"Vreme" će u nekoliko narednih brojeva, u
seriji intervjua, pokušati da istraži metod funkcionisanja SPS-a i
JUL-a. Deset godina za naš nedeljnik čelnici ovih stranaka pristajali su
da govore samo anonimno i vrlo retko. Saznanja o mehanizmima po kojima su
se ove stranke upravljale značajno je za javnost a verujemo i za te
stranke. Napomena: mi odgovaramo za pitanja, a oni za odgovore.
Intervju: Dragan Tomić
"Trapava kampanja"
"Neke druge partije, a ne SPS, očigledno su
umele bolje da artikulišu želju naroda za promenama u svakodnevnom životu.
Žao mi je što moja partija nije uspela u svojim izbornim ambicijama, ali
politika je sastavljena od pobeda i poraza"
Dragan
Tomić (65), jedan od najviših državnih, privrednih i funkcionera SPS-a
u poslednjih deset godina, u intervjuu "Vremenu" kaže da u
narednim nedeljama očekuje s jedne strane "civilizovanu, fer i
demokratsku izbornu kampanju" za republičke izbore, a s druge
konstituisanje svih legalnih organa vlasti na lokalnom, pokrajinskom i
saveznom nivou. Zalaže se za hitno vraćanje političkog života u
normalne tokove kao preduslova za normalnu izbornu kampanju i republičke
izbore, dodajući da će bez normalizacije stanja u državi biti teško
normalizovati privredu, uhvatiti kontakt sa svetom i "prihvatiti mogućnosti
koje smo dobili ukidanjem sankcija".
Tomić je proveo 25 godina u rakovičkoj Fabrici traktorskih guma "Rekord", u koju je 1962. ušao kao pomoćni inženjer-tehnolog, a 1986. izašao kao generalni direktor. Posle, u vreme uspona na vlast Slobodana Miloševića, bio je predsednik Gradske konferencije Socijalističkog saveza radnog naroda Beograda (do 1989. godine), i šef poslaničke grupe socijalista u Skupštini Srbije.
Od 1990. godine je generalni direktor NIS Jugopetrol, a od 1994. i predsednik republičke Skupštine. Oba ta položaja zauzima i danas.
U vreme dolaska na funkciju predsednika republičkog parlamenta rekao je: "Predsednik Milošević je smatrao da moja mirnoća i stabilnost mogu da pogoduju okolnostima u kojima se traži model političke saradnje i sporazuma… Milošević je očito procenio da sam po karakteru pogodna ličnost za traženje kompromisa, jer nisam svađalački tip; ja nikad ne omalovažavam i ne idem na ličnost." Međutim, javnost ga je proteklih godina upamtila po obračunima sa "snagama haosa i bezumlja u našem društvu", a posebno po oceni iz 1996. da su protesti zbog tadašnje krađe na lokalnim izborima "rušilačke i nasilne demonstracije sa svim odlikama profašističkih grupa i ideologija".
Na pitanja za ovaj intervju je odgovorio pismeno.
"VREME": Kako
ocenjujete izborni rezultat SPS-a na proteklim saveznim i lokalnim
izborima?
D. TOMIĆ: Kao što i sami znate, ovo je najgori izborni rezultat SPS-a u deset godina njegovog postojanja. Ne vidim da tom podatku treba davati još neku ocenu.
Bili ste u SPS-u od njegonog
osnivanja. U čemu su po vašem mišljenju stranka i njeno rukovodstvo
pogrešili?
To pitanje sebi često postavljam poslednjih dana. Narod kaže da je posle bitke svako general, pa bih i ja danas mogao da nađem obilje razloga za izborni poraz. Međutim, ne bih voleo o tome javno da govorim pre nego što budem govorio u sopstvenoj partiji. Nema sumnje da će najviši organi Socijalističke partije umeti ozbiljno da procene sve političke odluke donete poslednjih godina i da ćemo svi iz njih izvući neke pouke.
Hoću da kažem samo da je paradoksalno da smo ove izbore izgubili u trenutku kad smo možda i bolje radili nego pred neke druge izbore. Naša zemlja je zaista obnavljana veoma brzo, i veoma sam srećan što i ostale partije danas odaju priznanje rezultatima te obnove. Moj prijatelj Milutin Mrkonjić je tome dao nemerljiv doprinos i verujem da to i građani razumeju, bez obzira na njegovo neformalno ponašanje na javnoj sceni. Ipak, neki drugi koji su se za televiziju i novine slikali mnogo više od Mrkonjića, dižući sebe u zvezde, nisu učinili ama baš ništa ni za narod, ni za državu, ni za sopstvenu koaliciju. Tako je SPS ostajao bez podrške većine penzionera, zdravstvenih radnika, profesora i nastavnika i, ono što meni najteže pada, bez podrške većine mladih. O svemu ovome SPS će sigurno raspravljati uskoro, i siguran sam da će moja partija, možda bez nekih od nas, biti opet moćna stranka levice koja će svoj rad ponovo zasnivati na izvornim principima svog programa.
Na osnovu kojih političkih činjenica
je rukovodstvo SPS-a procenilo da bi levica mogla dobiti izbore?
Zaista ne znam na koje procene mislite. U izbornoj kampanji je potpuno logično da sve relevantne političke partije veruju u svoju pobedu i to saopšte svojim biračima. To su, dakle, javno iznete procene, i identično pitanje možete postaviti i nekim drugim partijama koje su tragičniji gubitnici od SPS-a.
Kako ocenjujete izbornu kampanju
levice?
Kampanja je bila kontraproduktivna i dobrim delom je doprinela ovako lošem rezultatu. Brojne trapavosti i pogrešni potezi u kampanji su, nažalost, potrli i neke pozitivne efekte rada Socijalističke partije u prethodnom periodu.
Kako je doneta odluka o načinu
vođenja kampanje i da li je o tome bilo različitih mišljenja unutar
stranačkog rukovodstva? Šta konkretno ocenjujete kao kontraproduktivno u
toj kampanji?
Odluka o načinu vođenja kampanje doneta je na uobičajen način i uobičajenom procedurom kojom se donose sve bitne odluke u SPS-u. Na drugi deo vašeg pitanja sam ranije već delimično odgovorio.
Da li je SPS učestvovao o donošenju
odluke o raspisivanju predsedničkih izbora kojima nije bio rok, odnosno
kako je ta odluka i na osnovu čije političke procene doneta?
Socijalistička partija Srbije bila je najbrojnija partija u parlamentu Savezne Republike Jugoslavije i bez nje ta odluka ne bi mogla da bude doneta. Kao predsednik Skupštine Srbije nisam bio neposredno uključen u dogovore oko ustavnih promena tako da danas ne bih mogao da kažem kako se to desilo. Pretpostavljam da su o ustavnim promenama razmišljali neki pravnici i pravni eksperti iz vrha SPS-a.
Da li je u državnom rukovodstvu
ili rukovodstvu SPS-a bilo različitih mišljenja o tome treba li odmah
priznati rezultate septembarskih predsedničkih izbora? Kakvo je bilo vaše
mišljenje?
Naravno da verujem kako svaki izborni rezultat treba priznati. Nikada nisam ni pomišljao da je moguće oglušiti se o izbor naroda. Uostalom, već 6. oktobra pre podne, pre nego što je izašao "Službeni list" sa konačnim rezultatima predsedničkih izbora, primio sam izaslanike predsednika Koštunice i složio se sa njegovim predlogom da hitno sazovem sednicu Narodne skupštine Republike Srbije, o čemu sam ga i pismeno obavestio. To je bilo najmanje što sam mogao da učinim u trenutku dok se još video dim iznad zgrade saveznog parlamenta.
Kakav je pre izbora bio vaš lični
stav o raspoloženju naroda?
Nema nikakve sumnje da je narod bio veoma nezadovoljan materijalnim stanjem, nesrećan zbog izolacije, ponižen zbog bombardovanja i besprimernog rušenja zemlje i potonjeg stanja na Kosmetu, zabrinut nad svojom budućnošću i egzistencijom. Mislim da su ovo nesporne činjenice. Narod je, to se videlo, želeo promene, i želeo ih je odmah.
Neke druge partije, a ne SPS, očigledno su umele bolje da artikulišu želju naroda za promenama u svakodnevnom životu. Žao mi je što moja partija nije uspela u svojim izbornim ambicijama, ali politika je sastavljena od pobeda i poraza. Pobednicima danas valja čestitati i pomoći im u nameri da stvore materijalno bogatije društvo. Socijalistička partija Srbije će, sasvim sigurno, tamo gde je u opoziciji, biti korektan učesnik u političkom životu i biće pravi korektiv vlasti – što opoziciji i pripada.
Da li se vi lično osećate
odgovornim za opisano stanje u zemlji, odnosno – ko je najodgovorniji za
to stanje?
Svakako da se osećam odgovornim. Bilo bi krajnje bahato da neko ko ima tako visoke državne i privredne funkcije ne oseća nikakvu odgovornost. Mislim da svako ko danas aktivno učestvuje u političkom životu zemlje – bez obzira na to da li pripada SPS-u ili DOS-u – mora da oseća ogromnu odgovornost.
Moja odgovornost danas je usmerena isključivo na to da prvo pokušam da obezbedim normalno snabdevanje tržišta gorivom i nesmetan rad NIS Jugopetrol. Mislim da u tome uspevam i da za to imam danas podršku baš svih političkih činilaca. S druge strane, brinem o tome da parlament Srbije radi normalno i da poštuje sve političke odluke, da uvažava realnost u zemlji i da svojim postupcima i odlukama ne produbljuje krizu. Ovo su, dakle, moji lični prioriteti u narednim danima. Potom nam slede izbori i moj veoma izvestan odmor od najvećeg dela obaveza koje danas imam.
Ostajete li pri oceni da su 1996/97. na ulicama demonstrirali fašisti, odnosno kako biste okvalifikovali one koji su ovog oktobra demonstrirali širom Srbije?
Ja ne mogu da ostanem pri oceni koju nikada nisam dao. U drugom dnevniku RTS-a krajem 1996. govorio sam o demonstracijama u Beogradu. Pominjalo se tada kamenovanje zgrade RTS-a, kamenovanje i razbijanje zgrade "Politike", kao i odlasci ispred kuća nekih visokih državnih funkcionera koji su zasipani kamenjem, jajima i pogrdama. I tada sam rekao da takve stvari čine militantne grupe sa svim odlikama fašizma. Dakle, nisam nazvao demonstrante fašistima, nego sam one koje su razbijali i uništavali zajedničku imovinu nazvao militantnim.
Ja zaista ne mogu da se pomirim s tim da neko zbog toga što mu se ne sviđa način na koji je Hadži Antić uređivao "Politiku" odluči da razbije sva stakla na zgradi "Politike" u centru Beograda. Ta zgrada nije ni Hadži Antićeva, ni moja, niti je onoga koji je hitnuo kamen u njena stakla. Takođe, odlasci ispred kuća funkcionera neće samo njima počiniti nevolje već i njihovim komšijama. Kad su to činili ispred zgrade u kojoj ja stanujem, uznemiravano je i stotinak ljudi na mom i susednim ulazima.
Lično nikad nisam imao ništa protiv toga da građani demonstracijama izražavaju nezadovoljstvo zbog neke politike ili političkih odluka. Demonstracije su jedna od tekovina demokratskog društva i legalan način političke borbe.
Što se tiče oktobarskih događaja, svi smo još pod tim utiskom i pod jakom tenzijom koja je nastala. Zato mislim da nisam u stanju da dam tačnu ocenu poslednjih zbivanja bez izvesne "istorijske distance".
Roksanda Ninčić
