Slavlje i krvoproliće
Ovaj period, iako jednopartijski, ujedno je bio i zlatno doba Obale
Slonovače, tokom koga je vladala harmonija međuetničkih odnosa i
ekonomski prosperitet, mahom zbog visokoh cena kafe i kakaoa, osnovnih
izvoznih sirovina ove zemlje
Samo
dan nakon što su masovnim protestom građani Obale Slonovače uspeli da
svrgnu s vlasti diktatora generala Roberta Gueija, slavlje zbog pobede
pretvorilo se u krvavi pir. Protekla nedelja ostaće zapamćena kao jedna
od najkrvavijih epizoda u istoriji ove zapadnoafričke zemlje, tokom koje
je u nasilju između pristalica dve najvažnije partije poginulo oko
dvesta ljudi, mahom muslimana sa severa.
Pristalice hrišćanske Demokratske partije, čiji je lider
novoizabrani predsednik Loran Gbagbo, i najveće muslimanske stranke
Saveza republikanaca, bivšeg premijera Alasanea Utare, samo dan ranije
udruženim protestom zbacili su generala Gueija koji je odbio da prihvati
izborni poraz.
Vrhovni sud zabranio je predsedniku republikanaca da se kandiduje na
predsedničkim izborima koji su se održali 22. oktobra, navodno zbog toga
što nije "čistog porekla". Međutim, kada je general Guei,
koji je pučem došao na vlast prošlog decembra, odbio da prizna
rezultate, sledbenici Utare, muslimani sa severa zemlje, pridružili su se
hrišćanima sa juga koji su glasali za Gbagboa, i zajedničkim naporima
se otarasili diktatora.
POHOD NA MUSLIMANE: Sledbenici
bivšeg premijera i rukovodioca Međunarodnog monetarnog fonda Utare
nadali su se da će se diktatorov protivkandidat na izborima Gueiji složiti
da se smesta raspišu novi predsednički izbori, jer je zbog bojkota
muslimana na izbore izašlo samo oko dva miliona glasača od ukupno
petnaest miliona stanovnika, od kojih je 40 odsto muslimana. Međutim, čim
se pročulo da je diktator Guei napustio Obalu Slonovače, Gbagbo se
proglasio za predsednika, i glavni grad Abidžan postao je poprište krstaškog
pohoda protiv muslimana. Sam Utara utočište je morao da potraži kod
svog prvog komšije, nemačkog ambasadora.
Naoružane bande, među kojima i dosta prerušenih pripadnika policije,
počele su sa progonom muslimana. U naselju Abobo, gde mahom žive
radnici, zapaljene su tri džamije, a u obližnjem parku pronađeno je više
od pedeset leševa. Većina žrtava ubijena je vatrenim oružjem iz
blizine, a neka tela su masakrirana mačetama. "Čula sam kako naši
susedi viču – 'ubijmo ih ko piliće'", izjavila je jedna
muslimanka iz naselja Abobo. Jedan taksista je kroz suze ispričao
novinaru "Njujork tajmsa" da su paravojnici i pristalice Gbagboa
upali u njegovu kuću i iz nje izveli sedmoricu braće. Samo jedan se
vratio kući.
Na Obali Slonovače živi više od šezdeset različitih etničkih
zajednica, i ova država bila je uzor regionu zbog međuetničke
tolerancije. Zbog relativno stabilne ekonomije i političke stabilnosti u
zemlji kojom je do svoje smrti 1993. godine tri decenije vladao predsednik
Feliks Hufe-Boani, Obala Slonovače pružala je utočište žrtvama političkog
progona iz zemalja kao što su Senegal, Nigerija, Niger i Liberija. Ovaj
period, iako jednopartijski, ujedno je bio i zlatno doba Obale Slonovače,
tokom koga je vladala harmonija međuetničkih odnosa i ekonomski
prosperitet, mahom zbog visokoh cena kafe i kakaoa, osnovnih izvoznih
sirovina ove zemlje.
Međutim, sa uspostavljanjem višepartijskog sistema, novi predsednik,
takođe hrišćanin, Anri Konan Bedie počeo je da potpiruje etničku
neslogu koja se ubrzo pretvorila u mržnju. On je počeo da deli
stanovnike na one "čiste Ivorijance" i na varvare doseljenike,
misleći najviše na muslimane. Mržnju i diskriminaciju prema muslimanima
naročito je podgrevao zbačeni diktator, a kako se pokazalo protekle
sedmice, novoizabrani predsednik Gbagboa nema ni snage ni volje da je stiša.
Utara je pozvao međunarodnu zajednicu da pošalje istražitelje da
ispitaju ubistva i masakre i insistira na tome da se novi predsednički
izbori održe kada i parlamentarni, krajem decembra. Ovaj njegov zahtev
podržavaju Ujedinjene nacije, Organizacija afričkog jedinstva i
Sjedinjene Američke Države. Predlogu se izričito protivi Francuska –
čija je kolonija bila Obala Slonovače, koja podržava samoproglašenog
predsednika Gbagboa. On je, kao kompromis, najavio formiranje vlade
nacionalnog jedinstva pozivajući da se u nju uključe i predstavnici
republikanaca. Utara je odbio ovu ponudu, ali je pristao da se susretne sa
Gbagboom u njegovoj rezidenciji. Dvojica lidera nisu uspeli da postignu
dogovor, ali se nasilje stišalo. Muslimani oplakuju svoje mrtve i tragaju
za nestalima.
Duška Anastasijević
