Ljubljana vs. Brisel
Čuvari AVNOJ-a
Deset godina nakon izlaska iz avnojske federacije
Slovenija se ponovo bori sa duhovima prošlosti: pod pritiscima Austrije,
službena Ljubljana se našla u ulozi branioca tekovina Antifašističkog
veća narodnog oslobođenja Jugoslavije
"Parlamentarni odbor za međunarodne odnose
usvojio je zaključak da su odluke AVNOJ-a državno-pravni temelj
posleratne Jugoslavije i federativnog položaja Slovenije u njoj. Kao što
je i Austrijski državni ugovor deo savezničkog uređenja posle Drugog
svetskog rata. Zato to ni slučajno ne može biti predmet bilateralnih
pregovora sa Austrijom." Slovenija
jeste bila prva republika bivše SFRJ koja je naspustila avnojsku
Jugoslaviju, ali ovim citatom formalno stupa u odbranu AVNOJ-a. Na užas
desničara u svojim redovima.
Izjava pomenutog odbora bila je jedna od prvih
reakcija (u nizu sličnih) na izjave predsednika austrijske vlade Šisela
i koruškog poglavara Jerga Hajdera, koji zahtevaju "korekciju
avnojskih zaključaka". Dobro ili loše sročena fraza (mišljenja su
podeljena) izazvala je ogorčenje na južnoj strani Karavanki. Ironija je
da se današnja Slovenija iznutra podelila na zakrvljene "rušitelje"
i "branitelje" AVNOJ-a.
POSLEDNJI
MOHIKANCI: Počelo je izjavom austrijskog
ministra odbrane Herberta Šajbnera, inače člana Hajderove Slobodnjačke
stranke, koji je komentarišući status država-kandidata za ulazak u EU
primetio kako one "ne smeju imati propise na osnovu kojih je
proganjano i ubijeno više stotina hiljada ljudi".
Sličnu izjavu je potom, pri poseti Bledu (18. avgusta), ponovio i njegov
partijski šef Jerg Hajder, zauzevši se za poništenje tzv. avnojskih
dekreta. Nevolja je bila na vidiku; posle nekoliko dana temu preuzima
austrijski kancelar Šisel.
Tu na scenu stupa aktuelni slovenački ministar
spoljnih poslova Lojze Peterle, koji na sastanku sa austrijskom
koleginicom Ferero-Valdner pristaje da goruće pitanje denacionalizacije
(vraćanje imovine pripadnicima nemačke narodnosti proteranim iz
Slovenije posle Drugog svetskog rata) razmotre šefovi pravnih službi oba
ministarstva spoljnih poslova. Krenula je lavina kritika. Na račun
Peterlea, prevashodno. Javlja se predsednik države Milan Kučan koji
resornog ministra upozorava na "štetnost napuštanja politike
odbrane AVNOJ-a". Busiju s druge strane barikada zauzima Janez Janša,
tvrdnjom da "AVNOJ u Sloveniji više ne važi", da "AVNOJ u
Evropi ne odjekuje dobro", te da bi Slovenija trebalo da se kloni od
povezivanja sa zaključcima usvojenim "po nekakvim bosanskim
selima".
U čemu je štos naprasne reinkarnacije AVNOJ-a u
politici zvanične Ljubljane? Odgovor se krije u nekretninama, imanju i državnom
budžetu. Austrija u slučaju Slovenije (slično kao od Češke zbog Benešovih
dekreta) želi da isposluje poništavanje odluka koje su dovele do razvlašćenja
"nemački-govoreće" manjine na kraju Drugog svetskog rata.
Slovenija je, naime, 1944. i 1945. godine (kao deo ondašnje Jugoslavije)
upotrebila zaključke AVNOJ-a i odgovarajuće dokumente saveznika u
Potsdamu i Jalti kako bi "zbog kolaboracije sa nacistima"
proterala nekada autohtonu nemačku manjinu, oduzela joj fabrike, kuće i
imanja, uopšte – svu imovinu. Proteranima je tako uzet ne samo državni
imetak već i sav privatni. (Slično su prošli i Nemci iz Vojvodine i
ostalih delova nekadašnje SFRJ.)
Međunarodno pravo bi danas reklo da je to bio
nepravedan akt. Međutim, jugoslovenska diplomatija je svojevremeno
isposlovala Austrijski državni ugovor, koji u 27. članu daje pravo
Jugoslaviji da na svojoj teritoriji uzapti imovinu državljana Austrije, u
ime ratne odštete, kao i da će službeni Beč u celini platiti nastalu
štetu. Slovenija je tada zadržala imovinu austrijskih državljana
"tešku" oko 450 miliona nemačkih maraka. Istovremeno je
izgubila mogućnost da naplati oko 2,5 milijarde nemačkih maraka, koliko
je procenjena šteta od razaranja koju su tokom Drugog svetskog rata počinili
pripadnici Rajha, austrijski građani u Sloveniji.
MALO JAJCE:
Kamen spoticanja krije se u jednoj odluci, možda čak i dve odluke
AVNOJ-a. To nisu one, svima znane odluke od 29. 11 .1943. godine, već
manje poznati dokumenti usvojeni 21. 11. 1944. godine. Naslov prvog akta
je "Odluka o prelazu neprijateljske imovine u državnu svojinu, o državnom
upravljanju imovine odsutnih osoba i o oduzimanju imovine koju su
okupatorske snage nasilno otuđile". Tekst sadrži 12 odredbi, a za
denacionalizaciju je presudan prvi član, na osnovu koga sa danom proglašenja
odluke u državno vlasništvo prelazi "sva imovina osoba nemačke
narodnosti, sa izuzetkom onih Nemaca koji su se borili u redovima
Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije ili su bili
građani neutralnih zemalja, koji se tokom okupacije nisu ponašali
neprijateljski".
To nije sve. Nemački izvori potežu i tzv. malu
odluku iz Jajca, kojom je definisano oduzimanje državljanstva
pripadnicima nemačke manjine. Pošto ništa od toga nije objavljeno u
"Službenom listu", Slovenija nema original nijedne od dve
sporne odluke koje predstavljaju najvažnije propise vezane za
aktuelizovanu problematiku vraćanja imovine pripadnicima nemačke manjine
u Sloveniji.
Stručnjaci (s ove strane granice) tvrde da je još
1955. godine na osnovu Austrijskog državnog ugovora (ADU) rešen deo
problema u vezi sa nekadašnjom imovinom Nemaca u Sloveniji. Drugi
paragraf 27. člana ADU-a jasno određuje da "FNRJ može da zapleni
ili likvidira austrijsku imovinu, prava i interese koji se nalaze na
jugoslovenskoj teritoriji, na dan stupanja na snagu tog ugovora", te
da će "austrijska vlada platiti odštetu austrijskim građanima"
za imovinu, oduzetu na osnovi rečenog člana. Do raspada bivše države,
a potom i u nezavisnoj Sloveniji, taj član ADU-a je shvatan kao delimična
nadoknada za reparacije koje nikada nisu naplaćene od Austrije, iako su
austrijski državljani počinili brojna zlodela na teritoriji sadašnje
Slovenije. Drugim rečima, slovenački pravnici su 27. član ADU-a tumačili
kao dokaz da su onima koji danas zahtevaju odštetu od Slovenije ugašena
sva prava i potraživanja s naslova odštete, pri čemu bi ma kakvo vraćanje
imovine predstavljalo "duplu" odštetu za isti račun, pošto je
i Austrija na osnovu svojih zakona u međuvremenu isplatila štetu oštećenim
građanima.
Vlada u Beču, međutim, smatra da 27. član ADU-a
nije smokvin list koji "pokriva" visinu štete nanete državljanima
Austrije. Oslonac za najnoviju akciju protiv Slovenije jeste fakat da deo
sadašnjih austrijskih građana posle rata, sve do sredine pedesetih, nije
imao nikakvo državljanstvo. Bili su proterani iz Slovenije "samo
zato što su Nemci". Formalno, još nisu bili ni Austrijanci. Što
znači da im u datom momentu nije pripadala, pa stoga ni plaćena nikakva
odšteta prema 27. članu ADU-a. Slovenija odbija takvu interpretaciju,
ali je u bližoj prošlosti bila toliko nedosledna u praksi da želi da
izbegne otvoren sukob sa Austrijom.
KULE I
GRADOVI: Austrija, s druge strane, nema šta
da izgubi; od nje zavisi brzina slovenačkog ulaska u EU. Radi se o
velikom bogatstvu, pošto je većina Nemaca proteranih iz posleratne
Slovenije pre rata bila veoma imućna. Fabrike, imanja, šume, zamkovi, kuće...
Već decenijama joj leže na vratu "proterani i njihovi
naslednici", te njihova nikada zaboravljena potraživanja. Dugo je
strpljivo čekala na pravu priliku da potegne to pitanje i zna da ima bar
dve solidne tačke za (pravnički) napad na slovenačke argumente.
Prva je Zakon o denacionalizaciji usvojen 1991.
godine, koji dozvoljava vraćanje imovine oduzete na osnovu AVNOJ-a. Pošto
je po slovu tog zakona već vraćeno nešto imovine "Nemcima",
Beč to smatra dokazom da se Slovenija slaže sa austrijskom ocenom da ta
kategorija oštećenih ne ulazi u paket koji "pokriva" međunarodni
sporazum. Druga poluga za pritisak je slovenački Ustavni sud koji je odlučio
da pripadnici "nemačke narodnosti" mogu da traže vraćanje
imovine u naturi, pod uslovom da su bili "lojalni državljani"
ondašnje države. A danas bar nije teško dokazati lojalnost, recimo, uz
dva voljna svedoka.
Nema sumnje da će ideja o dokazivanju lojalnosti koštati
Sloveniju – dok se njena administracija držala međunarodnih ugovora,
imala je relativno siguran manevarski prostor da se nosi sa optužbama Beča
i odbije vraćanje imovine. Uvođenje "izjave o lojalnosti" sve
postavlja na glavu. Nije trebalo dugo pa da austrijski pravnici shvate da
slovenački sudovi slične izjave ne traže od drugih nekadašnjih ili
sadašnjih državljana Slovenije, koji su zatražili vraćanje oduzete
imovine ili državljanstvo. I dobili, jedno ili drugo. Ili oboje, bez
obzira na to što su saučestvovali sa okupatorom tokom Drugog svetskog
rata. Beč poteže novi argument i optužuje Ljubljanu za
"diskriminaciju", što u Evropi ima težinu.
Ono što je izvesno jeste da iz nastale situacije
nema lakog izlaza. Slovenačka politika se zbog sopstvenih grešaka našla
u nepovoljnom položaju. A tu je i loša politička situacija – strah
Austrijanaca od širenja EU-a na istok, uspon Hajdera, slovenačka molba
za punopravno članstvo u EU-u (o čemu odlučuje i Austrija), izbori...
Austrija, opet, ima velika očekivanja i jasne namere, koje sa sobom povlače
ne samo obaranje Slovenije na kolena već i reviziju mirovnih ugovora i
rezultata Drugog svetskog rata. Skidanje sankcija je samo još ojačalo
poziciju Beča.
Svetlana Vasović-Mekina
