Vreme broj 513, 2. novembar 2000.

Istraga nad članovima SIK-a
Optužili sami sebe

Krivična prijava podneta je samo protiv onih članova SIK-a koji su glasali za konačnu odluku o izbornm rezultatima. Da su počinili niz krivičnih dela očigledno je iz samih saopštenja SIK-a

Ko zna kad će se tražiti krivci za sve nedaće koje ovih dana snalaze građane Srbije. Valjda do tada neće proteći deset godina. Došao je, međutim, trenutak da šaka pravosudnih organa dopadnu bar neki od ljudi koji su proteklih deset godina kršili zakone. Na red su, kao što to obično biva, prvi došli oni koji su napravili poslednju nepodopštinu pred smenu vlasti – članovi Savezne izborne komisije. Dokaza protiv njih ima na pretek, jer su ih okrivljeni sami objavljivali.

Prvo opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu zatražilo je 24. oktobra od istražnog sudije Prvog opštinskog suda da pokrene istragu protiv deset članova Savezne izborne komisije (SIK) zbog falsifikovanja rezultata predsedničkih izbora. Tužilaštvo je to učinilo na osnovu krivičnih prijava organizacije G17 plus i Momčila Trajkovića, jednog od lidera DOS-a, podnetih početkom oktobra. Krivična prijava G17 plus, koju je potpisalo i 15.000 građana, tereti predsednika Borivoja Vukićevića, sedam članova stalnog sastava SIK-a i članove proširenog sastava ovog tela Borivoja Jankovića i Zvonimira Tomovića samo za falsifikovanje izbora, po članu 113 Zakona o izboru saveznih poslanika "a u vezi s članom 22 Zakona o izboru i prestanku mandata predsednika Republike". Za ovo krivično delo kazna je tri do pet godina zatvora. Krivična prijava Momčila Trajkovića odnosi se na Borivoja Vukićevića i saveznog javnog tužioca Vukašina Jokanovića (jednog od članova stalnog sastava) i tereti ih još i za zloupotrebu službenog položaja, za šta bi mogli dobiti još po tri godine zatvora. Ali, Tužilaštvo je demantovalo da je zahtevalo istragu i za ovo krivično delo. Zloupotreba službenog položaja nije u nadležnosti opštinskog, već okružnog javnog tužioca. Trajkovićeva prijava je i podneta Okružnom tužiocu u Beogradu.

Krivična prijava G17 plus odnosi se i na bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, koji je optužen da je "podstakao" članove SIK-a na promenu rezultata izbora. U saopštenju Tužilaštva o pokretanju istrage kaže se da će o toj prijavi biti odlučeno "posle prikupljenih dokaza u istrazi" i da do sada prikupljeni dokazi "ne ukazuju na to da ima osnova za sumnje da je Milošević podstrekao članove SIK-a na eventualno izvršenje krivičnog dela".

Prvi je, u četvrtak 26. oktobra, saslušan Borivoje Vukićević, koji je do 11. oktobra, kada je podneo ostavku, bio predsednik saveznog suda. Vukićević je tokom dva i po sata saslušavanja tvrdio da nije kriv. On je pred istražnog sudiju izašao bez branioca.

Sledećeg dana saslušano je pet članova SIK-a. I oni su došli bez branilaca. Po zakonu, svi članovi izbornih komisija moraju biti diplomirani pravnici. Milena Arežina, nedavno razrešena predsednica Privrednog suda i članica Jugoslovenske levice koja je svojevremeno ojadila "Glas javnosti", "Elektrotehnu", "Studio B" i koga sve ne, bila je besna. Ona je novinarima u hodniku Palate pravde rekla da ne samo da nije kriva već im je podelila fotokopije pisma koje je uputila predsedniku Koštunici. U pismu tvrdi da odlukom Saveznog ustavnog suda nije priznata Koštuničina pobeda, te da je uverenje o izboru za predsednika na osnovu kojeg je on položio zakletvu – falsifikat. Ona je zatražila izuzeće zamenice javnog tužioca Jasmine Milanović, koja je prošle godine odbila njenu prijavu protiv "Glasa javnosti", zbog feljtona o njenom radu koji je ovaj list tada objavljivao.

ČUVANJE I OBRADA: Istraga je nastavljena u ponedeljak i utorak, kada su saslušavani svedoci, a do kraja nedelje trebalo bi da se pred istražnim sudijom pojave i ostali okrivljeni. Istražnom sudiji je trebalo da u ponedeljak bude dostavljen i deo izbornog materijala, ali to nije učinjeno.

Skupština Jugoslavije izabrala je novi sastav Savezne izborne komisije 25. jula ove godine, a SIK je prvu sednicu održao 28. jula. "Na neposrednim, tajnim i opštim izborima građani će u demokratskoj i fer atmosferi izabrati predsednika SRJ i svoje predstavnike u najviše državne organe", pisalo je u saopštenju sa tog sastanka. SIK je 23. avgusta ovlastio predsednike Izbornih komisija Izbornih jedinica da "u njegovo ime vrše radnje i poslove u sedištu Izbornih komisija Izbornih jedinica". Prema izbornim zakonima, zapisnike za svaki nivo izbora obrađuje odgovarajuća izborna komisija, koja i čuva biračke listiće. Tako je trebalo da svi listići i zapisnici sa izbora za predsednika Jugoslavije stignu u sedište SIK-a, jer je cela SRJ jedna izborna jedinica za ovaj nivo izbora. SIK bi dalje bio odgovoran za čuvanje i obradu izbornog materijala. Međutim, odlukom od 28. avgusta, SIK je nezakonito preneo deo svojih obaveza na 27 izbornih komisija za izbor poslanika u Veće građana savezne skupštine. Ove izborne komisije zbrajale su glasove i za predsedničke izbore i SIK-u slale samo rezultate. Tako je SIK mogao da se pravda da ne zna ništa o manipulacijama pri samom zbrajanju glasova. SIK je na istoj sednici odredio i 130 mesta na kojima će glasati prognana lica s Kosova, ali predstavnicima DOS-a danima nije hteo da saopšti njihove adrese.

SIK je 6. septembra objavio listu kandidata za predsednika SRJ. Za kandidaturu svakog od njih bilo je neophodno skupiti najmanje 25 hiljada potpisa. SPS i JUL su bili vredni, pa su za Miloševićevu kandidaturu sakupili milion i šeststo hiljada potpisa. Ali, kada su predstavnici DOS-a 8. septembra došli u saveznu skupštinu, gde je bilo sedište SIK-a, želeći da pregledaju potpise za Miloševića, to im nije dozvoljeno. U stvari, uvid u potpise dozvoljen je samo Nebojši Bakarecu, ovlašćenom licu DOS-a, ali ne i ekipi od 20 pravnika i matematičara koje je on doveo sa sobom. "Po zakonu, uvid u izborne formulare vrši se na isti način na koji se sprovodi prijem tih formulara. U trenutku kada su primali potpise, to je nadgledalo najmanje 15 osoba. Milion i po potpisa može da pregleda samo tim od 20 osoba i u tome ne bi smeo niko da ih sprečava", rekao je tada Bakarec. Bakarec je, dakle, trebalo da u zakonskom roku od 48 sati sam pregleda sve te potpise. Ovu odluku je predstavnicima DOS-a preneo zamenik sekretara Komisije Bojan Pudar. DOS je podneo prigovor na ovu odluku, ali je on odbijen.

BEZ KONTROLE: Štampanje listića za savezne izbore počelo je, prema odluci SIK-a, 5. septembra u 15 sati. U tom trenutku još nije bila objavljena lista kandidata, ali su bar istekli rokovi za podnošenje kandidatura, bilo je dakle poznato koja će se imena naći na listićima, ali SIK do tog trenutka nije utvrdio i objavio podatke o broju građana sa pravom glasa. Štampanje je počelo a da se nije znalo koliko listića je potrebno odštampati. Kasniji protivrečni podaci o broju štampanih listića, koje je objavljivao sam SIK, kao i pojava listića za predsedničke izbore u rukama građana pre izbornog dana (navodno su listiće sa zaokruženim imenom Slobodana Miloševića radnicima delili direktori državnih preduzeća, tražeći da im se posle izbora donese prazan listić, a sve pod pretnjom otkazom), pokazuju da ni sami članovi SIK-a nisu imali kontrolu nad procesom štampanja.

Novi problem se pojavio 10. septembra, kada je objavljeno da će se, opet po odluci SIK-a, na biračkim mestima naći samo jedan primerak biračkog spiska. Naime, na proteklim izborima se istog dana na istom mestu glasalo za tri nivoa savezne vlasti i organe lokalne samouprave. Glasači su u Beogradu, Nišu i Vojvodini dobijali čak pet različitih glasačkih listića. Birački spisak služi da se utvrdi koliko je građana glasalo na svakim pojedinim izborima. Po zakonu je predviđeno da za svaki nivo izbora postoji po jedan primerak izvoda iz biračkog spiska jer glasači mogu da odluče da, na primer, glasaju za savezne poslanike, ali ne i za opštinske odbornike. Na ovaj način postalo je nemoguće utvrditi da li broj listića u glasačkoj kutiji odgovara broju birača koji su glasali. Odnosno, broj birača za sve nivoe izbora veštački je uvećan, što je otvorilo mogućnost za naknadno ubacivanje listića u glasačku kutiju. Gradska izborna komisija za Beograd i još neke lokalne izborne komisije saopštile su da neće poštovati ovakvu odluku SIK-a, već će postupati po zakonu. Umesto da uvaži prigovore tadašnje opozicije i svoje odluke uskladi sa zakonom, SIK je 20. septembra saopštio da je njegov stav potvrdio Savezni ustavni sud, te da je svako postupanje suprotno njegovom zaključku i odluci Saveznog ustavnog suda – protivzakonito. Prema saopštenju SIK-a, Savezni ustavni sud ocenio je i da se zaključkom SIK-a o jednom izvodu iz biračkog spiska sa određenog biračkog mesta "ne dovodi u pitanje utvrđivanje rezultata izbora za savezne i lokalne organe, bez obzira na to što te rezultate utvrđuju različiti organi". Toga dana SIK je doneo nezakonitu odluku da o prigovorima na lokalne izbore odlučuju izborne komisije izbornih jedinica, a ne opštinske i gradske izborne komisije. Samim tim stvorena je zabuna oko toga ko je nadležan za odlučivanje o prigovorima na lokalne izbore u drugom stepenu. Po zakonu su to opštinski sudovi, ali je izbornim komisijama za izbor poslanika u Veće građana direktno nadređen SIK.

Nekoliko dana ranije, SIK je odlučio da DOS nema pravo na kontrolore u garnizonima gde će glasati pripadnici VJ jer je to "tajna". Takođe je odbačena primedba na odluku kojom se kontrolorima DOS-a ne dozvoljava uvid u proces unošenja izbornih rezultata u računare. SIK nije, ni po isteku zakonskog roka, objavio adrese svih biračkih mesta na Kosovu. Ali je zato doneo odluku da se ta biračka mesta zatvore ranije, u 16 sati, što je kasnije poslužilo Saveznom ustavnom sudu da se (doduše opet nelegalnom odlukom) izvuče iz neobranog vinograda bez posledica (bar za sada).

SAMO SAOPŠTENJE: Tek je po zatvaranju birališta nastao pravi cirkus. U noći između 24. i 25. septembra, stalni članovi SIK-a i predstavnici SPS-a i JUL-a u ovom telu iznenada su odlučili da prekinu rad, usred brojanja glasova zatvorenika, vojnika i birača koji su glasali poštom. Izborni materijal je zaključan u posebnu sobu koju je čuvala policija. Iako su članovi SIK-a u ime DOS-a neprekidno sedeli u saveznoj skupštini tokom celog sledećeg dana, Komisija, nije jasno zašto, nije nastavljala rad. Članovi stalnog sastava SIK-a, dakle, nisu bili raspoloženi za rad, ali im nije palo na pamet da propuste prijem za strane posmatrače (domaćih nezavisnih posmatrača na proteklim izborima nije ni bilo, treba li reći, po odluci SIK-a), koji je održan 25. septembra uveče. Vukićević je tada rekao da je SIK "u fazi u kojoj očekuje da joj izborne komisije izbornih jedinica dostave rezultate izbora". U noći između nedelje i ponedeljka iz stalnog sastava SIK-a izbačeni su Jelica Baković i Nikola Dinić, pod sumnjom da su članovi SRS-a.

Sledećeg dana je na zvaničnom sajtu SIK-a pisalo da će SIK izborne rezultate saopštiti u dva sata popodne, ali nije navedeno kog dana, pa se Komisija nije oglasila ni tog popodneva. Predstavnici DOS-a, koji su sve vreme dežurali u saveznoj skupštini, nisu dobijali pozive za sednice Komisije, niti su na bilo koji način učestvovali u utvrđivanju rezultata izbora. Te večeri su, međutim, "primetili da se u zgradi okuplja više članova SIK-a nego dosad". I zaista, tokom večeri je stigao poziv za sednicu. Predstavnik DOS-a u proširenom sastavu SIK-a Siniša Nikolić rekao je da je sednica trajala vrlo kratko i da je na njoj samo pročitano saopštenje predsednika komisije u kojem su objavljeni preliminarni rezultati izbora. Prema tim rezultatima, trebalo je da bude održan drugi krug predsedničkih izbora. Nikolić je rekao da nije bilo nikakvog razmatranja ili analize rezultata koji su objavljeni u saopštenju. Borivoje Vukićević je članovima komisije pročitao saopštenje, koje je potom objavljeno na državnoj televiziji. Prema rečima Nikolića, predsednik SIK-a je na sastanku obrazložio da će pročitati saopštenje o prvim preliminarnim rezultatima i da se o tome neće glasati. Nikolić je dodao da Borivoje Vukićević nije obrazložio odakle su dobijeni podaci.

Sutradan, 27. septembra, Nebojša Bakarec je ponovo došao u saveznu skupštinu, ovoga puta sa ekipom od 50 stručnjaka, da prokontroliše izborni materijal. Ni ovog puta mu to nije dozvoljeno. Bakarec je rekao da su se tada članovi SIK-a "ponašali uplašenije nego kad su odbili da dozvole kontrolu potpisa za kandidaturu Miloševića". "Tresu im se ruke. Ne verujem da se plaše mene, niti za to imaju razloga", rekao je on.

Te večeri DOS je zakazao skup ispred savezne skupštine, na kojem će saopštiti izborne rezultate sa kojima raspolaže. Policija nije dozvolila skup na tom mestu, "da se ne bi ometao rad SIK-a", pa je miting održan na Trgu republike. SIK je kasno uveče saopštio konačne rezultate predsedničkih izbora. Podatke je na sednici SIK-a saopštio direktor Saveznog zavoda za statistiku i član SIK-a Milovan Živković, ne pokazujući ostalim članovima Komisije nijedan zapisnik. "Pokazao nam je jedan papir na kojem su do pola ispisani brojevi i to je pokušao da predstavi kao izborne rezultate", kaže Siniša Nikolić. Za tu odluku glasalo je deset članova komisije, dok su protiv takve odluke glasali predstavnici DOS-a, Srpskog pokreta obnove i Afirmativne stranke. Predstavnik radikala nije prisustvovao sednici.

VIDLJIV STRAH: Sledećeg dana Biljani Borović, zamenici predstavnika Srpskog pokreta obnove u SIK-u, nije dozvoljeno da uđe u računski centar Saveznog zavoda za statistiku u Skupštini SRJ. Istog tog 28. septembra stalni sastav SIK-a je DOS-u zakinuo četiri a radikalima jedan mandat u Veću građana savezne skupštine, i odlučio da predstavnicima stranaka u Komisiji prestaje mandat jer Komisija "odlučuje u proširenom sastavu do objavljivanja konačnih rezultata".

DOS je na konačne rezultate, koji su 29. septembra objavljeni u "Službenom listu", podneo prigovor SIK-u. Tada smo otkrili fundamentalni doprinos SIK-a aritmetici (vidi okvir). Onda su 30. septembra, račundžije odbile prigovor DOS-a i donele odluku o štampanju listića za drugi krug izbora. Suština prigovora odnosila se na 142.000 glasova koje je Slobodan Milošević "dobio" na biralištima na Kosovu koja, kako se ispostavilo, na dan izbora nisu ni otvarana. U obrazloženju SIK-a zašto je odbio prigovor kaže se da navodni glasovi sa spornih biračkih mesta nisu uračunati u konačne rezultate. SIK je to tvrdio zato što je, na primer, 28. septembra usvojio prigovore DOS-a na rezultate sa kosovskih biračkih mesta u IJ Vranje. Time su u ovoj izbornoj jedinici Miloševiću oduzeta 63.342 glasa. Međutim, ovaj broj nije oduzet od od ukupnog zbira, nego je na papiru raspoređen ostalim izbornim jedinicama.

Članovi SIK-a su, osim Milene Arežine, tokom svih ovih događaja bili vidno uplašeni. Borivoje Vukićević je 6. oktobra dolazio u prostorije Demokratske stranke Srbije da "ponudi pomoć oko sređivanja pravne dokumentacije. Pavle Vukašinović, koji je izabran za člana SIK-a samo jedan dan pošto je postao sudija Vrhovnog suda Srbije, nije se 11. oktobra pojavio na zakazanom ročištu u beogradskom Okružnom sudu, gde još uvek vodi slučaj "Pauk". Vukašinović je ovih dana pokušao da odgovornost prebaci na Savezni zavod za statistiku, rekavši da je SIK samo objavljivao podatke koje je dostavljao Zavod. Milovan Živković, direktor Zavoda, kaže, međutim, da su oni sami obrađivali podatke koje im je davao SIK. Živković, koji tvrdi da nije potpisao konačnu odluku SIK-a, iako se zna da je za nju glasao, jedini je smogao hrabrosti da se, makar i mlako, suprotstavi Mileni Arežini. Posvađao se s njom 4. oktobra, na javnoj raspravi povodom žalbe DOS-a pred Saveznim ustavnim sudom, kada je Arežina bila protiv njegovog predloga da se sudu dostave podaci iz svih 27 izbornih jedinica.

Krivična prijava podneta je samo protiv onih članova SIK-a koji su glasali za konačnu odluku o izbornm rezultatima. Da su počinili niz krivičnih dela očigledno je iz samih saopštenja SIK-a. Zapanjujuće je upravo to da su krivična dela činili javno, deleći pri tom verbalne packe onima koje su oštetili. To ukazuje da su ili bili uvereni da im niko ništa ne može (izgleda da to raspoloženje drži još samo Milenu Arežinu) ili su bili smrtno uplašeni od neke "više sile". Možda trenutno i nema dokaza protiv samog Miloševića, ali ni tužilac ni sud ne smeju olako preći preko dokaza da su članovi SIK-a postupali po nečijem nalogu. Sudija Pavle Vukašinović se 29. septembra pojavio na Drugom dnevniku RTS-a i tvrdio kako su predstavnici DOS-a imali uvid u sav izborni materijal. Ovih dana je "Nedeljnom telegrafu" izjavio: "Jedne večeri po mene je došao čovek, čije ime ne mogu odati, pozvao me i odveo da na Drugom programu RTS-a pročitam već napisan tekst, koji govori o pobedi Miloševića i o regularnosti izbora". Tužilaštvo mora da sledi ovakve tragove, bez obzira na to do koga će oni odvesti.

Čak ni prema onome što je javnosti poznato, članovi SIK-a nisu jedini odgovorni za izbornu krađu. Oni su, kao što smo videli, u donošenju nezakonitih odluka imali punu podršku Saveznog ustavnog suda. Sem toga, Savezni ustavni sud je 4. oktobra izdao nemušto saopštenje o poništavanju predsedničkih izbora, što je bio pokušaj prikrivanja krivičnih dela koje su počinili članovi SIK-a.

Milena Arežina je u pravu kada kaže da je sada nemoguće sa sigurnošću utvrditi rezultate predsedničkih izbora. Ali, to je stanje za koje je najodgovorniji upravo SIK. Ovo telo je donosilo propise koji su omogućavali krađu u svim delovima izbornog procesa i sistematski onemogućavalo kontrolu izbora. To je dovelo do nereda, paljenja savezne skupštine i uništavanja imovine. Na desetine ljudi je povređeno, a ni ono dvoje ljudi ne bi umrlo 5. oktobra da je SIK radio po zakonu.

Osim Vukićevića, Arežine, Jokanovića i Vukašinovića, i okrivljeni Rajko Nišavić je, kako se to kaže, "nosilac pravosudne funkcije". Ovaj podatak otvara pitanje suodgovornosti sudija i tužilaca za sve nezakonite postupke u ovoj zemlji tokom Miloševićeve vladavine. Uostalom, ovo nije čak ni prvi slučaj izborne krađe, a i ranije su vinovnici bili zaposleni u pravosuđu. Opštinski javni tužilac Milan Bajić i sam je član gradske izborne komisije u Beogradu. Zbog svega toga, pred njim je najveća odgovornost da pravda bude zadovoljena.

Zoran B. Nikolić