i izuzetno? Na to pitanje nemam ba� najbolji odgovor, ali valjda zbog svih onih prethodnih nesre�nih godina koje su bile nu�an preduslov.
Tog
dana trebalo je biti mlad i biti u Beogradu, a kako nisam ni jedno ni
drugo vidim da mi je radost malo pome�ana s ose�anjem tipa memento mori.
Ne mislim pri tom samo na stvarno mrtve, nego i na sve to �to je
nepovratno pro�lo, propalo, izgubljeno, na rasturene i izme�tene �ivote,
na silni narod koji se proskitao i razbe�ao pred �estinom istorije. Kao
�to re�e Slobodan Milo�evi� u svom opro�tajnom govoru, smatrao sam da
sam du�an da ovo ka�em, ali uvi�am da sad nikome nije do neprijatnih
podse�anja i da na tu temu ne bih smeo da potro�im vi�e ni re�.
Pre svega, ova revolucija jo� nije okon�ana. Neki od likova iz prethodnog komada, iz prethodnog �ivota, iz praistorije, jo� se pojavljuju i vi�a�e se jo� neko vreme dok traju napori da se revoluciji obezbedi neki oblik legaliteta i regularnosti. To sad li�i na usporeni film u kojem vidimo kako neko pada, ne�to se ru�i, ali dugo, dugo... U stvari, nemam ni�ta protiv toga da ovaj spektakularni prizor jo� malo traje, po�to je ionako jasno da je sve gotovo. Milo�evi� istina jo� sedi u svom bunkeru gde mu ponekad kri�om navra�aju neki od njegovih i izbezumljeno mu prenose u�asne vesti iz spoljnjeg sveta, a on valjda nastoji da ih ubedi da je sve pod kontrolom, proba da ih hipnoti�e, ljulja im neko klatno pred o�ima i sugestivno ponavlja da je on njihov predsednik i da ni�ta ne brinu. Me�utim, ne deluje. �im iza�u napolje ta �arolija se beznade�no raspline. Vi�e im ne poma�e ni da uklju�e televizor koji im je godinama omogu�avao da ne saznaju ni�ta neprijatno. Verujem da sad mnogo radije slu�aju B92, a nezavisna �tampa prija im vi�e od "Politike".
S druge strane, da se revolucija nije sasvim slegla vidi se i po tome �to jo� traje moda kriznih �tabova. Bi�e da se u Srbiji sad i poneki osnovci domun�avaju da izglasaju nepoverenje u�iteljici i preuzmu stvar u svoje ruke. Kad po�ne raspad takvog sistema ne mo�e se od ljudi o�ekivati prevelika disciplina i samokontrola, i nije �udo �to mnogi ho�e da idu dalje nego �to je neophodno, ili da u mete�u pone�to ugrabe za sebe.
Ali, razmere nereda i revan�izma u celini ne izgledaju zabrinjavaju�e, kada se imaju u vidu neke starije tradicije, kao i bes koji se godinama skupljao protiv odlaze�eg re�ima. Bandere ipak i dalje slu�e samo u uobi�ajene svrhe, a �ini mi se da je i onih nekoliko likova s televizije popilo ba� pravu meru batina. Nikakav sud im to ne bi mogao tako dobro izmeriti. Istina, mnogi drugi, jednako zaslu�ni, uspeli su da se provuku, ali ne mari. Ova vrsta pravde nikad ne mo�e da stigne ba� svakoga, a ionako treba da ima prvenstveno simboli�ni smisao. Za sada nemam neke primedbe ni na nove vlasti, a i kad bih imao dao bih im veliki popust, koji im, uostalom, daje ceo svet. Evropski dr�avnici jedva su do�ekali da se slikaju s Ko�tunicom i samo se stidljivo usu�uju da mu pomenu obaveze prema Ha�kom sudu, ali odmah nagla�avaju da to sad stvarno nije najpre�e. �to se toga ti�e, mislim da bi on u svom stavu trebalo da istraje koliko god bude mogu�e, odnosno dokle god pitanje Milo�evi�evog izru�enja ne postane ozbiljna prepreka normalizaciji odnosa sa Zapadom. Ali, u nekom trenutku Zapad, a pre svega Amerikanci, verovatno �e po�eti da insistiraju na tome, manje zbog pravde a vi�e zato da se njima prizna pravo da dele pravdu i bojim se da ne bi bili zadovoljni kad bi se Milo�evi�u sudilo u Srbiji, kakva god presuda bila.
Sa svoje strane, nove vlasti nemaju razloga da dokazuju da na Kosovu ili u Bosni nisu po�injeni zlo�ini, ni da Milo�evi� s tim nema veze. Ne moraju �ak ni da se pozivaju na suverenitet i na Ustav po kom se ne predvi�a izru�enje sopstvenih gra�ana. Taj problem je manje pravni a vi�e politi�ki i svodi se na to da bi Milo�evi�evo izru�enje predstavljalo izvesno simboli�no priznavanje srpske krivice, a Srbija, posebno u vezi s ratom na Kosovu i svim �to se posle toga de�avalo, ne smatra da je ostala kriva i du�na bilo Albancima bilo Zapadu. Srbija, naime, na tu stvar ne gleda kao na neke pojedina�ne zlo�ine i krivice, nego kao na neki ukupan istorijski ra�un i sigurno veruje da je taj ra�un u najmanju ruku poravnan. Na Zapadu, me�utim, postoje ogromne naslage negativnih predstava o Srbima koji su jo� sasvim nedavno upore�ivani s nacistima, zbog proterivanja svih onih Albanaca, zbog opsade Sarajeva, zbog Srebrenice... Mnogi su jo� vrlo podozrivi prema Ko�tunici za kojeg su �uli da je nacionalista, a nemaju primedbe na Ha�ima Ta�ija. Kad taj Ta�i ka�e kako bi Ko�tunica morao da se izvini Albancima, Srbima to mora zvu�ati apsurdno i groteskno, a verovatno i samom Ta�iju, ali na Zapadu su jo� mnogi zarobljenici sopstvene propagande.
U Srbiji se o srpskim krivicama i do sada dosta govorilo, a sad su stvoreni uslovi da se pri�a o tome ko je kome, koliko i za �ta sve kriv u ukupnom jugoslovenskom raspletu �iroko otvori, ali to ne�e izgledati tako jednostavno i jednosmerno. A mo�da vi�e ne�e biti ni posebno zanimljivo za neku �iru publiku ni u Srbiji ni drugde. Osim tih istorijskih razmirica, Milo�evi� je ostavio u�asno te�ko nasle�e �isto dr�avnog haosa i u samoj Srbiji, a tu su jo� Kosovo i Crna Gora. Ko�tunica i ostali o Kosovu se za sada izja�njavaju pomalo usput, uglavnom uz pozivanje na Rezoluciju 1244 i sa zahtevom za povratak kosovskih Srba. To nije sporno, ali Srbija bi mo�da morala ba� sad kad nova vlast ima tako ogroman kredit, da razmisli o stvarnom re�enju tog problema i predlo�i podelu. Nemam ni�ta protiv neke bolje ideje, samo sam uveren da novoro�ena Srbija mora da po�ne da gleda u drugom pravcu i nikako ne bi smela dugo ostati zaglavljena oko Kosova. �to se ti�e Crne Gore stavovi su jasniji i pozicija Beograda izgleda �isto, jasno i ispravno. Nevolja koja se sastoji u tome �to su vlasti Crne Gore bojkotovale izbore, a SNP u�estvovala ali na pogre�noj strani, ne izgleda nepremostivo i to je stvar politi�ke tehnike. Crnogorski separatisti osta�e razo�arani, ali tu im Beograd vi�e ni�ta nije kriv. Ta ambicija nema podr�ku sveta, �to zna�i da niko ne bi pla�ao ra�une nezavisne Crne Gore, a ni u samoj toj republici nema dovoljno odu�evljenja.
Tamo �e neminovno biti nekih unutra�njih poreme�aja, pomeranja, pojedina�nih gubitaka i dobitaka, ali niti crnogorska vlast mo�e da istraje u nepriznavanju Ko�tunice, niti crnogorska opozicija ima pravo da tra�i nagradu �to je do kraja ostala uz Milo�evi�a. Bitno je da Srbija sad izgleda potpuno spremna za po�ten sporazum i na dijalog sa svima, a neko neortodoksno re�enje ve� �e se prona�i. Nezavisna Crna Gora bila je ionako iznu�ena i nikad ozbiljno promi�ljena ideja. Ona je neodr�iva pre svega sa stanovi�ta ljudskog kapitala, a na to se naka�ilo mnogo raznih li�nih ambicija. Sad kad Milo�evi�a vi�e nema, mora�e jo� jednom da razmisle.
Ali, svi ti veliki dr�avni poslovi ve� �e nekako i�i u smeru suprotnom onom kojim ih je vodio Milo�evi�. Bi�e i obnavljanja odnosa i brzih diplomatskih prodora, po�to se natrag nije vi�e ni moglo, bi�e integracija, sporazuma i �lanstva u raznim institucijama. Vra�a�e se ambasade, popravi�e se re�im viza. Neko �e i Dunav da o�isti. Ljudi �e, me�utim, uskoro po�eti da pitaju za pare. E, to �e i�i malo sporije. Ratovalo se, kralo se, rasipalo se, zadu�ivalo se. Sad �emo malo da jedemo slobodu. Mo�da se ne�emo najesti, ali ukus je perfektan.
Stojan Cerovi�
