Prema
evidenciji koju pomalo već gubim, dosad mi se obratilo osamnaest ili
devetnaest prijatelja i poznanika – svi do jednog ozlojeđeni su što
sam pisao o mojim svirkama u "Progresu" ["Ja o prošlosti
ne mislim više", Vreme br. taj i taj, prošli broj]. Primedbe su išle
od "nisam to od tebe očekivala, ti si ipak jedan gospodin" (V.
K., novinarka) do "to je nemoralna, gnusna denuncijacija podlog
novinarčića" (Đ. K., arhitekta i ugostitelj).
Zaista, koga je briga kako je neki novinar svirao nekom budžovanu? To je kao da sam napisao "Bio sam Kenedijeva ljubavnica", "Brijao sam Holbruka", "Potkratio sam šiške Koštunici". Žanr u kojem sobari, baštovani, šoferi, brice i ostali pripadnici radničke klase otkrivaju tajne poznatih, bogatih ili moćnih ljudi nije bog zna kako visoko cenjen, i rafiniraniji ljudi ga zaobilaze, ali ovo o Marjanoviću moji poznanici nisu imali srca da preskoče. Pročitali su tekst i onda počeli da žale jedni svog druga Mikija, drugi mene, u redu je i što me je pozvalo, u redu je i što sam ja prihvatio, ali trebalo je ili u prvoj pauzi da se javim u redakciju i da sve obelodanim, ili je trebalo da ćutim dok svi protagonisti ne poumiru: trebalo je da napravim testament – ovaj tekst otpečatiti i objaviti pedeset godina nakon moje smrti...
Kako dani prolaze sve mi je bliža pomisao da su moji poznanici razočarani
onim što su u tekstu našli, još više onim što u tekstu nisu
našli.
Dobar deo sablažnjene čaršije progledao bi mi kroz prste da sam napisao ovo: Premijer je stajao na oltaru od četrnaestokaratnog zlata, na sebi je imao samo sat i prsten, desnicom je vitlao skupocenim korbačem, ručnim radom nekog azijskog umetnika, dok su mu dve Ukrajinke stare između sedamnaest i četrnaest godina masirale listove na nogama... Zinuo sam od čuda, iste sekunde kraj mene se stvorio Struja i gurnuo mi cev pištolja (dar ministra policije) u usta: "Pisneš li ikada o ovome, gotov si! Mada ćeš možda i bez toga biti gotov jer svake noći likividiramo muzičara kojeg prethodno siluje osoblje iz kuhinje!" Zvuči bolje? Evo još!
Pre nego što smo ušli u "Progres" izvađena nam je svima krv, urađen nam je test na sidu, u jednom memljivom podrumu čekali smo rezultate punih četrdeset osam sati, onda su nas svu trojicu odveli u jedno kupatilo, ošišali nas do glave, zaprašili diditijem i odenuli nas u erotsko rublje. Neviđeno debelim tepihom tako bosi prevalili smo oko četiri kilometra, sve izpod zemlje, pa ispod Save, "Progres" dole ima lagume, lavirinte, ovaj naš krak mislim da je spojen sa "Večnom vatrom", isti plin služi i za večnu vatru i za grejanje saune. Sećam se da smo prošli pored dvet blindiranih vrata pre nego što smo se približili amamu iz kojeg je izbijala vodena para pomešana sa sladostrasnim zvucima... E, ali nije tako bilo. Možda je trebalo da ugrabim trenutak i da gospodinu Marjanoviću skrešem: "Tebi je do terevenke, a zemlja ti sva u rojtama i dronjcima", ali nisam kazao. Pitao sam se, ne odveć često i ne odveć strogo, je li u redu da sviram ljudima o čijoj vladavini mislim rđavo, ali je fakat da sam jednome od njih svirao. Pri čemu me tamo nisu na silu odveli pripadnici tajne službe.
Vi biste se postavili potpuno drukčije, good for you, uzmite olovku i zaokružujte ono što biste vi učinili.
Evo testa.
***
(Godina 2000, mesec avgust)
I
U vaš butik došla je Gorica Gajević, odabrala je četiri blejzera,
pet sukanja i jednu suknju-pantalone. Vi se:
a) pravite da ne znate ko je, uslužujete je kao i svaku drugu mušteriju;
b) stavljate joj do znanja da znate ko je, nudite je da uzme jedan blejzer
na račun kuće;
c) vičete na sav glas: "Sikter iz moje radnje, pre ću krepati nego
što ću tebe uslužiti!
II
Prodajete medicinsku opremu. U vašu kancelariju ulazi Ratko Krsmanović,
interesuje ga hirurška oprema. Vi mu:
a) dajete kompletan katalog;
b) pokazujete mu samo opremu za hirurge-početnike, studente i
nadrilekare;
c) izbacujete ga iz radnje poradi toga što on nije nikakav hirurg, kako
se samo usuđuje, hoće li da pozovete inspekciju i sl.
III
Imate juvelirsku radnju, ulazi Mirko Marjanović, voljan je da kupi tri
prstena, dva sata i tuce igala za kravatu. Vi ga:
a) uslužujete, korektni ste, ali suzdržani:
b) govorite da vam je čast što kupuje kod vas, nudite mu odgođeno plaćanje
i sl.
c) pujdate na njega kera koji samo čeka da izleti iza paravana.
IV
Prodajete kozmetiku. U radnju vam ulaze Nikola Šainović i Dragan Tomić,
jedan bi da kupi lak za kosu i mrežicu, drugi se zanima koliko košta
kolmajz kad se pazari na veliko. Vi ih:
a) uslužujete onim redom kojim su ušli u radnju;
b) uslužujete ih azbučnim redom, dakle najpre Tomića pa Šainovića;
c) govorite da vam je nestalo i laka i kolmajza iako su vam rafovi puni,
kažete im da je radnja otvorena samo do jedanaest pre podne i molite ih
da vas ne zadržavaju.
V
Otvorili ste benzinsku pumpu. Dolazi vam mercedes sa osmoro vrata, sličan
onome koji je imao Tito. Ko je unutra ne vidi se od zavesica, ali iz auta
izlazi general Senta i kaže: "Dvadeset litara supera". Vi:
a) salutirate, natočite benzin i odbijete da primite novac;
b) kažete da točite samo za devizne bonove, kad on izvadi pedeset maraka
kažete da nemate struje;
c) iznenada zavrnete generalu ruku na leđa i dogurate ga do kola:
"Tornjaj se odavde i ti i tvoj gazda!"
Ako imate više od četiri odgovora pod c, kvalifikovani ste da se na mene bacite kamenom, makar me pogodili u slepo oko.
Ljubomir Živkov
