Intervju: Ljubiša Ristić
Miloševićeve greške
Naš predsednik je doneo nerazumnu odluku da skoro
godinu dana pre roka raspiše prevremene predsedničke izbore, a nije
morao. Hteo je da pomogne da savezni i lokalni izbori što bolje prođu.
Ova pogrešna procena posledica je glupih ili nedobronamernih saveta.
Druga njegova greška je što je pogrešno procenio stanje i raspoloženje
vrhova policije
Iza
prepunih kontejnera, havarisanih, očerupanih kamiona, hale na kojoj piše
Industrija špirita i kvasca, Vrenje D.D. , iz ruina prve srpske fabrike
šećera, izranjaju blistava stakla Šećerane. Iz radničke Čukarice, u
pozorišni raj: cvrkuću egzotične ptice po kavezima, perivoj palmi i
nekih čudesnih biljaka, stereo muzika, odsjaji oktobarskog sunca na
vodi... Šećerana ima i bazen.
Bljesak staklene bašte zamenjuje tama foajea: crni mermer na kome se ogleda hiljade majušnih električnih sijalica, pozorišno nebo. Na zidovima iscrtani romantični pejzaži, ogromna freska zaljubljenih Indusa...Grupice mladih ljudi (glumci?) ćaskaju. Nekakav užurban, vrlo ljubazan mlad svet sa majicom Republika Srbija – Ministarstvo za omladinu i sport posluje oko kompjutera i nekih fascikli, čak je i starija čistačica nasmejana: na njenoj majici logo KPGT i petokraka u onom Leonardovom crtežu... U ovom nadrealnom, čudesnom prostoru Međunarodnog art centra KPGT, kolokvijalno Ljušinom pozorištu, razgovaramo sa Ljubišom Ristićem, pozorišnim rediteljem i predsednikom Jugoslovenske levice, o našoj političkoj sceni posle izbora, posle 5. oktobra.
Na pitanje kako komentariše izbornu volju građana, trijumf DOS-a i poraz koalicije SPS-JUL, Ristić kratko i odsečno odgovara:
“To je bio državni udar, puč! Apsolutno sam siguran, znam da ovo nije bila slobodno izražena volja građana, sve je bilo vešto orkestrirano... Sve je ovo dugo i ozbiljno pripreman državni udar. Ovo je treći pokušaj; počelo je 96/97, kada iste ove snage nisu imale ni dovoljno pomoći iz inostranstva, ni finansijskih sredstava, ni logistike, a ni uporišta u državnom aparatu. Onda je došla druga faza: bombardovanje, uz prethodno inicirane sukobe na Kosovu. Treća faza je došla sada: ideja je jednostavna, izbori nisu dovoljni, treba izvesti prevrat. Sve je bilo organizovano, to se više i ne krije... Mislili smo da ćemo to čitati za nekoliko godina, Velja Ilić već detaljno objašnjava čitav scenario 'narodnog gneva'. Napravljen je scenario u kojem je potpuno bilo svejedno koliko je ko osvojio glasova, scenario je predviđao pobunu. Verovatno nikada nećemo saznati koliko je ko zapravo dobio glasova, niti je bio važan stvarni ishod predsedničkih izbora. Međutim, da predsednik Milošević nije napravio nekoliko grešaka, on bi i ovaj put pobedio!"
"VREME": Koje je to greške napravio Slobodan Milošević?
LJUBIŠA RISTIĆ: Naš predsednik je doneo nerazumnu odluku da skoro godinu dana pre roka raspiše prevremene predsedničke izbore, a nije morao. Hteo je da pomogne da savezni i lokalni izbori što bolje prođu. Ova pogrešna procena posledica je glupih ili nedobronamernih saveta. Druga njegova greška je što je pogrešno procenio stanje i raspoloženje vrhova policije. Bio je uveren da će policija braniti državu. Takve procene su se pokazale kao netačne. Naprotiv! Kao i u svim zemljama istočne i jugoistočne Evrope presudnu ulogu u prevratima je odigrao državni aparat.
U slučaju prevrata u Jugoslaviji, na svu sreću, nije bilo treće greške, koja je takođe bila projektovana i koja bi odmah dovela do neposredne okupacije zemlje. Ta greška bila bi drastična upotreba sile, vojske i delova policije, a uz krvoproliće i slobodno polje delovanja stranih trupa uz poznata opravdanja. A onda je Ustavni sud dolio benzin na vatru! Predsednik Milošević je bio ogorčen, smatrao je to izdajom. Rekao je: Koga sad mogu da ubedim da nisam ja tražio da se ide u drugi izborni krug!
Kako se desilo da Slobodan Milošević, kome čak i najljući politički protivnici ne poriču da je izuzetno inteligentan, osobito u političkim igrama, napravi nekoliko za njega i SPS-JUL tako fatalnih grešaka?
Ja za to imam objašnjenje, ali ne kao političar. To je, znate, objašnjenje umetnika: postoji trenutak kada je čoveku – dosta. Nažalost, te njegove greške su porazne po život svih nas.
Mislite li da treba da odgovara?
Kako mislite? Kome da odgovara?
Svojoj partiji...
Svako treba da odgovara. A kome će narod da odgovara kad izgubi državu? Platiće ovaj narod za ovo...Ovo je vaša demokratija, metalne štange, smenjivanja, krizni štabovi, upadanja, telefonske pretnje... To se valjda uči na onim seminarima u Budimpešti...Ovde će šetati NATO generali i neće biti ni mene, ni vas, draga moja... Meni je sve jasno... Pogledajte Makedoniju...
Tamo mladež nije ginula, nije bilo ratova, razaranja...
U Srbiji niko nije ginuo...
Izginuli su mnogi u ratovima u kojima Srbija “nije učestvovala”...
Izginulo je 3500 ljudi od NATO bombardovanja...
A u Bosni, Hrvatskoj?
To je samo kratko trajalo, JUL je dosledno bio protiv nacionalizma, mi smo poručili da mir nema alternativu...
Mnogi espeesovci optužuju JUL za izborni fijasko: Milorad Vučelić, bivši potpredsednik SPS-a izjavljuje ovih dana da je za SPS bio “poguban brak sa JUL-om”, da je to jedan od glavnih razloga što je ova partija doživela sunovrat. Drugi kažu – JUL je narušio sve principe parlamentarizma: za veoma kratko vreme su zavladali SPS-om. Predsednik SPS-a je više brinuo za JUL nego za svoju stranku...
Ne
diskutujem sa Vučelićem! Sada ima pokušaja da se SPS razbija iz svih
pravaca, demonizira se JUL, nasilno poništavaju rezultati prethodnih
republičkih i saveznih izbora. Politika je, naravno, odnos snaga,
poslednji rezultati izbora su pokazali da je naše stanovništvo
podeljeno. To je demokratska činjenica koju će morati svi da uvaže. Ono
što je zbilja opasno jeste da se ova faza ipak mora razumeti samo kao
prva faza okupacije zemlje. Sledeća faza je otkidanje dela teritorija, sa
podsticanjem međunacionalnih sukoba. Ako je u prethodnoj fazi bilo
izbegnuto krvoproliće, u sledećoj može biti namerno izazvano, kao što
to znamo iz naše istorije...Tako je bilo u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni,
na Kosovu...
Zar ne mislite da za tok tih događaja veliku odgovornost snosi dosadašnji režim i Slobodan Milošević?
Ne mislim... Ne bih komentarisao.
Kako danas vidite situaciju?
Oni koji su uvek inicirali sukobe ni sada ne odustaju. Mi se danas nalazimo u jednom međustanju: sada su isti metodi primenjeni na razaranje tkiva države, razara se tkivo našeg parlamentarnog sistema. Sa našeg stanovišta veoma je važna pozicija Vojske Jugoslavije i njene opredeljenosti za mir i granice zemlje, čuvanje njenog suvereniteta, integriteta i ustavnog poretka.
Šta to praktično znači?
Ovoga časa niko ne zna, uostalom i ne treba da zna. U obe suprotstavljene opcije postoje ljudi kojima je stalo do tih vrednosti, ali postoje i ljudi koji rade za tuđe interese i spremni su da izdaju.
Iz kojih motiva?
Motivi su manje važni. Da li neko misli da je bolje živeti u civilizovanom ropstvu nego u lošoj beskonačnosti slobodnog siromaštva i izolacije, ili prosto, izdaje zbog prastarih motiva, ili ideološke mržnje, straha, slabosti, danas više uopšte nije važno. Važan je krajni ishod, hoćemo li uspeti da održimo demokratski proces u zemlji, da li ćemo odlučivati sami ili će naše unutrašnje odnose dirigovati spolja. Pokazaće vreme. Ja se uzdam u poštene i razumne ljude, kakvih je većina i na jednoj i na drugoj strani.
JUL je najavio da će na republičke izbore 23. decembra izaći samostalno. Kako idu pripreme?
Ja sam optimista. Nadam se da će rezultati izbora biti poštovani. Jugoslovenska levica će sada moći samostalno da se obrati svom biračkom telu, bićemo front levih i patriotskih snaga koji je danas zemlji potrebniji nego ikad. Nema više nikakvih razloga da se neuspešni u obe partije pravdaju neuspehom koalicije sa onom drugom partijom. Mi nećemo učestvovati ni u kakvim pregovorima ovih prelaznih, ekspertskih i ne znam kakvih vlada. Spremamo se za izbore. Jugoslovenska levica će sada moći samostalno da se obrati svom biračkom telu, bićemo front levih i patriotskih snaga koji je danas zemlji potrebniji nego ikad. Nama su najnoviji događaji olakšali poziciju: Jugoslovenska levica će biti snažna, uporna i kreativna, prava opozicija u našem političkom životu. Čitav naš politički dijapazon je drastično pomeren desno.
SPS poručuje da će biti partija centra.
Nas ne zanima dalji razvoj Socijalističke partije Srbije, to je njihova stvar... Ubuduće, bićemo sami na levici. Iz naših redova će otići i oni koji su JUL-u pristupili iz karijerističkih ili nekih drugih interesa, da bi rešili neke svoje probleme. Upisivali smo sve koji su to želeli. Imamo oko 150.000-200.000 članova. Među njima je i mnogo onih koji nisu levičari. Imamo mnogo mladih i to je naša snaga. Informacije sa terena kažu da ima i nasilja, obračuna sa našim članovima, neki se pod pritiskom ispisuju iz članstva, jedan broj lekara, prosvetnih radnika... JUL optužuju za sve i svašta i dojučerašnji prijatelji i dojučerašnji neprijatelji. Pravim levičarima ovi događaji u neku ruku dobro su došli: više ne moramo da sklapamo trule koalicije, ulazimo u dvosmislene relacije, upuštamo se u mutne političke perspektive. Sa stanovišta našeg programa i cilja Jugoslovenska levica je spremna da taj program realizuje strpljivo i uporno. I sa 500.000 članova, ali i sa 50.000 članova važno je da su to pravi, bićemo poštena opozicija, bez ideološke zaslepljenosti, ali i bez hipoteke lakomih profitera. Borićemo se za siromašne i obespravljene. Profiteri će se vratiti tamo gde su uostalom uvek i bili, uz vlast.
Vi ste još davno, novembra 97, govorili o fašizaciji političkog života, kritikovali ste radikalnu stranku, a onda ste vi među prvima prepoznali “profašističke elemente” i teroriste među pobunjenim studentima, među otporašima... Zbog pesnice na majici mladići i devojke su premlaćivani i proganjani, pa i hapšeni...
Vas zaista zanima šta mislim o Otporu? E, onda ugasite kasetofon pa ću vam reći...
Vlada uverenje da je Ljubiša
Ristić zbog drugova izgubio prijatelje (Rade Šerbedžija, Milena Zupančič,
Lazar Stojanović, Filip David). "Ristić koji nikada nije pao nisko
sada je sa ljudima kojima je niskost zanimanje", mislim da je to
rekao vaš prijatelj Dušan Jovanović.
Ti prijatelji o kojima govorite većinu stvari ne razumeju. S njima ceo zivot imam problema. Svi moji prijatelji, nekadašnji levičari, na američkim su platama. Nisu napisali knjige, nisu uradili ono što je trebalo...
A zar vi niste napravili ovu Šećeranu
uz malu pomoć drugova iz JUL-a? Konkretno, "Keramika
Mladenovac" poklonila je pločice za ove ogromne holove...
Ma hajte molim vas! To su španske pločice, sve sam napravio sam, nisam pravio vile i bazene kao političari u svim partijama. Pomogli su mi prijatelji i kolege iz inostranstva... Nisam dobio ni donaciju od Ministarstva kulture... Najbogatiji ljudi su u drugim partijama. Ostavite te priče da je JUL partija bogataša. Da ste vi ozbiljne novine, vi biste napravili spisak najbogatijih ljudi, spisak biznismena, pa bi se videlo da tu ima malo naših članova. Prebrojte SPS, SPO, Novu demokratiju... Sramno je da je godinama Zoran Todorović optuživan da je mafijaš, bogataš, kriminalni profiter, da je zato ubijen... Ništa od toga nije tačno: njegova udovica i deca žive veoma skromno, ni traga nekakvom bogatstvu. Ali, novine pišu neodgovorno, bez ikakvih dokaza o bogatstvu julovaca. Ostavimo takve neosnovane priče; Jugoslovenska levica ima istorijsku odgovornost da bude snažna, ozbiljna partija koja treba da popuni iznenada upražnjeni prostor na levici zbog demokratske budućnosti naše zemlje. Jugoslovenska levica je za to spremna: organizacija je čvrsta, zatrašivanja je nisu pokolebala. Nama pristupaju mnogi mladi ljudi, oni su razumeli šta se događa.
Odlazimo iz Šećerane, “Ljušinog pozorišta od kulisa”. Mladi glumci se spremaju za novu sezonu koja počinje u novembru; predstave U logoru (Krleža), Cankarjeve Sluge i Njegošev Gorski vijenac spremaju reditelji Gajić, Anđić i Gabrić. Ristić će režirati Šekspirove drame Julije Cezar i Romeo i Julija.
Ljubiša Ristić, režiser Bube u uhu i Oslobođenja Skoplja, između ostalog, ovaj put će pokušati da režira i samostalni izlazak na izbore Jugoslovenske levice. Da li će se i ovaj spektakl u Ljušinoj režiji, da parafraziramo Tirketa, kao i svi prethodni – igrati samo jednom? Mnogi misle – reprize nema.
Ili će Ljuša do kraja nastaviti da režira julsku farsu i igra ulogu “Raspućina srpskog dvora”?
Slobodanka Ast
Gde je Mira Marković
Ljuša Ristić se izvinjava što nekoliko dana nije imao vremena za
razgovor:
"Znate kako je, svi opštinski odbori, sve je to palo na
mene..."
Gde je Mirjana Marković?
Pa, ne može ona da izađe, doveli bi odmah pet hiljada ljudi da je
linčuju. Valjda je to ta vaša demokratija.
Da li to znači da se Mirjana Marković povlači iz političkog života?
Zašto da se povlači?! Pa, ona je osnivač JUL-a! Ona drži sastanke,
radi punom parom...
Kako je doživela poraz?
...Pitajte nju
...Pokušala sam, ali danima nema nikoga u Direkciji JUL-a.
To je zato što su dorćolski lopovi pokidali veze, odneli kompjutere,
umetničke slike... Popravili smo telefone, javite se.
Šešelj je prevrtač
Pobunjene studente i otporaše optuživali ste da su profašistički elementi, teroristi, ali ste ćućorili i paktirali sa Šešeljem koji je pretio da će Hrvate klati zarđalom tupom kašikom i koji je vitlao pištoljem na te iste studente, profesore, taksiste... Šešelj je prvi zagadio politički prostor, a onda kao da kraja nije bilo... S njim ste bili u koaliciji!
Rekao sam vam šta mislim o Otporu, o studentskoj pobuni... Koga je Šešelj zaklao? Mi s njim nismo bili u koaliciji, on je bio u Vladi narodnog jedinstva.
I te kako je raspirivao međunacionalnu mržnju...
Ja ne znam ko je Šešelj. On je prevrtač, okretaće se i na ovu i na onu stranu. On je možda svojim ispadima stvarao prostor za ovo što nas je sad snašlo. Smatram da je Đinđić veći zagađivač. Mene zanima ko deset godina zove strance u ovu zemlju, ko ih dovodi. Ovde će se šetati NATO generali, ponavljam... Sve se vraća i sve se plaća, meni je sve jasno...
