Ljubljana vs. Brisel
�uvari AVNOJ-a
Deset godina nakon izlaska iz avnojske federacije
Slovenija se ponovo bori sa duhovima pro�losti: pod pritiscima Austrije,
slu�bena Ljubljana se na�la u ulozi branioca tekovina Antifa�isti�kog
ve�a narodnog oslobo�enja Jugoslavije
"Parlamentarni odbor za me�unarodne odnose
usvojio je zaklju�ak da su odluke AVNOJ-a dr�avno-pravni temelj
posleratne Jugoslavije i federativnog polo�aja Slovenije u njoj. Kao �to
je i Austrijski dr�avni ugovor deo savezni�kog ure�enja posle Drugog
svetskog rata. Zato to ni slu�ajno ne mo�e biti predmet bilateralnih
pregovora sa Austrijom." Slovenija
jeste bila prva republika biv�e SFRJ koja je naspustila avnojsku
Jugoslaviju, ali ovim citatom formalno stupa u odbranu AVNOJ-a. Na u�as
desni�ara u svojim redovima.
Izjava pomenutog odbora bila je jedna od prvih
reakcija (u nizu sli�nih) na izjave predsednika austrijske vlade �isela
i koru�kog poglavara Jerga Hajdera, koji zahtevaju "korekciju
avnojskih zaklju�aka". Dobro ili lo�e sro�ena fraza (mi�ljenja su
podeljena) izazvala je ogor�enje na ju�noj strani Karavanki. Ironija je
da se dana�nja Slovenija iznutra podelila na zakrvljene "ru�itelje"
i "branitelje" AVNOJ-a.
POSLEDNJI
MOHIKANCI: Po�elo je izjavom austrijskog
ministra odbrane Herberta �ajbnera, ina�e �lana Hajderove Slobodnja�ke
stranke, koji je komentari�u�i status dr�ava-kandidata za ulazak u EU
primetio kako one "ne smeju imati propise na osnovu kojih je
proganjano i ubijeno vi�e stotina hiljada ljudi".
Sli�nu izjavu je potom, pri poseti Bledu (18. avgusta), ponovio i njegov
partijski �ef Jerg Hajder, zauzev�i se za poni�tenje tzv. avnojskih
dekreta. Nevolja je bila na vidiku; posle nekoliko dana temu preuzima
austrijski kancelar �isel.
Tu na scenu stupa aktuelni slovena�ki ministar
spoljnih poslova Lojze Peterle, koji na sastanku sa austrijskom
koleginicom Ferero-Valdner pristaje da goru�e pitanje denacionalizacije
(vra�anje imovine pripadnicima nema�ke narodnosti proteranim iz
Slovenije posle Drugog svetskog rata) razmotre �efovi pravnih slu�bi oba
ministarstva spoljnih poslova. Krenula je lavina kritika. Na ra�un
Peterlea, prevashodno. Javlja se predsednik dr�ave Milan Ku�an koji
resornog ministra upozorava na "�tetnost napu�tanja politike
odbrane AVNOJ-a". Busiju s druge strane barikada zauzima Janez Jan�a,
tvrdnjom da "AVNOJ u Sloveniji vi�e ne va�i", da "AVNOJ u
Evropi ne odjekuje dobro", te da bi Slovenija trebalo da se kloni od
povezivanja sa zaklju�cima usvojenim "po nekakvim bosanskim
selima".
U �emu je �tos naprasne reinkarnacije AVNOJ-a u
politici zvani�ne Ljubljane? Odgovor se krije u nekretninama, imanju i dr�avnom
bud�etu. Austrija u slu�aju Slovenije (sli�no kao od �e�ke zbog Bene�ovih
dekreta) �eli da isposluje poni�tavanje odluka koje su dovele do razvla��enja
"nema�ki-govore�e" manjine na kraju Drugog svetskog rata.
Slovenija je, naime, 1944. i 1945. godine (kao deo onda�nje Jugoslavije)
upotrebila zaklju�ke AVNOJ-a i odgovaraju�e dokumente saveznika u
Potsdamu i Jalti kako bi "zbog kolaboracije sa nacistima"
proterala nekada autohtonu nema�ku manjinu, oduzela joj fabrike, ku�e i
imanja, uop�te � svu imovinu. Proteranima je tako uzet ne samo dr�avni
imetak ve� i sav privatni. (Sli�no su pro�li i Nemci iz Vojvodine i
ostalih delova nekada�nje SFRJ.)
Me�unarodno pravo bi danas reklo da je to bio
nepravedan akt. Me�utim, jugoslovenska diplomatija je svojevremeno
isposlovala Austrijski dr�avni ugovor, koji u 27. �lanu daje pravo
Jugoslaviji da na svojoj teritoriji uzapti imovinu dr�avljana Austrije, u
ime ratne od�tete, kao i da �e slu�beni Be� u celini platiti nastalu
�tetu. Slovenija je tada zadr�ala imovinu austrijskih dr�avljana
"te�ku" oko 450 miliona nema�kih maraka. Istovremeno je
izgubila mogu�nost da naplati oko 2,5 milijarde nema�kih maraka, koliko
je procenjena �teta od razaranja koju su tokom Drugog svetskog rata po�inili
pripadnici Rajha, austrijski gra�ani u Sloveniji.
MALO JAJCE:
Kamen spoticanja krije se u jednoj odluci, mo�da �ak i dve odluke
AVNOJ-a. To nisu one, svima znane odluke od 29. 11 .1943. godine, ve�
manje poznati dokumenti usvojeni 21. 11. 1944. godine. Naslov prvog akta
je "Odluka o prelazu neprijateljske imovine u dr�avnu svojinu, o dr�avnom
upravljanju imovine odsutnih osoba i o oduzimanju imovine koju su
okupatorske snage nasilno otu�ile". Tekst sadr�i 12 odredbi, a za
denacionalizaciju je presudan prvi �lan, na osnovu koga sa danom progla�enja
odluke u dr�avno vlasni�tvo prelazi "sva imovina osoba nema�ke
narodnosti, sa izuzetkom onih Nemaca koji su se borili u redovima
Narodnooslobodila�ke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije ili su bili
gra�ani neutralnih zemalja, koji se tokom okupacije nisu pona�ali
neprijateljski".
To nije sve. Nema�ki izvori pote�u i tzv. malu
odluku iz Jajca, kojom je definisano oduzimanje dr�avljanstva
pripadnicima nema�ke manjine. Po�to ni�ta od toga nije objavljeno u
"Slu�benom listu", Slovenija nema original nijedne od dve
sporne odluke koje predstavljaju najva�nije propise vezane za
aktuelizovanu problematiku vra�anja imovine pripadnicima nema�ke manjine
u Sloveniji.
Stru�njaci (s ove strane granice) tvrde da je jo�
1955. godine na osnovu Austrijskog dr�avnog ugovora (ADU) re�en deo
problema u vezi sa nekada�njom imovinom Nemaca u Sloveniji. Drugi
paragraf 27. �lana ADU-a jasno odre�uje da "FNRJ mo�e da zapleni
ili likvidira austrijsku imovinu, prava i interese koji se nalaze na
jugoslovenskoj teritoriji, na dan stupanja na snagu tog ugovora", te
da �e "austrijska vlada platiti od�tetu austrijskim gra�anima"
za imovinu, oduzetu na osnovi re�enog �lana. Do raspada biv�e dr�ave,
a potom i u nezavisnoj Sloveniji, taj �lan ADU-a je shvatan kao delimi�na
nadoknada za reparacije koje nikada nisu napla�ene od Austrije, iako su
austrijski dr�avljani po�inili brojna zlodela na teritoriji sada�nje
Slovenije. Drugim re�ima, slovena�ki pravnici su 27. �lan ADU-a tuma�ili
kao dokaz da su onima koji danas zahtevaju od�tetu od Slovenije uga�ena
sva prava i potra�ivanja s naslova od�tete, pri �emu bi ma kakvo vra�anje
imovine predstavljalo "duplu" od�tetu za isti ra�un, po�to je
i Austrija na osnovu svojih zakona u me�uvremenu isplatila �tetu o�te�enim
gra�anima.
Vlada u Be�u, me�utim, smatra da 27. �lan ADU-a
nije smokvin list koji "pokriva" visinu �tete nanete dr�avljanima
Austrije. Oslonac za najnoviju akciju protiv Slovenije jeste fakat da deo
sada�njih austrijskih gra�ana posle rata, sve do sredine pedesetih, nije
imao nikakvo dr�avljanstvo. Bili su proterani iz Slovenije "samo
zato �to su Nemci". Formalno, jo� nisu bili ni Austrijanci. �to
zna�i da im u datom momentu nije pripadala, pa stoga ni pla�ena nikakva
od�teta prema 27. �lanu ADU-a. Slovenija odbija takvu interpretaciju,
ali je u bli�oj pro�losti bila toliko nedosledna u praksi da �eli da
izbegne otvoren sukob sa Austrijom.
KULE I
GRADOVI: Austrija, s druge strane, nema �ta
da izgubi; od nje zavisi brzina slovena�kog ulaska u EU. Radi se o
velikom bogatstvu, po�to je ve�ina Nemaca proteranih iz posleratne
Slovenije pre rata bila veoma imu�na. Fabrike, imanja, �ume, zamkovi, ku�e...
Ve� decenijama joj le�e na vratu "proterani i njihovi
naslednici", te njihova nikada zaboravljena potra�ivanja. Dugo je
strpljivo �ekala na pravu priliku da potegne to pitanje i zna da ima bar
dve solidne ta�ke za (pravni�ki) napad na slovena�ke argumente.
Prva je Zakon o denacionalizaciji usvojen 1991.
godine, koji dozvoljava vra�anje imovine oduzete na osnovu AVNOJ-a. Po�to
je po slovu tog zakona ve� vra�eno ne�to imovine "Nemcima",
Be� to smatra dokazom da se Slovenija sla�e sa austrijskom ocenom da ta
kategorija o�te�enih ne ulazi u paket koji "pokriva" me�unarodni
sporazum. Druga poluga za pritisak je slovena�ki Ustavni sud koji je odlu�io
da pripadnici "nema�ke narodnosti" mogu da tra�e vra�anje
imovine u naturi, pod uslovom da su bili "lojalni dr�avljani"
onda�nje dr�ave. A danas bar nije te�ko dokazati lojalnost, recimo, uz
dva voljna svedoka.
Nema sumnje da �e ideja o dokazivanju lojalnosti ko�tati
Sloveniju � dok se njena administracija dr�ala me�unarodnih ugovora,
imala je relativno siguran manevarski prostor da se nosi sa optu�bama Be�a
i odbije vra�anje imovine. Uvo�enje "izjave o lojalnosti" sve
postavlja na glavu. Nije trebalo dugo pa da austrijski pravnici shvate da
slovena�ki sudovi sli�ne izjave ne tra�e od drugih nekada�njih ili
sada�njih dr�avljana Slovenije, koji su zatra�ili vra�anje oduzete
imovine ili dr�avljanstvo. I dobili, jedno ili drugo. Ili oboje, bez
obzira na to �to su sau�estvovali sa okupatorom tokom Drugog svetskog
rata. Be� pote�e novi argument i optu�uje Ljubljanu za
"diskriminaciju", �to u Evropi ima te�inu.
Ono �to je izvesno jeste da iz nastale situacije
nema lakog izlaza. Slovena�ka politika se zbog sopstvenih gre�aka na�la
u nepovoljnom polo�aju. A tu je i lo�a politi�ka situacija � strah
Austrijanaca od �irenja EU-a na istok, uspon Hajdera, slovena�ka molba
za punopravno �lanstvo u EU-u (o �emu odlu�uje i Austrija), izbori...
Austrija, opet, ima velika o�ekivanja i jasne namere, koje sa sobom povla�e
ne samo obaranje Slovenije na kolena ve� i reviziju mirovnih ugovora i
rezultata Drugog svetskog rata. Skidanje sankcija je samo jo� oja�alo
poziciju Be�a.
Svetlana Vasovi�-Mekina
