Fudbal: Navijači i politika
It's only rock'n'roll
Jugoslovensko sportsko društvo
Partizan je "u skladu sa preporukom DOS-a" formiralo Krizni štab
"radi zaštite Partizana i društvenog interesa". U štabu su se
našli i Zečević i Bjeković. Taman kao kad bi Milošević formirao
krizni štab radi zaštite savezne države
Otkad
postoje Crvena zvezda i Partizan, po Beogradu je bivalo da se navijači večitih
rivala pobiju pre ili posle utakmice, na stadionu, oko stadiona i svuda
gde se dohvate. Prošle godine, od rakete ispaljene iz protivničkog
tabora poginuo je jedan srednjoškolac. Ne pamti se, međutim, da je iko
od huligana nasrnuo na igrače, stručni štab i na članove uprave
protivničkog kluba, niti da se utakmica zbog nereda ne odigra. A sve je
to viđeno u subotu 14. oktobra na "Marakani", na 115. utakmici
dva najpopularnija srpska fudbalska kluba.
Partizanovi "grobari" još ranije su
najavili bojkot ove utakmice. U saopštenju prosleđenom medijima, svoju
odluku su obrazložili time što klub nije ispunio obećanje da će ih
voditi u Porto, na revanš meč Kupa UEFA. Promene u klubu traže se, međutim,
i zbog toga što navijači ne žele da prihvate stav uprave da je pet
osvojenih titula i tri kupa u poslednjih deset godina "u ligi koja ne
premašuje kvalitet albanske auto-industrije nekakav grandiozan
uspeh": "Nećemo da nas izbacuju iz raznih takmičenja fudbalski
anonimusi, ali isto tako dosta je radovanja povodom velikih remija i pruženog
časnog otpora u duelima sa izvikanim svetskim veličinama."
PEVANJE I
MAHANJE: Bojkot se, kao što je poznato,
izrodio u neviđeni skandal. Veliki broj onih koji spadaju u pokretni
inventar južne tribine nije uopšte došao na utakmicu. Oni koji su ipak
došli sa namerom da, kako kažu, deset minuta skandiraju protiv uprave,
pa da demonstrativno napuste stadion, suočili su se sa transparentima
koje su istakle neprijateljske "delije" sa "severa":
"Grobari, srećan put u Kinu", "Mirko u zatvor, Partizan u
drugu ligu" i slično. Kada se zna da one vođe "grobara"
koje su podržavale ili tolerisale prorežimski imidž kluba već neko
vreme nemaju uticaj na masu navijača i da je među onima koji su došli
bilo podosta učesnika srpske oktobarske revolucije, čak i nosilaca
"devetomartovske spomenice", može se naslutiti kako su ovakve
pisane poruke, uz verbalnu prozivku "J... vas Sloba", bile dočekane.
Krenulo je po zlu. "Grobari" su počeli da
skandiraju: "Uprava napolje", a "delije" da ih vređaju
s prvoboračkih, od Velje Ilića i celokupne štampe priznatih visina. (Tu
treba ubrojati i "Politikinog" novinara koji ih je zbog pevanja
onih pesmica o Slobi do prekjuče pljuvao sve u šesnaest). Na jugu počinju
da lome stolice i da bacaju baklje, da bi na kraju dečurlija upala u
teren. Isti takvi, samo duplo brojniji sa "severa" odmah su
krenuli ka njima i počelo je neviđeno "peglanje".
"Grobari" su se povukli, a trenera Partizana Ljubišu Tumbakovića,
direktora Nenada Bjekovića, i nekoliko prvotimaca Partizana teško su
pretukle razjarene "delije" uz pomoć ljudi sa oznakama redara i
fotoreportera. Pitanje je da li bi živi izašli da ih Zvezdini igrači
nisu spasavali, pri čemu su neki, poput golmana Kocića, i sami dobili
batine. Policija je intervenisala kasno i bezvoljno, tek toliko da
isprazni južnu tribinu i da umoli navijače Zvezde da odu s terena. Oni
su se razišli tek kad ih je zamolio Zvezdin trener Slavoljub Muslin.
Epilog – nekoliko desetina povređenih, među njima i dvojica policajaca
od kojih je jedan morao na operaciju oka.
"Pazi, brate, šalju me u Kinu, a ja sam srpski
nacionalista, ne volim komuniste, bio sam na demonstracijama, imam fotke,
imam zbirku prekršajnih prijava – pa kako da me to ne pogodi", kaže
za "Vreme" jedan od jačih navijača sa "juga" koji bi
da ostane anoniman ne zbog straha, već zato što je izgubio kontakt sa
ostalima, a ne bi voleo da govori ni u čije već samo u svoje ime.
"Zna se da smo mi protiv Portoa pevali 'Spasi Srbiju...', a da
'cigani' protiv Dinama nisu, zna se i ko je od naših ušao u skupštinu i
u Majke Jevrosime. Kod njih Džaja još drži Cveleta, bivšeg ministra.
Gledao sam fotku sa neke njihove proslave – u prvom redu sve sami
'julovci'! U upravama oba kluba nevinih nema, otkud sad mi ispali
komunisti, a oni demokrate?"
NAVIJAČKE
VERZIJE: "Ja sam progutao prozivke i
izašao sam sa stadiona kad je sve počelo, jer sam došao da tražim
smenu uprave, a ne da se bijem – ako treba, nema problema, lepo zakažemo
kao sto puta do sada, pa se bijemo", nastavlja sagovornik
"Vremena". "A, eto, klinci nisu otrpeli. Sramota je što su
'cigani' tukli naše igrače, pa brate, koliko sam puta do sada mogao da
nabodem nekog njihovog igrača, ali nisam – nije red, nije hrišćanski.
Šta sad, je l' treba po gradu da im pravimo sačekuše? To što se navijači
tuku, to svuda u svetu ima, ali fudbalere niko ne dira. Siguran sam da
niko od ovih starijih 'cigana' nije to radio, znam ih ja, nego su i kod
njih klinci nekontrolisano krenuli na teren. Drugo, zašto nigde nije bilo
murije i zašto se ne pominje da su 'cigani' prvi izašli na teren, uneli
baklju i krenuli da nas provociraju. Ranije su nas od našeg do Zvezdinog
stadiona pratili kordoni policije sa sve onima na konju, oko terena ih je
uvek bilo k'o kusih pasa, a sad – nigde nikog. I treće, ovaj protest
zbog puta u Porto samo je povod, ali da podsetim – kad smo '90. godine išli
u Zagreb na utakmicu sa Dinamom, dali su nam čitav voz. A sad ne samo da
otkazuju obećani put već Zečević (Žarko, generalni sekretar
Partizana, prim. aut.) još psuje i vređa. Mene ne bi začudilo da su sve
ovo izazvali neki ubačeni provokatori, da pokažu kako je nova vlast
nesposobna da organizuje fudbalsku utakmicu. Kako god bilo, ja sam
petnaest godina mladosti ostavio na stadionu, ne dam, bre, više nikome da
igra svoje prljave političke igre preko mojih leđa."
Kao
što u ovakvim situacijama uvek biva, verzija jednog u okršajima ništa
manje iskusnog 'delije' malo je drugačija:
"Dogovor je bio da napravimo slavlje zbog
demokratskih promena u zemlji. Smišljena je koreografija sa centralnom
porukom: 'Iz ove naše pobede, rađa se sunce slobode.' Dobro, bilo je i
transparenata na kojima smo 'grobare' slali u Kinu, ali – mora malo da
ih zajebavamo. Mi se godinama borimo protiv ove vlasti, bojkotovali smo
reprezentaciju kad su njih vodili na Svetsko prvenstvo da navijaju za
Jugoslaviju. Mogu oni da pričaju šta hoće, ali jasno je da su došli da
prekinu utakmicu i u tome su uspeli. Policije stvarno nije bilo na terenu
kao što je običaj, ali ih je bilo oko stadiona. Pre utakmice mi smo se
dogovorili s njima da budu 'nevidljivi' i oni su to poštovali. Priznajem
ipak da do ovoga ne bi došlo da ih je bilo malo više na 'jugu'. Treba li
da pričam kako je na 'severu' proključalo kad su oni počeli da lome
stolice i kad su ušli u teren. Mi smo probali da malo smirimo atmosferu,
ali klince niko nije mogao da zadrži. To što su tukli igrače, e za to
je kriv Kežman koji je svaki put kad bi dao gol išao na 'sever' i
pokazivao k... Ovo im je lekcija da im tako nešto više ne padne na
pamet."
E sad, to što ocene navijača boluju od
pristrasnosti, moguće je shvatiti. Ali kada uprave oba kluba, u kojima
sede odrasli, pretpostavlja se ozbiljni ljudi, izdaju saopštenja koja zvuče
kao prepucavanje s tribina, onda je to možda i veća bruka od prekinute
utakmice. Zvezda je odmah odala posebno priznanje svojim navijačima
"koji su svojim dostojanstvenim ponašanjem sprečili incidente većih
razmera" i izrazila žaljenje što su "igrači i trener
Partizana bili žrtve svojih navijača"(!?) Zečević je saopštenje
ocenio kao "sramotno, skandalozno i nemoralno", dodavši još da
u Partizanu nema sukoba između navijača i uprave(!?) U svom prvom saopštenju,
uprava Partizana osudila je vandalizam, pozvala se na propise FIFA-e i
UEFA-e da su poruke političke sadržine na utakmicama zabranjene,
podsetila da je klub još pre meča tražio da se proceni da li su
ispunjeni uslovi za igru i da je od Zvezde dobio garanciju da neće biti
problema. Još je istakla da su sve u Partizanu "iznenadile i
iziritrale" izjave da su Partizanovi navijači tukli Parizanove
fudbalere i trenere.
Kasnije su se u Zvezdi malo ućutali, ali ne i u
Partizanu. Potpredsednik kluba Ratomir Babić izjavio je da je Partizan
pre dva meseca trpeo političke pritiske da na čelo kluba dovede bivšeg
direktora RTS-a Dragoljuba Milanovića, ali da je uprava, onako apolitična
i demokratska kakvu je Bog dao, to herojski odbila. U svom drugom saopštenju,
Partizan je podsetio da je Zvezda organizator meča, te da prema tome
snosi i odgovornost. Na konferenciji za štampu jedan od rukovodilaca
kluba Slobodan Novaković zakukao je zbog teranja u Kinu, priznao da su u
Partizanu pre 20 godina igrala dvojica Kineza, Lia i Điu, ali: "To
je bilo davno, to je rokenrol."
OBRTANJE ĆURKA:
Upravu Partizana, dakle, boli politika. Nije ni čudo – nedavno su na čelo
košarkaškog kluba, umesto najurenog Ivice Dačića, došli braća Divac,
Žarko Paspalj i Predrag Danilović. Da bi predupredili slične događaje
i u ostalim klubovima, naročito u fudbalskom, Jugoslovensko sportsko društvo
Partizan je "u skladu sa preporukom DOS-a" formiralo Krizni štab
"radi zaštite Partizana i društvenog interesa". U štabu su se
našli i Zečević i Bjeković. Taman kao kad bi Milošević formirao
krizni štab radi zaštite savezne države!
Jedan odavno razočarani "grobar" koji u
poslednje vreme ide samo na međunarodne utakmice, posvetio se analitici:
"Problemi u Partizanu traju godinama, a Porto
je samo najnoviji povod. Reč je o rasprodaji igrača, praktično trgovini
belim robljem. Ljudima poput Žarka Zečevića kao da je u interesu da
Partizan ništa ne napravi u Evropi. Dovoljno je proći prvo kolo,
odigrati dve-tri utakmice, koliko da se igrači izlože na pijaci i brže-bolje
prodaju prvome ko ponudi neke ozbiljnije pare. Treba samo prebrojati
koliko je igrača otišlo za poslednjih deset godina. A zna se ko ubire
proviziju."
Ova dijagnoza već zaslužuje pažnju. Prodaja igrača
donosi mnogo novca onima koji vode klubove, a i državi. Fudbaleri su, uz
košarkaše i maline, godinama bili jedini izvor zdravih para na koje je
bivši režim mogao da računa. Zato ne čudi upinjanje julovaca i u
Zvezdinoj i u Partizanovoj upravi da nekako odglume apolitičnost i pretrče
na pobedničku stranu ne bi li sačuvali svoj deo kolača. Razlika je samo
u tome što su Zvezdini julovci, za razliku od Partizanovih, blagovremeno
sklonili deo para van domašaja dosadašnjih vlastodržaca i što im
obrtanje ćurka naopako nekako bolje ide.
Onaj već citirani "grobar" sa reputacijom
na kraju tvrdi:
"Brate, nema više julovaca među nama. To važi
i za sve ostale političke stranke. To što smo pevali 'Spasi Srbiju i
ubij se...', to je drugo, normalno je da je sudbina nacije važnija od
vlasti jednog čoveka. Svaka čast Koštunici, ali ja ti dobar stojim –
politike na 'jugu' više neće biti."
Na "jugu" možda i neće, a u
kancelarijama?
Uroš Komlenović
