Vreme broj 513, 2. novembar 2000.

Istraga nad �lanovima SIK-a
Optu�ili sami sebe

Krivi�na prijava podneta je samo protiv onih �lanova SIK-a koji su glasali za kona�nu odluku o izbornm rezultatima. Da su po�inili niz krivi�nih dela o�igledno je iz samih saop�tenja SIK-a

Ko zna kad �e se tra�iti krivci za sve neda�e koje ovih dana snalaze gra�ane Srbije. Valjda do tada ne�e prote�i deset godina. Do�ao je, me�utim, trenutak da �aka pravosudnih organa dopadnu bar neki od ljudi koji su proteklih deset godina kr�ili zakone. Na red su, kao �to to obi�no biva, prvi do�li oni koji su napravili poslednju nepodop�tinu pred smenu vlasti � �lanovi Savezne izborne komisije. Dokaza protiv njih ima na pretek, jer su ih okrivljeni sami objavljivali.

Prvo op�tinsko javno tu�ila�tvo u Beogradu zatra�ilo je 24. oktobra od istra�nog sudije Prvog op�tinskog suda da pokrene istragu protiv deset �lanova Savezne izborne komisije (SIK) zbog falsifikovanja rezultata predsedni�kih izbora. Tu�ila�tvo je to u�inilo na osnovu krivi�nih prijava organizacije G17 plus i Mom�ila Trajkovi�a, jednog od lidera DOS-a, podnetih po�etkom oktobra. Krivi�na prijava G17 plus, koju je potpisalo i 15.000 gra�ana, tereti predsednika Borivoja Vuki�evi�a, sedam �lanova stalnog sastava SIK-a i �lanove pro�irenog sastava ovog tela Borivoja Jankovi�a i Zvonimira Tomovi�a samo za falsifikovanje izbora, po �lanu 113 Zakona o izboru saveznih poslanika "a u vezi s �lanom 22 Zakona o izboru i prestanku mandata predsednika Republike". Za ovo krivi�no delo kazna je tri do pet godina zatvora. Krivi�na prijava Mom�ila Trajkovi�a odnosi se na Borivoja Vuki�evi�a i saveznog javnog tu�ioca Vuka�ina Jokanovi�a (jednog od �lanova stalnog sastava) i tereti ih jo� i za zloupotrebu slu�benog polo�aja, za �ta bi mogli dobiti jo� po tri godine zatvora. Ali, Tu�ila�tvo je demantovalo da je zahtevalo istragu i za ovo krivi�no delo. Zloupotreba slu�benog polo�aja nije u nadle�nosti op�tinskog, ve� okru�nog javnog tu�ioca. Trajkovi�eva prijava je i podneta Okru�nom tu�iocu u Beogradu.

Krivi�na prijava G17 plus odnosi se i na biv�eg predsednika SRJ Slobodana Milo�evi�a, koji je optu�en da je "podstakao" �lanove SIK-a na promenu rezultata izbora. U saop�tenju Tu�ila�tva o pokretanju istrage ka�e se da �e o toj prijavi biti odlu�eno "posle prikupljenih dokaza u istrazi" i da do sada prikupljeni dokazi "ne ukazuju na to da ima osnova za sumnje da je Milo�evi� podstrekao �lanove SIK-a na eventualno izvr�enje krivi�nog dela".

Prvi je, u �etvrtak 26. oktobra, saslu�an Borivoje Vuki�evi�, koji je do 11. oktobra, kada je podneo ostavku, bio predsednik saveznog suda. Vuki�evi� je tokom dva i po sata saslu�avanja tvrdio da nije kriv. On je pred istra�nog sudiju iza�ao bez branioca.

Slede�eg dana saslu�ano je pet �lanova SIK-a. I oni su do�li bez branilaca. Po zakonu, svi �lanovi izbornih komisija moraju biti diplomirani pravnici. Milena Are�ina, nedavno razre�ena predsednica Privrednog suda i �lanica Jugoslovenske levice koja je svojevremeno ojadila "Glas javnosti", "Elektrotehnu", "Studio B" i koga sve ne, bila je besna. Ona je novinarima u hodniku Palate pravde rekla da ne samo da nije kriva ve� im je podelila fotokopije pisma koje je uputila predsedniku Ko�tunici. U pismu tvrdi da odlukom Saveznog ustavnog suda nije priznata Ko�tuni�ina pobeda, te da je uverenje o izboru za predsednika na osnovu kojeg je on polo�io zakletvu � falsifikat. Ona je zatra�ila izuze�e zamenice javnog tu�ioca Jasmine Milanovi�, koja je pro�le godine odbila njenu prijavu protiv "Glasa javnosti", zbog feljtona o njenom radu koji je ovaj list tada objavljivao.

�UVANJE I OBRADA: Istraga je nastavljena u ponedeljak i utorak, kada su saslu�avani svedoci, a do kraja nedelje trebalo bi da se pred istra�nim sudijom pojave i ostali okrivljeni. Istra�nom sudiji je trebalo da u ponedeljak bude dostavljen i deo izbornog materijala, ali to nije u�injeno.

Skup�tina Jugoslavije izabrala je novi sastav Savezne izborne komisije 25. jula ove godine, a SIK je prvu sednicu odr�ao 28. jula. "Na neposrednim, tajnim i op�tim izborima gra�ani �e u demokratskoj i fer atmosferi izabrati predsednika SRJ i svoje predstavnike u najvi�e dr�avne organe", pisalo je u saop�tenju sa tog sastanka. SIK je 23. avgusta ovlastio predsednike Izbornih komisija Izbornih jedinica da "u njegovo ime vr�e radnje i poslove u sedi�tu Izbornih komisija Izbornih jedinica". Prema izbornim zakonima, zapisnike za svaki nivo izbora obra�uje odgovaraju�a izborna komisija, koja i �uva bira�ke listi�e. Tako je trebalo da svi listi�i i zapisnici sa izbora za predsednika Jugoslavije stignu u sedi�te SIK-a, jer je cela SRJ jedna izborna jedinica za ovaj nivo izbora. SIK bi dalje bio odgovoran za �uvanje i obradu izbornog materijala. Me�utim, odlukom od 28. avgusta, SIK je nezakonito preneo deo svojih obaveza na 27 izbornih komisija za izbor poslanika u Ve�e gra�ana savezne skup�tine. Ove izborne komisije zbrajale su glasove i za predsedni�ke izbore i SIK-u slale samo rezultate. Tako je SIK mogao da se pravda da ne zna ni�ta o manipulacijama pri samom zbrajanju glasova. SIK je na istoj sednici odredio i 130 mesta na kojima �e glasati prognana lica s Kosova, ali predstavnicima DOS-a danima nije hteo da saop�ti njihove adrese.

SIK je 6. septembra objavio listu kandidata za predsednika SRJ. Za kandidaturu svakog od njih bilo je neophodno skupiti najmanje 25 hiljada potpisa. SPS i JUL su bili vredni, pa su za Milo�evi�evu kandidaturu sakupili milion i �eststo hiljada potpisa. Ali, kada su predstavnici DOS-a 8. septembra do�li u saveznu skup�tinu, gde je bilo sedi�te SIK-a, �ele�i da pregledaju potpise za Milo�evi�a, to im nije dozvoljeno. U stvari, uvid u potpise dozvoljen je samo Neboj�i Bakarecu, ovla��enom licu DOS-a, ali ne i ekipi od 20 pravnika i matemati�ara koje je on doveo sa sobom. "Po zakonu, uvid u izborne formulare vr�i se na isti na�in na koji se sprovodi prijem tih formulara. U trenutku kada su primali potpise, to je nadgledalo najmanje 15 osoba. Milion i po potpisa mo�e da pregleda samo tim od 20 osoba i u tome ne bi smeo niko da ih spre�ava", rekao je tada Bakarec. Bakarec je, dakle, trebalo da u zakonskom roku od 48 sati sam pregleda sve te potpise. Ovu odluku je predstavnicima DOS-a preneo zamenik sekretara Komisije Bojan Pudar. DOS je podneo prigovor na ovu odluku, ali je on odbijen.

BEZ KONTROLE: �tampanje listi�a za savezne izbore po�elo je, prema odluci SIK-a, 5. septembra u 15 sati. U tom trenutku jo� nije bila objavljena lista kandidata, ali su bar istekli rokovi za podno�enje kandidatura, bilo je dakle poznato koja �e se imena na�i na listi�ima, ali SIK do tog trenutka nije utvrdio i objavio podatke o broju gra�ana sa pravom glasa. �tampanje je po�elo a da se nije znalo koliko listi�a je potrebno od�tampati. Kasniji protivre�ni podaci o broju �tampanih listi�a, koje je objavljivao sam SIK, kao i pojava listi�a za predsedni�ke izbore u rukama gra�ana pre izbornog dana (navodno su listi�e sa zaokru�enim imenom Slobodana Milo�evi�a radnicima delili direktori dr�avnih preduze�a, tra�e�i da im se posle izbora donese prazan listi�, a sve pod pretnjom otkazom), pokazuju da ni sami �lanovi SIK-a nisu imali kontrolu nad procesom �tampanja.

Novi problem se pojavio 10. septembra, kada je objavljeno da �e se, opet po odluci SIK-a, na bira�kim mestima na�i samo jedan primerak bira�kog spiska. Naime, na proteklim izborima se istog dana na istom mestu glasalo za tri nivoa savezne vlasti i organe lokalne samouprave. Glasa�i su u Beogradu, Ni�u i Vojvodini dobijali �ak pet razli�itih glasa�kih listi�a. Bira�ki spisak slu�i da se utvrdi koliko je gra�ana glasalo na svakim pojedinim izborima. Po zakonu je predvi�eno da za svaki nivo izbora postoji po jedan primerak izvoda iz bira�kog spiska jer glasa�i mogu da odlu�e da, na primer, glasaju za savezne poslanike, ali ne i za op�tinske odbornike. Na ovaj na�in postalo je nemogu�e utvrditi da li broj listi�a u glasa�koj kutiji odgovara broju bira�a koji su glasali. Odnosno, broj bira�a za sve nivoe izbora ve�ta�ki je uve�an, �to je otvorilo mogu�nost za naknadno ubacivanje listi�a u glasa�ku kutiju. Gradska izborna komisija za Beograd i jo� neke lokalne izborne komisije saop�tile su da ne�e po�tovati ovakvu odluku SIK-a, ve� �e postupati po zakonu. Umesto da uva�i prigovore tada�nje opozicije i svoje odluke uskladi sa zakonom, SIK je 20. septembra saop�tio da je njegov stav potvrdio Savezni ustavni sud, te da je svako postupanje suprotno njegovom zaklju�ku i odluci Saveznog ustavnog suda � protivzakonito. Prema saop�tenju SIK-a, Savezni ustavni sud ocenio je i da se zaklju�kom SIK-a o jednom izvodu iz bira�kog spiska sa odre�enog bira�kog mesta "ne dovodi u pitanje utvr�ivanje rezultata izbora za savezne i lokalne organe, bez obzira na to �to te rezultate utvr�uju razli�iti organi". Toga dana SIK je doneo nezakonitu odluku da o prigovorima na lokalne izbore odlu�uju izborne komisije izbornih jedinica, a ne op�tinske i gradske izborne komisije. Samim tim stvorena je zabuna oko toga ko je nadle�an za odlu�ivanje o prigovorima na lokalne izbore u drugom stepenu. Po zakonu su to op�tinski sudovi, ali je izbornim komisijama za izbor poslanika u Ve�e gra�ana direktno nadre�en SIK.

Nekoliko dana ranije, SIK je odlu�io da DOS nema pravo na kontrolore u garnizonima gde �e glasati pripadnici VJ jer je to "tajna". Tako�e je odba�ena primedba na odluku kojom se kontrolorima DOS-a ne dozvoljava uvid u proces uno�enja izbornih rezultata u ra�unare. SIK nije, ni po isteku zakonskog roka, objavio adrese svih bira�kih mesta na Kosovu. Ali je zato doneo odluku da se ta bira�ka mesta zatvore ranije, u 16 sati, �to je kasnije poslu�ilo Saveznom ustavnom sudu da se (dodu�e opet nelegalnom odlukom) izvu�e iz neobranog vinograda bez posledica (bar za sada).

SAMO SAOP�TENJE: Tek je po zatvaranju birali�ta nastao pravi cirkus. U no�i izme�u 24. i 25. septembra, stalni �lanovi SIK-a i predstavnici SPS-a i JUL-a u ovom telu iznenada su odlu�ili da prekinu rad, usred brojanja glasova zatvorenika, vojnika i bira�a koji su glasali po�tom. Izborni materijal je zaklju�an u posebnu sobu koju je �uvala policija. Iako su �lanovi SIK-a u ime DOS-a neprekidno sedeli u saveznoj skup�tini tokom celog slede�eg dana, Komisija, nije jasno za�to, nije nastavljala rad. �lanovi stalnog sastava SIK-a, dakle, nisu bili raspolo�eni za rad, ali im nije palo na pamet da propuste prijem za strane posmatra�e (doma�ih nezavisnih posmatra�a na proteklim izborima nije ni bilo, treba li re�i, po odluci SIK-a), koji je odr�an 25. septembra uve�e. Vuki�evi� je tada rekao da je SIK "u fazi u kojoj o�ekuje da joj izborne komisije izbornih jedinica dostave rezultate izbora". U no�i izme�u nedelje i ponedeljka iz stalnog sastava SIK-a izba�eni su Jelica Bakovi� i Nikola Dini�, pod sumnjom da su �lanovi SRS-a.

Slede�eg dana je na zvani�nom sajtu SIK-a pisalo da �e SIK izborne rezultate saop�titi u dva sata popodne, ali nije navedeno kog dana, pa se Komisija nije oglasila ni tog popodneva. Predstavnici DOS-a, koji su sve vreme de�urali u saveznoj skup�tini, nisu dobijali pozive za sednice Komisije, niti su na bilo koji na�in u�estvovali u utvr�ivanju rezultata izbora. Te ve�eri su, me�utim, "primetili da se u zgradi okuplja vi�e �lanova SIK-a nego dosad". I zaista, tokom ve�eri je stigao poziv za sednicu. Predstavnik DOS-a u pro�irenom sastavu SIK-a Sini�a Nikoli� rekao je da je sednica trajala vrlo kratko i da je na njoj samo pro�itano saop�tenje predsednika komisije u kojem su objavljeni preliminarni rezultati izbora. Prema tim rezultatima, trebalo je da bude odr�an drugi krug predsedni�kih izbora. Nikoli� je rekao da nije bilo nikakvog razmatranja ili analize rezultata koji su objavljeni u saop�tenju. Borivoje Vuki�evi� je �lanovima komisije pro�itao saop�tenje, koje je potom objavljeno na dr�avnoj televiziji. Prema re�ima Nikoli�a, predsednik SIK-a je na sastanku obrazlo�io da �e pro�itati saop�tenje o prvim preliminarnim rezultatima i da se o tome ne�e glasati. Nikoli� je dodao da Borivoje Vuki�evi� nije obrazlo�io odakle su dobijeni podaci.

Sutradan, 27. septembra, Neboj�a Bakarec je ponovo do�ao u saveznu skup�tinu, ovoga puta sa ekipom od 50 stru�njaka, da prokontroli�e izborni materijal. Ni ovog puta mu to nije dozvoljeno. Bakarec je rekao da su se tada �lanovi SIK-a "pona�ali upla�enije nego kad su odbili da dozvole kontrolu potpisa za kandidaturu Milo�evi�a". "Tresu im se ruke. Ne verujem da se pla�e mene, niti za to imaju razloga", rekao je on.

Te ve�eri DOS je zakazao skup ispred savezne skup�tine, na kojem �e saop�titi izborne rezultate sa kojima raspola�e. Policija nije dozvolila skup na tom mestu, "da se ne bi ometao rad SIK-a", pa je miting odr�an na Trgu republike. SIK je kasno uve�e saop�tio kona�ne rezultate predsedni�kih izbora. Podatke je na sednici SIK-a saop�tio direktor Saveznog zavoda za statistiku i �lan SIK-a Milovan �ivkovi�, ne pokazuju�i ostalim �lanovima Komisije nijedan zapisnik. "Pokazao nam je jedan papir na kojem su do pola ispisani brojevi i to je poku�ao da predstavi kao izborne rezultate", ka�e Sini�a Nikoli�. Za tu odluku glasalo je deset �lanova komisije, dok su protiv takve odluke glasali predstavnici DOS-a, Srpskog pokreta obnove i Afirmativne stranke. Predstavnik radikala nije prisustvovao sednici.

VIDLJIV STRAH: Slede�eg dana Biljani Borovi�, zamenici predstavnika Srpskog pokreta obnove u SIK-u, nije dozvoljeno da u�e u ra�unski centar Saveznog zavoda za statistiku u Skup�tini SRJ. Istog tog 28. septembra stalni sastav SIK-a je DOS-u zakinuo �etiri a radikalima jedan mandat u Ve�u gra�ana savezne skup�tine, i odlu�io da predstavnicima stranaka u Komisiji prestaje mandat jer Komisija "odlu�uje u pro�irenom sastavu do objavljivanja kona�nih rezultata".

DOS je na kona�ne rezultate, koji su 29. septembra objavljeni u "Slu�benom listu", podneo prigovor SIK-u. Tada smo otkrili fundamentalni doprinos SIK-a aritmetici (vidi okvir). Onda su 30. septembra, ra�und�ije odbile prigovor DOS-a i donele odluku o �tampanju listi�a za drugi krug izbora. Su�tina prigovora odnosila se na 142.000 glasova koje je Slobodan Milo�evi� "dobio" na birali�tima na Kosovu koja, kako se ispostavilo, na dan izbora nisu ni otvarana. U obrazlo�enju SIK-a za�to je odbio prigovor ka�e se da navodni glasovi sa spornih bira�kih mesta nisu ura�unati u kona�ne rezultate. SIK je to tvrdio zato �to je, na primer, 28. septembra usvojio prigovore DOS-a na rezultate sa kosovskih bira�kih mesta u IJ Vranje. Time su u ovoj izbornoj jedinici Milo�evi�u oduzeta 63.342 glasa. Me�utim, ovaj broj nije oduzet od od ukupnog zbira, nego je na papiru raspore�en ostalim izbornim jedinicama.

�lanovi SIK-a su, osim Milene Are�ine, tokom svih ovih doga�aja bili vidno upla�eni. Borivoje Vuki�evi� je 6. oktobra dolazio u prostorije Demokratske stranke Srbije da "ponudi pomo� oko sre�ivanja pravne dokumentacije. Pavle Vuka�inovi�, koji je izabran za �lana SIK-a samo jedan dan po�to je postao sudija Vrhovnog suda Srbije, nije se 11. oktobra pojavio na zakazanom ro�i�tu u beogradskom Okru�nom sudu, gde jo� uvek vodi slu�aj "Pauk". Vuka�inovi� je ovih dana poku�ao da odgovornost prebaci na Savezni zavod za statistiku, rekav�i da je SIK samo objavljivao podatke koje je dostavljao Zavod. Milovan �ivkovi�, direktor Zavoda, ka�e, me�utim, da su oni sami obra�ivali podatke koje im je davao SIK. �ivkovi�, koji tvrdi da nije potpisao kona�nu odluku SIK-a, iako se zna da je za nju glasao, jedini je smogao hrabrosti da se, makar i mlako, suprotstavi Mileni Are�ini. Posva�ao se s njom 4. oktobra, na javnoj raspravi povodom �albe DOS-a pred Saveznim ustavnim sudom, kada je Are�ina bila protiv njegovog predloga da se sudu dostave podaci iz svih 27 izbornih jedinica.

Krivi�na prijava podneta je samo protiv onih �lanova SIK-a koji su glasali za kona�nu odluku o izbornm rezultatima. Da su po�inili niz krivi�nih dela o�igledno je iz samih saop�tenja SIK-a. Zapanjuju�e je upravo to da su krivi�na dela �inili javno, dele�i pri tom verbalne packe onima koje su o�tetili. To ukazuje da su ili bili uvereni da im niko ni�ta ne mo�e (izgleda da to raspolo�enje dr�i jo� samo Milenu Are�inu) ili su bili smrtno upla�eni od neke "vi�e sile". Mo�da trenutno i nema dokaza protiv samog Milo�evi�a, ali ni tu�ilac ni sud ne smeju olako pre�i preko dokaza da su �lanovi SIK-a postupali po ne�ijem nalogu. Sudija Pavle Vuka�inovi� se 29. septembra pojavio na Drugom dnevniku RTS-a i tvrdio kako su predstavnici DOS-a imali uvid u sav izborni materijal. Ovih dana je "Nedeljnom telegrafu" izjavio: "Jedne ve�eri po mene je do�ao �ovek, �ije ime ne mogu odati, pozvao me i odveo da na Drugom programu RTS-a pro�itam ve� napisan tekst, koji govori o pobedi Milo�evi�a i o regularnosti izbora". Tu�ila�tvo mora da sledi ovakve tragove, bez obzira na to do koga �e oni odvesti.

�ak ni prema onome �to je javnosti poznato, �lanovi SIK-a nisu jedini odgovorni za izbornu kra�u. Oni su, kao �to smo videli, u dono�enju nezakonitih odluka imali punu podr�ku Saveznog ustavnog suda. Sem toga, Savezni ustavni sud je 4. oktobra izdao nemu�to saop�tenje o poni�tavanju predsedni�kih izbora, �to je bio poku�aj prikrivanja krivi�nih dela koje su po�inili �lanovi SIK-a.

Milena Are�ina je u pravu kada ka�e da je sada nemogu�e sa sigurno��u utvrditi rezultate predsedni�kih izbora. Ali, to je stanje za koje je najodgovorniji upravo SIK. Ovo telo je donosilo propise koji su omogu�avali kra�u u svim delovima izbornog procesa i sistematski onemogu�avalo kontrolu izbora. To je dovelo do nereda, paljenja savezne skup�tine i uni�tavanja imovine. Na desetine ljudi je povre�eno, a ni ono dvoje ljudi ne bi umrlo 5. oktobra da je SIK radio po zakonu.

Osim Vuki�evi�a, Are�ine, Jokanovi�a i Vuka�inovi�a, i okrivljeni Rajko Ni�avi� je, kako se to ka�e, "nosilac pravosudne funkcije". Ovaj podatak otvara pitanje suodgovornosti sudija i tu�ilaca za sve nezakonite postupke u ovoj zemlji tokom Milo�evi�eve vladavine. Uostalom, ovo nije �ak ni prvi slu�aj izborne kra�e, a i ranije su vinovnici bili zaposleni u pravosu�u. Op�tinski javni tu�ilac Milan Baji� i sam je �lan gradske izborne komisije u Beogradu. Zbog svega toga, pred njim je najve�a odgovornost da pravda bude zadovoljena.

Zoran B. Nikoli�