Uzimala � davala
Kako je Po�asni Gra�anin postao Ne�asni Gra�anin
Kada
se ru�e (ideolo�ki) svetovi, perje leti na sve strane! Zajedno s politi�kim
i ekonomskim, menja se i simboli�ki poredak, onaj (ne)suptilno nametnuti raspored
Dominantnih Vrednosti i njihovih "otelotvorenja" koji postaje mainstream
jednog dru�tva; to �e re�i da doju�era�nji totemi
bivaju ba�eni u blato � uz ritualnu igranku nad njihovim krhotinama �
a doju�era�nji tabui se,
bogami, ko�opere tamo gde koliko do jutroske nisu mogli ni prismrdeti.
Jedan od omiljenih rituala obznane
Diskontinuiteta, onaj koji sadr�i jake natruhe "magijskog mi�ljenja"
jeste obred preimenovanja: u
postkomunisti�kom svetu, ba� kao i u vreme dolaska komunista na vlast,
omiljeno polje za neobuzdano i�ivljavanje ideolo�ke imaginacije bile su
gradske ulice i trgovi: "prevazi�ena" imena ovih urbanih
toponima bivala bi zamenjena onim koja su pogodnija za Novi Poredak; tako
bi, recimo, pre pola veka nekog "dekadentnog aristokratu" ili
"trulog bur�uja" zamenilo �edno ime Narodnog Heroja iz
pasivnih krajeva, da bi u poslednjoj deceniji na red do�le revandikacije
retro-imaginacije: glavni �tos je, kod abonenata filistarskog
"desnog" diskursa, nazivati ulice isklju�ivo
"izvornim", "predratnim" imenima (znate ono: De�anska,
Krunska, Kneginje Zorke etc.), na taj na�in � u stanovitom fal�iranom,
"nostalgi�nom" smislu � potkradaju�i tu�e
uspomene, redizajniraju�i sopstvenu povest, tj. utapaju�i je u sentimentalno
vaspitanje na�ih dedova i baka. Avaj, te�ko da je mogu�e zamisliti
ne�to la�nije i ki�eroznije od toga: otprilike, kao kada biste umesto
na rejv krenuli, u koporanu, ula�tenim
�izmama i belim rukavicama, na oficirski
bal... Umesto totalitarne banalnosti
zla (Hana Arent), trapavo postkomunisti�ko "kop�anje" na
le�inu jedne nejake Tradicije, iliti retro-teror zla
banalnosti...
Kod Srbalja, me�utim, nikada ni�ta nije ni lako ni prosto, pa su se doti�ni, jedini u Evropi, u dve ture osloba�ali od komunisti�ke simbolike, rizikuju�i tako da dva puta prele�e i de�je bolesti postkomunizma, oli�ene u otu�nom i sterilnom retro-pomodarstvu; prvo osloba�anje, ono s po�etka devedesetih, bilo je veoma ograni�eno, kontrolisano i la�no u svakom mogu�em smislu: po�to je komunisti�ki aparat vlasti u potpunosti zadr�ao mo� � potra�iv�i u nacionalizmu i socijalnom populizmu novi legitimacijski oslonac za upravljanje dr�avom � i sama "dekomunizacija" se ogledala mahom u posve benignom, �ak po�eljnom izop�titeljskom i�ivljavanju nad Narodnim Herojima novo-nepo�udnih ex-yu nacija, uz strogo nadziranu "rehabilitaciju" lokalne Istorije i Tradicije i Pomesne Crkve; u rituale nagra�ivanja i iskazivanja lojalnosti Vladaru nije se, me�utim, uop�te zadiralo.
Jedan od obi�aja koji su nad�iveli tu prvu, do daske krivotvorenu "dekomunizaciju" bio je i obred divinizacije Vladara u re�iji malih, lokalnih mo�nika koji su se na taj na�in zapravo preporu�ivali nosiocu Mo�i: Vladar, recimo, dobije titulu po�asnog gra�anina male varo�i � za koju, ina�e, nije uradio ba� ni�ta, mo�da u njoj nikada nije ni bio � a zatim do�e da je ljubazno primi, i da uzme u obzir za bolju budu�nost imena tih dragih ljudi koji su ispravno procenili njegov istorijski doprinos... Tako je, recimo, gra�anin Slobodan Milo�evi�, bankar iz Po�arevca koji je neko vreme (zahvaljuju�i masovnom, a veoma ozbiljnom mentalnom poreme�aju koji je pokosio Srbe krajem osamdesetih) obavljao du�nost predsednika dr�ave, pre koju godinu dobio titulu po�asnog gra�anina Sremskih Karlovaca, iako nije poznato da je u�inio i�ta posebno za ovaj prelepi vojvo�anski gradi� � manj ako nije intenzivno naru�ivao karlova�ki rizling, podupiru�i tako tamo�nje vinogradarstvo. Sada je, me�utim, do�lo novo doba, osetna ve�ina Srba je makar prizdravila, te su i nove, demokratske vlasti Sremskih Karlovaca ve� na konstitutivnoj sednici Skup�tine op�tine (v. "Vojvodinu" od 16. 10. 2000) odlu�ile da gra�aninu Milo�evi�u, z. p. Beli dvor, oduzmu titulu po�asnog gra�anina ove istorijske varo�i, "uz obrazlo�enje da nije u interesu gra�ana da se ta �ast dodeljuje prolaznim politi�kim li�nostima". Te�ko da se ovom obrazlo�enju ima �ta dodati, osim konstatacije da "politi�ke li�nosti" formirane u lokalnoj autoritarnoj tradiciji u na�elu ne veruju da su "prolazne" sve dok � ne pro�u. A neki, bogme, �ak ni tada.
Osobina rasne besmislice je da je toliko besmislena da je nemogu�e "ukinuti" je vrte�i se u njenom "klju�u": ako je idiotski dati ovakvu titulu nekome ko mo�da ne bi otprve ni na�ao Sremske Karlovce na mapi, ni fakat "ukidanja" ove po�asti nije li�en neke izvorne blesavosti; kako se jedna takva po�ast mo�e obesna�iti?! Ova "blesavost" je, dakako, posledi�na, reaktivna, iznu�ena inicijalnim kretenizmom titulisanja Vladara nesuvislom "po�a��u"; to, me�utim, ne otklanja njen "strukturni" problem, principijelno pitanje o (ne)svrhovitosti ovakvih dekontaminatorskih �inova. Da se razumemo, ne�to se moralo u�initi, i da sam odbornik SO Sremski Karlovci i sam bih � �ta �e�! � digao ruku za ovaj flekovadila�ki predlog. Ovde me, me�utim, zanima ta gotovo burleskna tro�nost pompeznih rituala titulisanja, po svojoj "�anrovskoj" prirodi namenjenih Ve�nosti (i danu vi�e). Ovo utoliko pre �to se ovaj doga�aj vremenski poklapa s utrnu�em Ve�ne Vatre na famoznom Obelisku � od klinaca promptno prozvanom Obelix � na Novom Beogradu, na neopaganskom spomeniku-totemu koji je trebalo da simbolizuje ve�nost Novog Srpskog Poretka, kao i njegove zasluge u borbi protiv globalnih po�asti. Postavljen pukih mesec dana pre kraja Imperije, u fazi impresivne moralno-intelektualne dekadencije Klike, ovaj je obelisk sada, onako uga�en, tek jedan sumorni mermerni patrljak, nagoreli podsetnik jednog autenti�nog nekrofilnog Ludila: besmisleno uperen u nebo poput upalja�a bez kremena, on je tvrda materijalizacija one karlova�ke "presude" ra�alovanom Vladaru, deo istog simboli�kog prevrata. Verovatno bi ga, ba� kao takvog, vredelo i "konzervirati", onako kako su Nemci sa�uvali delove Berlinskog zida. Mo�da �e to biti nauk i opomena budu�im vladarima da se s ritualima i simbolima koji se klade na Ve�nost ne valja poigravati; demokratija je uostalom (hvala bogu?) duboko sekularna rabota...
Prvi simboli�ki izazov novoj vlasti uputio je famozni Milutin Mrkonji�, pozvav�i Vojislava Ko�tunicu da otvori Varadinski most; pre�utno otkloniv�i ponu�enu mu po�ast, Ko�tunica je u�inio nesumnjivo najpozitivniji simboli�ki �in za dosada�njeg predsednikovanja: simboli�kom "depolitizacijom" �injenice da obi�ni smrtnici ne hodaju po vodi, te im je zato potrebna nekakva granitno-�eli�na konstrukcija za brzi i suvi prelazak na drugu obalu, Ko�tunica je uputio dobrodo�lu poruku diskontinuiteta, na tragu onog �uvenog grafita: "ovo je po�ta"! Mo�da je ovo pravi trenutak za stvaranje poretka vrednosti u kojem �e most biti most, po�ta po�ta, vatre �e biti privremene � ba� kao i vladari � a Sremski Karlovci �e ponovo biti poznati po rizlingu i Gimnaziji, svojim najeminentnijim Po�asnim Gra�anima.
Teofil Pan�i�
