Intervju: Zoran �in�i�
Vlast bez opozicije
Za "Vreme" govori lider DS-a koga su u nekim zapadnim
medijima nazvali "poslovo�om oktobarske revolucije". Kako je to
izgledalo i kakvi su planovi za budu�nost
Menad�er
septembarske izborne kampanje DOS-a dr Zoran �in�i� obja�njava u
razgovoru za "Vreme" �ta DOS zapravo o�ekuje od decembarskih
izbora. Tako�e, govori i o svojoj ulozi u oktobarskim doga�ajima,
sopstvenim politi�kim ambicijama i optu�bama da kontroli�e razne naoru�ane
grupe. Razgovor za na� list vo�en je ina�e neposredno posle �in�i�evih
konsultacija sa mandatarom za sastav nove savezne vlade Zoranom �i�i�em,
i neposredno pre njegovog puta u Crnu Goru gde se sastao sa predsednikom
ove republike Milom �ukanovi�em. Na po�etku intervjua �in�i� obja�njava
otkud ono "petljanje" sa socijalistima.
"Ta�no je da smo krenuli s radikalnom kampanjom koja je obe�avala
korenite promene. Ta kampanja je zavr�ena demokratskom revolucijom koju
je �itav svet definisao kao revoluciju, a mi na kraju ipak imamo dve
vlade s dva premijera koji su socijalisti. I u svemu tome u�estvujemo,
tako da se neki ljudi bune i ka�u � pa nismo se zbog toga borili. Ulaze�i
u kampanju za septembarske izbore znali smo da se na njima bira predsednik
Jugoslavije koji nema nadle�nost da menja sistem. Znali smo tako�e da
nemamo �ansu da u saveznom parlamentu dobijemo ve�inu zbog neu�e��a
vladaju�e koalicije iz Crne Gore. Pretpostavljali smo, me�utim, da �e
Milo�evi� morati da poni�ti izbore i onda smo, da bismo motivisali
narod da ide korak dalje, pove�ali ulog, znaju�i da �e biti potreban i
taj korak posle izbora. I on je u�injen. Posle 5. oktobra do�li smo u
situaciju da ka�emo � mo�emo da u�inimo jo� korak dalje i ukinemo
sve politi�ke institucije u Srbiji i SRJ jer imamo dovoljno snage. Ali se
onda postavilo pitanje da li mo�emo da obezbedimo opstanak ne vi�e
politi�kog ve� dru�tvenog sistema. U tom trenutku nismo znali �ta se
de�ava sa vojskom, dok smo za policiju znali da ne�e intervenisati
protiv nas. Nismo imali ni pregled nad doga�ajima u velikim sistemima i
javnim preduze�ema. Postajala je opasnost da se u revolucionarnom zanosu
sve pretvori u anarhiju i da na kraju ne bude ni�ega � vode, struje,
hleba, grejanja i da nam se na kraju, u poku�aju da radikalno promenimo
politi�ki sistem, raspadne socijalni sistem. I to je bila ta�ka gde smo
zako�ili, rekli da nam je rizik preveliki i da nam je zemlja nestabilna.
Odlu�ili smo da kao krajnji rezultat svega ovoga izdejstvujemo izbore na
kojima �emo regularno da izvr�imo promenu sistema. Po cenu da nam mnogi
ljudi zamere zato �to smo usporili, ali da sve bude bezbednije. I sve ovo
�to sada radimo je u toj funkciji prelaznog perioda. Ove vlade nisu
bitne. To ko je u njima, kakvu �e politiku da vode, nije bitno i svodi se
na dva tri prioriteta- energiju, hranu i lekove", ka�e �in�i�.
"VREME": Zna�i da je
i savezna vlada samo privremena.
�IN�I�: Naravno, ako
iskreno ka�emo da ulazimo u razgovore o redefinisanju savezne dr�ave.
Kada bi sve institucije ostale iste, onda ne bi bilo potrebe da
razgovoramo o redefinisanju savezne dr�ave. Ako se dogovorimo sa Crnom
Gorom o redefinisanju odnosa u SRJ, pretpostavljam da �e to zahtevati i
drugi oblik parlamenta i zahtevati nove izbore. Sredinom idu�e godine,
najkasnije na jesen, o�ekujem mo�da raspisivanje svih izbora. Do tada
treba biti pa�ljiv i mudar, nikako brzoplet.
Milo�evi� je o�ito izgubio
sve poluge vlasti koje je dr�ao. Ostalo mu je izgleda jo� pone�to
vlasti po nekim d�epovima, ostali su neki restlovi. Mo�e li se od tih
restlova sa�iti novo odelo?
Ne mo�e. Postoji, naravno, opasnost da pojedini delovi tog re�ima, uz
promenjenu funkciju nastave da deluju, da se prilagode. Mi sada dolazimo u
opasnost da interesne grupe, pod firmom raznih politi�kih organizacija po�nu
da popunjavaju prazan prostor. I da te interesne grupe budu sastavljene od
Milo�evi�evih ljudi tako �to bi �ak efikasnije nego ranije
zadovoljavale svoje interese pod firmom demokratije. Oni su kao neka hidra
razbijeni na 30 delova, ali svaki deo mo�e da funkcioni�e autonomno. I
to je veliki problem. Zato sam da se apsolutno odmah otvore arihive i
dosijei. Na primer, fajl bankarstvo, da vidmo �ta se tu de�avalo u
poslednjih deset godina, gde je novac oti�ao. Pa fajl � javna preduze�a,
vlada i vladine institucije, privreda, gra�evinsko zemlji�te... To je
jedini na�in da pohvatamo najkrupnije ribe. Protiv tih krupnih riba koje
mogu sto miliona dolara da negde presele, stave na neki sto i ka�u � e
sad ti uradi ovo ili ono, jo� nemamo za�titne mehanizme. Na�alost, mi o
tome mnogo ne raspravljamo jer se vi�e bavimo sistemskim pitanjima.
Bili ste menad�er kampanje
DOS-a za septembarske izbore. O novim izborima jo� niko ne govori, a 23.
decembar je veoma blizu?
To jo� definitivno nije stiglo na dnevni red. Jasno je da ta kampanja
ne mo�e da bude ista kao �to je bila ona koju smo nedavno vodili. �to
je najgore, mi trenutno nismo ni vlast, ni opozicija. Nemamo tu
privilegiju opozicije da kritikujemo, niti vlasti da re�avamo probleme.
Fakti�ki smo izme�u dve stolice, a tu se ponekad lako mo�e pasti. Na�a
je prednost u tome �to nemamo protivkandidata. Prosto, mi smo i vlast i
opozicija jer nema ni vlasti ni opozicije. Da zaista postoje vlast i
opozicija, ne bismo imali �ansu. Lako bi nas po�istili, kada bi imao ko.
Po�to nema ko da nas po�isti, mislim da �emo pobediti. Ali onda nam
sledi druga faza uspostavljanja novog sistema, i tu o�ekujemo �estoke
politi�ke borbe. Na�a kampanja bi u principu trebalo da ima tri
elementa. Prvi je obja�njavanje ljudima istine o na�em postoje�em
stanju. Moramo da se pojavimo kao hladni tu� pri �emu �e ljudima biti
jasno da je bolje da se umiju hladnom vodom. Oni jednostavno moraju da
znaju u kakvom nam je stanju zemlja i tu nikakave bajke vi�e ne poma�u.
Druga stvar je demontiranje sistema privilegija. Moramo na jednoj strani
da postavimo pitanje sva�ije personalne odgovornosti, po�ev od Milo�evi�a.
Da ka�emo da se u zemlji zavr�ava period korupcije, mahinacija i jednog
neregularnog stanja. Tre�i deo kampanje je da ka�emo � �ta posle. Ako
se u kampanji budemo disciplinovano dr�ali teme i ne budemo izgubili u
raspravama oko podele neke vlasti, a imam utisak da i to po�inje polako u
DOS-u da provejava, ako kompetentno i jednostavno narodu to izlo�imo,
siguran sam da �e DOS pobediti i dobiti vi�e od 60 odsto glasova.
Zna se da DOS ne�e ve�no
trajati. Neki strahuju da ne�e mo�da ostati na okupu ni do decembarskih
izbora?
Trebalo bi da izdr�imo do ovih izbora. Pred sobom prakti�no imamo tu
hidru bez glave ali sa pipcima koji funkcioni�u. U dr�avnoj bezbednosti
ni�ta zna�ajno jo� nije ura�eno, u VJ tako�e, u velikom delu javnih
preduze�a strukture su ostale iste. Ako bismo se sada na svim tim mestima
pojavljivali pojedina�no kao u normalnim demokratskim situacijama, bojim
se da bismo imali neuporedivo manje snage da sve to ra��istimo. Ali kada
ra��istimo, posle nekoliko meseci treba da sednemo i da se dogovorimo �ta
je najbolje za Srbiju. U kojim ideolo�kim i partijskim blokovima ubudu�e
treba da se pojavimo na politi�koj sceni. Nije dobro da se 18 stranaka
pojavi na izborima i pola njih zbog cenzusa propadne. Li�no mislim da je
pravo vreme da DOS prestane da postoji leto slede�e godine.
O onome �to se stvarno dogodilo
u danima narodnog bunta jo� se ne zna cela istina. Znamo po neke par�i�e
istine, mahom kroz ono �to neki generali, policajci ili politi�ari
govore o sebi. Vama se pripusuje da ste na neki na�in u�li u policiju i
pre ovih doga�aja, dobili signale da se ne�e pucati na narod, �ak i
ostvarili kontrolu nad nekim jedinicama...
S vojskom nikakav kontakt nismo imali. A imali smo informacije da u
vojsci postoje ideje o intervenciji te no�i, da su tenkovi pokrenuti i da
generalima jedino nije bilo jasno da li to mo�e da dovede do nekog
rezultata ili ne. Moje iskreno mi�ljenje je � da je postajalo uverenje
da bi intervencija dovela do rezultata, ona bi bila izvr�ena. Nikakvih
moralnih argumenata tu nije bilo, niti savesti, ve� samo pitanja � da
li mo�e ne�to da se uradi ili ne. Ako govorimo o odnosima sile, tu su
bila klju�na dva faktora. Prvi, da je ve�i deo policijskih brigada u no�i
izme�u srede i �etvrtka imao sastanak na kome su mnogi komandanti odlu�ili
da ne interveni�u. I mi smo tu informaciju imali.
Govorite
o no�i pre upada naroda u skup�tinu?
Da, u pono� izme�u srede i �etvrtka saznali smo da je �etiri, pet
komandanata brigada, ljudi koji imaju komandu nad hiljadama policajaca,
ministar policije Vlajko Stojiljkovi� informisao da sutra sledi primena
sile. I to ne samo vatrenog oru�ja nego i eksploziva za zaustavljanje
kolona koje dolaze iz unutra�njosti Srbije. I da je Milo�evi� dao
naredbu da se po svaku cenu odbrani vlast u Srbiji. I da je bilo nekoliko
ljudi koji su tu naredbu prihvatili i dalje prosledili. Sve su to odmah
zaustavili na vrlo visokom nivou neki generali, i mi smo te no�i imali
kontakt s njima. Nismo im do kraja verovali, ali smo ipak na osnovu svega
toga pravili neku strategiju. Ja sam bio zadu�en za kontakt sa
specijalnim jedinicama, �to zna�i "crvenim beretkama", i imali
smo njihovu podr�ku. Bilo je to zapravo vi�e nego prosta odluka da ne�e
u�estvovati u razbijanju masovnih protesta. U �etvrtak smo tokom dana
imali njihovu podr�ku do te mere da su oni rekli � ako vojska napadne
narod, mi �emo napasti vojsku. I vojska ne�e dobro pro�i. To su znali i
u vojsci. I mu�ilo ih je pre svega pitanje rizika. Da li poslati 50
tenkova na ulice i imati 10 zapaljenih i 40 zarobljenih, i onda
definitivno ispasti iz istorije i general�taba, ili biti mudar i re�i
� ne postoje uslovi za intervenciju. Ako govorimo o institucijama, klju�no
je bilo to da je policija bila vrlo demokratski nastrojena i vojska vrlo
zatvorena. Iako su se generali Peri�i� i Obradovi� trudili, mi nismo
uspeli da proniknemo u pravo raspolo�enje vojske, �ak ni nekoliko dana
posle tog 5. oktobra. S policijom smo ve� posle prvih poku�aja do�li do
toga da su nam rekli � znamo da ste pobedili, da imate ve�inu, znamo da
je policija glasala za Ko�tunicu i DOS, i ne pada nam na pamet da branimo
nekoga ko ima manjinu, ili ubijemo nekoga zato �to se bori za svoje bira�ko
pravo. I ako vi ne pucate na nas, ne�emo ni mi na vas. Taj kompromis je
postignut jo� te no�i. Slede�eg dana kada su dolazile kolone ka
Beogradu i probijale blokade, videlo se da policija po�tuje dogovor i da
nije kori��eno vatreno oru�je ni u jednom slu�aju.
Vojislav �e�elj tvrdi da sve
to nije bilo mogu�e bez dugotrajnijeg rada unutar policije, da se takav
uticaj nije mogao napraviti za samo dva tri dana...
Ono �to nije ta�no u svim tim pri�ama jesu teorije zavere i tvrdnje
o ume�anosti Jovice Stani�i�a. To aposlutno nema veze. Apsolutno nema
veze ni pri�a kako su navodno neki visoki funkcioneri JUL-a i SPS-a bili
dvostruki igra�i. Nikakve kontakte s njima nismo imali. Bilo je nekih
ranijih kontakata s nekim ljudima iz specijalnih jedinica, bilo je poku�aja
da kontaktiramo s njima, i neki su zbog toga odmah bili smenjeni, nekima
je bilo pre�eno, neki su izolovani. Poku�avao sam, naravno, jer smo se
pripremali za sve to, da ostvarim kontakt sa onima koji mogu da primene
ekstremnu silu jer komanduju borbenim formacijama, spremnim za borbu na
ulicama. Kada smo pravili mapu potencijalnih u�esnika tih doga�aja na
prvom mestu su bile specijalne jedinice. Znali smo mogu�nost njihovog
razornog dejstva i znali smo da, ako hiljadu njih uleti me�u sto hiljada
ljudi na ulici, nije sigurno da �e tih sto hiljada ljudi ostati na ulici,
da ne�e biti Tijenanmena. Bilo nam je va�no da znamo raspolo�enje me�u
tim jedinicama. Jednoga dana kada se bude pisala istorija ovih doga�aja,
a to �emo �initi posle 23. decembra jer ne mo�emo sada sve da ka�emo
da ne bismo ugrozili te ljude koji su u slu�bi, neka od tih imena zaista
moraju da budu istaknuta. Neki od tih ljudi su preuzeli rizike za
sopstveni �ivot. To su slu�be u kojima se �ivot gubi za odbijeno nare�enje.
Oni su nama rekli � primi�emo nare�enje, ali ne brinite, ne�emo ga
izvr�iti. I tako se i desilo.
Vama se pripisuje da niste
ostali samo na nekada�njim kontaktima sa tim strukturama, ve� da u
dobroj meri i sada kontroli�ete neke jedinice koje trenutno tumaraju na
razvalinama stare i obrisima nove vlasti, da mo�ete da uti�ete na njih.
I da vam se ta uloga svidela?
Ja mogu da uti�em na njih samo u smislu fer dogovora koji je i tada
postignut, nikako u smislu njihovog pretvaranja u partijsku policiju. Kada
smo razgovarili o tome �ta mi njima mo�emo zauzvrat da pru�imo, rekli
su � pustite nas da radimo normalno svoj posao i nemojte nas ponovo
terati da radimo za neku partiju.
Velja Ili� vas je pre nekoliko
dana optu�io da �itav DOS poku�avate da stavite pod svoju kontrolu, da
se malo konsultujete sa drugima i da ste zaboravili njegov telefon...
Velja i ja smo se upravo �uli. Tvrdi da on to nije rekao, da je na
nekoj lokalnoj televiziji odgovarao na neka pitanja i da su posle izbile
te nejasno�e. Raspravili smo i pitanje predsedni�kih izbora...
I to je izgleda jedna ta�ka
sporenja u DOS-u. Za�to se od tih izbora odustalo. Lako se mo�e desiti
da Milan Milutinovi� na predstoje�em kongresu SPS-a izgubi poziciju i u
vrhu svoje stranke, a ostane predsednik Srbije.
On je izabran na direktnim izborima i postoji vrlo komplikovana
procedura za njegovu smenu. Tu proceduru je Milo�evi� pravio za sebe
kada je bio predsednik Srbije. Otvoreno re�eno, mi smo ve� 6. ili 7.
oktobra imali jednu dramati�nu situaciju u kojoj je predsednik SRJ bio
verifikovan kao predsednik, ali smo imali manjinu u parlamentu i nastupio
je zastoj, a narod se polako vra�ao sa ulica. Postavi li se pitanje �
ako se sve zavr�i na tome, Milo�evi� �e da nas pobije, on ima vladu,
vlada ima ministra policije, otpusti�e ove i postaviti druge ljude, ima
DB, ima vojsku; posle deset ili 15 dana postavi�e pitanje ko je sve ovo
organizovao i radio, pa hajde u zatvor. I onda smo rekli � ili �emo
izdejstvovati vanredne republi�ke izbore u decembru, ili uzimamo i
republi�ku vlast na ulici, progla�avamo revolucionarnu vladu i
raspisujemo izbore. Ko�tunica je oti�ao da razgovara sa Milutinovi�em o
prevremenim izborima, a mi smo smtrali da oni to ne�e prihvatiti. Ko�tunica
se, me�utim, vratio i rekao da Milutinovi� prihvata izbore. U �itavoj
toj konstrukciji znali smo da je predsednik Srbije garant tih izbora. Na�
je utisak kasnije bio da �e on raspisati preveremene izbore �ak i ako
njegova partija to ne prihvati. U pregovorima sa SPS-om mi ina�e nismo
imali mandat za dogovor o predsedni�kim izborima. Smatrali smo da ako
predsednik Srbije da ostavku, lako mo�e da se desi da kasnije nema nikoga
ko mo�e da raspusti parlament, a nama je to bilo najva�nije. Tako se
pitanje predsednika nije postavljalo.
Vi zna�i nemate ambicije da
budete predsedni�ki kandidat.
Ne. Davno sam rekao da nemam takvu ambiciju. Nikada je nisam ni imao,
nikada nisam bio predsedni�ki kandidat za razliku od sedam-osam mojih
kolega iz raznih stranaka koji su to bili. Ako budu raspisani predsedni�ki
izbori, bilo bi logi�no da mi u DOS-u sednemo i odlu�imo ko je na�
kandidat, a ne da se pojedinci sami kandiduju. To smo manje-vi�e
razjasnili i nadam se da �e ta tema biti skinuta sa dnevnog reda.
Nenad Lj. Stefanovi�
To da Srbija i Crna Gora imaju svoje odvojene stolice u UN-u zna�i da
smo dve potpuno odvojene dr�ave i da treba u�i u proceduru odvajanja dr�ava.
Srbija nema takvu inicijativu. Ako u Crnoj Gori postoji ta inicijativa da
se odvojimo, onda treba da bude pokrenuta i, ako se zavr�i odvajanjem,
onda �emo, naravno, imati dve stolice. Ali dok se to ne desi, Jugoslavija
je pravni me�unarodni subjekt i ona treba da koristi pogodnosti koje
donosi mesto u UN-u. Ali niko nam ne�e dati da u UN-u koristimo dve
stolice. Time bi se u UN-u do�lo do sedam-osam hiljada stolica. To je
apsurdno. Po meni je to pogre�an put, i mnogo je razumnije da onome �to
imamo, a to je Jugoslavija, obezbedimo maksimalnu prohodnost u me�unarodnim
organizacijama i u hodu redefini�emo odnose unutar Srbije i Crne Gore.
Ako vidimo da to ne ide, uvek mo�emo da tu dr�avu razgradimo. I ni�ta
ne�e izgubiti Crna Gora ako nakon �est meseci bude imala svoju stolicu u
UN-u. To pitanje ionako ne bi trebalo postavljati sada ve� onda kada
Srbija bude imala demokratsku vladu. U svemu tome ima i mnogo psiholo�kih
faktora. Crna Gora je bila vi�e od godinu dana ono �to je sada Srbija
� mezim�e. Oni sada to nisu i ose�aju se kao starije dete kada se rodi
mla�i brat. Roditelji moraju da imaju razumevanja i za to kada starije
dete ho�e da prevrne kolevku. Sve je to razumljivo, �ukanovi� je bio
partner i Klintonu, Bleru, �iraku, Putinu, dok se nije pojavio Ko�tunica
kao predsednik SRJ, i sada je Ko�tunica taj koga svuda pozivaju. Srbija
mora da pru�i Crnoj Gori ruku, da ka�e, ta�no je, vi ste odigrali
nemerljivu ulogu u slabljenju Milo�evi�a, mu�ili ste ga, oduzimali
energiju, pokazali da nije svemo�an. Bez va�eg doprinosa i nama bi bilo
neuporedivo te�e sve ove godine. Zaslu�ujete da kao i mi budete na
pobedni�koj strani. Niste, dodu�e, pobedili na ovim izborima, ali ste
pobedili u nekoliko prethodnih godina. Sve to mo�e da se udesi, mora se
biti strpljiv, razumeti psiholo�ka komponenta tog pitanja. Crna Gora mora
da shvati da se kao demokratska beba rodila i Srbija i da �e svet dva-tri
meseca da ljulja tu bebu i da �e onda da zaboravi i jedne i druge. I da
�emo mi ponovo da se igramo u istom pesku, jer nemamo nikog bli�eg nego
�to smo jedni drugima.
