Jedinice za specijalne operacije
Paralelni svetovi
Da bi kako-tako ispunjavao želje svojih
nalogodavaca, ministar je smislio efikasan način: po postavljenju Radeta
Markovića (oktobra 1998) na čelo resora državne bezbednosti zajedno su
oformili paralelne službe poput postojećih u javnoj bezbednosti i time
završili posao
"Pripadnici jedinice za specijalne operacije (JSO) malo su drugačijeg profila nego profesionalni policajci, ali su i oni zajedno sa istomišljenicima iz javne bezbednosti RMUP 5. oktobra odbili naređenje Vlajka Stojiljkovića, bespogovornog poslušnika familije Milošević, da učestvuju u napadu na demonstrante", kažu viši oficiri javne bezbednosti MUP-a Srbije napominjući da je sad već bivši ministar policije u lancu komandovanja uvek preskakao svog prvog potčinjenog – generala policije i načelnika javne bezbednosti Vlastimira Đorđevića.
Ministru ne bi bilo teško da smeni Đorđevića ali budući da on ima
snažnu podršku svih načelnika uprava Stojiljković se nije usudio da to
učini jer bi se, prema tvrdnji sagovornika "Vremena", policija
sasvim raspala. Morao je zbog toga da trpi Đorđevićeva odbijanja da se
povinuje čestim nerazumnim odlukama koje su poticale sa Dedinja, a
Stojiljković ih samo prenosio. Da bi kako-tako ispunjavao želje svojih
nalogodavaca, ministar je smislio efikasan način: po postavljenju Radeta
Markovića (oktobra 1998) na čelo resora državne bezbednosti zajedno su
oformili paralelne službe poput postojećih u javnoj bezbednosti i time
završili posao. Bilo je tu doduše nekih varničenja u službi jer je
Marković doveo sebi privržene ljude koji se nisu baš uklapali u postojeću
ekipu.
Javna bezbednost nije imala nikakvog uvida u DB, koji je, na primer, preuzimao mnoga do dan-danas nerasvetljena ubistva. Ovih dana poslat je dopis Anketnog odbora Skupštine Srbije da se obelodane rezultati istrage povodom pogibije četvorice pripadnika SPO-a na Ibarskoj magistrali. Pismo je naslovljeno na ime Vlajka Stojiljkovića koji bi morao o tome nešto više da zna i odgovori. Međutim, njega nema. Bivši ministar se ipak javlja. Zove telefonom načelnike policija u unutrašnjosti insistirajući da ostanu privrženi bivšoj vlasti i upotrebe silu ako je potrebno. "Ti ljudi su nas zvali i pitali šta se to događa ali nikom od njih ne pada na pamet da izvršava somnambulne zahteve bivšeg ministra. Shvatili su da je do sada MUP-om komandovao neko ko nije u MUP-u. Čak ni Stojiljkovićevi nekadašnji saradnici nisu toliko ludi da bi ga sad slušali kažu u vrhu Republičkog SUP-a.
Povodom događaja u Beogradu 5. marta, prema rečima nekih rukovodilaca javne bezbednosti, bilo je iluzorno očekivati da će policija krenuti na narod: "Vaše pitanje – kako se policija odrekla Miloševića valja preformulisati u – zašto je to učinila. Policija je najzad shvatila koliko je bila zloupotrebljavana i koliko je profesionalizam gurnut u stranu. Mi smo dan pre 5. marta znali šta nam valja činiti i šta će se dogoditi. Bilo nam je jasno da je Milošević pogrešno procenio da će ga policija verno služiti u svakoj situaciji. Policija je ratovala u Hrvatskoj, Bosni, Kosovu – ali ne i protiv svog naroda. Jer, i da je Milošević pobedio, za tri, četiri meseca bez sumnje bi izbio građanski rat što bi bila katastrofa. Mi smo uostalom znali šta će iz Čačka i drugih gradova krenuti za Beograd. I nijednog trenutka nismo se ozbiljno pobrinuli da ne stignu. Nama je zapravo stalo da policija profesionalno radi svoj posao i bude lišena bilo kakvog političkog uticaja što će se, nadamo se, dogoditi u novonastalim uslovima."
