"Vreme" �e u nekoliko narednih brojeva, u
seriji intervjua, poku�ati da istra�i metod funkcionisanja SPS-a i
JUL-a. Deset godina za na� nedeljnik �elnici ovih stranaka pristajali su
da govore samo anonimno i vrlo retko. Saznanja o mehanizmima po kojima su
se ove stranke upravljale zna�ajno je za javnost a verujemo i za te
stranke. Napomena: mi odgovaramo za pitanja, a oni za odgovore.
Intervju: Dragan Tomi�
"Trapava kampanja"
"Neke druge partije, a ne SPS, o�igledno su
umele bolje da artikuli�u �elju naroda za promenama u svakodnevnom �ivotu.
�ao mi je �to moja partija nije uspela u svojim izbornim ambicijama, ali
politika je sastavljena od pobeda i poraza"
Dragan
Tomi� (65), jedan od najvi�ih dr�avnih, privrednih i funkcionera SPS-a
u poslednjih deset godina, u intervjuu "Vremenu" ka�e da u
narednim nedeljama o�ekuje s jedne strane "civilizovanu, fer i
demokratsku izbornu kampanju" za republi�ke izbore, a s druge
konstituisanje svih legalnih organa vlasti na lokalnom, pokrajinskom i
saveznom nivou. Zala�e se za hitno vra�anje politi�kog �ivota u
normalne tokove kao preduslova za normalnu izbornu kampanju i republi�ke
izbore, dodaju�i da �e bez normalizacije stanja u dr�avi biti te�ko
normalizovati privredu, uhvatiti kontakt sa svetom i "prihvatiti mogu�nosti
koje smo dobili ukidanjem sankcija".
Tomi� je proveo 25 godina u rakovi�koj Fabrici traktorskih guma "Rekord", u koju je 1962. u�ao kao pomo�ni in�enjer-tehnolog, a 1986. iza�ao kao generalni direktor. Posle, u vreme uspona na vlast Slobodana Milo�evi�a, bio je predsednik Gradske konferencije Socijalisti�kog saveza radnog naroda Beograda (do 1989. godine), i �ef poslani�ke grupe socijalista u Skup�tini Srbije.
Od 1990. godine je generalni direktor NIS Jugopetrol, a od 1994. i predsednik republi�ke Skup�tine. Oba ta polo�aja zauzima i danas.
U vreme dolaska na funkciju predsednika republi�kog parlamenta rekao je: "Predsednik Milo�evi� je smatrao da moja mirno�a i stabilnost mogu da pogoduju okolnostima u kojima se tra�i model politi�ke saradnje i sporazuma� Milo�evi� je o�ito procenio da sam po karakteru pogodna li�nost za tra�enje kompromisa, jer nisam sva�ala�ki tip; ja nikad ne omalova�avam i ne idem na li�nost." Me�utim, javnost ga je proteklih godina upamtila po obra�unima sa "snagama haosa i bezumlja u na�em dru�tvu", a posebno po oceni iz 1996. da su protesti zbog tada�nje kra�e na lokalnim izborima "ru�ila�ke i nasilne demonstracije sa svim odlikama profa�isti�kih grupa i ideologija".
Na pitanja za ovaj intervju je odgovorio pismeno.
"VREME": Kako
ocenjujete izborni rezultat SPS-a na proteklim saveznim i lokalnim
izborima?
D. TOMI�: Kao �to i sami znate, ovo je najgori izborni rezultat SPS-a u deset godina njegovog postojanja. Ne vidim da tom podatku treba davati jo� neku ocenu.
Bili ste u SPS-u od njegonog
osnivanja. U �emu su po va�em mi�ljenju stranka i njeno rukovodstvo
pogre�ili?
To pitanje sebi �esto postavljam poslednjih dana. Narod ka�e da je posle bitke svako general, pa bih i ja danas mogao da na�em obilje razloga za izborni poraz. Me�utim, ne bih voleo o tome javno da govorim pre nego �to budem govorio u sopstvenoj partiji. Nema sumnje da �e najvi�i organi Socijalisti�ke partije umeti ozbiljno da procene sve politi�ke odluke donete poslednjih godina i da �emo svi iz njih izvu�i neke pouke.
Ho�u da ka�em samo da je paradoksalno da smo ove izbore izgubili u trenutku kad smo mo�da i bolje radili nego pred neke druge izbore. Na�a zemlja je zaista obnavljana veoma brzo, i veoma sam sre�an �to i ostale partije danas odaju priznanje rezultatima te obnove. Moj prijatelj Milutin Mrkonji� je tome dao nemerljiv doprinos i verujem da to i gra�ani razumeju, bez obzira na njegovo neformalno pona�anje na javnoj sceni. Ipak, neki drugi koji su se za televiziju i novine slikali mnogo vi�e od Mrkonji�a, di�u�i sebe u zvezde, nisu u�inili ama ba� ni�ta ni za narod, ni za dr�avu, ni za sopstvenu koaliciju. Tako je SPS ostajao bez podr�ke ve�ine penzionera, zdravstvenih radnika, profesora i nastavnika i, ono �to meni najte�e pada, bez podr�ke ve�ine mladih. O svemu ovome SPS �e sigurno raspravljati uskoro, i siguran sam da �e moja partija, mo�da bez nekih od nas, biti opet mo�na stranka levice koja �e svoj rad ponovo zasnivati na izvornim principima svog programa.
Na osnovu kojih politi�kih �injenica
je rukovodstvo SPS-a procenilo da bi levica mogla dobiti izbore?
Zaista ne znam na koje procene mislite. U izbornoj kampanji je potpuno logi�no da sve relevantne politi�ke partije veruju u svoju pobedu i to saop�te svojim bira�ima. To su, dakle, javno iznete procene, i identi�no pitanje mo�ete postaviti i nekim drugim partijama koje su tragi�niji gubitnici od SPS-a.
Kako ocenjujete izbornu kampanju
levice?
Kampanja je bila kontraproduktivna i dobrim delom je doprinela ovako lo�em rezultatu. Brojne trapavosti i pogre�ni potezi u kampanji su, na�alost, potrli i neke pozitivne efekte rada Socijalisti�ke partije u prethodnom periodu.
Kako je doneta odluka o na�inu
vo�enja kampanje i da li je o tome bilo razli�itih mi�ljenja unutar
strana�kog rukovodstva? �ta konkretno ocenjujete kao kontraproduktivno u
toj kampanji?
Odluka o na�inu vo�enja kampanje doneta je na uobi�ajen na�in i uobi�ajenom procedurom kojom se donose sve bitne odluke u SPS-u. Na drugi deo va�eg pitanja sam ranije ve� delimi�no odgovorio.
Da li je SPS u�estvovao o dono�enju
odluke o raspisivanju predsedni�kih izbora kojima nije bio rok, odnosno
kako je ta odluka i na osnovu �ije politi�ke procene doneta?
Socijalisti�ka partija Srbije bila je najbrojnija partija u parlamentu Savezne Republike Jugoslavije i bez nje ta odluka ne bi mogla da bude doneta. Kao predsednik Skup�tine Srbije nisam bio neposredno uklju�en u dogovore oko ustavnih promena tako da danas ne bih mogao da ka�em kako se to desilo. Pretpostavljam da su o ustavnim promenama razmi�ljali neki pravnici i pravni eksperti iz vrha SPS-a.
Da li je u dr�avnom rukovodstvu
ili rukovodstvu SPS-a bilo razli�itih mi�ljenja o tome treba li odmah
priznati rezultate septembarskih predsedni�kih izbora? Kakvo je bilo va�e
mi�ljenje?
Naravno da verujem kako svaki izborni rezultat treba priznati. Nikada nisam ni pomi�ljao da je mogu�e oglu�iti se o izbor naroda. Uostalom, ve� 6. oktobra pre podne, pre nego �to je iza�ao "Slu�beni list" sa kona�nim rezultatima predsedni�kih izbora, primio sam izaslanike predsednika Ko�tunice i slo�io se sa njegovim predlogom da hitno sazovem sednicu Narodne skup�tine Republike Srbije, o �emu sam ga i pismeno obavestio. To je bilo najmanje �to sam mogao da u�inim u trenutku dok se jo� video dim iznad zgrade saveznog parlamenta.
Kakav je pre izbora bio va� li�ni
stav o raspolo�enju naroda?
Nema nikakve sumnje da je narod bio veoma nezadovoljan materijalnim stanjem, nesre�an zbog izolacije, poni�en zbog bombardovanja i besprimernog ru�enja zemlje i potonjeg stanja na Kosmetu, zabrinut nad svojom budu�no��u i egzistencijom. Mislim da su ovo nesporne �injenice. Narod je, to se videlo, �eleo promene, i �eleo ih je odmah.
Neke druge partije, a ne SPS, o�igledno su umele bolje da artikuli�u �elju naroda za promenama u svakodnevnom �ivotu. �ao mi je �to moja partija nije uspela u svojim izbornim ambicijama, ali politika je sastavljena od pobeda i poraza. Pobednicima danas valja �estitati i pomo�i im u nameri da stvore materijalno bogatije dru�tvo. Socijalisti�ka partija Srbije �e, sasvim sigurno, tamo gde je u opoziciji, biti korektan u�esnik u politi�kom �ivotu i bi�e pravi korektiv vlasti � �to opoziciji i pripada.
Da li se vi li�no ose�ate
odgovornim za opisano stanje u zemlji, odnosno � ko je najodgovorniji za
to stanje?
Svakako da se ose�am odgovornim. Bilo bi krajnje bahato da neko ko ima tako visoke dr�avne i privredne funkcije ne ose�a nikakvu odgovornost. Mislim da svako ko danas aktivno u�estvuje u politi�kom �ivotu zemlje � bez obzira na to da li pripada SPS-u ili DOS-u � mora da ose�a ogromnu odgovornost.
Moja odgovornost danas je usmerena isklju�ivo na to da prvo poku�am da obezbedim normalno snabdevanje tr�i�ta gorivom i nesmetan rad NIS Jugopetrol. Mislim da u tome uspevam i da za to imam danas podr�ku ba� svih politi�kih �inilaca. S druge strane, brinem o tome da parlament Srbije radi normalno i da po�tuje sve politi�ke odluke, da uva�ava realnost u zemlji i da svojim postupcima i odlukama ne produbljuje krizu. Ovo su, dakle, moji li�ni prioriteti u narednim danima. Potom nam slede izbori i moj veoma izvestan odmor od najve�eg dela obaveza koje danas imam.
Ostajete li pri oceni da su 1996/97. na ulicama demonstrirali fa�isti, odnosno kako biste okvalifikovali one koji su ovog oktobra demonstrirali �irom Srbije?
Ja ne mogu da ostanem pri oceni koju nikada nisam dao. U drugom dnevniku RTS-a krajem 1996. govorio sam o demonstracijama u Beogradu. Pominjalo se tada kamenovanje zgrade RTS-a, kamenovanje i razbijanje zgrade "Politike", kao i odlasci ispred ku�a nekih visokih dr�avnih funkcionera koji su zasipani kamenjem, jajima i pogrdama. I tada sam rekao da takve stvari �ine militantne grupe sa svim odlikama fa�izma. Dakle, nisam nazvao demonstrante fa�istima, nego sam one koje su razbijali i uni�tavali zajedni�ku imovinu nazvao militantnim.
Ja zaista ne mogu da se pomirim s tim da neko zbog toga �to mu se ne svi�a na�in na koji je Had�i Anti� ure�ivao "Politiku" odlu�i da razbije sva stakla na zgradi "Politike" u centru Beograda. Ta zgrada nije ni Had�i Anti�eva, ni moja, niti je onoga koji je hitnuo kamen u njena stakla. Tako�e, odlasci ispred ku�a funkcionera ne�e samo njima po�initi nevolje ve� i njihovim kom�ijama. Kad su to �inili ispred zgrade u kojoj ja stanujem, uznemiravano je i stotinak ljudi na mom i susednim ulazima.
Li�no nikad nisam imao ni�ta protiv toga da gra�ani demonstracijama izra�avaju nezadovoljstvo zbog neke politike ili politi�kih odluka. Demonstracije su jedna od tekovina demokratskog dru�tva i legalan na�in politi�ke borbe.
�to se ti�e oktobarskih doga�aja, svi smo jo� pod tim utiskom i pod jakom tenzijom koja je nastala. Zato mislim da nisam u stanju da dam ta�nu ocenu poslednjih zbivanja bez izvesne "istorijske distance".
Roksanda Nin�i�
