Koštunica u Bijaricu
Veliko otvaranje
Bilo je teško poverovati da će se lideri EU-a ikada utrkivati da ugoste jednog jugoslovenskog predsednika i uz to se još tako očigledno potruditi da na zajedničkoj fotografiji budu što bliže njemu
Avion
JAT-a kojim je predsednik SR Jugoslavije dr Vojislav Koštunica prošle
subote (14. oktobra) krenuo ka francuskom gradu Bijaricu, gde je kao počasni
gost prisustvovao samitu lidera Evropske unije, pojavio se nad ovim
mondenskim letovalištem na obali Atlantika čitavih pola sata pre
protokolom predviđenog roka. U prvi mah moglo se pomisliti kako su se
Srbi toliko zaželeli Evrope (Crnogorci već odavno putuju po svetu) da je
i JAT-ov ne baš sasvim novi boing 737 požurio i više nego što mu mogućnosti
dozvoljavaju. Nešto kasnije ispostavilo se da se i Evropa izgleda pomalo
zaželela nas – većina kontrola leta zemalja koje je avion sa
predsednikom SRJ tog dana preletao jednostavno je oslobađala prolaz ka
aerodromu u Bijaricu.
I onda nad samim odredištem ponovo loš znak – avion je morao da kruži bar dvadesetak minuta jer Evropa nije bila spremna da nas odmah primi. Tačna poruka sa aerodroma u Bijaricu bila je zapravo da se u Evropu može samo po strogo predviđenom protokolu – avion je morao da kruži dok se na pisti u pratnji motociklista nije pojavio automobil francuskog ministra inostranih poslova Ibera Vedrina.
JOGISTI LETAČI: Naš protokol predviđao je da izveštači jugoslovenskih medija po dolasku izađu na zadnja vrata JAT-ovog aviona i sa pristojne daljine prisustvuju susretu Koštunice i Vedrina. Ekipa RTS-a bila je spremna da se prva spusti niz stepenice i ovekoveči trenutak za istoriju – momenat kada novi predsednik SRJ prvi put kroči na tle jedne strane države. Baš u tom trenutku zadnji izlaz na avionu ostao je zaglavljen, pa je RTS pozvan da se hitno probije napred. Ekipa državne televizije preletela je s kraja na kraj JAT-ovog boinga i odmah se stuštila niz stepenice aviona protrčavši pored Ibera Vedrina, praćena fotoreporterima i novinarima ostalih jugoslovenskih medija. Odmah zatim i predsednik SRJ mogao je da krene u susret francuskom ministru inostranih poslova. Nešto kasnije, kamere svih svetskih TV stanica zabeležile su trenutak kako francuski predsednik Žak Širak, domaćin samita EU-a, stiska Koštunici ruku, a premijer Žospen dodaje i svoju, tek toliko da ne izostane sa zajedničkog snimka koji je trebalo da posvedoči kako SRJ i njeni predstavnici više nisu gubava deca svetske politike. Od tada pa do kraja samita EU-a u ogromnom pres centru smeštenom pod šatorom de lux kategorije, na nekoliko video bimova i bezbroj monitora, ova slika ponavljana je bezbroj puta, baš kao i informacije šta će predsednik Koštunica raditi u preostala dva sata boravka na samitu u Bijaricu, gde će govoriti i s kim će se sretati.
Nepunih desetak dana ranije bilo je naravno nemoguće i pomisliti kako bi neko sa RTS-a ikada mogao da lomi noge ili se naprasno učlani u stranku "Prirodnog zakona", i poput jogista letača, za tren preleti gotovo čitav avion samo da bi na vreme uslikao Vojislava Koštunicu. Bilo je takođe nemoguće zamisliti da neko iz ove države uopšte može biti pozvan na kakav važan skup, a da pri tom ne bude danima zatočen u nekoj američkoj vojnoj bazi poput Dejtona, ili nekom dvorcu poput Rambujea, sedeći tamo sve dok mu neki Holbruk dovoljno jako ne zavrne ruku i ne natera ga da najzad popusti. Isto tako, samo desetak dana ranije bilo je teško poverovati da će se lideri EU-a ikada utrkivati da ugoste jednog jugoslovenskog predsednika i uz to se još tako očigledno potruditi da na zajedničkoj fotografiji budu uslikani što bliže njemu, iako je većina njih nedavno u Beogradu (doduše od Miloševićevih sudova) osuđena da "odrobija" poprilične zatvorske kazne. Oba "čuda" dogodila su se, međutim, u Bijaricu prošle subote, na dan kada je SRJ i zvanično prestala da bude ono za šta su je smatrali poslednjih desetak godina – "tromb u srcu Evrope".
Na
svoje prvo putovanje van zemlje predsednik SRJ pošao je inače bez previše
spoljnog glamura i sa veoma malom ekipom saradnika. Na Aerodromu u Surčinu
ispratili su ga čelni ljudi JAT-a, aerodromsko osoblje i nekoliko
policijaca u uniformi i civilu. Nije bilo crvenog tepiha, gardista, počasnog
bataljona, raporta, himne, pozdrava zastavi, ministara (jer ih nema),
diplomatskog kora, pa čak ni onih iz DOS-a da za avionom poliju vodu i požele
novom predsedniku države da dobro prođe na svom prvom putovanju.
Novinari koji su pre predsednika Koštunice ušli u avion primetili su na
pisti samo jedan viljuškar koji se muvao tamo-amo i protumačili to kao
"istureno odeljenje DOS-a", odnosno Velje Ilića na aerodromu. U
sedištima JAT-ovog aviona putnici za Bijaric našli su, osim uobičajenih
uputstava za hitne situacije, i najnoviju luksuzno opremljenu reviju ovog
avioprevoznika. U njoj, između ostalog, i reportaža sa filmskog
festivala "Zlatni vitez" održanog prošlog leta u Moskvi, i
fotografija neke naše filmske ekipe sa tamošnjim ambasadorom Borislavom
Miloševićem, inače rođenim bratom bivšeg predsednika SRJ. JAT-ova
revija u istom broju posvećuje i dve strane međunarodnoj izložbi mačaka
održanoj pre nekoliko meseci u Beogradu, što je neko od putnika
prokomentarisao sa – ovo mora da su naknadno ubacili zbog Koštunice jer
znaju da voli mačke.
Pre samog polaska jedan od kolega prisetio se da u Bijaricu, udaljenom dvadesetak kilometara od špansko-francuske granice, upravo tih dana protestuju ljuti Baski, praveći barikade i paleći automobile. "U toku predizborne kampanje sa Koštunicom sam bio u Kosovskoj Mitrovici i tada su nam ulubili automobile, neće valjda sada i Baski da navale na naš avion", glasno je razmišljao ovaj kolega. Jedan od fotoreportera tvrdio je da se uopšte ne "boji Baska", već da jedino želi da što pre preletimo surčinska polja i poneko neobrano kukuruzište jer je, kako je primetio, "jedina šansa za Slobu da se konačno dočepa drugog kruga da nas gađa nekom zoljom iz skloništa u Dobanovcima". U oba pravca let je, međutim, bio izuzetno prijatan i bezbedan. Samo u jednom trenutku posada JAT-a obavestila je predsednika SRJ i ostale putnike da je avion ušao u "zonu nemirnog leta" zbog čega je povremeno dolazilo do neprijatnog drmusanja. Ali bilo je to na povratku za Beograd, kada ni povremeno neprijatno drmusanje nije moglo da pokvari prijatan utisak da nas je tog dana u Bijaricu Evropa ipak dočekala raširenih ruku. I to onaj njen deo koji retko kada širi ruke, i koji ne voli da ih predugo drži raširene.
SURF I ČOKOLADA: U ovom letovalištu bogatih, gde dokoni gosti uglavnom surfuju po okeanu, posećuju kockarnice ili obilaze muzej čokolade, Vojislav Koštunica je za nekoliko sati obavio mnogo toga. U luksuznom hotelu "Kazino" slikao se i ručao sa svima koji u Evropi danas odlučuju o najbitinijim stvarima, i zatim posle objašnjavanja onoga što se zbiva u Beogradu odmah dobio potvrdu da će EU odmah izdvojiti oko 170 miliona dolara kao prvu pomoć SR Jugoslaviji. U istom "Kazinu" gde nas je izgleda dobro pošlo, čuo je i to da prava pomoć i podrška demokratskim promenama tek sledi i prihvatio nekoliko poziva da učestvuje na skupovima na kojima će se u neposrednoj budućnosti raspravljati o budućnosti regiona. Nešto kasnije je pred oko 400 novinara prilično vešto surfovao odgovarajući na pitanja o Haškom tribunalu ("to nam nije prioritet"), NATO bombardovanju ("nećemo zaboraviti"), sebi kao "nacionalisti" (priznao da je kao takav prilično "defanzivan") i, naravno, o Slobodanu Miloševiću (tvrdio da ovaj nikada nije bio slabiji). Jednog španskog novinara zanimalo je zašto konferenciji za štampu, osim Širaka, Žospena i Koštunice, ne prisustvuje i komesar EU-a za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana. Predsednik SRJ odsurfovao je ovo pitanje prilično kratko i reklo bi se efektno za nekoga ko ima tako malu diplomatsku kilometražu, pređenu za samo nekoliko dana predsednikovanja – rekao je da je Solanu video i da je ovaj potom žurio u Brisel, na šta je Žak Širak klimnuo glavom. Upućeni tvrde da je Širak bio izuzetno srećan jer mu je iznenada iskrsla mogućnost da ugosti novoizabranog predsednika SRJ – on koji smatra da Evropa ne mora baš uvek da stoji mirno kada se pomene Vašington primio je u Bijaricu političara koji obećava da će svoju zemlju otvoriti prema svetu, ali uz napomenu da u Beogradu neće baš uvek otvarti kišobran kada u Vašingtonu počne da pada kiša.
Na samom početku konferencije za štampu oba domaćina Širak i Žospen, tvrdili su kako je SR Jugoslavija posle nedavno održanih izbora i demokratskih promena postala faktor mira i stabilnosti u regionu. Istu rečenicu izgovorio je nekoliko sati kasnije na aerodromu u Ženevi i predsednik Švajcarske konfederacije Adolf Ogi. Ne tako davno (posle Dejtona), svetski političari tvrdili su kako je "faktor mira i stabilnosti" ovde isključivo bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević, a sada su taj atribut s jednog čoveka preneli na čitavu državu, što je svakako ogroman napredak. Svi prisutni lideri EU-a u Bijaricu lako su izgleda složili i oko toga da je od svih bivših jugoslovenskih republika Srbija ubedljivo najbrže nazadovala i da bi joj sada, zajedno sa Crnom Gorom, trebalo najbrže pomoći. Zato će i državi koja je toliko dugo, silom prilika, ličila na samo jednog čoveka dati još malo vremena da se sredi, izgradi demokratske institucije i nekakve krizne štabove zameni vladama sa kojima se može pregovarati i dogovarati o budućim potezima.
Sve u svemu, na kraju prvog izlaska novog predsednika SRJ u svet ispostavilo se da oni iz DOS-a i nisu baš morali da proliju bokal vode za avionom. Sve je teklo iznenađujuće glatko.Tako nešto Vojislavu Koštunici će izgleda biti neuporedivo potrebnije kada bude putovao za Podgoricu jer se za sada stvari na međunarodnom planu odigravaju neuporedivo brže, lakše i uspešnije po SRJ, nego li što to ide kod kuće gde zapinje na svakom koraku. Za samo nedelju dana odkako je položio zakletvu, novom predsedniku SRJ u Beogradu i Bijaricu nagovešteno je da su evropske države, po različitim osnovama, izdvojile sumu od oko 300 miliona dolara namenjenu za uspešno otčepljenje jednog od poslednjih evropskih trombova. Taj novac za sada nema ovde ko da primi. A veoma brzo doći će vreme kada će oni koji su na ulici pevali "Spasi Srbiju iz ludnice..." promeniti pesmu i zapevati "napuni nam prazne kasice, Koštunice, Koštunice".
Nenad Lj. Stefanović
