Postizborna groznica u Srbiji
Tesnaci jedne privremene vlade
DOS je po�etkom nedelje jo� bio tim koji vodi, s
plenom koji poku�ava kontrolisati, ali koji protivnicima dopu�ta da mu
opstrukcijom igre vezuje noge. Poku�aj ozakonjenja jedne komplikovane
situacije odvijao se u tesnacima interesa i politi�kog mentaliteta.
Egzaltacija s po�etka oktobra te�ko se pretvarala u politi�ki kapital
Dobro
bi bilo kad Skup�tina Srbije ne bi vi�e bila popunjena narodnim
poredstavnicima kakvi su do sada sedeli u njoj i kada bi komunikacija,
jezik, gestikulacija i stil bili primereniji ulozi tog tela koje se
prihvatilo narodnih poslova. Nema sumnje da se to �to se 23. i 14.
oktobra de�avalo u Skup�tini Srbije, pred raspu�tanje, mo�e podvu�i
pod naslov "U agoniji". Me�utim, na radikalsku opstrukciju,
koja nije bila ni inventivna ni u bilo kom pogledu produktivna, treba
gledati s neophodnom tolerancijom. Svaki od politi�kih aktera mo�e da
bira svoju sudbinu i radikali su imali pravo da koriste ostatke
parlamentarne sinekure, makar to i�lo protiv op�teg interesa.
U datim okolnostima oni su koristili pravo manjine da iska�e svoj stav i to pravo mora biti �ti�eno i u�vr��ivano kao demokratska tekovina, ma koliko je ta grupacija svojim dosada�njim pona�anjem demokratiju ugro�avala, ma koliko neki od njih bili upetljani u "bracikine slu�bene poklone", ma koliko njihov demar� prema tom re�imu bio licemeran (nisu otvorili nijedno novo pitanje, ni malo ni veliko, �uvali su svoje "fotokopije"). Jednog trenutka, da li to be�e posle deset ili posle trideset sati agonije tog parlamenta, kona�no je uva�ena volja vanparlamentarne ve�ine koja u ovom trenutku diktira tempo promena u Srbiji. Snaga te ve�ine priznata je jednim aran�manom, na koji je zapravo potro�eno nedelju dana, a parlamentarna podr�ka bila je obezbe�ena pre nego �to se sastao taj parlament �ije su krucijalne odluke definisane fakti�ki za okruglim stolom, formalno, u toku pregovora kod predsednika Srbije Milana Milutinovi�a.
OKRUGLI STO: Naime, SPS, DOS i Srpski pokret obnove (SPO) su se jo� 16. oktobra, deset dana po�to je biv�i predsednik SRJ Slobodan Milo�evi� priznao izborni poraz, sporazumeli o raspisivanju vanrednih republi�kih izbora, a potom uz natezanja i o formiranju prelazne tehni�ke vlade sa ograni�enim rokom trajanja od dva meseca. Taj dogovor se su�tinski ne razlikuje od okruglih stolova kakvi su formirani u nekim isto�nim zemljama u trenutku kada je padao komunisti�ki sistem. Pregovori su vo�eni u Predsedni�tvu Srbije, a predsednik Srbije Milan Milutinovi� i predsednik SRJ Vojislav Ko�tunica potpisali su taj sporazum kao njegovi garanti. Jedan od te dvojice imao je poseban interes da u tim razgovorima bude naro�ito pa�ljiv � predsednik Srbije Milan Milutinovi�, predstavnik jedne grupacije koja je izgubila upori�te i �ovek �ija je demisija, tako�e, tu i tamo tra�ena. Preciziranje sporazuma nije i�lo lako. Srpska radikalna stranka je najpre u�la u pregovore, ali je ubrzo odbila da u�estvuje u tim razgovorima dr�e�i se onoga �to je njen �ef dr Vojislav �e�elj govorio na pro�loj sednici skup�tine � da ne�e da u�estvuju u "legalizaciji pu�a". Radikali su delovali pateti�no, kao neka predstra�a re�ima koju su zaboravili da obaveste o povla�enju.
Socijalisti su demonstrativno odbijali, pretili su da ne�e ponovo sesti za sto ako se ne prekine nasilje nad njenim �lanovima i funkcionerima i ako DOS i krizni �tabovi ne prekinu sa preuzimanjem institucija i preduze�a, ali su se za sto vra�ali, jer druga�iji razvoj doga�aja za njih je mogao da bude pogubniji nego �to je ispalo.
IGRA NA HAOS: Iz tu�ne srpske vlade Mirka Marjanovi�a, jedan za drugim iza�li su najpre julovci predvo�eni onim Boji�em. Radikali su jedno vreme ostali u toj vladi koja je, ostav�i bez svih instrumenata vlasti, "mislila radikalskom glavom" uspev�i da malo poja�a haos interregnuma ukidanjem zakona kojima su cene energije i vitalnih proizvoda dr�ane na niskom nivou radi kupovine socijalnog mira. Poku�aj da se socijalno nezadovoljstvo usmeri prema DOS-u nai�lo je na o�tar odgovor. Vladine poteze je najkonkretnije kritikovao Mla�an Dinki�, a pregovara�ki najtvr�e je nastupao Neboj�a �ovi�, koji valjda zna jezik koji razume razbijena nomenklatura vlasti. On je rekao da je zbog odugovla�enja pregovora dat nalog za organizovanje novih protesta, te da to nije pretnja ve� fakti�ko stanje. Velja Ili� kome o�ito rastu politi�ke ambicije upozoravao je, otud iz �a�ka, da se mora i�i radikalnije i da je "desno krilo DOS-a" zapostavljeno. Na DOS-ovoj strani stvar se komplikovala i vi�kom hvalisavosti protagonista zbivanja od 5. oktobra. Ispalo je da je u boju oko Skup�tine Jugoslavije koja je branjena manje nego Zimski dvorac u Petrogradu 1917. i oko televizije bezmalo bilo vi�e "koktela" nego benzina kod Al Alamejna. Namno�ili su se revan�isti, neki su odmah krenuli da le�e traume ste�ene u opozicionim borbama, drugi da prikrivaju doju�era�nji konformizam i kukavi�luk. Uve�avao se broj prvoboraca i spomeni�ara, po�injala je jedna "epska" obrada nesvakida�njeg doga�aja toliko da je to po�elo da baca senku na tu �iroku i duboku pobunu. Na zna�aj tog kardinalnog preokreta narodne volje po�ela je da pada senka anegdota. Zima se pribli�ava i egzistencijalno stanje stanovni�tva se pogor�ava.
TRI
SPORA: Skup�tina Srbije bila je zakazana za pro�lu subotu 21.
oktobra, ali je tada odlo�ena zbog zastoja u pregovorima oko formiranja
prelazne vlade, kao i zbog zahteva Demokratske opozicije Srbije (DOS) da
budu smenjeni pojedini visoki pravosudni funkcioneri. DOS se o�tro
suprotstavio tome da u novu vladu u�e Branislav Ivkovi�, dosada�nji
ministar za nauku i tehnologiju, koga su socijalisti ponovo kandidovali za
tu funkciju. "Ne mo�e Ivkovi�, koji je u�estvovao u batinjanju
dece iz pokreta 'Otpor', da bude u vladi. Mi ne mo�emo da izdamo tu decu,
koja su zajedno sa nama zaginula", rekao je �ovi� u subotu. U me�uvremenu,
Ivkovi� je za "Politiku" izjavio da je tra�io od kandidata
SPS-a za premijera nove vlade Milomira Mini�a da ga izostavi sa liste
ministara iz redova SPS-a i dobacio kao "apsolutno neistinite"
optu�be DOS-a.
DOS je tako�e tra�io da budu smenjeni Bal�a Govedarica, sa mesta predsednika Vrhovnog suda Srbije, i Dragi�a Krsmanovi�, sa mesta republi�kog javnog tu�ioca. Govedarica i Krsmanovi� trebalo je da budu �lanovi nove Republi�ke izborne komisije (RIK), ali su se DOS i SPO tome o�tro suprotstavili, podse�aju�i da je Govedarica bio predsednik RIK-a u vreme lokalnih izbora 1996. godine, posle kojih je do�lo do velikih narodnih protesta zbog izborne kra�e. U predlogu sastava novog RIK-a, koji je skup�tini podneo SPS, me�u �lanovima RIK-a nema Govedarice i Krsmanovi�a. Razlog za spor oko ova dva mesta je svakako i u deblokadi sudova i tu�ila�tva prema kojima kre�u mnoge inicijative za gonjenje pripadnika pale nomenklature. Ljude na tim va�nim mestima bira skup�tina, ali ona �e, po sklopljenom aran�manu biti raspu�tena.
Tome treba dodati i zahtev predsednika Srpskog pokreta obnove (SPO) i Vuka Dra�kovi�a za smenu �efa Slu�be dr�avne bezbednosti Radeta Markovi�a. DOS je taj slu�aj ocenio kao "legitiman" i pozvao "nadle�ne organe da to pitanje u �to kra�em roku re�e". Pred sednicu Skup�tine Srbije bilo je jasno da je postignut kompromis da Govedarica i Krsmanovi� ne budu u Izbornoj komisiji, a da za desetak dana po formiranju vlade podnesu ostavke, i da Markovi�a smeni nova vlada, u �ijoj je nadle�nosti da odlu�uje o �efu dr�avne bezbednosti. Tu se izgleda pojavio problem uverljivih garantija. U sporazumu SPS-a, DOS-a i SPO-a pi�e i to da �etiri glavna ministarstva (informisanje, pravda, policija i finansije) treba kolektivno da kontroli�u i vode predstavnici sve tri partije. To zna�i da krupna sporna pitanja moraju da budu usagla�ena unapred, jer vlada sastavljena po sistemu "triumvirata" te�ko donosi odluke.
Premijer Srbije Mirko Marjanovi� skup�tini je podneo ostavku, to je automatski povla�ilo ostavku celog njegovog kabineta. Julovci su pre toga iza�li, radikali su separatno podneli ostavke u nameri da na poslednjoj sednici nastupaju kao opozicija, �to se ne mo�e postati odjednom (autorsko pravo: Zoran An�elkovi�-Baki).
MIZANSCEN: Po�etak te skup�tinske
sednice po redu izlaska na scenu odra�ava tu dramu.
Predsednik Skup�tine Dragan Tomi�: "Ako elektronskim sistemom ne mo�emo
da utvrdimo broj prisutnih poslanika, mora�u da tra�im prebrojavanje.
Molim slu�benike da izbroje narodne poslanike
(Poslanici Srpske radikalne stranke napu�taju salu.)
Konstatujem da je u sali prisutno 116 narodnih poslanika.
Obave�ten sam da predstavnici Jugoslovenske levice tek dolaze iz Poslani�kog
kluba i predla�em pauzu od pet minuta. Molim narodne poslanike da ne napu�taju
salu. (Pauza pet minuta.)
Molim narodne poslanike da zauzmu svoja mesta da bi slu�benici ponovo
proverili broj prisutnih poslanika u sali.
Predstavnici JUL-a ulaze u salu.
Konstatujem da je u sali prisutno 130 narodnih poslanika. Prema tome,
imamo kvorum i mo�emo nastaviti rad."
(Poslanici Srpske radikalne stranke vra�aju se u salu.)
Onda je krenula ta radikalska opstrukcija, ali se neko setio da nema TV prenosa, a kad je posle pauze prenos obezbe�en radikali su ponavljali svoje govore u kojima su napadali DOS za pu�, socijaliste za legalizaciju pu�a i za izbornu kra�u, a Ko�tunicu za kr�enje izbornih obe�anja (priznao Bosnu, revidirao oko Haga), a krizne �tabove i DOS za poskupljenja i nestanak struje. Oko pola jedanaest uve�e skup�tina vi�e nije imala kvorum i prekinula je rad. Vi�e se nije �uo onaj radikalski re�nik, daleko mu lepa ku�a. Iste ve�eri, jo� u toku rada skup�tine, na Novoj RTS, na drugom programu, pojavio se sporni �ef dr�avne bezbednosti koji je odbacio odgovornost za atentate na Dra�kovi�a, �ak i zapretio tu�bom, �to je izazvalo reakciju SPO-a i u utorak su pronala�eni modusi da ova partija dobije dovoljnu satisfakciju. Nova RTS je saop�tila u utorak da nije u mogu�nosti da prenosti sednicu. Radikali su napustili Skup�tinu. Socijalisti i julovci su �etali po Skup�tini dok je poslani�ki klub SPO-a, od koga je sada zavisio rasplet, satima ve�ao.
Moglo bi se re�i da je �itav tok sednice ostavljao mu�an utisak u javnosti, koja o�ekuje neki signal da se krenulo s mrtve ta�ke.
�injenica je da dolazi zima i da neke va�ne egzistencijalne stvari zavise od konsolidacije bilo kakve vlasti u Srbiji. Fakat je da op�ti interes nala�e da se onemogu�i povampirenje starog re�ima, istina je da je pukla opna i da na sve strane curi gnoj jednog korumpiranog re�ima, istina je da u takvim okolnostima u srpskoj javnosti odozdo i u delovima politi�kih elita klju�a ono raspolo�enje koje je opisano u jednoj re�enici Vladimira Ilji�a Lenjina iz dvadesetih, "u�arenim �eljezom tamaniti hidru nacionalizma". Uprkos tome, ili ba� zato strpljenje je dobijalo na ceni. U ovom kontekstu valja se setiti jedne Deridine opomene, zapisane u "Sili zakona", citirane u upravo iza�loj knjizi Jovana Kom�i�a "Teorije o politi�kim sistemima", u kojoj se ka�e da je ideja pravde uvek blizu zla, te da ne treba uvek odbacivati civilizacijski zna�aj borbi i kompromisa unutar institucija pravnog poretka:
"Taj prema�aj pravde nad pravom i ra�unom, nepredstavljivog nad odredljivim, ne mo�e i ne sme da slu�i kao alibi za odustajanje od pravno-politi�kih borbi unutar neke institucije ili dr�ave... Prepu�tena samoj sebi, neprora�unljiva i donatorska ideja pravde uvek je sasvim blizu zla, odnosno najgoreg, jer nju uvek mo�e ponovo da prisvoji i najizopa�eniji ra�un. To je uvek mogu�e."
Ono �to mo�e biti va�no jeste da su socijalisti posle vrludanja i ne�kanja ozbiljno izgleda pristupili formiranju nove vlade. Moglo bi se i re�i da su u kona�noj ponudi ministarskih mesta za tu prelaznu vladu poku�avali da poka�u kako ipak hvataju korak sa reformskim �eljama srpskih gra�ana (recimo, za ministra za privatizaciju predlo�ili su uglednog ekonomistu Oskara Kova�a). Za razliku od julovaca koji deluju depresivno, espeesovci, koji jo� ne deluju konsolidovano, uz �krgut zuba pokazuju da su u stanju da izvedu organizovano povla�enje, �ak se mo�e govoriti i o njihovoj pragmati�nosti, za razliku od radikala, koji srljaju u neki desperatni juri� uz staro ojkanje, pa druga�ije i od SPO-a koga jo� trese groznica posle izbornog poraza (u nedelju na Glavnom odboru nije usvojena ostavka Vuka Dra�kovi�a, smenjeno je �itavo predsedni�tvo i najavljeno otcepljenje jedne frakcije � oko Borivoja Borovi�a � koja u Glavnom odboru ima slab uticaj, a u �lanstvu, sude�i po toj nedeljnoj "koza�koj skup�tini", mo�da ve�i).
EGZALTACIJA I GA�ENJE: DOS je po�etkom nedelje jo� bio tim koji vodi, s plenom koji poku�ava kontrolisati, ali koji protivnicima dopu�ta da mu opstrukcijom igre vezuje noge. Poku�aj ozakonjenja jedne komplikovane situacije odvijao se u tesnacima interesa i politi�kog mentaliteta. Egzaltacija s po�etka oktobra te�ko se pretvarala u politi�ki kapital, dok su se pokazivale iskrice gneva i senke ga�enja zbog novog nastupa starih buka�a i ve�itih interpelanata.
Ta sumorna pri�a ipak je dobila ne�to kao katarzu u izboru prelazne vlade. Socijalisti koji su pored oslonca na autoritarnog vo�u i do sada pravili strate�ke saveze, sada su, u te�kom stanju u kome su se na�li, u senci kompromitovanog vo�e, napravili mo�da najdalekose�niji kompromis u svojoj politi�koj istoriji, ma koliko partiji tog tipa to bilo te�ko da pre�ivi. U tom kontekstu Milomir Mini�, mandatar nove vlade, ina�e partijski aparat�ik kroz �itavu biografiju, delovao je dok je dr�ao svoj inauguracioni govor nekako uverljivije nego ranije. Bar jedna re�enica to sugeri�e, ona koja govori da ovo nije sporazum politi�kih saveznika, ve� �estokih politi�kih protivnika. Dok je Mini� govorio da u ovoj vladi koja �e vladati bez skup�tine, �iji je rad ograni�en vremenski i unutra�njim aran�manom, treba da vlada odmerenost i tolerantnost, a da mediji treba da budu odgovorni i nezavisni, skup�tinski izve�ta�i su se smejali. Vlast se lako kvari i ni�ta je u toj kvarljivosti ne zaustavlja tako efikasno kao druga vlast. Mo�da �e se ve� u predizbornom periodu videti da to po�inje promena na koju je Srbija �ekala �itavu proteklu nesre�nu deceniju. Mo�da.
Milan Milo�evi�
Revolucija i elektrodistribucija
I
od kvalifikovane javnosti dolazile su opomene da politiku treba �to pre
vratiti u okvire zakona, ma kakvi oni bili. Dr Ljubomir Mad�ar, profesor
Ekonomskog fakulteta, ka�e u Pres klubu (ponedeljak, 23. oktobar) da je
prvo bio u�asnut kad je dobio informacije o uspostavljanju kriznih �tabova,
ali da je kasnije korigovao svoj stav i da smatra da su krizni �tabovi nu�nost
koju je prouzrokovalo obru�avanje starog i ka�njenje konstituisanja
novog sistema. Profesor Mad�ar uo�ava da je postoje�i pravni sistem u
sebi protivre�an i da je u osnovi neprimenljiv bez oslonca na onaj
neformalni sistem naloga koji je sada nestao. On anegdotski pri�a kako je
na jednom sastanku Nau�no-nastavnog ve�a upozorio da dono�enje neke
odluke predstavlja revoluciju, na �ta je neki mladi kolega ustao i rekao:
"Revolucija! Nego �ta!" Profesor Mad�ar pri�a i drugu
anegdotu: iz nekog kolektiva tra�ili su od njega savet kako da oteraju
direktora, ali je profesor rekao da to ne mo�e u datom trenutku u�initi.
"Ali, �ta da radimo, oni kradu!", glasio je �ustar odgovor.
Profesor je odgovorio: "Krali su i ranije, �ta ste �ekali do sada?
Valjalo je malo i li�no rizikovati..." Profesor Mad�ar smatra da
ukoliko se uskoro ne okon�a period interregnuma, postoji opasnost da
privremeno bezvla��e prouzrokuje vi�e �tete nego koristi i novoj
vlasti i gra�anima i da se umno�i broj sumnjivih inicijativa.
Ekonomista Boris Begovi�, potpredsednik Centra za liberalno-demokratske studije, osvr�u�i se, na primer, na funkcionisanje javnih preduze�a ka�e da veliki sistemi ne trpe revolucije. On ukazuje na to da je odlika diktatorskih re�ima da grade puteve, a demokratskih � da ih odr�avaju. Pred novom vla��u se nalazi te�ak zadatak da u kratkom roku obnovi sve ono sto je poslednjih deset godina uni�tavano, �to se mo�e ostvariti samo uz donacije me�unarodne zajednice, ali i da na du�i rok razvija infrastrukturne sisteme, �to je mogu�e samo direktnim privatnim investicijama. On se zala�e za privatizaciju putem prodaje dr�avnog i dru�tvenog kapitala, a da se vau�eri raspodeljuju u �to manjoj meri. Po oceni Jovana Kom�i�a, saradnika Centra za sociologiju Instituta dru�tvenih nauka, pora�ene politi�ke snage se nadaju da �e se narod do republi�kih izbora razo�arati u novu vlast i potra�iti njihovu za�titu. Zbog toga su u narednom periodu neophodni pametni potezi kako bi se olak�alo svakodnevno pre�ivljavanje gra�ana. S druge strane, potrebno je odr�ati i gra�anski pritisak na politi�ki establi�ment i osna�iti dru�tveni konsenzus o vitalno va�nim promenama.
