Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje posle Boji�a
Bolnica sa hipotekom
Na platnom spisku �uvenog Instituta na�ao se i
Ratko Krsmanovi�, funkcioner JUL-a, �ovek fraza, te�kih re�i i
pretnji, koji nema ama ba� nikakve veze sa medicinom i koji nije ni bio
zaposlen u Institutu. Primao je platu od 21 hiljadu dinara, ta�no onoliko
koliko mese�no u Srbiji zara�uje sedam lekara op�te prakse
Pro�lonedeljnim
tajnim izja�njavanjem zaposleni u Institutu za kardiovaskularne bolesti
Dedinje, odlu�ili su da se rastanu sa svojim direktorom dr Milovanom Boji�em.
Od 416 zaposlenih, njih 400 podr�alo je dr Bo�ka �ukanovi�a na mestu
vd. direktora bolnice. U�inili su to u Boji�evom odsustvu, posle njegove
ostavke na mesto ministra zdravlja u Vladi Srbije i posle bitke za izborne
glasove na beogradskim ulicama. Od 4. oktobra dr Milovan Boji� se nije
pojavljivao na Institutu. Nije ga bilo ni u javnosti, osim na
konstitutivnom zasedanju Skup�tine Jugoslavije gde je novinarima izjavio
da se ni�ega ne boji i da je "stra�no neustra�iv":
"Ponosan sam na sve ono �to sam uradio. "
Biv�i ministar zdravlja i biv�i direktor dedinjskog instituta i mo�ni funkcioner JUL-a postaoje po snazi, partijskom autoritetu i osionosti glavni �ovek ne samo Medicinskog fakulteta ve� i srbijanskog zdravstva. Njegovo ime �apatom su izgovarale i veli�ine ovda�nje medicinske nauke. Za�to, te�ko je re�i. Kada je krajem 1992. godine postavljen na �elo klinike za kardiovaskularne bolesti opet niko nije znao kako je na to mesto do�ao. Nepoznat je i datum kada je iz SPS-a pre�ao u JUL. Sa 660 nau�nih publikacija (po svedo�enjima iz Akademije) konkurisao je pre nekoliko meseci i za ulazak u Srpsku akademiju nauka. Krupne politi�ke promene u Srbiji za sada su u nadgradnji politi�ke, stru�ne i nau�ne karijere izgleda primirile dr Boji�a.
LAKIROVKA: Smenjen je i u Insitutu iz koga je krenuo u juri� na munjevitu karijeru. �im je stigla nova uprava, stvari su stajale ne�to druga�ije od onih koje je Boji� plasirao: u javnost sti�e upozorenje da na razne medicinske intervencije �eka tri hiljade pacijenata i da Institutu nedostaje mnogo toga za rad. I ne samo to. I povr�nim uplivom u poslovne knjige, koje �e verovatno u skorije vreme pokazati kako je dr Boji� pravio Hjuston u Beogradu, u javnost dopire skandalozna informacija: na platnom spisku �uvenog Instituta na�ao se i Ratko Krsmanovi�, funkcioner JUL-a, �ovek fraza, te�kih re�i i pretnji, koji nema ama ba� nikakve veze sa medicinom i koji nije ni bio zaposlen u Institutu. Primao je platu od 21 hiljadu dinara, ta�no onoliko koliko mese�no u Srbiji zara�uje sedam lekara op�te prakse. Saznajemo tako�e da takvih Boji�evih �ti�enika o tro�ku dr�ave ima jo�, ali da, koliko se za sada zna, oni ne pripadaju politi�kom establi�mentu.
Kada jednog dana na red do�u i dokumenta o kreditima, nabavljanju opreme, raspodeli sredstava iz zajedni�kog Fonda za zdravstveno osiguranje Srbije, svetskom standardu bolnice i zaposlenih u sirotinjskoj dr�avi, posta�e verovatno jasnije �ime je dr Boji� sve zadu�io svoje partijske drugove, kako je uspeo da na u�trb Dedinja u sirotinjski �o�ak sabije tri ugledne kardiovaskularne ustanove u republici, a ve�inu najstru�nijih kadrova preseli u svoju bolnicu. Institut Dedinje je zapravo bio pokri�e za uspe�nu karijeru dr Milovana Boji�a. Kada su stvari ovih dana krenule drugim tokom i kada je postojala opasnost da obezglavljeni Institut, pre svega zbog prestanka mo�i dr Boji�a, po�ne bez materijalne i ostale podr�ke da se uru�ava, oglasili su se i zaposleni. Tiho i bez skandala smenili su svog �uvenog direktora. Razloga za skandale nije ni bilo po�to su dr Boji�a tretirali kao dobrog direktora, koji im je omogu�io rad u modernoj bolnici, plate, usavr�avanja pa �ak i godi�nje odmore u elitnim letovali�tima.
Sagovornik "Vremena" docent dr Aleksandar Ne�kovi�, kardiolog, upravnik Centra za kardiovaskularna istra�ivanja, reakciju kolektiva obja�njava iznu�enom i neophodnom da se sa�uva ustanova: "Nema direktora, nema potro�nog materijala. Bolnica funkcioni�e, ali sve te�e. Dr Boji� je poslednji put na Institutu bio 4. oktobra, odr�ao kolegijum kao da se ni�ta ne de�ava. Posle toga se nije pojavljivao. Dr Bo�ko �ukanovi�, sada�nji v. d. direktor, �ovek izuzetnog stru�nog kredibiliteta, koji u�iva ugled u kolektivu, najpre se dogovorio sa na�elnicima, rekao im �ta namerava da uradi. Potom se kolektiv izjasnio o tome".
Na pitanje da li je kolektiv otkazivanjem poslu�nosti Boji�u ru�io Milo�evi�ev re�im ili sopstvenog direktora, dr Ne�kovi� ka�e: "Iskreno govore�i, mislim da je ovo prvo ta�nije. Stav o Boji�u i prema njemu promenio se u glavama ve�ine nas, posle skandalozne izborne kra�e 24. septembra. Postalo je o�igledno da i on u�estvuje u tome. Do tada, on je za nas bio dvojna li�nost. Ovde smo ga gledali kao direktora, on je bio korektan, nikoga nije proganjao zbog politi�kih ube�enja. Nije uvodio politiku u Institut i nismo bili obavezni da se upisujemo u politi�ke partije njegove provenijencije. Druga�ije smo, naravno gledali na njega kad bi nastupao na primer na TV-u, kao partijski �ovek. "
A
�TA SAD: Na� sagovornik govori o Institutu kao ustanovi evropskog
ranga i po obimu i po kvalitetu rada i po zaposlenom kadru. Pominje i
rezultate za koje, kako ka�e, postoje lako proverljivi podaci: "Boji�
je umeo da slu�a savete grupe stru�njaka i drugih ljudi koji su mu �ak
i u prolazu davali informacije o potencijalnom radu i organizaciji
klinike. On jeste na neki na�in koncipirao ovakvu bolnicu kakva je ona
danas. Ne bi i�lo tako lako da nisu postojali nekada�nji dobri temelji,
oni pre dolaska Boji�a. Tu je radio dobar kadar, vrhunski hirurzi,
kardiolozi i anesteziolozi. Godi�nje je ra�eno oko dve hiljade operacija
na otvorenom srcu, oko dve hiljade vaskularnih operacija, 35
kateterizacija dnevno i 40 do 50 ultrazvu�nih pregleda. "
Dr Ne�kovi� ne negira da su u pore�enju sa drugim bolnicama zaposleni u Institutu imali mnogo bolje uslove za rad, !"to se naravno, pripisivalo, i sigurno je tako, Boji�evom politi�kom anga�manu i blisko��u sa vla��u. Ali tu bliskost su negovali i drugi direktori, pa nisu ba� mnogo uradili za svoje klinike. Svi su oni bili �lanovi SPS-a i JUL-a. "
Standard, uslovi rada i plate u�inili su svoje. Malobrojni ugledni doktori sa ovih prostora odoleli su ponudama dr Boji�a i nisu se odazvali njegovom pozivu. U dedinjskoj bolnici danas je zaposleno 130 lekara od kojih su 27 doktori nauka, 28 magistri nauka, 92 su specijalisti a njih 6 su klini�ki lekari. I susret sa holom bolnice, ako se izuzmu gu�ve pred ordinacijama, sugeri�e ne�to �to odudara od ovda�njih bolnica. Osim �isto�e koja je primetna, na slu�benom ulazu stoji i, skener, , poput onih na aerodromu kroz koje morate pro�i zarad kontrole oru�ja. Sobe uredne, a i povr�an pogled na intenzivnu negu ukazuje na dobru opremljenost i skupu modernu opremu.
Sada ve� biv�i direktor tu je dovodio goste iz sveta i ovda�nje partijske lidere. Zasluge je pripisivao sebi, bez ula�enja u detalje odakle novac za sve to. U ovda�njem poretku stvari, gde na ceni nisu ekonomija i brojke, ve� partijska pripadnost, Dedinje �e i dugo posle Boji�a nositi nepopularni epitet "ogledne partijske bolnice". Dodu�e, i u neka druga vremena bolnica "Dragi�a Mi�ovi�" iz koje je potekao Insitut Dedinje tako�e je bila mezim�e re�ima i va�nih li�nosti jednopartijskog sistema. Boji� je zapravo samo ofanzivnije preuzeo recept, osim �to je najurio nasle�ene stru�njake koji su i u onda�njem re�imu digli glas protiv svog upravnika Mihaila Vu�ini�a. Te sada ve� daleke 1992/93. godine pored ostalih kliniku je napustio kardiolog za koga je u tom trenutku znao ceo svet dr Uro� Babi�, po�to ga je novi upravnik dr Boji� prebacio na odeljenje za po�etnike. Nije bolje pro�ao ni dr Zoran �uri�i�, primarijus i jedan od utemeljiva�a angiografije i koronarografije. Smenjen je sa mesta na�elnika rendgen odeljenja. Da bi imao od �ega da izdr�ava porodicu vratio se u bolnicu "Dragi�a Mi�ovi�".
ZAVERA �UTNJE: U bolnici nije ostao gotovo niko ko je digao glas protiv prethodnog upravnika, koga je dr Boji� kasnije postavio za svog savetnika. Poput dana�njih, ve�ina onda�njih nezadovoljnih lekara je �utala. Javno se usprotivila jedino dr Milena Jaukovi�, koja je upozorila preko "Na�e borbe" i NTV Studio B na bahato pona�anje dr Boji�a. Usledio je otkaz u kome je doslovce stajalo da se otpu�ta s posla zbog istupanja u javnosti bez dozvole direktora. Posle trogodi�njeg su�enja vra�ena je na posao, ali nije tu ostala.
"Moja pri�a je zavr�ena, ali prosto mislim da je bilo svih ovih godina nemoralno �utati. Dana�nji Institut je napravljen tako �to je dr Boji� zloupotrebio politiku i jednostavno privilegovao jednu instituciju. Ona je stvarana i gra�ena na u�trb drugih uglednih institucija tog profila, bez konkurencije, bez mogu�nosti pore�enja. A konformizam, ne samo tamo�njih lekara ve� i ve�ine ostalih ko�tao nas je zdravlja, a nekog i glave. O tim stvarima, kao �to je slu�aj sa tom insitucijom, mora se govoriti javno i otvoreno. Tu su pome�ani profesija i politika. I jednoj i drugoj u ovda�njim uslovima manjka moral. Ima samo vi�ka kriminala koji se uvukao u zdravstvo. Lekari to toleri�u i �ute sve ove godine. Lekarsku solidarnost i za�tiitu struke niko vi�e i ne pominje. U toj bolnici se danas 'sudaraju' doktori nauka, kao da je red za ulje i �e�er. Samo pre sedam godina tu je bilo �etrdeset lekara i jedan ili dva doktora nauka. I oni su to i odista bili. . . "
Svojim �utanjem, koje bi se moglo nazvati i nesolidarno��u s kolegama koji su le�ili ljude bez i�ega, sti�e se utisak da su zaposleni u Institutu sami doprineli uzlaznoj i munjevitoj karijeri dr Milovana Boji�a. Na� sagovornik dr Ne�kovi� na tu temu ka�e: "Sau�esni�tvo se naravno ne mo�e osporiti, kao ni �injenica da je okupio kvalitetan kadar. Samim tim vi u�estvujete u napredovanju klinike, a i Boji�a u nekom smislu u kome je on to �eleo. O njegovim li�nim motivima, naravno, mo�emo samo da naga�amo, ali je on ovo ovde uspeo da napravi. Verovatno najve�im delom zbog sebe. Ipak je i ostavio ne�to iza sebe. Ovo nije kula od karata koja se raspala njegovim nestankom. Ovo je klinika koja u ovom momentu, ako postoji dovoljan dotok potro�nog materijala i delova za opremu, mo�e da nastavi istim tempom kao i dosad. Ne �elim da se na bilo koji na�in shvati da ja opravdavam Boji�ev politi�ki anga�man, ni Boji�ev odnos prema drugim ustanovama, prema drugim kolegama, ili prema onome �to je radio u poslednjih godinu dana. I niko se ovde s tim ne mo�e slo�iti, ali neke stvari su �injenice, pa i ova klinika je to. "
Od NATO intervencije ova klinika i sama po�inje da ose�a probleme koje su druge ustanove ose�ale nekoliko godina unazad: kvare se aparati, nema dovoljno potro�nog materijala. To ni sam dr Boji� u poslednje vreme nije mogao da re�i. Dr�ava je o�igledno i te kako finansijski iscrpljena.
U najnovijim promenama na univerzitetu, posebno na Medicinskom fakultetu, pokrenuta je i inicijativa za reviziju doktorata, nau�nih radova i napredovanja u poslednjih deset godina. Doktorati i magisterijumi su negovani i na Institutu Dedinje. Pri konkurisanju za �lana SANU-a, dr Boji� je podneo ipmozantan broj nau�nih publikacija: "Ovde je zaista negovan nau�no-istra�iva�ki rad. Ljudi su slati na usavr�avanje o tro�ku Instituta i u inostranstvo. Mislim da je to dobro, da je neko iz ove zemlje uop�te imao uslova za to. A �to se ti�e radova dr Boji�a, nije on direktno napisao tolike radove, ali je ve�ini ljudi sa Instituta koji su radili nau�ne radove on prakti�no bio koautor. I sam Medicinski fakultet je pao na niske grane. Mnogi su tu do�li a da to ni�im ne zaslu�uju. Predla�em da se svi sa Medicinskog fakulteta otpuste i kadrovski napravi novi fakultet. "
Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje bez sumnje �e jo� dugo �iveti pod hipotekom dr Milovana Boji�a, �oveka bolesnih politi�kih ambicija, spremnog �ak i da pred svedocima proguta neatestirani uvozni kineski lek da bi dokazao da je to �to je s uvozom lekova radio u redu. �oveka koji je vrlo dobro znao na koja vrata i kako treba zakucati: sa sme�kom ili sa palicom.
Na pomenutoj klinici danas nerado vade sumnjive papire i nerado govore o rabotama biv�eg direktora koje bi mogle biti �ak i vrlo sumnjive i podlo�ne istra�nim organima. Od zapo�ljavanja ro�aka (radili uglavnom kao osoblje) i sopstvene supruge do eventualnih nov�anih i drugih malverzacija.
Branka Kaljevi�
