Jerusalem
Kriza
Oružani
sukobi Palestinaca i Izraelaca na Bliskom istoku poprimili su ovih dana
dramatične dimenzije. Pregovori predstavnika obe strane o trajnom reŠenju
palestinskog pitanja u američkoj bazi Kemp Dejvid dospeli su do mrtve tačke
početkom septembra, a erupciju nasilja izazvala je 28. septembra poseta
jevrejskog radikalnog nacionaliste Arijela Šarona svetilištu u
Jerusalemu, na koje pravo polažu i Muslimani i Jevreji. Sukobi između
Muslimana i Jevreja ne samo u ovom svetom gradu već i u južnom Libanu
odneli su za desetak dana više od sto žrtava. Najdramatičnije je bilo
prošlog četvrtka kada su pripadnici Hezbolaha ubili tri izraelska
vojnika, na šta je izraelska vojska uzvratila bombardujući sedište
Jasera Arafata u Gazi, u gradu Ramalahu. Arafat, inače ključni pregovarač
sa palestinske strane, najpre je upozoren da se skloni. On je inače
osudio napade radikalnih muslimana, pripadnika Hezbolaha, na izraelske
vojnike, ali malo ko veruje da je Arafat danas u stanju da kontroliše
svoj narod. "Niko ne može da nam naredi da prestanemo da branimo ono
što je naše", rekao je jedan pripadnik palestinske milicije koji je
uz to poručio da poštuje Arafata, ali da nije spreman da posluša njegov
poziv na primirje. Da bliskoistočna nesreća bude veća pobrinuli su se
teroristi u Jemenu koji su, takođe prošlog četvrtka, izveli napad na
američki bojni brod i tom prilikom je poginulo 17 američkih marinaca.
Ova tragedija je dodatno stimulisala američkog predsednika i njegovu
vladu da se maksimalno angažuju na rešavanju krize koja se iznenada
razbuktala na Bliskom istoku. Međutim, za razliku od nekih skorijih
prilika, ovoga puta pesimizam prevladava na svim stranama, a predsednikov
savetnik za nacionalnu bezbednost Sendi Berger izjavio je da bi bio
zadovoljan ukoliko bi se ma kakvo rešenje koje bi vodilo smirivanju
situacije postiglo u narednih nekoliko nedelja, pa čak i za nekoliko
meseci ili godinu dana.
Tokom ove nedelje u Kairu se održava samit sukobljenih strana uz učešće
američkog predsednika Klintona i generalnog sekretara Ujedinjenih nacija
Kofija Anana. Od samita se očekuje da "primiri strasti, pomogne da
se restartuju pregovori, otkriju uzroci najnovijih nemira i mirovni proces
vrati na pravi put".
Njujork
Glad
Prema
izveštaju UN-a povodom Svetskog dana hrane, svet se ne trudi dovoljno da
pobedi glad – više od 800 miliona ljudi širom sveta je pothranjeno. Žak
Diuf, vođa Organizacije UN-a za hranu i agrikulturu (FAO), smatra da
javno mnjenje kao i lideri razvijenih zemalja moraju da obrate mnogo više
pažnje na ovaj problem: "Iako mi uspevamo da smanjimo broj
izgladnelog stanovništva za osam miliona ljudi godišnje, neophodne
investicije namenjene agraru jednostavno ne postoje." On je dodao da
vlade ne investiraju dovoljno u poljoprivredu, dok konflikti, suše i
poplave samo uvećavaju postojeći problem. Teritorije koje su najviše
ugrožene jesu rog Afrike, Severna Koreja i Irak. Oko 19 miliona ljudi,
pretežno u Keniji i Etiopiji potpuno zavisi od hitne pomoći u isporuci
hrane. Situacija je ostala kritična i nakon dosadašnje organizovane međunarodne
pomoći. "Samo jedan odsto obradive zemlje na rogu Afrike ima
irigacioni sistem", kaže Žak Diuf, "dok u Aziji taj procenat
iznosi 38 odsto, a u Kini 50 odsto. Na teritoriji na kojoj ne postoji
nikakva kontrola navodnjavanja zemlje, već potpuna zavisnost od
klimatskih uslova, ne može se očekivati ozbiljan razvoj agrara." U
Severnoj Koreji stanje je nešto bolje: zbog nastalih suša potrebna je
ispomoć u hrani, ali verovatno neće doći do masovne gladi. U Iraku, međutim,
već dve godine traje suša praćena nestašicom đubriva. "Jedina
svetla tačka za Irak jeste razvoj sektora za uzgoj živine, uz pomoć
investicija vlade koja koristi sistem "nafta za hranu", kaže
Diuf. Prema prošlomesečnom izveštaju FAO-a, stanovništvo 36 zemalja širom
sveta trenutno je suočeno sa ozbiljnim manjkom hrane.
Kirgistan
Heroinski put
Do pre pet godina u glavnom gradu Kirgistana, Biškeku, heroin je bio
retkost. Danas se može nabaviti gotovo svuda i to po veoma povoljnim
cenama. Miligram heroina u Biškeku košta dva dolara, a u susednom Tadžikistanu
oko 50 centi. Nakon izlaska iz Sovjetskog Saveza i pada komunizma
Kirgistan, Kazahstan i Tadžikistan našli su se na glavnom putu prodavaca
droge – nekadašnjem Putu svile. Prema proceni UN-a oko 80 odsto heroina
koji stiže u Evropu dolazi iz Avganistana i Pakistana, a prenosi se preko
planinskih područja ove tri bivše sovjetske republike.
I pored toga što prosečna plata u Kirgistanu retko dostiže 600
dolara godišnje, heroin je uveliko zamenio svog dotadašnjeg konkurenta,
opijum. Broj intravenoznih zavisnika od droge uvećan je četiri puta u
poslednjoj deceniji. Trgovina drogom dovela je do korupcije u policiji i
pomogla finansiranje militantnih islamskih grupa koje nastoje da
destabilizuju region.
Iako stručnjaci za bolesti zavisnosti smatraju da situacija još nije
kritična i ne može dovesti do epidemije, u Biškeku je počeo da se
sprovodi program razmene igala koji finansiraju UN i Fond za otvoreno društvo
– deo Soros fondacije iz Njujorka. Ovo je prvi takav program u
Centralnoj Aziji, a ideja je jednostavna i već uobičajena u zemljama
Evrope i SAD. Zavisnici od droge skupljaju iskorišćene igle i špriceve
da bi ih potom zamenili za onoliko novih koliko im je potrebno – obično
oko 5-6 dnevno. Uništavanje upotrebljenih igala i izbegavanje deljenja
iste igle umnogome sprečava širenje side. Estebesova Batma, psihijatar
koji koordinira program, očekivala je 10 do 15 klijenata dnevno. Međutim,
za svega nekoliko nedelja više od 500 zavisnika je koristilo ponuđeni
program. Potreba za otvaranjem ovakvog centra utvrđena je na osnovu istraživanja
koje je obuhvatilo 100 zavisnika. Njih 96 je izjavilo da deli iglu sa
drugima, a 35 da isti špric koristi više od 20 puta. I pored očigledne
koristi i pozitivnih efekata ovog programa, doktorka Batma smatra da
razmena igala nije dovoljna. Za uspešnu borbu protiv heroina neophodno je
pokrenuti ozbiljne rehabilitacione programe, kakvi u Kirgistanu ne
postoje.
Priredila D. Stanojević
