Vreme broj 512, 26. oktobar 2000.

Intervju: Miroljub Labus, predsednik Upravnog odbora G17 plus
�elimo da sprovedemo svoje ideje

"Za G17 plus je kao kompromis prihvatljiva pozicija savezne vlade u kojoj bi predsednik te vlade bio iz Crne Gore, a da iz G17 plus u ime DOS-a bude potpredsednik � i to jedini. Mi tako�e smatramo da u toj vladi treba da postoji jedno �vrsto jezgro eksperata koji bi bili zadu�eni za celu sferu me�unarodnih ekonomskih odnosa, za �nansije, privredu, saobra�aj i, naravno, za poljoprivredu. Za te poslove mora biti zadu�ena jedna ekipa me�usobno povezana istim idejama u pogledu ekonomskih reformi. Moram ovde da dodam da je veoma va�no da guverner Narodne banke Jugoslavije bude iz grupe eksperata G17 plus, po�to je ta funkcija veoma va�na ekipi eksperata u vladi"

Sa Miroljubom Labusom, predsednikom G17 plus i �ovekom koji bi po vestima iz pouzdanih izvora trebalo da u novoj saveznoj vladi zauzme mesto potpredsednika i ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom, razgovaramo u trenutku kada svi politi�ki pregovori o sastavu Vlade nisu de�nitino okon�ani i kada je samo poznat predlog da predsednik tog kabineta bude Zoran �i�i�, funkcioner SNP-a. Zbog toga je na po�etku ovog intervjua bilo neizbe�no pitanje da li je njegova pozicija i pozicija G17 plus oko sastavljanja Vlade usagla�ena bar u DOS-u?

"Ti stavovi su usagla�eni, ali ja moram da ponovim da je po na�em mi�ljenju bio najbolji koncept ekspertske vlade, jer ovaj koncept, koji �e verovatno ipak biti usvojen � sa kombinancijom politi�ara i eksperata � o�igledno iritira legalno izabrano rukovodstvo Crne Gore. Mi moramo da vodimo ra�una o tome da je neophodno da se harmonizuju odnosi izme�u dve republike, pa u tom smislu nije dovoljno uva�avati to �to je neko iza�ao na savezne izbore, ve� je nu�no uva�avati i �injenicu ko je u Crnoj Gori dobio mandat njenih gra�ana na republi�kim izborima. Po mom vi�enju, kompromis izme�u ove dve okolnosti na�ao bi se u jednoj tehni�koj vladi koja bi imala strogo odre�ene zadatke.

Me�utim, ono �to je sada najverovatnija varijanta, kako sam spomenuo, to je kombinacija politi�ara i eksperata, i ja sam to na kraju prihvatio nadaju�i se da �e u budu�em radu te vlade � u toku njenih realnih akcija � do�i do saradnje sa legalnim vrhovnim organima Crne Gore.

Mi u G17 plus smatramo da je apsolutno neophodno da se formira reformska vlada sa me�unarodnim kredibilitetom i sa �etiri osnovna cilja. Prvi je cilj odr�anje zajedni�ke dr�ave Srbije i Crne Gore. Drugi cilj je povratak u me�unarodne politi�ke i ekonomske institucije. Tre�i je cilj zapo�injanje ekonomskih reformi u onoj meri u kojoj dose�u nadle�nosti federacije u pravnom sistemu. �etvrti zadatak je racionalna organizacija ekonomske pomo�i iz inostranstva.

Sasvim konkretno govore�i, a u svetlu ovih ciljeva, za G17 plus je kao kompromis prihvatljiva pozicija savezne vlade u kojoj bi predsednik te vlade bio iz Crne Gore, a da iz G17 plus u ime DOS-a bude potpredsednik � i to jedini, kao �to to pi�e u Ustavu SRJ. Ako u tom ustavu pi�e da se po pravilu predsednik vlade bira iz republike iz koje nije predsednik (�to zna�i da to �ak nije stroga obaveza), onda se tim vi�e mora po�tovati odredba da vlada ima jednog potpredsednika. Po na�em mi�ljenju, taj potpredsednik vlade bi istovremeno morao biti zadu�en i za ekonomske odnose sa inostranstvom, pre svega da bi mogao da vodi pregovore oko povratka Jugoslavije u me�unaroidne ekonomske organizacije.

Mi tako�e smatramo da u toj vladi treba da postoji jedno �vrsto jezgro eksperata koji bi bili zadu�eni za celu sferu me�unarodnih ekonomskih odnosa, za �nansije, privredu, saobra�aj i, naravno, za poljoprivredu. Za te poslove mora biti zadu�ena jedna ekipa me�usobno povezana istim idejama u pogledu ekonomskih reformi. Postoji i jedan broj ministarstava koja su jako zna�ajna za podr�ku reformskoj politici � a to su inostrani poslovi, ministarstvo pravde, kao i ministarstvo za rad i socijalnu politiku (po�to preko njega treba da se obavlja koordinacija me�unarodne humanitarne i druge pomo�i). O ostalim ministarstvima, naravno, politi�ka koalicija �e se dogovarati u skladu sa usagla�enim interesima, no mi o�ekujemo da i u drugim sektorima vlada okupi kompetentne ljude.

Moram ovde da dodam da je veoma va�no da guverner Narodne banke Jugoslavije bude iz grupe eksperata G17 plus, po�to je ta funkcija veoma va�na ekipi eksperata u vladi. To je na� koncept koji i personalno stvara pretpostavke da se sprovedu one ekonomske reforme koje su predvi�ene Programom za demokratski i ekonomski preobra�aj Srbije, a koji je DOS prihvatio u okviru svoje predizborne kampanje. Podse�am, tokom te kampanje ljudi iz G17 plus dali su i svoj doprinos izbornoj pobedi, po�to su njihove ideje imale veoma pozitavan odjek u javnosti. Mi smo dali jednu temeljnu alternativu ranijoj ekonomskoj politici i sistemu, pa �elimo da tu alternatavu, koja je od �ivotne va�nosti za dru�tvo i dr�avu, i sprovedemo."

"VREME": Va� program se bazirao na dosta precizno utvr�enoj dijagnozi ekonomskog stanja. Ipak, neki problemi koji se sada pojavljuju �ine se i ve�im nego �to se ranije �inilo. Ljudi ve� po�inju i na vas da gun�aju zbog skupo�e, redukcija struje, a nema ni grejanja. Kako vam se ovog trenutka �ini situacija koju nasle�ujete?

MIROLJUB LABUS: Trenutno stanje je doista te�ko, ali izlaz postoji � pa nema razloga za paniku. Generalno, situacija je te�ka pre svega zbog toga �to su neki osnovni ekonomski i privredni resursi "raubovani" godinama i oni sada vi�e ne mogu da se dalje cede. To je sigurno posledica i svetskih sankcija, a mo�da jo� vi�e poguban rezultat lo�e ekonomske politike koja je dosada vo�ena. No, hteo bih posebno da istaknem da su mnogi dana�nji najakutniji problemi pre svega uzrokovani bezdu�nom upotrebom svih resursa za podr�ku Milo�evi�evoj predizbornoj kampanji.

Ciljate na struju i grejanje?

Na mnogo toga, a naravno prvo na to. Eto, mi u prvim hladnim danima i usred su�e imamo 938 megavata instalisanih kapaciteta u Kolubarskom basenu u remontu, koji je zakasnio zbog toga �to su oskudna sredstva razbacivana na razne projekte za slikanje ranije vode�ih politi�ara. Pri tome je radi odr�anja iluzije o socijalnoj stabilnosti cena struje bila depresirana. I na sve to, tokom leta je ubrzano vra�an dug u struji Gr�koj, pa su ispra�njene akumulacije hidroelektrana, a uza sve to EPS nije redovno pla�ao radnike, a �to je pla�ao to je davao iz primarne emisije. Ako i mi sada "od�tampamo" plate u elektroprivredi, odmah kre�emo u hiperinflaciju. Zbog toga trenutno pote�emo me�unarodne veze da naplatimo potra�ivanje od UNMIK-a i to �e ne�to olak�ati situaciju.

Ili pri�a oko gasa i mazuta. Od 1. maja kada je Gasprom obustavio isporuke gasa, nije re�avano pitanje duga od blizu 286 miliona dolara i nije zaklju�en novi aran�man u Moskvi, i sada mi moramo to hitno da sredimo putem pregovora, novih kreditnih aran�mana i jednim delom preko huimanitarne pomo�i. Ja o�ekujem da �e predsednik Ko�tunica, koji ovih dana ide u posetu predsedniku Putinu, nai�i na razumevanje oko tog problema i da �emo na�i re�enje za normalizaciju snabdevanja iz Rusije bar u naredna tri meseca. Bez tog ima�emo dramati�nu situaciju.

Kratko i jednostavno, nama sada treba dnevno milion dolara za uvoz struje, zatim nam treba blizu 1,5 milion dolara dnevno za uvoz gasa samo za grejanje i najnu�niji rad nekih industrijskih postrojenja i jo� milion dolara dnevno za naftne derivate za grejanje i klju�ni saobra�aj. Saberite, svakog dana nam treba preko tri miliona dolara samo za najnu�nije energente � a to �e tako biti u naredna tri meseca. To su velike pare, a samo deo tih para mo�emo da obezbedimo unutar zemlje. Mi smo, me�utim, uvereni da smo u stanju da nedostaju�a sredstva obezbedimo na razne na�ine u inostranstvu. No da i tu budem otvoren, neki problemi ne mogu preko no�i da se re�e. Ako neko pogleda samo ova dva slu�aja, jasno mu je za�to su izbori bili zakazani za 24. septembar, a ne kasnije kad do�u hladni dani.

�ta je sa dr�avnim i paradr�avnim institucijama i bankama? �uje se da preti prava paraliza u nov�anom prometu?

Doista, kao da je po�eo nekakav �nansijski rat svakog protiv svih. Primetili smo da sada svi koji raspola�u nekim nerealizovanim akceptnim nalozima, povodom i vi�e godina starih potra�ivanja � aktiviraju te naloge po sistemu zgrabi pare dok mo�e�. Ja bih se ovde usudio �ak da uputim apel poveriocima da se uzdr�e od ove ofanzive koja mo�e da dovede do op�te nelikvidnosti i blokade kompletnog �nansijskog prometa. To je neverovatno, u taj �nansijski rat kao da je u�ao i republi�ki bud�et, neke op�tine, mnoge banke, kao da ne shvataju da bi slom ovog sistema imao te�ke posledice i na njih same.

Uzimamo vam vreme usred mnogobrojnih me�unarodnih kontakata, �eka vas susret sa g. Krisom Patenom iz Evropske komisije, zatim dolaze predstavnici Svetske i Evropske banke i MMF-a. �ta od njih tra�ite, �ta o�ekujete?

Najpre moram da ka�em da �u kada "Vreme" iza�e biti u Bukure�tu na poziv g. Hombaha, koordinatora Pakta o stabilnosti jugoisto�ne Evrope, i da �e to biti prva me�unarodna organizacija u koju �e se Jugoslavija formalno u�laniti posle decenije svetske izolacije. Pre toga �emo razgovarati sa predstavnicima klju�nih me�unarodnih institucija ovde u Beogradu.

Na� glavni cilj je da na fakti�ki na�in re�imo pitanje �lanstva u klju�nim me�unarodnim institucijama. Kako je ve� javno rekao i predsednik Ko�tunica, mi moramo da prihvatimo realnost, svi�ala nam se ona ili ne. Ta realnost je da su sve druge republike biv�e Jugoslavije postale dr�ave i da su one postale �lanice me�unarodnih politi�kih i ekonomskih organizacija, i mi vi�e ne mo�emo da insistiramo na stavu da smo mi jedina zemlja naslednica �lanstva biv�e Jugoslavije. Naravno, ostaje otvoreno pitanje kako se raspala ta biv�a Jugoslavija i o tome �e se, to jest o pravnim posledicama, sigurno dalje raspravljati. No, to pitanje je na prakti�an na�in u svetu ve� re�eno i mi moramo da ga prihvatimo na prakti�an na�in.

Postoji jasan pravni mehanizam kako ulazimo u �lanstvo u Ujedinjene nacije i druge svetske institucije. Moramo da podnesemo prijavu za u�lanjenje, uprkos prigovoru da �emo tako biti "najmla�a dr�ava". �vajcarska �e biti jo� mla�a ako se na to odlu�i. Nema tu ni�ega �to umanjuje na�e dr�avno dostojanstvo, jer tamo nas �ekaju ra�irenih ruku. Sme�no je potezati pitanje nacionalnog ponosa oko prakti�ne stvari.

Pre re�enja na�eg odnosa sa MMF-om, mora na�elno da se re�i pitanje sukcesije. Ali, podvla�im na�elno � i sa odre�enim rokovima i procedurama u slu�aju neslaganja. To pitanje �e se potegnuti na samitu u Zagrebu idu�eg meseca. Nova vlada dotle mora da izgradi principe na kojima �e se re�avati pitanje sukcesije i, ako postavimo jasan plan razre�enja tog problema, mislim da �e direktori MMF-a ve� na decembarskoj sesiji mo�i da re�e pitanje na�eg �lanstva. Pre toga moramo pregovarati sa ameri�kom administracijom oko poznatog "spoljnog zida" sankcija. Ja mislim da reformska vlada mo�e do 15. decembra, kada zaseda bord MMF-a, ukloniti i taj zid. No, vreme nam te�e, moramo brzo da delamo, jer vreme ne radi za nas. Uzgred, ve� smo ne�to postigli � pa sada imamo dve povoljne opcije oko konstituense u kojoj bi bili u MMF-u: �vajcarsku i italijansku. Moramo uskoro da se odlu�imo izme�u ova dva dobra predloga.

Lak�i je slu�aj kod Evropske banke za obnovu i razvoj jer njoj ni�ta (na�alost) ne dugujemo. Onog momenta kada postanemo �lanovi te banke u Londonu, veoma brzo �e nam se otvoriti programi ulaganja u mala i srednja preduze�a. Ta banka ima dovoljno kapitala za ove namene, a ima i dovoljno dobre volje prema nama.

To je mnogo malih programa, ali nama bi trebalo ne�to masivnije, da se tako izrazim?

Ima i takvih mogu�nosti koje se veoma brzo mogu realizovati. Uzmite samo sektor na�ih telekomunikacija. Kao �to je poznato, SRJ je u toj oblasti po�ela privatizaciju, ali je ona kasnije na neki na�in zako�ena, zbog velikog politi�kog rizika koji je i�ao sa Milo�evi�evim re�imom. Ja tu sada vidim nove mogu�nosti, na primer, sa uvo�enjem tre�eg provajdera mobilne telefonije. Naravno, takva odluka je u nadle�nosti republi�ke vlade u Srbiji, ali savezna vlada treba da pomogne da se to pitanje brzo i �to bolje re�i. Neophodan je javni konkurs za prodaju licence, a javni konkurs �e pokazati koliko zna�ajne, velike pare mogu da se obezbede na taj na�in.

Uzgred, da ka�em da sam ranije (ne u o�cijelno ime) razgovarao sa stranim investitorima u na�u telefoniju, onima sa ugovorima od pre nekoliko godina. Mogu da iznesem moje li�no mi�ljenje, da oni nisu dovoljno ulagali ni u mobilnu mre�u, a nisu ni revitalizovali klasi�nu telefoniju, �to bi bilo neophodno i normalno. Nisam zadovoljan ni razvojem internet veza itd. Po�to mi nemamo razra�enu regulativu oko modernih komunikacija, rekao sam im da �emo preuzeti njihovu domicilnu regulativu. To �e nam biti dovoljna za�tita od monopolskog pona�anja i preteranih cena.

Istina, mi jo� ne znamo sadr�aj ugovora koji su sa strancima potpisani oko Telekoma, ali odmah nagla�avam da �emo sve dr�avne ugovore po�tovati. Ako u tim ugovorima ne�to nije bilo u redu sa gledi�ta na�ih zakona, onda �e ljudi koji su ih potpisali za to odgovarati, ali ugovori ostaju.

Nemam vremena sada jo� da govorim oko ulaza stranih banaka na na�e tr�i�te i o mnogim drugim idejama koje �e se ra�ati tokom jednog zbiljskog procesa privatizacije u na�oj privredi, �to je tako�e prioritet reformske vlade. U svemu tome obezbedi�emo punu javnost, transparentnost tog procesa. I naravno, on mora biti pra�en soscijalnim programima.

�ta �ete sa onim starim Milo�evi�evim poku�ajima sa izdavanjem koncesija za izgradnju saobra�ajne i druge infrastrukture?

Tamo gde bi doista utvrdili koncesiju, svakako bi je po�tovali. No, ako mislite na koncesiju za autoput Beograd�Novi Sad, moram da iznesem mi�ljenje da se to na razli�ite na�ine mo�e okvali�kovati, ali ne i kao koncesija. I zato tom poslu sledi revizija. Kakva je to koncesija kad koncesionar prvo dobija pravo ubiranja prihoda, pa iz tog prihoda ne�to gradi, a ne iz svog sopstvenog kapitala. Takvu gradnju mogao je organizovati i onaj ko je dotle skupljao pare. Dakle, mi smo za koncesije i me�unarodne tendere, ali za prave koncesije.

Na kraju, da ne zavr�imo razgovor bez va�eg kratkog osvrta na monetarnu i me�unarodnu trgovinsku politiku. Va�i ljudi isti�u zna�aj svojih prvih poteza oko stabilnosti dinara i kontrole carinske slu�be. �ta se sada tu de�ava?

Na monetarnom sektoru mislim da je dobro krenulo. Uspeli smo da stabilizujemo kurs na ni�em nivou od onoga koji smo zatekli i da preokrenemo lo� trend erozije dinara. Marka je pala sa 40 na 30 dinara, i mi to sada branimo jednom vrstom ograni�ene unutra�nje konvertibilnosti. Posle predizborne emisije bez pokri�a, sada je nov�ana masa stabilizovana na oko 23,5 milijarde dinara, �to mislim da je dovoljno za ovaj nivo cena i prometa. Uz odbranu ovog kursa dobijamo vreme da otpo�nemo promi�ljenu deregulaciju u bankarstvu, jer bez sanacije i transformacije bankarskog sistema novac ne mo�e da se odr�i.

Pro�lo je vreme na�elnih fraza. Evo, �lan G17 plus, vrhunski stru�njak evropskog iskustva Radovan Jela�i�, sada radi na analizi stanja u na�em bankarstvu, pa �e na dnevni red do�i konkretni potezi. Glavno je tu, kao i svugde, da se vidi �ta je zdravo i �ta mo�e samostalno da opstane, a kako re�avati ono ostalo.

Mi moramo da se suo�imo i sa celokupnom carinskom praksom jer tu sistema izgleda i nije bilo, po�to su mnoge odluke dono�ene na diskrecioni na�in. Za po�etak moramo da se vratimo na zakonitost i da nekim re�enjima ubrzamo carinski postupak. Ve� smo uspeli da pove�amo naplatu carinskih prihoda sa 20-30 na blizu 50 miliona dinara dnevno, a to ve� ne�to govori o ranijem razodblju.

Sledi nam problem sa devizama koje su oduzete od gra�ana, a to mo�e biti veliki dug dr�ave, i jo� mnogo toga. Osnovno je da do�emo do modernije carinske politike, a pre svega ni�ih carina

A �ta �ete sa parama koje su odre�eni "gra�ani" ostali du�ni dr�avi, to jest izneli u deviznom obliku, uglavnom avionima?

To je posao sudova i organa gonjenja i tu�ila�tva. Dr�ava to mora da uradi ako ho�e da povrati poverenje gra�ana. Vlada tako�e mora brinuti i oko 1,4 milijardi dolara koje su zamrznute po tu�bama drugih republika u inostranstvu i tim sredstvima obezbediti dobru pravnu za�titu.

Dimitrije Boarov

Narod gun�a na novu vlast, jer su neki istaknuti ljudi G17 plus i neki ljudi iz DOS-a po�eli da preuzimaju institucije i preduze�a gotovo po stihiji i uz saradnju nekakvog samoupravljanja?

Vidite, odmah posle izbora otvorili su se krupni problemi oko funkcionisanja privrednih i �nansijskih institucija. Po�to je JUL imao skoro 3000 svojih direktora i �efova, pukla je kriza upravljanja u gotovo svim institucijama. Tu se radilo o pukom politi�kom a ne vlasni�kom upravljanju, a mo�da mogu re�i i o "privatnom politi�kom upravljanju" privredom. Naravno, posle izbornog debakla, odjednom se stvorio nekakav vakuum. Mogao bih �ak re�i da je mo�da sre�a �to su ljudi u preduze�ima i institucijama imali neka iskustva u upravljanju koja su stekli tokom nekada�njeg samoupravljanja. Povratak na samoupravljanje, naravno, nikako nije na� cilj, ali iskustva o kojima govorim mislim da su u najve�oj meri doprinela spasavanju onoga �to se moglo spasti u mnogim preduze�ima i institucijama. Bar je zaustavljena plja�ka dokumentacije i novca u preduze�ima.

Jo� da vam priznam, ja sam zapanjen onim �to sada doznajemo da se radilo u dru�tvenim �rmama � po�to se ranije nisam detaljnije bavio tim pitanjima i vi�e sam prou�avao makroekonomske tokove i krupne infrastrukturne i �nansijske sisteme. Vi sada gotovo da ne mo�ete da na�ete menad�era ili stru�njaka iz prethodne nomenklature koji je zadr�ao kredibilitet kod svojih radnika i �iji je profesionalni ugled takav da im mo�e dati ma kakvu garanciju da �e izvu�i preduze�e na zelenu granu.

Zna�i, mi imamo ogroman broj profesionalaca koji su politi�ki kompromitovani, ili ljude koji su negde postavljeni bez ikakvih profesionalnih kriterijuma � pa se postavlja pitanje ko sada da preuzme odgovornost za perspektivu mnogih �rmi.

I da ne budemo sasvim naivni, mada sam protiv svih teorija zavere, ima jasnih indicija da su na mnogim uticajnim mestima bili, ili su jo�, ljudi koji smatraju da je haos stanje koje sada treba proizvesti, odr�ati. Dakle, ljudi koji samo u haosu vide svoju �ansu. Eto vam samo primer �e�elja, koji je pre odlaska sa funkcije potpredsednika Vlade Srbije potpisao uredbu kojom se ukida svaka kontrola cena, �ak i osnovnih namirnica, �to je direktno izazvalo veliki skok cena �ivotnih potrep�tina. A istovremeno su pred izbore ispraznili sve robne rezerve, pa sada ne mo�ete da kontroli�ete cene ni dr�avnim merama, ni robnim intervencijama.

Mi jesmo za liberalizaciju cena, ali nikad nismo pomislili da je to mogu�e izvesti preko no�i u svim robama i na svim sektorima usluga. Sada smo prinu�eni da jednostavno svojim autoritetom do�emo do nekih d�entlmenskih sporazuma sa proizvo�a�ima osnovnih namirnica kako bi o�uvali egzistencijalni minimum najugro�enijih. �im uspemo da popunimo robne rezerve i aktiviramo socijalne programe bi�e lak�e, i ne�e biti potrebne administrativne mere na sektoru cena, ali sada je najva�nije da se inflacija ne otrgne kontroli.

prethodni sadr�aj naredni