Vreme broj 512, 26. oktobar 2000.

Previranja u SPS-u
Raskol na pomolu

Ne mali broj socijalista smatra da se budućnost ne može graditi na prećutkivanju, samoobmanama, malignom Miloševićevom uticaju i osmehu Zorana Anđelkovića Bakija. Upravo po tom šavu moglo bi veoma brzo da pukne u SPS-u i da uoči kongresa, a svakako pre decembarskih izbora, u registar ovdašnjih političkih partija bude upisana još jedna – nastala cepanjem sadašnjih socijalista i sa Zoranom Lilićem kao najverovatnijim predsednikom

Na prvi pogled, u Socijalističkoj partiji Srbije sve izgleda po starom, osim što je uvek ozbiljnu Goricu Gajević na mestu generalnog sekretara stranke zamenio uvek (često i bez ikakvog razloga) nasmejani Zoran Anđelković Baki. Po tom Bakijevom osmehu čak bi se moglo naslutiti kako je socijalistima ponovo krenulo. Tri nedelje posle narodnog bunta na ulicama, sa svih strana počele su da stižu vesti da se partijski vrh pribrao i sredio i da je sam Milošević počeo da predsedava nekim sednicama i izdaje direktive i nova zaduženja. Ispred zgrade Jubmes banke na Novom Beogradu ponovo svakodnevno stiže priličan broj audija, a mnogi istaknuti socijalisti već su počeli da se oglašavaju i preko raznih TV stanica, pri čemu na momente pokazuju i onu nekadašnju arogantnost i drčnost. Te drčnosti nestane čim im neko postavi pitanje – da li ste vi, iz rukovodstva stranke, lagali Miloševića i rekli mu da je pobedio na predsedničkim izborima, ili vam je on naredio da kradete kako bi pobedio po svaku cenu?
Direktan odgovor na ovo neprijatno pitanje za sada se prećutkuje. Najverovatnije ne zadugo. Za kraj novembra zakazan je vanredan kongres SPS-a i, sudeći po organizacionom odboru koji ga priprema (ta lista još nigde zvanično nije objavljena), sve se čini da to neprijatno pitanje nikada ne bude postavljeno i da se u suštini ništa ozbiljno ne promeni. Vrhu stranke koji bi očigledno da zataška ono što se nedavno dogodilo sve oštrije se, međutim, suprotstavlja ne mali broj socijalista koji smatraju da se budućnost ne može graditi na prećutkivanju, samoobmanama, malignom Miloševićevom uticaju i onom Bakijevom osmehu. Sve više je naime onih koji podsećaju vrh ove stranke kako princip istine i realnosti mora biti jedini orijentir u politici. Sve više je i onih koji strahuju da će SPS ubrzo izgubiti i bar deo svoje imovine, ili jednostavno ne vide kako će bez upravo smenjenih direktora, inače espeesovskog kadra, ubuduće izgledati partijske finansije. U programu G17 nije predviđena mogućnost da se pare neke firme kao do sada povremeno upućuju i na žiro račun lokalnog odbora SPS-a. Da se nađe.
LILIĆEVA FRAKCIJA: Upravo po tom šavu moglo bi veoma brzo da pukne u SPS-u i da uoči kongresa, a svakako pre decembarskih izbora, u registar ovdašnjih političkih partija bude upisana još jedna – nastala cepanjem sadašnjih socijalista i sa Zoranom Lilićem kao najverovatnijim predsednikom. SPS bi na taj način najzad simbolično ušao u 1989. godinu, odnosno prestao da bude jedina ekskomunistička partija koja se posle pada Berlinskog zida nikada nije pocepala. Za razliku od većine ekskomunističkih partija koje su se pre desetak godina raspale na svoju socijaldemokratsku frakciju i tvrdo neokomunističko jezgro, ovde bi, bar za početak, podela išla nešto drugačijim smerom. Na jednoj strani ostali bi oni koji tvrde da u SPS-u ne bi trebalo ništa bitnije menjati (pogotovo ne personalno), niti osporavati lidersku poziciju Slobodana Miloševića. Na drugoj bi se našli oni koji su se svojevremeno distancirali od JUL-a ili ga nikada nisu voleli i koji smatraju da mogu i moraju dalje i bez Miloševića ako zatreba.
Izvori "Vremena" iz redova socijalista potvrđuju inače da je sve što je do sada urađeno na konsolidaciji stranke predstavljalo samo očigledan pokušaj vrha SPS-a da sačuva svoje pređašnje pozicije i stvori privid o odlučnom zaokretu. Milan Milutinović postavljen je na mesto potpredsednika stranke najverovatnije jer sa te strane Slobodan Milošević ne očekuje nikakvu opasnost i neposlušnost. Zoran Anđelković je zamenio Goricu Gajević jer je neuporedivo popularniji od nje među običnim članstvom, ali i zato što nikada nije bio previše blizu onih iz JUL-a i što je navikao da obavlja razne neprijatne poslove. "I pored poraza i bruke koju smo doživeli, u SPS-u se ništa bitno nije promenilo", komentariše sve ove "promene" jedan prilično razočarani socijalista. "Ljudi iz vrha stranke ne vide da su za bilo šta odgovorni i izgleda ne nameravaju da se povuku. Većina njih je imenovana za članove Odbora za pripremu kongresa kao da pred nama nije vanredna situacija i vanredni kongres koji bi morali da pripremaju sasvim novi ljudi. U tom Odboru je čak i jedan Dragoljub Milanović, bivši direktor RTS-a, koji bi možda mogao da pripremi referat na temu – 'Zar ste zaista verovali u TV dnevnike koje sam ja pravio'. Sve je, dakle, po starom, Milošević je i dalje u kontaktu sa istim ljudima, uglavnom izvršiocima njegovih naređenja. Preko njih on sada priprema kongres, pravi neke kozmetičke kadrovske prepravke i pokušava da sve zadrži pod svojom kontrolom. Na spisku onih koji su zaduženi da pripremaju vanredni kongres je i dr Mihailo Marković, što bi verovatno trebalo da nagovesti kako se u partiji ipak ponešto menja i kako se navodno vraćamo nekim izvornim principima SPS-a."
Novina u SPS-u je i to što se sednice Glavnog odbora stranke poslednjih dana održavaju "na rate". Slobodan Milošević je nedavno (prvi put posle događaja s početka oktobra) predsedavao sednicom IO stranke. Iako je po nekima delovao prilično umorno, nije zvučao kao neko ko se sprema da pronađe svog espeesovskog Putina i prepusti mu mesto lidera partije. Čak je, kažu, uzeo na sebe obavezu da proveri zbog čega su nezadovoljni i šta zahtevaju pojedini opštinski odbori stranke. Ubrzo posle toga sazvana je sednica GO SPS-a, ali ne u punom sastavu. Pozvan je samo deo GO-a, a objašnjeno je da će sutradan biti pozvani i ostali, najverovatnije zato da bi se radikalni zahtevi stranačkih "pobunjenika" iz unutrašnjosti na vreme razbili i razvodnili. Na jednom takvom skupu održanom pre nekoliko dana Zoran Anđelković je bezbroj puta morao da sluša manje-više istu priču – da SPS ne može dalje sa JUL-om, ali i sa Gajevićkom, Šainovićem, Minićem, Šuvakovićem, oba Dragana Tomića... Svima njima zamerano je da su svojim izjavama, postupcima i ponašanjem "dogurali" onaj bager do Beograda. Mnogi od učesnika ovog skupa prisetili su se, na primer, da su još 3. oktobra u Centru "Sava" od Milana Milutinovića slušali da se sigurno ide u drugi krug predsedničkih izbora i da su tom prilikom, osim uveravanja da je sve u najboljem redu i pod kontrolom, dobijali i instrukcije kako da osiguraju Miloševićevu pobedu. Uz ovo prisećanje na nedavnoj sednici dela GO SPS-a obavezno je išlo i pitanje upućeno vrhu stranke – zar tada zaista niste znali i predosećali šta se sprema.
LEPE VESTI: Na tapetu je posebno bio i bivši ministar unutrašnjih poslova Vlajko Stojiljković kome su pripisivali nesposobnost i optuživali ga da je poslednji primetio kako mu policija 5. oktobra masovno prelazi na stranu revoltiranog naroda. Ili što je još gore, u danima koji su prethodili ovim događajima, gotovo učestvuje u pripremama puča. Vlajko se branio koliko je mogao da bi na kraju čak izazvao i poprilično smeha na prilično neveselom skupu – želeo je da svima saopšti i jednu "lepu vest" da je u Petrovcu na Mlavi levica održala konstitutivnu sednicu lokalne skupštine. Sve donedavno, malo ko u Srbiji, i SPS-u pogotovo, smeo je da se nasmeje kada je Vlajko saopštavao "lepe vesti". Činjenica da je u nedavnim događajima partija ostala bez zuba, oslobodila je izgleda više prostora za jezik do sada ćuteće stranačke većine.
Šanse, ali prilično mršave, da se SPS ne raspadne i dalje postoje. Preduslov za tako nešto je da se iz vrha stranke samovoljno, ili pod nečijim pritiskom, skloni "neomiljeni kadar", često prozivan proteklih dana u saopštenjima lokalnih stranačkih odbora. Drugi preduslov je da se iznutra otvore teške stranačke kapije i omogući delu nekadašnjeg istaknutog kadra ne samo da se uključi u pripremu kongresa već i da u svemu tome ima presudnu ulogu. U više prilika Zoran Anđelković je već saopštio da tako nešto ne dolazi u obzir, a pošto se pretpostavlja da on kao i svi prethodni generalni sekretari SPS-a uglavnom prenose Miloševićeva razmišljanja i stavove, Liliću, Vučeliću i ostalima ne preostaje drugo nego da veoma brzo saopšte ime nove stranke, ali i imena sadašnjih espeesovaca koji su spremni da krenu zajedno s njima.
Prve interne i grube partijske računice, pravljene u trenutku kada se verovalo da će SPS ostati u komadu, govorile su da bi čak pedesetak odsto onih koji su do juče glasali za ovu stranku moglo da promeni mišljenje. Ali ista računica je pokazivala da bi osim ovih – 50 odsto, socijalisti do decembra možda mogli da računaju na + 10 onih koji bi im se odmah vratili pošto se i zvanično objavi raskid braka sa JUL-om. Rezerva od narednih + 10 odsto nazirala se i u mogućnosti da se nešto radikalnijim promenama u vrhu stranke SPS-u vrati još jedan deo razočaranih. U tom slučaju stranka bi na decembarskim izborima mogla da dobaci između 70 i 80 mandata u Skupštini Srbije (sa 250 mesta), što bi bila solidna osnova za dug oporavak i lečenje. U međuvremenu, raskid sa JUL-om ozvaničen je prilično tunjavo, a većina onih koji još zauzimaju čelne partijske pozcije izgleda i ne pomišlja da se skloni u stranu, rizikujući cepanje stranke. Analitičari izvan SPS-a predviđaju čak da bi sa Miloševićem na čelu ova stranka na narednim izborima mogla da se zaustavi negde na 15 odsto podrške celokupnog biračkog tela.
Mnogo toga oko oporavka SPS-a zavisiće i od rada buduće tehničke vlade koja treba da premosti period do narednih izbora. Izuzev Milomira Minića koji je po zadatku morao da se prihvati ove dužnosti i Branislava Ivkovića kome to i nije baš bio partijski zadatak, niko od poznatijih socijalista nije poželeo da se bakće poslovima u privremenoj vladi. U internim razgovorima socijalisti za tu vladu kažu da liči na onu posleratnu Tito-Šubašić, pri čemu im DOS liči na Tita. "Narodski rečeno, spale su nam gaće, i ovi iz DOS-a to dobro vide. Šta god da traže od nas, mi prvo odbijemo, a onda nakon nekoliko dana potpišemo jer nam druge nema. Čak i tamo gde bismo mogli da im se delimično suprotstavimo i pozovemo na Ustav, popuštamo čim oni malo podviknu. Kako nas samo gazi onaj Nebojša Čović. Posle lokalnih izbora 1996. godine vrh naše stranke je njega i Branislava Ivkovića označio kao glavne krivce za gubitak vlasti u Beogradu. Čović je posle toga otišao u opoziciju, a nama je ostao Ivković. Ko je tu dobio, a ko izgubio, očito ne mora mnogo da se priča", kaže sagovornik "Vremena" iz redova SPS-a.
Posle laganog oporavljanja od tzv. bagerskog šoka, mnogi članovi SPS-a polako dolaze do uverenja kako sa ovakvim partijskim vrhom ta stranka nikome više ne predstavlja ozbiljnog političkog protivnika. Dr Slobodanka Gruden, koja je ovih dana demantovala da je potpisala bilo kakav apel grupe osnivača SPS-a za promenu rukovodstva stranke, tvrdila je da to nije učinila, između ostalog, i zato što ne veruje da promene u toj partiji više imaju ma kakvog smisla. U svakom slučaju, za socijaliste brzog i lakog spasenja više nema.

Nenad Lj. Stefanović

Aleksandar Rastović, član Izvršnog odbora SPS: "SPS je najjača i najorganizovanija politička snaga, sa svojih gotovo 700.000 članova, od kojih je gotovo više od sto hiljada mladih, a njen ugled i uticaj u narodu pokazali su svi dosadašnji izbori."
"Politika", 22. jul 2000.
Radovan Pankov, član Glavnog odbora SPS i potpredsednik Pokrajinskog odbora za Vojvodinu: "U najtežim trenucima za našu zemlju, predvođena predsednikom Slobodanom Miloševićem, naša partija je znala da donese prave odluke u interesu naroda. Kao partija na vlasti sve planove uvek je ostvarivala na vreme. Zato pobeđujemo na svim izborima, dobijamo podršku svih građana i očekujemo pobedu i na narednim izborima."
"Politika", 22. jul 2000.
Goran Trivan, član IO SPS: "SPS je do sada devet puta pobeđivala na izborima, a nema sumnje da će tako biti i 24. septembra, jer je SPS najorganizovanija, najuticajnija i najjača stranka na Balkanu na čijem čelu je Slobodan Milošević."
"Politika", 28. avgust 2000.
Pavle Budakov, predsednik Gradskog odbora SPS Novi Sad: "Mi, kao partijya, ulazimo u kampanju s velikim optimizmom. Zasnivamo ga na činjenici da imamo predsednika Slobodana Miloševića kome veruje ogromna većina građana, da je SPS najveća i najbolje organizovana politička organizacija na ovim prostorima, da je dala odlučujući doprinos odbrani suvereniteta zemlje tokom agresije NATO-a, kao i njenoj obnovi i razvoju."
"Politika", 5. avgust 2000.
Nikola Šainović, član IO SPS: "Nijednog opozicionog kandidata ne smatram opasnim. Razlika između predsedničkog kandidata SPS-a i opozicionih kandidata je u čitavom odnosu prema državi, razlika među njima toliko je velika da uopšte nije realno očekivati da dođe do drugog kruga izbora."
"Politika", 11. avgust 2000.
Jela Veselić, član IO SPS: "O programima SPS-a ne treba posebno govoriti, oni su prepoznatljivi. Na našu veliku žalost, 24. septembra se neće sučeljavati politički programi nego patriotizam sa izdajom. Mi imamo samo dva puta. Slobodu i nezavisnost ili prodaju zemlje."
"Politika", 2. septembar 2000.
Živorad Igić, član IO i predsednik Pokrajinskog odbora SPS Kosova i Metohije: "Građani Srbije i Jugoslavije nikada do sada nisu bili u prilici da se lakše opredele za koga da glasaju, jer kao nikada do sada imaju priliku da vide ko se bori za njihovo dobro, a ko za njihovu štetu i interese tuđina – njihovog neprijatelja i neprijatelja njihove otadžbine. SPS ide na izbore bez ikakvih dilema i predrasuda i sa puno poverenja u građane Srbije i Jugoslavije."
"Politika", 11. avgust 2000.
Mirko Marjanović, potpredsednik SPS i predsednik vlade Srbije: "Pogledajte samo ko se udružio u nešto što sebe naziva 'demokratskom opozicijom'. Udružili su se nacionalisti i mundijalisti, republikanci i monarhisti, kvazilevičari i lažni desničari – u stvari, udružili su se nekakvi lideri bez stranaka, bez članstva i bez birača. Udružili su se svi oni kojima je naređeno i koji nisu smeli da ne poslušaju naredbu gazda iz inostranstva, jer onda ne bi bilo podrške ili bolje rečeno para koje izdvajaju naši neprijatelji da bi finansirali one koji u vlastitoj zemlji treba da urade ono što oni nisu mogli bombama. Građani naše zemlje znaju i razumeju sve.
Ovo nisu obični izbori, ovo je referendum za očuvanje i napredak naše zemlje u miru i slobodi ili za njeno pretvaranje u koloniju. Istorija govori da se naš narod nikada nije kolebao pred takvim izborima. Zato će krajem septembra izabrati Slobodana Miloševića, simbola i garanta očuvanja i razvoja države – za predsednika – i poslaničke mandate poveriti onima koji hoće da sačuvaju Jugoslaviju, a ne onima koji hoće u državne institucije da bi državu rasturili."
"Politika", 16. avgust 2000.
Ljubomir Ilkić, član IO SPS i koordinator za Pčinjski okrug: "Uvereni smo da će naš aktuelni predsednik SRJ Slobodan Milošević dobiti izbore u prvom krugu, zbog čega smo nastojali da preko naše jake kadrovske baze predložimo kandidate koji će takođe omogućiti uspeh SPS-a. Time se ujedno podrazumeva da ćemo osvojiti poslaničku većinu u Veću građana i Veću republika."
"Politika", 17. avgust 2000.
Uroš Šuvaković, član IO SPS: "Uvereni smo da smo predložili najbolje kandidate. U realnom interesu svih građana je da podrže kandidate koje je predložila jedinstvena lista SPS-JUL–Slobodan Milošević, jer našu politiku oličavaju oni principi koji su prihvatljivi svim građanima."
"Politika", 25. avgust 2000.
Dragoljub Milanović, član IO SPS: "Mi u SPS-u znamo šta hoćemo, a oni koji napadaju našu partiju i našeg predsednika Slobodana Miloševića, pokušavaju da ruše Srbiju. To građani znaju i zato će na izborima listom glasati za jedinstvenu listu SPS-JUL–Slobodan Milošević. Nikad u Srbiji nije bila jasnija situacija, niti se jasnije videlo ko su junaci, a ko kukavice, patriote, a ko NATO sluge, kome je Srbija u srcu, a kome u novčaniku."
"Politika", 29. avgust 2000.
Ivica Dačić, predsednik Gradskog odbora SPS Beograda: "Očekujem da će izbori doneti promene što znači da će se vratiti osmeh i dostojanstvo."
"Politika", 25. septembar 2000.
Živadin Jovanović, ministar inostranih poslova i član GO SPS: "SPS je partija onih snaga koje ne žale zbog teškoća. Oni teškoće prihvataju kao izazov da mogu više i bolje da urade. Mi ne jadikujemo, mi gradimo. Mi se oslanjamo na naše snage i zato ne gubimo vreme niti gajimo iluzije u nečiju milostinju. Mi se uzdamo u naše znanje, naše mišice i naše sposobnosti."
"Politika", 3. septembar 2000.
"Ja sam uveren da će predsednik Slobodan Milošević biti izabran u prvom krugu i svakako sam uveren da će koalicija SPS-JUL pobediti na svim nivoima na današnjim izborima."
"Politika", 25. septembar 2000.
Mihalj Kertes: "Ko su ljudi koji garantuju da će Vojvodina biti svoja u Srbiji i Jugoslaviji? Oni su na listi Slobodana Miloševića i za njih valja glasati. Ljudi su smrtni i greše, ako se kogod sa naše liste, kad pobedimo, pobećari i krene u švaleraciju sa protivničkim mangupima, oteraćemo bećara. Ali potrebno je prvo da pobedimo i zato je potreban svaki vaš glas.Ima li predsednik Milošević ozbiljnog protivkandidata? Slava Bogu, nema. Njegovi protivnici, među njima čini se i jedan dobronamerni, ostaće ono što jesu, kandidati za državnike i ništa više."
"Politika", 2. septembar 2000.
Jovan Zebić, član GO SPS: "SPS je dokazala da je bila jak onda kada je bilo najteže, a upravo tada je ta partija učinila sve da spase Srbiju i Jugoslaviju."
"Politika", 2. septembar 2000.
Zlatan Peručić, predsednik OO SPS Palilula: "DOS znači 'društvo odbačenih socijalista', i to društvo nam preporučuje američka administracija i njihov odlazeći predsednik. Oni, međutim, ne mogu da pobede čoveka koji je čvrst, odlučan, pošten, snažan i nepokolebljiv. Partije levice nemaju čega da se stide i ono što je urađeno u obnovi i razvoju zemlje govori koliko su odgovorne pred narodom, i da sve čine za bolji život i standard svih građana."
"Politika", 3. septembar 2000.
Miroslav Stanković, predsednik Opštinskog odbora SPS Pirota: "Izbori treba da stave tačku na sve pokušaje neprijatelja da porobi našu zemlju i narod. Ovi izbori treba da pokažu da proteklih 10 godina borbe nisu nikakav stranački hir ili veština u očuvanju vlasti, nego duboko usađeni narodni interes da se vrednosti slobode, demokratije, humanizma ne smeju žrtvovati. SPS ima svoj put, a to je put razvoja, izgradnje stanova, oživljavanja proizvodnje, zapošljavanja, čuvanja samostalnosti i slobode."
"Politika", 2. avgust 2000.
Milorad Jović, predsednik Opštinskog odbora SPS Bačka Palanka: "Zahvaljujući kvalitetnim kadrovima i ispravnoj kadrovskoj politici u ostvarivanju svojih programa naša partija dobija poverenje svih naših građana kao i zato što je pobeđivala na svim dosadašnjim izborima. Svakondevno kadrovski jačamo i imamo poverenje u naše kadrove, a to su potencijali sa kojima idemo sigurno na izbore i s pravom očekujemo opet pobedu. Garancija nam je utvrđena kadrovska politika i demokratski princip u predlaganju kandidata."
"Politika", 5. avgust 2000.