VREME,
prvih deset godina
Dvadeset devetog oktobra 1990. godine iza�ao je iz �tampe prvi broj beogradskog nedeljnika "Vreme". Na naslovnoj strani bio je naslov "Srpska ruka u srpskom d�epu". Se�anje me ne vara: smislio ga je Milan Milo�evi�, negde oko tri ujutro, kao repliku na hrvatski pokli� iz predve�erja ratnih godina: "Hrvatska strojnica o hrvatskom ramenu". Taj naslov "Vremena" svedo�io je o nekakvoj aktuelnoj plja�ka�koj aferi a, bogami, mogao bi biti objavljen i danas, deset godina posle.
Prvi broj "Vremena" �tampan je u tira�u od 80.000 primeraka i prodavan po ceni od 3,5 DEM za primerak. Pokazalo se da je tira� bio nerealno visok (barem upola) ali je cena bila sasvim realna. Deset godina posle, "Vreme" je �tampano u tira�u od 31.642 primerka i prodaje se po ceni od 1,33 DEM. Tira� je realan, ali je cena nerealno niska. Zemlja se smanjila, publika je osiroma�ila, a ni mi nismo vi�e isti. Neki misle da smo gori, neki veruju da smo bolji. Evo �ta nam je pre neki dan napisao �italac Dragan Jeremi�, student u Beogradu:
"Zahvaljuju�i vama saznao sam �ta se de�avalo na ulicama Beograda onog famoznog 9. marta, iako sam tada imao samo 16 godina. Mo�da vam ova tvrdnja deluje bizarno, ali �u vam je objasniti. Tada sam �iveo u rudarskom gradu na istoku Srbije, gde niko, pa �ak ni moji roditelji, nisu znali �ta se zapravo tada dogodilo. Provev�i vikend kod ro�aka u Beogradu, do�ao sam do va�eg lista na stepeni�tu zgrade u kojoj su ro�aci �iveli, na vrhu gomile starih novina, spremnih za bacanje. Pro�itao sam 'Vreme' i video da u njemu pi�e ne�to sasvim drugo od onoga �to su mi roditelji i tada�nji Dnevnik RTB-a saop�tavali o doga�ajima... Kada sam raspravljao sa roditeljima o pro�itanim tekstovima iz va�eg lista, upamtio sam re�i mog oca, ina�e obrazovanog �oveka koji se zaglavio u Titovoj, pa zatim Slobinoj demokratiji: 'Sine, svako pi�e onako kako mu plate, nema nezavisnih novinara nigde na svetu!'"
Ni mi sami ne volimo da o nama govore kao o nezavisnim novinama i nezavisnim novinarima. Mi verujemo da je na�a uloga u prethodnih deset godina (kao �to �e biti i u narednih 110 godina) bila da �titimo javni interes. Neki put s manje, drugi put s vi�e uspeha. Naravno, i da nam �itaoci plate za tu uslugu, a da nas dr�ava ne ka�njava �to se trudimo da je popravimo.
Veliki je broj ljudi koji su zaslu�ni za nastanak, i opstanak "Vremena" i koji �e biti zaslu�ni za njegov dalji razvoj. Svima zahvaljujemo, a oni �e se sami prepoznati, kao �to se prepoznaju oni koji su nam radili o glavi.
Deset godina i nije ba� neki dug istorijski period, ali kada se zna o kojih deset godina se radi, molimo da nam se prizna beneficirani radni sta�, barem dve za jednu godinu.
Kad bi �ovek sabirao, video bi da je tu bilo ratova maltene koliko i godina, a da ne pominjem permanentni rat s re�imom koji je bio mnogo zgodan za opisivanje i crtanje, a mnogo nezgodan za pre�ivljavanje, pa hteo jo� i da -precrtava.
Pre �est godina gostovao sam u nekoj emisiji lokalne radio-stanice. Javio se slu�alac i pitao me kako me nije sramota da radim u tom antisrpskom �ubretu. Mislio �ovek na "Vreme". Po glasu ose�am da je iznerviran. Dam mu prosto medicinski savet. "Gospodine", ka�em ja, " ako vas toliko nerviramo, nemojte kupovati novine." Odgovara: "Ja ih i ne kupujem." "Pa kako ih onda �itate?" Glas mu je jo� piskaviji: " Ja to �ubre ne �itam!" Sad se ja iznerviram: "Pa kako znate da smo �ubre?" Slavodobitno: "Bilo je na televiziji."
Ne�to slutim da je sada pravo vreme da se poklonimo i po�nemo sve iz po�etka.
D.�.
Prva �estitka
Po�tovane kolegice i kolege,
�ini mi se ovih je dana vrijeme da "Vremenu" �estitam desetu
godi�njicu izla�enja!
Da ne budem pateti�an, iako se to mojim godinama dozvoljava, vrijeme
provedeno u bli�im i �e��im kontaktima sa "Vremenom", svim
kolegicama i kolegama, po�ev od "glavnog"; D.�., pa Pera L.,
Veselin S. i P. Vu�ini� � dok su bili sa vama, pa Mi�a Vasi�, pa
Filip, pa Uro�... da ne nabrajam dalje jer bih morao da poimence navedem
i Dejana, g�u Kaljevi�, Se�ku, Nenada, Teofila, Cerovi�a, a Tanju T.
vi�am u BL!... zaista ne treba da prepisujem impresum, pamtim to kao
vrijeme koje se ne zaboravlja! Najmanje zbog rata vo�enog tada na ovim
mojim lijevodrinskim prostorima, najvi�e zbog na�ina na koji je
"Vreme" vodilo svoj rat protiv rata!
To � tek da se zna i tek da znate!
I da znate � ja sam ovdje pro�ivio jedno deeebeeelooo
"demokratsko" presvla�enje dresova... siguran sam da ta
"KU�A", "Vreme", ne�e dozvoliti da je savladaju
dupelisci i poltroni. Toliko o tome �to se zove nekakvo "osvajanje
demokratije u medijima"!
Iz Banje Luke, (20. oktobra) pozdravlja vas sve
Spasoje � Spale Perovi�
