Smirivanje tla
Ko�tunica na potezu
U stanju me�uvla��a narod (pripadnici politi�ke
zajednice) "zakonsko nepravo" zamenjuje nadzakonskim prirodnim
pravom, koristi se dozvoljenim sredstvima kao �to su nu�na odbrana,
krajnja nu�da i dozvoljena samopomo�. Va�nost samokontrole i
dostojanstva satisfakcije. Mali raspleti i veliki zapleti portfelja
�uda
u Beogradu periodi�no privla�e veliku pa�nju, s tim �to se ponekad
ljudima sledi krv u �ilama nad u�asima koji se ovde de�avaju ili odavde
pokre�u, ili se krv toliko uzburka rado��u i drugim pozitivnim
strastima da opet to �udo izgleda racionalno nesavladivo. Ovako sociolog
Neboj�a Popov u Pres klubu Medija centra 16. oktobra kontrapunktom
pokazuje da to �to se 5. oktobra "za 180 minuta stvar promenila za
180 stepeni" zapravo nije nikakvo �udo.
Popov je podsetio na D�ona Rida koji je napisao "Deset dana koji
su potresli svet". "U Petersburgu onog dana kada je po�ela
revolucija, pucnji sa 'Aurore' su vi�e bili ceremonijalni nego �to je
bilo povre�enih i poginulih, bilo je toliko orgija u bogata�kim
podrumima, da se govorilo da nikad u svetu nije bilo toliko omamljenih
ljudi; bilo je kra�a...
Ne znam da li je bilo plja�ke ve�eg obima, ne znam da li je Ermita�
stradao, ali to je bila de�ja igra prema kra�i i plja�ki koja se de�avala
kasnije u toj zemlji..."
Popov ka�e kako bismo mogli da se podsetimo da se de�avalo ne�to
haoti�no sa elementima nasilja i sredinom pro�log veka, kada je Beograd
osloba�an: kada se pronela vest po krajevima gde �ive Srbi ili
pravoslavci da �e biti plena, pohrlili su iz raznih krajeva, �ak iz Crne
Gore, Hercegovine, sa severa i juga. Sli�no je bilo i sredinom ovog veka
kada je Beograd osloba�an, ka�e Popov, da bi konstatovao da je ono �to
se desilo 5. oktobra -manje dramati�no u odnosu na opisana zbivanja. Bilo
je mrtvih, ali ne u sukobima, bilo je ranjenih, ali nema izve�taja da je
neko od njih stradao, bilo je kra�a, bilo je verovatno i plja�ke, ali to
je sve de�ja igra prema kra�ama i plja�kama i velikim zlo�inima koji
su se de�avali u sli�nim situacijama.
Popov apeluje da se u analizi ovih doga�aja prvo pogleda na to �ta se
de�avalo pre nego �to se dogodio ovaj preokret u Beogradu. "Najvi�e
sada galame protiv haosa oni koji su uz pomo� haosa i plja�ke vladali
proteklih desetak godina. Vo�a radikala ponavlja da je ovde na delu pu�,
prevrat, revolucija, ka�e da su on i njegovi radikali spremni da se po
cenu �ivota bore protiv toga. I funkcioneri SPS-a govore da su zgranuti
plja�kom. Vuk Dra�kovi� smatra da su revolucija i obnova partizan�tine
najgore �to se ovde dogodilo...
"Ne smatram da su ovde na delu nasilje, kra�a i plja�ka",
ka�e Neboj�a Popov.
Hronike ka�u da se kolaps biv�eg re�ima pro�le nedelje nezaustavivo
pro�irio na mnogobrojna preduze�a, na univerzitet i na mnoge javne slu�be.
Poku�aji srpske vlade da zaustavi taj proces bili su bezuspe�ni.
Zaposleni u "Progresu", preduze�u na �ijem se �elu bez ose�aja
za konflikt interesa nalazi Mirko Marjanovi�, predsednik srpske vlade,
eruptivno pokazuju da sa zakonito��u stoji sasvim druga�ije nego �to
vlada tvrdi i da zaposleni ne�e vi�e da trpe partijske poverenike na
direktorskim mestima. Oni ne samo da smenjuju rukovodioce koje je
postavila vlada ve� u mnogim slu�ajevima najavljuju i krivi�ne prijave
protiv njih. Se�anje na "dvor" tako�e bledi neo�ekivanom
brzinom (videti tekst "Koja, bre, Mira").
Dezavuisan je poku�aj republi�ke vlade da stavi van zakona pobunjena
preduze�a. Autoritet te vlade je ionako te�io nuli, �to se videlo i pro�le
nedelje pred Skup�tinom Srbije, kada je potpredsednik srpske vlade dr
Vojislav �e�elj, okru�en telohraniteljima u civilu koji su ispod jakni
vadili pi�tolje i heklere, iza�ao pred stotinak gra�ana koji su
protestovali.
Da li je to protiv �ega se "bore" Mirko Marjanovi�,
Vojislav �e�elj, profesor Ratko Markovi� ili Branislav Ivkovi� haos,
revolucija ili put u promenu?
Neboj�a Popov pokazuje na jedan vi�e nego o�igledan primer:
"Vlade Divac do�e na mesto Ivice Da�i�a u Ko�arka�kom klubu
'Partizan". Svetski as ko�arke zamenjuje jednog partijskog
funkcionera na mestu �efa sportskog kluba. I, sad, neki ka�u: 'Pu�! To
je stra�no!' Zar nije stra�no to �to je Da�i� bio do sada predsednik
nego je stra�no �to je to sada Divac!"
LUSTRACIJA: "Gustav
Ratbruh je pre pedeset godina konstatovao da nepodno�ljivo nepravedne
zakone ukida sama pravda, sto�erni prirodni zakon, ja�i od svakog
zakona", konstatuje biv�i sudija Vrhovnog suda Srbije Zoran Ivo�evi�,
koji smatra prirodnim da gra�ani obezbede materijalna dobra od grabe�i i
bespravlja.
On skre�e pa�nju na "lustraciju", upozorava da to ritualno
�i��enje od grehova pro�losti mora biti zasnovano na nekom �injeni�nom
osnovu odgovornosti. Ne mogu pau�alno biti o�i��eni svi koji su podr�avali
raniju politi�ku opciju, ve� samo oni koji su svojim �injenjem ili ne�injenjem
uzrokovali op�tu �tetu.
U
demokratijama su sve politi�ke opcije legitimne, a odgovornost je uvek li�na,
a ne kolektivna. Niko ne mo�e biti "o�i��en" iz profesije,
radne sredine, intelektualne pozicije � oni kojima se to ipak desi bi�e
�rtve revan�izma i novi poredak ih mora od toga za�tititi da ne bi sam
u�inio greh za neku budu�u lustraciju, ka�e sudija Ivo�evi�. Revan�izma
ne sme da bude ni u obliku afekata, jer to ne prili�i dostojanstvu
satisfakcije.
Niko, me�utim, ne mo�e biti oslobo�en odgovornosti za otmice ispred
obdani�ta, ili na trim stazi, za ubistvo metkom ili peskom, za boga�enje
u ratu, za zloupotrebu sudstva, izvr�ne i zakonodavne vlasti, za zlo�ine
genocida i za svaka druga zlodela. To je dugotrajan suptilan posao koji u
mnogim zemljama traje godinama. U Poljskoj postoji nezavisna komisija za
lustraciju, kojoj je bio podvrgnut i slavni vo�a sindikata
"Solidarnost" Leh Valensa � utvr�eno je da on jeste bio u
sistemu bezbednosti, ali da nikome nije u�inio �tetu.
"Na sednici Skup�tine Srbije 9. oktobra priznato je, voljno ili
nevoljno, da postoje ozbiljni zlo�ini kojima se vlast mora pozabaviti �
to je ubistvo Stoji�i�a, visokog funkcionera policije, Todorovi�a,
fisokog funkcionera JUL-a, zatim �etvoro ubijenih na Ibarskoj magistrali
i nestanak Ivana Stamboli�a. To je jedva u�lo u dnevni red, ko zna kada
�e rasprava o tome biti nastavljena, ali je ipak bilo va�no da se
prihvati rasprava o zlo�inima", konstatuje Neboj�a Popov, prime�uju�i
da u novinama nema gotovo nijedne informacije da je to u�lo u dnevni red
ili, ako se i pominje, onda se pominje samo jedan od tih doga�aja i to
je, po Popovu, znak vladaju�eg cinizma.
"Mnogi ljudi su stradali, unaka�eni, raseljeni oplja�kani",
konstatuje Popov, naro�ito nagla�avaju�i da se u tom "paketu"
govori o jednom �oveku za koga se ne zna ni da li je �iv. "Pazite,
to je jedna posebna vrsta tragedije, biv�i �ef dr�ave Stamboli� nestao
25. avgusta, i niko u ovoj zemlji ne mo�e da ka�e da li je �iv ili nije
�iv."
U tom kontekstu nova nastaju�a vlast pre nego �to je stigla da odvoji
sudsku vlast od izvr�ne vlasti, i da uspostavi kakav-takav pravni
poredak, bombardovana je pitanjima da li �e biv�i predsednik SRJ biti
isporu�en Ha�kom sudu. Ko�tunica odgovara diplomatski da obaveze SRJ
prema Ha�kom tribunalu, koji on smatra politi�kim, dodu�e postoje, ali
da to pitanje sada nije prioritetno. Diplomate su po�ele da prihvataju
odlaganje tog pitanja, strani novinari ne�to re�e. Ima u tome malo
humanitarne anga�ovanosti, malo i nastavka ratne propagande iz 1999. ili
1992, malo lova na ucenjene glave, malo i �iste ra�unice i poku�aja da
se jo� kalkuli�e s privilegijom �rtve u jugoslovenskim ratovima, kao u
slu�aju recimo hrvatskog dr�avnog rukovodstva, koje kroz zube pominje
svoju obavezu da vrati Srbe iz Krajine svojim ku�ama, a glasno nastupa
kao saradnik ha�kog tu�ioca. Upitan ne�to na tu temu, sudija Ivo�evi�
iznosi pretpostavku da je vrh biv�eg re�ima vi�e zla u�inio sopstvenom
narodu nego me�unarodnoj zajednici i da bi taj problem trebalo re�avati
pre svega pred doma�im sudovima kada oni postanu nezavisni.
PREVRTANJE �ERAMIDE: Da bi
se ta osetljiva pitanja nekako po�ela re�avati, moralo bi da se u dr�avi
uspostavi stanje pravnog poretka. Popov se u svojoj analizi vra�a na tuma�enje
volje gra�ana izra�ene na izborima 24. septembra � ta volja ka�e da
treba ukloniti stari re�im, zajedno sa mutljagom oko njega. Gra�ani su
to jasno izrazili ne samo na saveznim nego jo� uverljivije na lokalnim
izborima, na kojima su zbrisani ne toliko SPS koliko radikali i SPO.
Beograd je, na primer, dr�ao SPO, a sada nema nijednog odbornika, a
radikali imaju samo jednog. Posle 24. septembra gra�ani su tra�ili da se
po�tuje njihova volja i izborili su se do izvesne mere za to da se otvori
put ka formiranju institucija novog poretka. "Po�ela je da se prevr�e
�eramida na krovu ku�e i ta stvar je krenula iznena�uju�e brzo, ali u
pitanju nije samo krov ve� i �itava zgrada, jer ta ku�a je ina�e
klimava zbog komplikovanih odnosa Srbije i Crne Gore..."
Za pouzdanije odre�ivanje politi�ke volje bira�a veoma je va�no da
se vidi kako stoji stvar sa institucijama u samoj Srbiji � ako se one ne
izmene, ako opstane stari re�im, ako opstane vlada, skup�tina,
predsednik Republike i njihovi instrumenti mo�i, a to su zidovi te stare
zgrade, mo�e da bude dovedeno u pitanje sve �to se do sada doga�alo.
Izgleda da taj pristup nije nepoznat liderima DOS-a. Zoran �in�i� u
utorak, posle prvog neuspe�nog kruga pregovora sa rukovodstvom crnogorske
Socijalisti�ke narodne partije o saveznoj vladi, izjavljuje da se DOS ne�e
beskrajno natezati sa SNP-om koji tra�i da se u saveznu vladu uklju�i i
bar jedan ministar iz SPS-a. �ta je alternativa? DOS �e koristiti ovla��enja
koja je dobio po republi�kom sporazumu potpisanom uz garanciju
predsednika SRJ Ko�tunice i predsednika Srbije Milutinovi�a, a tako�e
�e koristiti i institucije lokalne samouprave da bi obezbedio me�unarodnu
pomo� stanovni�tvu. U Srbiji je u ponedeljak uve�e, posle natezanja i
demonstrativnog takti�kog privremenog povla�enja SPS-a iz pregovora i
posle definitivnog odustajanja srpskih radikala od u�e��a u prelaznoj
koncentracionoj vladi, postignut kompromis. Klju�na ministarstva u toj
vladi (policija, pravosu�e, finansije, informisanje) podvrgnuta su nekoj
vrsti kolektivnog rukovodstva, a DOS �e staviti pod ekspertsku kontrolu
rudarstvo i energetiku, rad i socijalnu politiku, vi�e i visoko
obrazovanje, zdravlje i ekonomske veze sa inostrantstvom. Pitanje je na �ta
�e iza�i ti trijumvirati. Du�an Mihailovi� iz nove demokratije je
skepti�an: "Zajedni�ka kobila skapava kraj plota..."
Sre�om, zadatak srpske privremene koncentracione vlade je ograni�en.
Ona treba da sprovede vanredne republi�ke izbore i da kako-tako
legalizuje stanje me�uvla��a. To re�enje odgovara SPS-u, �ija je
"vlada narodnog jedinstva" sada u bednijem polo�aju od vlade
Kerenjskog u Petrogradu 1917, a odgovara i DOS-u koji koliko-toliko
legalizuje promene koje vi�e ne diktiraju rukovodstva stranaka nego gra�anstvo
i radni�tvo.
Izgleda da na saveznom nivou takav kompromis nije mogu� zbog toga �to
su zadaci nove savezne vlade mnogo va�niji i dugoro�niji. Ona bi morala
da ima ovla��enja, homogenost i dovoljnu podr�ku da obezbedi promenu
politi�kog i ekonomskog ambijenta za ozbiljnu reformu, da izvr�i onu
promenu koja se vi�e ne mo�e poni�titi, kao �to je to u Rusiji u�inio,
recimo, Gajdar. Mo�e se desiti da ta vlada, zbog cena koje se moraju
platiti, i ne dobije naredne izbore, ali da promene koje ona ostvari budu
dalekose�ne i nepovratne. Promena privrednog, politi�kog, pravnog i
monetarnog ambijenta mogla bi olak�ati i drugi va�an zadatak te vlade,
konsolidaciju dr�ave, njenu ustavnu redefiniciju. Kada se uklone ostaci
partijske dr�ave, kad se ukloni sistem u kome dr�ava poseduje sve od
stara�kog doma preko privrede do obdani�ta, mo�da bi i rasprava o
podeli nadle�nosti, a na to se manje-vi�e svode ustavne rasprave, bila
mnogo lak�a. Potrebno je da se nekako iskristali�e ose�aj za veliki
gest koji bi omogu�io da taj istorijski posao po�ne. Za sada ga i posle
Ko�tuni�ine posete Crnoj Gori nema. Ili �e se na�i neki (ekspertski)
kompromis, ili �e predsednik Ko�tunica biti prinu�en da odmeri
svrsishodnost nekog krupnog poteza, a to je, verovatno, raspisivanje novih
saveznih izbora.
Milan Milo�evi�
