Jerusalem
Kriza
Oru�ani
sukobi Palestinaca i Izraelaca na Bliskom istoku poprimili su ovih dana
dramati�ne dimenzije. Pregovori predstavnika obe strane o trajnom re�enju
palestinskog pitanja u ameri�koj bazi Kemp Dejvid dospeli su do mrtve ta�ke
po�etkom septembra, a erupciju nasilja izazvala je 28. septembra poseta
jevrejskog radikalnog nacionaliste Arijela �arona svetili�tu u
Jerusalemu, na koje pravo pola�u i Muslimani i Jevreji. Sukobi izme�u
Muslimana i Jevreja ne samo u ovom svetom gradu ve� i u ju�nom Libanu
odneli su za desetak dana vi�e od sto �rtava. Najdramati�nije je bilo
pro�log �etvrtka kada su pripadnici Hezbolaha ubili tri izraelska
vojnika, na �ta je izraelska vojska uzvratila bombarduju�i sedi�te
Jasera Arafata u Gazi, u gradu Ramalahu. Arafat, ina�e klju�ni pregovara�
sa palestinske strane, najpre je upozoren da se skloni. On je ina�e
osudio napade radikalnih muslimana, pripadnika Hezbolaha, na izraelske
vojnike, ali malo ko veruje da je Arafat danas u stanju da kontroli�e
svoj narod. "Niko ne mo�e da nam naredi da prestanemo da branimo ono
�to je na�e", rekao je jedan pripadnik palestinske milicije koji je
uz to poru�io da po�tuje Arafata, ali da nije spreman da poslu�a njegov
poziv na primirje. Da bliskoisto�na nesre�a bude ve�a pobrinuli su se
teroristi u Jemenu koji su, tako�e pro�log �etvrtka, izveli napad na
ameri�ki bojni brod i tom prilikom je poginulo 17 ameri�kih marinaca.
Ova tragedija je dodatno stimulisala ameri�kog predsednika i njegovu
vladu da se maksimalno anga�uju na re�avanju krize koja se iznenada
razbuktala na Bliskom istoku. Me�utim, za razliku od nekih skorijih
prilika, ovoga puta pesimizam prevladava na svim stranama, a predsednikov
savetnik za nacionalnu bezbednost Sendi Berger izjavio je da bi bio
zadovoljan ukoliko bi se ma kakvo re�enje koje bi vodilo smirivanju
situacije postiglo u narednih nekoliko nedelja, pa �ak i za nekoliko
meseci ili godinu dana.
Tokom ove nedelje u Kairu se odr�ava samit sukobljenih strana uz u�e��e
ameri�kog predsednika Klintona i generalnog sekretara Ujedinjenih nacija
Kofija Anana. Od samita se o�ekuje da "primiri strasti, pomogne da
se restartuju pregovori, otkriju uzroci najnovijih nemira i mirovni proces
vrati na pravi put".
Njujork
Glad
Prema
izve�taju UN-a povodom Svetskog dana hrane, svet se ne trudi dovoljno da
pobedi glad � vi�e od 800 miliona ljudi �irom sveta je pothranjeno. �ak
Diuf, vo�a Organizacije UN-a za hranu i agrikulturu (FAO), smatra da
javno mnjenje kao i lideri razvijenih zemalja moraju da obrate mnogo vi�e
pa�nje na ovaj problem: "Iako mi uspevamo da smanjimo broj
izgladnelog stanovni�tva za osam miliona ljudi godi�nje, neophodne
investicije namenjene agraru jednostavno ne postoje." On je dodao da
vlade ne investiraju dovoljno u poljoprivredu, dok konflikti, su�e i
poplave samo uve�avaju postoje�i problem. Teritorije koje su najvi�e
ugro�ene jesu rog Afrike, Severna Koreja i Irak. Oko 19 miliona ljudi,
prete�no u Keniji i Etiopiji potpuno zavisi od hitne pomo�i u isporuci
hrane. Situacija je ostala kriti�na i nakon dosada�nje organizovane me�unarodne
pomo�i. "Samo jedan odsto obradive zemlje na rogu Afrike ima
irigacioni sistem", ka�e �ak Diuf, "dok u Aziji taj procenat
iznosi 38 odsto, a u Kini 50 odsto. Na teritoriji na kojoj ne postoji
nikakva kontrola navodnjavanja zemlje, ve� potpuna zavisnost od
klimatskih uslova, ne mo�e se o�ekivati ozbiljan razvoj agrara." U
Severnoj Koreji stanje je ne�to bolje: zbog nastalih su�a potrebna je
ispomo� u hrani, ali verovatno ne�e do�i do masovne gladi. U Iraku, me�utim,
ve� dve godine traje su�a pra�ena nesta�icom �ubriva. "Jedina
svetla ta�ka za Irak jeste razvoj sektora za uzgoj �ivine, uz pomo�
investicija vlade koja koristi sistem "nafta za hranu", ka�e
Diuf. Prema pro�lomese�nom izve�taju FAO-a, stanovni�tvo 36 zemalja �irom
sveta trenutno je suo�eno sa ozbiljnim manjkom hrane.
Kirgistan
Heroinski put
Do pre pet godina u glavnom gradu Kirgistana, Bi�keku, heroin je bio
retkost. Danas se mo�e nabaviti gotovo svuda i to po veoma povoljnim
cenama. Miligram heroina u Bi�keku ko�ta dva dolara, a u susednom Tad�ikistanu
oko 50 centi. Nakon izlaska iz Sovjetskog Saveza i pada komunizma
Kirgistan, Kazahstan i Tad�ikistan na�li su se na glavnom putu prodavaca
droge � nekada�njem Putu svile. Prema proceni UN-a oko 80 odsto heroina
koji sti�e u Evropu dolazi iz Avganistana i Pakistana, a prenosi se preko
planinskih podru�ja ove tri biv�e sovjetske republike.
I pored toga �to prose�na plata u Kirgistanu retko dosti�e 600
dolara godi�nje, heroin je uveliko zamenio svog dotada�njeg konkurenta,
opijum. Broj intravenoznih zavisnika od droge uve�an je �etiri puta u
poslednjoj deceniji. Trgovina drogom dovela je do korupcije u policiji i
pomogla finansiranje militantnih islamskih grupa koje nastoje da
destabilizuju region.
Iako stru�njaci za bolesti zavisnosti smatraju da situacija jo� nije
kriti�na i ne mo�e dovesti do epidemije, u Bi�keku je po�eo da se
sprovodi program razmene igala koji finansiraju UN i Fond za otvoreno dru�tvo
� deo Soros fondacije iz Njujorka. Ovo je prvi takav program u
Centralnoj Aziji, a ideja je jednostavna i ve� uobi�ajena u zemljama
Evrope i SAD. Zavisnici od droge skupljaju iskori��ene igle i �priceve
da bi ih potom zamenili za onoliko novih koliko im je potrebno � obi�no
oko 5-6 dnevno. Uni�tavanje upotrebljenih igala i izbegavanje deljenja
iste igle umnogome spre�ava �irenje side. Estebesova Batma, psihijatar
koji koordinira program, o�ekivala je 10 do 15 klijenata dnevno. Me�utim,
za svega nekoliko nedelja vi�e od 500 zavisnika je koristilo ponu�eni
program. Potreba za otvaranjem ovakvog centra utvr�ena je na osnovu istra�ivanja
koje je obuhvatilo 100 zavisnika. Njih 96 je izjavilo da deli iglu sa
drugima, a 35 da isti �pric koristi vi�e od 20 puta. I pored o�igledne
koristi i pozitivnih efekata ovog programa, doktorka Batma smatra da
razmena igala nije dovoljna. Za uspe�nu borbu protiv heroina neophodno je
pokrenuti ozbiljne rehabilitacione programe, kakvi u Kirgistanu ne
postoje.
Priredila D. Stanojevi�
