U iščekivanju raspleta
Postizborno ustrojstvo pokrajine, položaj u okviru SRJ i eventualna
nezavisnost Kosova bila je okosnica predizbornih kampanja dva najveća
politička rivala na Kosovu – Ibrahima Rugove i Hašima Tačija
Demokratski
savez Kosova (DSK) Ibrahima Rugove ubedljivo je pobedio na izborima na
Kosovu. U utorak ujutro (31. X) objavljeni su rezultati posle pregledanih
gotovo osamdeset odsto glasačkih listića – DSK je osvojio 58,72 odsto
glasova, Demokratska partija Kosova Hašima Tačija (DPK) 26,95 odsto, a
Alijansa za budućnost Kosova Ramoša Hardinaja osvojila je 7,72 odsto
glasova. Podaci još pokazuju da je Rugovina stranka pobedila u svim većim
mestima na Kosovu, dok je Tači odneo pobedu u tradicionalnim uporištima
raspuštenog UČK-a Kačaniku, Novom Brdu, Srbici i Glogovcu.
Ako se izuzmu izjave čelnika Srba sa Kosova o nepriznavanju izbora i neizlasku na biračka mesta, izjave koje je štampa, barem ona u Beogradu, redovno prenosila, javnosti u Srbiji i Crnoj Gori, preokupiranoj događajima koji su usledili posle 5. oktobra, nuđeno je relativno malo informacija povodom izbora na Kosovu. Na drugoj strani, mediji iz sveta dali su popriličan značaj izborima u pokrajini, a na sam dan kada su birališta otvorena, taj događaj bio je udarna vest u emisijama vodećih svetskih TV kompanija. Međutim, i manjak vesti u ovdašnjim medijima i značaj koji su izbori na Kosovu imali u svetskim medijima imali su bar dve zajedničke tačke – postizborno ustrojstvo pokrajine, položaj u okviru SRJ i eventualna nezavisnost Kosova. Ovo poslednje bila je okosnica predizbornih kampanja dva najveća politička rivala na Kosovu – Ibrahima Rugove i Hašima Tačija.
Lider DSK-a nije se u predizbornim izjavama libio da pomene pitanja nezavisnosti, ali se sticao utisak da je "taj krajnji cilj" ipak podredio pragmatičnim pitanjima ustrojstva vlasti posle izbora. Iskusan političar koji je mnogo toga preturio preko glave i u višegodišnjim sukobima sa beogradskim vlastima, ali i u konfrontaciji sa frakcijama unutar kosovsko-albanskog političkog korpusa, posebno posle NATO intervencije, Rugova je delovao kao čovek koji je svestan da vreme radi za njega i da je, bar kako sada stvari stoje, najbolje nastaviti "umerenu liniju", kako mnogi i ovde i u svetu označavaju njegovu politiku. Rugova je realan političar i sva je prilika da je procenio kako valja sačekati rasplet situacije na relaciji Srbija – Crna Gora, pogotovu što je izvesno da će doći do redefinicije odnosa u federaciji i položaja članica u njoj, pa se tek onda upustiti u političku akciju zvanu – šta sa Kosovom. Vreme do raspleta, nema sumnje, iskoristiće da ojača stvarnu političku vlast, i svoju i stranke na čijem je čelu, a koja je pobedom na izborima dobila legitimitet za konkretnu izvršnu vlast. Što bude uspešniji u tom poslu, a nema sumnje da će imati podršku tamošnje međunarodne administracije, Rugova će spremnije dočekati neizbežne pregovore o statusu Kosova.
Hašim Tači je priznao poraz ne mogavši da sakrije razočaranje. "DPK objektivno nije očekivao ovakve rezultate", rekao je Tači i dodao "da je ponosan na borbu svog UČK-a tokom 1998. i 1999", jer je pobeda UČK-a "stvorila uslove za slobodne i demokratske izbore na Kosovu". Potom je ponovio svoj predizboni adut da "Kosovo treba odmah da se osamostali od Srbije". Tači ima dosta razloga da bude razočaran, a ponajviše zbog toga što su do samih izbora administrativnu vlast u pokrajini obavljali uglavnom bivši pripadnici UČK-a, "prvoborci" i "oslobodioci" koji su se po ulasku NATO trupa na Kosovo samoproglasili predsednicima okruga, opština i inih firmi. Možda i u načinu njihovog "vladanja" valja potražiti razloge izbornog neuspeha DPK-a, a Tači je sada ostao bez onoga iz čega je crpeo svoju i političku snagu stranke koju je osnovao. Izborni neuspeh zasigurno će uticati i na podršku koju je on uživao u međunarodnoj zajednici, u SAD pre svega, a tu je i realna šansa da se Hašim Tači nađe među odgovornima za akcije UČK-a u kojima su stradali srpski civili na Kosovu.
Iako su od početka zastupali stav da nema uslova za održavanje fer i demokratskih izbora i da neće u njima učestvovati, Srbi sa Kosova ipak prihvataju realnost da su izbori održani i da je pobedio DSK. Srpsko nacionalno veće Kosova i Metohije je sa "opreznim i uzdržanim optimizmom" pozdravilo pobedu Ibrahima Rugove. "Činjenica je da DSK važi kao umerena politička opcija među kosovskim Albancima, ali je isto tako poznato da se ta partija nije značajnije angažovala u suzbijanju posleratnog nasilja protiv Srba i manjinskih zajednica u Pokrajini, niti je pokazala veću spremnost za dijalog", navodi se u saopštenju SNV-a. Kaže se još da SNV sada od Rugove i DSK-a "očekuje konkretne praktične korake u suzbijanju nasilja i otvaranju dijaloga" sa nealbanskim zajednicama na Kosovu, kao i "otvoren stav povodom brojnih posleratnih zločina koji su počinili pripadnici albanske zajednice".
Iako je bilo nekih nagoveštaja da će Srbi sa Kosova odmah biti u organima lokalne uprave, koordinator Demokratske opozicije Srbije za Kosovo Momčilo Trajković izjavio je za beogradski Radio B92 da će se DOS "tek dogovoriti o daljem ponašanju srpske strane", dodajući da očekuje "da će svi politički faktori među Srbima na Kosovu i Metohiji ispoštovati ovaj stav DOS-a".
Zvanični Beograd oglasio se na sam dan izbora na Kosovu saopštenjem Kabineta predsednika SRJ Vojislava Koštunice. U tekstu se ocenjuje da su "lokalni izbori na Kosovu i Metohiji doveli u pitanje ostvarivanje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN-a" i da SR Jugoslavija ne može da prizna rezultate tih izbora "iz više razloga". "Izbori po svojim
rezultatima znatno doprinose legalizovanju monoetničkog društva, koje je počelo da se stvara odlaskom sa Kosova i Metohije Srba i ostalih nealbanskih etničkih zajednica", kaže se u saopštenju. Na kraju saopštenja "apeluje se na međunarodne činioce da konačno krenu u puno sprovođenje Rezolucije 1244 SB UN-a". Agencije su dan kasnije prenele i vest da je prvi zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Avdejev u razgovoru sa američkim ambasadorom u Moskvi Džejmsom Kolinsom između ostalog preneo stav Moskve o neophodnosti da se "u najskorije vreme odredi status Kosova u sastavu SRJ".
Dušan Radulović
