"Vreme" na tragu dr�avne tajne
Hajat i predsedni�ka palata na Crnom vrhu gra�eni od narodnih milijardu dolara
Kako se od javnosti skrivao jedan grandiozni poduhvat
koji je, po svemu sude�i, nastao prvo u glavi Mirjane Markovi�. U nekom
njenom nadahnutom opisivanju prirodnih lepota zemlje primetila je da bi
valjalo sagraditi jo� jedan sportski centar, ne�to poput Kopaonika. Re�eno,
u�injeno! U stilu: "Ne brinite, drugarice Miro! Dobi�ete i vi�e od
toga!"
Na
pitanje koliko u Srbiji ima hotela Hajat i da li je biv�em predsedniku
Jugoslavije Slobodanu Milo�evi�u sagra�ena negde predsedni�ka palata,
najverovatnije bi ve�ina ljudi odgovorila da znaju za jedan hotel i da je
taj u Beogradu, a da nikada nisu �uli za predsedni�ku palatu. To je
sasvim razumljivo, budu�i da je izgradnja novog hotela Hajat i palate
bila u statusu strogo �uvane dr�avne tajne. A kako i ne bi kad je umesto
sportskog centra, �ija je izgradnja bila najavljena 1996. godine, na
bespu�u padina, uglavnom maglom obavijenog Crnog vrha, u isto�noj
Srbiji, u martu 1997. zapo�eta izgradnja ogromnog kompleksa hotela Hajat
i palate za Slobodana Milo�evi�a.
Okvirna cena kompletne izgradnje, kako su procenili in�enjeri Holding kompanije Energoprojekta, iznosila je oko milijardu ameri�kih dolara. U sva zdanja ugra�ena je vrhunska uvozna oprema: od vrata na�injenih od orahovine pa sve do najskupljeg name�taja i poku�stva, kako to ve� nala�u norme korporacije Hajat od koje su naru�ioci kupili licencu. Koliko su za to platili? O�ekuje se da �e u predstoje�em vremenu i taj podatak biti obelodanjen. Predstavnik Hajata u Beogradu gospodin Peter Sulcbaher za sada ka�e: "Prodali smo prazno za puno."
ULOGA JAVNIH PREDUZE�A: Finansijeri izgradnje tobo�njeg sportskog centra bile su na�e najbogatije firme, javna preduze�a: Jugopetrol, Srbija�ume, PTT i mnoge druge �iji su �elni ljudi istaknuti �lanovi koalicije SPS-JUL. Inicijativa je potekla od Mirjane Markovi�, supruge Slobodana Milo�evi�a i predsednice JUL-a, koja je u nekom svom nadahnutom opisivanju prirodnih lepota na�e zemlje, s posebnim osvrtom na isto�nu Srbiju i njen izborni okrug, primetila da bi valjalo sagraditi jo� jedan sportski centar poput Kopaonika. Re�eno, u�injeno! U stilu: ne brinite, drugarice Miro, dobi�ete i vi�e od sportskog centra!
Pre nego �to vas reporter "Vremena" povede na maglom obavijen Crni vrh, da se malo pozabavimo ulogom javnih preduze�a u finansiranju raznih privatnih i tajnih projekata. To su firme koje su pod kontrolom vlade Srbije i imaju monopolski polo�aj na tr�i�tu. Vlada odre�uje cenu njihovih usluga, a mi gra�ani pla�amo za to. Koliko je para iz telefonskih ra�una, recimo, oti�lo put Crnog vrha i za zadovoljavanje jednog hira? Vrlo je primetno da se ista grupa preduze�a javlja kao akcionar novinskog preduze�a Politika ili privatne radio i TV stanice Ko�ava. Koliko je narodnih para, izvu�enih preko cene usluga koje su upravni odbori, odnosno Vlada Srbije, propisivali oti�lo u ove projekte i gde je to iskazano u bilansima ovih javnih preduze�a? Mo�da se direktori i mogu izvu�i zbog svog politi�kog anga�mana, ali zbog plja�ke gra�ana morali bi da odu pred sud.
SPECIJALNE PROPUSNICE: Na�e istra�ivanje po�injemo od Bora. Stanovnicima Bora i okoline muvanje po Crnom vrhu bilo je krajnje sumnjivo; svih ovih godina dok se na Crnom vrhu radilo, a i danas, nepozvani nisu mogli da vide �ta se to gradi. U kompleks su ulazila samo slu�bena lica isklju�ivo sa specijalnim propusnicama i bili su upozoreni da ne govore unaokolo o tome �ta se i kako radi. Novinari, a pogotovo fotoreporteri, nisu mogli ni da pri�u planini na koju �e se kad sve bude zavr�eno sjatiti "svetska elita pune�i dr�avnu kasu devizama". Nikada ni�ta nije objavljeno o tome dokle se, na primer, stiglo sa gradnjom... Jedno vreme pri�alo se da je re� o grandioznom vojnom objektu ali se ta pri�a nije dugo odr�ala jer nikada nisu bili vi�eni vojnici ili oficiri, �to bi bilo normalno da se radilo o izgradnji vojnog objekta. Bi�e da je neka velika prevara, rezonovali su Borani.
U Bor smo stigli pred svanu�e. Olovno nebo. Kiseo vazduh gotovo �tipa za o�i, plu�a rade s pola kapaciteta... "Po�etkom 1997. kolone te�kih kamiona ameri�ke proizvodnje (MAK), nosivosti i po 40 tona, prevozili su ogromne koli�ine peska do Crnog vrha", ka�e za "Vreme" Dejan Iva�kovi�, odbornik DOS-a u op�tini Bor, u kojoj je ina�e opozicija pobedila na mi�i�e sa samo jednim odbornikom vi�e. "Borani su bili ogor�eni desetogodi�njim la�nim obe�anjima vlasti da �e modernizovati Rudarsko-topioni�arski basen (RTB) koji posluje sa ma�inama starim i po sedamdeset godina, kao i da �e spre�iti svakodnevno trovanje stanovnika opasnim dimom iz topionice bakra. Ina�e, Skup�tina op�tine Bor besplatno je ustupila teren na Crnom vrhu uz obe�anje investitora, glavonja iz Beograda, da �e u navodnom sportskom centru biti otvoreno dve hiljade radnih mesta za nezaposlene Borane. Po svoj prilici, zalud su slupane stotine miliona dolara, a nije bilo para da se nabave filteri za pre�i��avanje dima. To je zlo�in koji se ne zaboravlja."
FILTERI
ZA OGRADU: U Boru se dosad samo �aputalo a sad je postala javna tajna
da su svojevremeno Grci dali pare za kupovinu filtera i da je taj novac
utro�en za postavljanje tre�e �i�ane ograde oko lovi�ta, na Duba�nici
velikog oko stotinak hektara i udaljenog od Crnog vrha dvadesetak
kilometara, o �emu je "Vreme" pisalo op�irno u broju 510.
U istom lovi�tu postoji prostrana planinska, vi�e nego komforna ku�a gra�ena za Tita koji nikada u nju nije kro�io. Uzalud su mu dovozili divlja�, muflone (pocrkali od bolesti i zime) sa Sicilije i ko zna kakve jo� zveri. Devize namenjene za nabavku filtera utro�ene su i za kupovinu specijalnih senzora i kamera sme�tenih oko lovi�ta tako da ni �etvorono�ci ni dvono�ci nisu mogli neopa�eno da pri�u ku�i u kojoj je veoma �esto, naro�ito tokom vikenda, godinama unazad rado obitavala familija Milo�evi� sa neizbe�nim �ajom (Nikola �ainovi�).
Na Crnom vrhu, govori na� sagovornik, u�urbano se radilo. Jedno vreme je bilo i po 800 radnika. A onda je po�elo bombardovanje, te je sve stalo da bi posle prestanka udara NATO-a izgradnja bila nastavljena, ali sa znatno smanjenim tempom. Navodno, nedostaje jo� bednih pet miliona dolara. Me�utim, u luksuzno �tampanom vodi�u ozbiljne ameri�ko-kanadske Korporacije Hajat koja ima hotele u stotinak zemalja, na strani 59, uz detaljan prikaz sadr�aja (vidi okvir), pi�e da se HYATT RIGENCY-Jelen u Jugoslaviji, odnosno na Crnom vrhu, otvara ove godine.
AMERIKANCI DIGLI RUKE: U istom vodi�u objavljen je i broj telefona (011-311-1234) beogradskog hotela Hajat. Verovatno je bilo predvi�eno da se preko tog telefonskog broja rezervi�e sme�taj na Crnom vrhu. Na poku�aj da obezbedimo apartman tokom vikenda u Hajatu-Jelen na Crnom vrhu zbunjeno ali ljubazno nam je odgovoreno da "na�alost hotel jo� nije otvoren, a i ne zna se kada �e", kao i da u svakom slu�aju budu�i gost treba da ostavi broj telefona (!?) kako bi mu bilo javljeno ukoliko uskoro hotel bude otvoren. Slede�i sagovornik, o�igledno stranac i rukovodilac u beogradskom Hajatu, bio je ne�to konkretniji: "Koliko ja znam, hotel je otvoren, izuzev �to u nekim objektima nisu zavr�eni neki unutra�nji radovi. Ina�e, mi nikad ne bismo gradili hotel na Crnom vrhu. Korporacija je samo prodala licencu."
Na telefonski poziv na broj 1-312 -750-1234 gospo�a Nikol Agiri, sekretarica potpredsednika Korporacije, sme�tene ina�e u �ikagu, �turo je odgovorila na pitanje �ta se doga�a sa njihovim hotelom na Crnom vrhu:
"Taj hotel bio je u planu, ali vi�e nije. Obratite se u ponedeljak na�em direktoru za marketing i razvoj. On trenutno nije u Americi, ali mu mo�ete postaviti pitanja elektronskom po�tom."
Otkad je projekt na Crnom vrhu bio u razvojnom planu Hajata, kad je prestao da to bude i ko im je sve bio partner? Na sva ta pitanja gospo�a Agiri odgovorila je da nije nadle�na za davanje informacija i da se u ponedeljak javimo pomenutom potpredsedniku.
Slede�eg dana dobili smo odgovor od nadle�nog �oveka � Malcoma Tarnera, tehni�kog direktora Hyatt International Corporation:
"Rad na projektu je trenutno obustavljen, a obustavljen je jo� po�etkom 1999. zbog trenutnih ekonomskih i politi�kih prilika u Jugoslaviji."
RE�
�UVARA: Dosta o�te�en put uz planinu zavr�ava se ispred kompleksa
zgrada koje se ne vide sa ulaza. Na velikoj tabli pi�e: "Obavezno
zaustavljanje � pregled ljudi i vozila obavezno." Stra�ar Ljuba
Jovanovi� ne dozvoljava dalje od kapije: "�ao mi je, ali zabranjeno
je da pu�tam osobe bez propusnice. Dr�im se stroge naredbe i ne mo�ete
dalje." Navaljivanje nije pomoglo, ali je za utehu pone�to ispri�ao.
Radovi su, ka�e on, gotovo sasvim prestali jer nema vi�e para. Radi jo�
samo tridesetak fizikalaca a, sem predsedni�ke palate i nekoliko vila,
sve ostalo jo� nije sasvim gotovo... Mnogo se materijala odavde odvuklo u
Aleksinac, Para�in i �upriju da bi se sazidali objekti poru�eni
napadima NATO avijacije", objasnio je za "Vreme" Jovanovi�.
Dok je on pri�ao, dve devojke iz Bora, Silvija i Jelena, uspele su da se
s druge strane Crnog vrha neopa�eno kroz �umu donekle pribli�e
kompleksu zgrada i na�ine nekoliko snimaka, koje objavljujemo u ovom
broju, uklju�uju�i fotografiju s naslovne strane "Vremena".
O predsedni�koj palati se najmanje zna, a zbog pri�a o tome u beogradskom Energoprojektu, koji je bio jedan od ve�ih izvo�a�a radova, bilo je velike gu�ve, tako da je, kako "Vreme" saznaje, za direktora izgradnje bio postavljen "jak �ovek" iz JUL-a koji je zaveo red. �efovica ra�unovodstva jednog od dvanaest akcionarskih dru�tava Holding kompanije Energoprojekt bila je takore�i pod stalnom prismotrom. Ali finansijske kontrole su je uvek u �irokom luku obilazile.
BETONSKI HODNICI: Odbornik Iva�kovi� ka�e da su kod njega u vreme izgradnje na Crnom vrhu stanovali in�enjeri koji su svojevremeno u Iraku gradili ne�to za Sadama Huseina: "Oni su mi pri�ali da se ogromne koli�ine betona koriste za neke podzemne katakombe nalik onima u Iraku i da sumnjaju u to da �e ih turisti koristiti." Ljudi iz Bora i okoline sigurni su da su u luksuznim automobilima i d�ipovima sa zatamnjenim staklima glave�ine JUL-SPS-a dolazile za vikende da sastan�e u vilama na Crnom vrhu. Naravno, dok je bilo toplije vreme.
"Ceo projekt je grandiozno i na svetskom nivou zami�ljen. Da �oveku pamet stane jer tako ne�to kod nas nikad nije vi�eno", obja�njavaju in�enjeri koji su bili na Crnom vrhu napominju�i da je s obzirom na velelepnost i luksuz suma koja se pominje kao cena izgradnje ovog kompleksa (milijardu dolara) sasvim realna. "Ma �ta je milijardu dolara? Ovde u Boru je za proteklih deset godina oplja�kano 12 milijardi maraka", ogor�eno komentari�u Borani. "Zlato se besomu�no krade, zarade na privatnoj trgovini mahom su za obi�nog �oveka basnoslovne. Nedavno je sin nekada�njeg ministra policije Zorana Sokolovi�a u kafani proslavljao zaradu prvih milion i jedne nema�ke marke, a on je tek sitan trgov�i� bakrom u odnosu na bud�e iz biv�e vlasti. Mo�e se samo zamisliti koliko je mladih bori�a odsekao direktor Srbija�ume Milan Rodi� tvrde�i da je to dobro za �umu. A da ne govorimo o pranju novca, trgovini drogama, plja�kama i otima�inama u ime vlasti. Milijarda dolara je zbilja mala suma."
HRAM ZA SULTANA: Ve� je na prvi pogled jasno da poduhvat na Crnom vrhu nije imao nikakvu ekonomsku ra�unicu i da je ogroman novac stra�en bez �ansi da donese dobit. Sve to podse�a na nekada�nje "uspehe" u osvajanju ameri�kog tr�i�ta automobila sa na�im jugom. Ovo gore na planini verni podanici bili su namenili Familiji, sebi i svojim potomcima uvereni da �e do�ivotno biti na vlasti. Ali eto, dogodio im se maler, te su svi izgledi da �e zdanje na Crnom vrhu ostati kao spomenik njihove gramzivosti i gluposti.
Za�to su ba� na Crnom Vrhu gra�eni hotel Hajat i predsedni�ka palata? Na tom mestu tokom jeseni i zime ima najvi�e magle i vetra � najmanje snega. A bila su predvi�ena tri ski-lifta i kr�enje �ume za smu�arske staze. Seljaci nam ka�u da je bilo se�e stabala na terenu predvi�enom za skijanje. Mladi Borani su ogor�eni jer je na Crnom vrhu postojala jedna ski-staza, ali �e ove zime, sva je prilika, biti blokirana i neupotrebljiva zbog zapo�ete gradnje na terenu koji je u sastavu novoizgra�enog kompleksa. "Sasvim je suludo o�ekivati da �e do�i gosti iz belog sveta, bilo leti ili zimi, u ovu vukojebinu", komentari�u mladi Borani. "Pre svega, kako i kojim putem da stignu. Ovo �to postoji su tre�erazredni i mahom o�te�eni kolovozi. I �ta je to �to bi privuklo turiste a da ve� ne postoji u daleko zanimljivijim zemljama. Bi�e ipak da je sve to bilo namenjeno voljom naroda svrgnutom velikom Sultanu i povla��enom sloju privr�enih �au�a. Imali bi tako svoj Zabranjeni grad daleko od o�iju javnosti i bez ikakvog kontakta sa stvarno��u, a Milo�evi� bi u svojoj palati primao velikodostojnike pokazuju�i im u kakvom blagostanju �ivi narod. Sve je to nepojmljivo do te mere da se �ovek s pravom upita jesu li oni uop�te bili svesni �ta rade."
Jovan Dulovi�
Tamara Skroza
Du�ka Anastasijevi�
Kapaciteti hotelskog kompleksa prema Hajatovom vodi�u:
-
266 soba, �to uklju�uje i 16 bungalova
- 72 vile sa kaminima i 30 apartmana
- satelitska televizija u svim sobama
- govorna po�ta, telefonske sekretarice
- kafe restoran, salon, biblioteka, restoran sa vinskim barom
- skija�ki kafe u seoskom stilu
- skija�ko-lova�ka koliba
- zabavni centar
- osoblje sa znanjem stranih jezika
- salon lepote
- prodavnica poklona
- banka, po�ta, rum-servis, od 0�24 �asa
- perionica, parking sa de�urnim �oferom, medicinske usluge �
ambulanta
- teretana
- zatvoreni bazen
- sauna
- amam
- bazen sa hladnom vodom za ronjenje
- studio za aerobik
- masa�a
- skija�ko-lova�ki centar
- �etiri teniska terena
- tereni za jahanje
- kamp Hajat
- amfiteatar
- biznis centar
- balska sala sa velikim foajeom
- sedam sala za sastanke
- konferencijska sala
