Uoči američkih predsedničkih izbora
Tesna trka
Na nesreću po oba kandidata, posledni predizborni
dani obiluju dramatičnim vestima iz inostranstva, što razgovor često može
preokrenuti a sagovornike odvesti na potpuno nepoznat teren, ma koliko se
njihovi štabovi trudili da budu u toku sa svetskim zbivanjima
Predsednički
kandidati na predstojećim izborima u SAD ulaze u finiš predizborne trke.
Startni pištolj za završni krug opalio je 17. oktobra u Sent Luisu (država
Misuri), gde su demokratski kandidat i potpredsednik Al Gor i
republikanski teksaški guverner Džordž V. Buš odmerili snage u debati
pred očima cele javnosti. Za obe strane debata u Sent Luisu bila je od
velike važnosti jer je trka i dalje prilično izjednačena. Prema
poslednjim istraživanjima javnog mnjenja (Reuters/MSNBC), republikanski
tim koga čine Buš i Dik Čejni vodi ispred Gora i Libermana sa 43
naspram 41 odsto.
Prema procenama analitičara, Buš je stekao neznatnu prednost 12.
oktobra na drugoj, od ukupno tri debate. Gor je tom prilikom iznosio neke
pogrešne podatke, što je Bušovom timu omogućilo da u javnosti lakše
diskredituje političkog protivnika. Osim toga, Buš, koji nije poznat po
vrhunskom znanju u oblasti unutrašnje i spoljne politike, nikog nije očarao,
ali se nije dao zbuniti. U javnom mnjenju on se smatra ne naročito
inteligentnim, dok se Gor neprekidno predstavlja kao nepouzdan, mahom zbog
načina na koji je prikupljao novac za predizbornu kampanju, ali i zbog
toga što je vadio vruće kestenje iz vatre koju je svojim skandalima
raspaljivao odlazeći predsednik Klinton. Gorov prljav veš brzo se
pojavio na sajtu republikanskog Nacionalnog komiteta. Iznad serije
fotografija sa Gorovim likom, svaka bleđa od prethodne, ispisan je veliki
naslov: “Gor će vam reći bilo šta.”
Gor se smesta pobunio zbog dvostrukog standarda, pokušavajući da
istakne da je i Buš često baratao netačnim podacima. Ali, pošto je već
u javnosti stekao imidž neznalice, nepoznavanje gradiva Bušu se nekako
lakše prašta, čak se od njega i očekuje da pogreši ime neke važne
osobe, ili datum važnog događaja. Naprosto, od njega se i ne očekuje ništa
bolje. Drugim rečima, kada Buš pogreši, to se opisuje kao gaf, a ne kao
namerno izgovorena laž, što javnost pomisli čim Gor pobrka činjenice.
Oba tabora pokušavaju sa velikom pažnjom da prate dešavanja u svetu
u poslednjim nedeljama; reč je konkretno o promenama u Srbiji,
obnovljenim sukobima na Bliskom istoku ili napadu na brod američke
mornarice u vodama Jemena. Na nesreću po oba kandidata, posledni
predizborni dani obiluju dramatičnim vestima iz inostranstva, što
razgovor često može preokrenuti a sagovornike odvesti na potpuno
nepoznat teren, ma koliko se njihovi štabovi trudili da budu u toku sa
svetskim zbivanjima. Iz dosadašnjih debata nije jasno kome uzbuđive
vesti iz inostrasntva više škode – Bušu ili Goru, mada se Gor zbog većeg
iskustva u međunarodnim odnosima ipak smatra većim stručnjakom. U prvim
dvema javnim debatama Gor je naprosto zablistao. Odgovarajući na pitanje
o Miloševićevom odbijanju da preda vlast, Gor je samouvereno opisao
trenutnu situaciju u Srbiji i ne trepnuvši naveo najvažnije aktere, a da
pri tom nijedno ime nije pogrešno izgovorio. Želeo je, naravno, da se
pred Bušom napravi važan i da istakne neobrazovanost svog protivnika
koji lomi jezik čim se pojavi neko neobičnije američko prezime, o
stranim imenima i da ne govorimo. Još strašnije, američki predsednički
kandidat iz republikanskih redova ne razlikuje osnovne pojmove i otkriva
veliku rupu u svom opštem obrazovanju. Kada je blatio Gora zbog
nepouzdanosti u intervjuu koji je uživo dao CNN-u krajem avgusta, Buš je
izgovorio sledeće: “Kada nešto obećate i posle to ne učinite, po
meni se takva osobina naziva pouzdanošću.”
Duška Anastasijević
Debata
"Potpredsedniče Gor, ukoliko jugoslovenski predsednik Milošević odbije da preda vlast, šta bi SAD trebalo da učine, i da li išta treba da učine u tom slučaju?"
Gor:
"Milošević je izgubio izbore. Pobedio je njegov protivnik, Koštunica. To je divno. Miloševićeva vlada odbija da objavi rezultate izbora. To je izazvalo generalni štrajk. Građani protestuju. Mislim da treba da pružimo podršku građanima Srbije i Jugoslavije i da na svaki način izvršimo pritisak da se priznaju legalni rezultati izbora. Građani Srbije pokazali su veliku hrabrost kada su smenili tog tipa. Naš stav i stav naših saveznika je jasan: Srbija će, čim Milošević ode sa vlasti, moći da uspostavi više nego normalne odnose sa ostalim delom sveta. Čini mi se da smo im pružili snažan motiv da učine ono što treba. Treba voditi računa da je Milošević optužen za ratne zločine i da mu treba suditi. Doduše, koraci bi trebalo da budu odmereni ako imamo u vidu činjenicu da zbog nacionalizma u Srbiji vlada poprilično antiameričko raspoloženje, što je razumljivo – jer, iako ne vole Miloševića, ne treba zaboraviti uspomene na NATO bombardovanje."
Voditelj:
"Gospodine guverneru, imate minut."
Buš:
"Obradovali su me rezultati izbora. Kao što je rekao potpredsednik, vreme je da taj čovek ode. To znači da bi SAD trebalo da započnu jaku diplomatsku inicijativu preko naših prijatelja u NATO-u. Zato je važno da svima bude jasno da je Alijansa jaka i da još ima mogućnosti da se izvrši pritisak na g. Miloševića. Ali, i Rusi bi trebalo da načine korake u tom pravcu. Prava je prilika da Rusi kroče na Balkan i da ubede Miloševića da je u njegovom interesu da ode. Rusi tamo imaju veliki uticaj. Rusi bi zato trebalo da iskoriste svoj uticaj i da ohrabre demokratske snage. Izbori ulivaju optimizam. On treba da ode."
Voditelj:
"Da nastavimo sa Miloševićem i Jugoslavijom, jer to spada i u domen naših vojnih snaga. Gospodine guverneru, novo pitanje. Da li Miloševićev pad treba shvatiti kao trijumf vojne intervencije?"
Buš:
Mislim da treba. Mislim da je predsednik doneo ispravnu odluku kada se pridružio NATO-u pri intervenciji. U tome sam ga podržao. Pozvao sam Kongres da ne postavljaju administrativne prepreke, a kada je reč o roku za povlačenje trupa, iako nam to strateški nije odgovaralo, mislim da je to bila dobra politika, mislim da je uspelo, i drago mi je što sam tako odlučio."
Voditelj:
"Ali, zar ne mislite da se to ne bi desilo, da Milošević ne bi izgubio bez vojne intervencije NATO-a? Da li je to legitimna upotreba naše vojne sile?"
Buš:
"Mislim da jeste. Apsolutno. Mislim da ne bi izgubio da nije bilo intervencije. I znam da ima ljudi u našoj stranci koji se sa ovim stavom ne slažu. Veoma sam želeo da SAD učetsvuju u ratu i zbog našeg odnosa prema NATO-u; NATO će biti važan faktor u očuvanju mira u budućnosti. Ima još nedovršenog posla. Ostaje ipak da se vidi da li će se naći političko rešenje za Kosovo, a ja se nadam da hoće. I da vam kažem, nadam se da će naši prijatelji u Evropi preuzeti održavanje mira u Bosni i na Balkanu. Nadam se da će doći njihove trupe da zamene naše, tako da će se naša vojska usredsrediti na vođenje ratova i dobijanje tih ratova."
Gor:
"Ja sam povodom ovog pitanja bio prilično radikalan već više od osam godina. Dok sam bio senator, pre nego što sam postao potpredsednik, zahtevao sam oštrije mere protiv Miloševića. Izazvao je smrt velikog broja ljudi. On je poslednji komunistički vođa, a zatim je postao i diktator. I, nažalost, sada pokušava da se održi u politici u Srbiji.
Bušovi citati o spoljnoj politici:
"Kosovci mogu da se vrate."
"Jedino što znam o Slovačkoj je iz prve ruke, kada je vaš ministar
spoljnih poslova posetio Teksas.”
Intervju slovačkom novinaru 22. juna 1999. (Buš se u Teskasu sreo sa
Janezom Drnovšekom, premijerom Slovenije.)
“Ako u Istočnom Timoru odluče da protestuju, daću izjavu.”
"Sa Grcijancima treba da imamo dobre odnose.”
